Naveo si paušalce koji su marginalni primer u SRB. Većina ljudi je zaposleno. Ukupni nameti su dosta veliki (porez + doprinosi), a izlazna vrednost mala. U Danskoj i Holandiji te udare po džepu, ali bar vidiš nešto od toga. Ovde kod nas su nameti ogromni, a socijalne usluge su na nivou Pakistana.
Mi plaćamo 250 EUR stan od 40 kvadrata, renoviran pre devet godina, sa novim nameštajem, kupatilo nije renovirano. Treći sprat, svetao i dobar stan sa dobrim rasporedom prostorija, 4km od Vuka.
Selidba je isključivo lična odluka, i jako je teže kada imaš decu, nije kao kada si sam i samo spakuješ kofere. I kad se preseliš u inostranstvo pitanje je kada bi dobio kredit i za koji stan. Evo, pre nekog vremena, ne znam da li si ti tada bio registrovan, sam pisao o kumu moje žene koji su kupili stan na NBG, starogradnju. Odlučili su da se presele za Beč, da im život bude kvalitetniji (oboje programeri). Ponudjena im je veća plata tamo i prihvatili su. Medjutim nakon prelaska u firmi se desila neka preraspodela tako da im je ponudjena ista plata, dok je ženina firma morala nju da otpusti tako da su ušli u novi krug pakla. Oboje su ostali bez posla (muž je dao otkaz da bi potražio plaćeniju poziciju), morali su da traže jeftiniji stan, reorganizaciju svega, nova zemlja... ali pošto imaju veliko iskustvo relativno brzo su našli drugi posao. Sreća je da se dete ok uklopilo u njihov vrtić.
Ko kaze da i u Srbiji ne moze da im se desi da uzmu kredit sa velikom ratom kredita i ostanu bez posla i u problemima? Kad nemas svoj stan, u riziku si gde god da zivis, a verujem da je tamo bolja socijalna zastita u takvim situacijama i da imas vise mogucnosti da nadjes resenje, tj. neki drugi posao.
Dečko, poenta je da izvrćeš stvari u zavisnosti od toga koju tezu zastupaš, a ne kakav je lifestyle tvog druga. U ovom konkretnom slučaju, suština je da iznajmiti pristojan stan ne košta 300-400 eur, već duplo toliko. Ovde ne govorim o lux penthouse u BNV, već dvosobnin stanovima na dobrim gradskim lokacijama- Dorcol, Vračar, NBG koji nisu ruine, već su renovirani i sređeni stanovi sa novim nameštajem.
Sve to stoji tako da jedno ne isključuje drugo.
Ja ti kazem da moj drug na Nbg placa 700 evra, a moj drug na Vracaru 450 evra. Tacno je da je prakticno nemoguce naci renoviran dvosoban stan ili novogradnju sa novim namestajem na tim lokacijama za 300-400 (osim ako nisi stari stanar), ali moze se naci pristojan na malo daljim lokacijama, ili stan na dobroj lokaciji koji nije renoviran i sa novim namestajem, ali je pristojan. Kad pricam o malo daljim lokacijama, to jesu lokacije na kojima ja mozda ne bih voleo da zivim, ali nisu lose kao neko privremeno resenje gde mozes da placas manju kiriju i stedis za stan koji ces kupiti kad cene budu pale.
Onda moja greška, izvinjavam se, jer iz tvog (Vaših) pisanja
Ja sam ukapirao da Vam je renta 350-400e. Nek je i 250e ne menja situaciju mnogo. A opet živite u kraju gde samo cigani žive i nose sirovine (po Perici) i koji nije za život. Samo da za 10tak stranica ne ispadne da Vam je renta 150e i da se stanovi od 80m2 na NBG mogu izdati za 200e.
Znači, rešenje je da svi odu na mesta gde ti ne bi voleo da živiš i štede x godina da bi Ti kupio stan gde bi voleo da živiš? Šta ako neko hoće sve ono što ti hoćeš?
Nisam rekao da odu tamo da zive vecno, nego da zive tamo dok skupe za stan i malo ustede, i kad ustede, nek kupe u centru.
Ovo što si citirao je bio primer hipotetičkog izmišljenog para, navodila sam primer koliko iznose životni troškovi za četvoročlanu porodicu, i koliko je skoro pa nemoguće izdvojiti ratu kredita od 1.200 EUR za dvosoban ili trosoban stan.
Drugu od mog muža su još u decembru u ProCredit banci nudili kredit na 20 godina, mesečna rata 813 EUR, ukupna vrednost kredita 100.000 EUR ( za kupovinu jednosobnog stana na Novom Beogradu), uz učešće 20k.
Ti si bio podstanar dok si bio student verovatno i to opet ni manje ni više nego u centru. Neko sa porodicom ne želi da se seljaka svako malo i živi u nekoj rupi da bi možda uštedeo malo više ili čekao pad koji ko zna kad će i da li će, a plata mu je pristojna. Kao što si rekao, svako neka troši kako hoće. Ti imaš mogućnosti, čekaj, niko ti ne brani
Kupovina stana za život je za svakog različita. Investiciono, možeš da radiš šta hoćeš.
Nije ti bilo lakše da iznajmiš garsonjeru na Petlovom brdu ili Miljakovcu, umesto da deliš stan sa nepoznatom babom i dedom?
Pogledaj cene za jun mesec, podesi filter.
Nisu bas nepoznati, stanovao sam kod njih na preporuku, to su rodjaci mojih komsija. Cak mi je bilo i jeftino, ne secam se tacno cene, ali mislim da su mi naplatili 100 evra sa troskovima (racunima). Naravno, nije to bila trzisna cena, ali su meni spustili za tih par meseci koliko sam bio tamo.
Kako izgleda život u jednosobnom stanu sa mužem, decom i psom? Kako ste uopšte uspeli da se potrpate u takav prostor, gde spavate i gde odlažete stvari?
