Šta je novo?

Cene nekretnina

@Bender Rodriguez te je odavno provalio, kao i jos par ljudi koji su na ovom forumu mnogo duze od tebe.
Nadam se da si zadovoljan kako se sve odvija na trzistu i sto @Wolf sve manje ugovora unosi na svoj sajt.
Ugodan ostatak dana ti zelim kao i uspesno vodjenje svojih analiza, statistika i projekcija, a svima ostalima zelim da te slusaju kao uciteljica Pericu i da upijaju tvoje besplatne savete oko kupovine nekretnina :)
Ja nemam sta da budem zadovoljan ili nezadovoljan stanjem na trzistu. To ‘provaljivanje’ vise govori o tim ‘provaljivacima’.

Treba sa razumevanjem da citas ono sto pisem, a ne da se odma bacas u neke zakljucke koji veze sa napisanim nemaju. Ako ti nije jasno, spreman sam da objasnim, kao uciteljica Perici :)

A mozes i da se ljutis, mada tu vise razloga imas da se ljutis na sebe nego na mene.
 
Ne, napisao sam vrlo jasno i koncizno, "uciteljica Perici", a znas koliko matori, zadrti ljudi slusaju klince? Gotovo nikad. :)

Ti, genijalni, blistavi ume (kao film s Rasel Krouom) nisi objasnio kako su zaposleni pokrili gubitke prouzrokovane poskupljenjem u periodu od pojave inflacije krajem 2021. godine pa sve do 1. januara 2023. godine, kada im je plata povecana od 12,5% do 15 ili najvise 16%. Znaci nikako, parola je bila snadji se, uzajmi, stisni se (jedi vise pasulja, leblebije i boranije, a manje mesa), digni kredit, ili reketiraj nekog dekicu.

CEKAM ELABORAT
 
Ne, napisao sam vrlo jasno i koncizno, "uciteljica Perici", a znas koliko matori, zadrti ljudi slusaju klince? Gotovo nikad. :)

Ti, genijalni, blistavi ume (kao film s Rasel Krouom) nisi objasnio kako su zaposleni pokrili gubitke prouzrokovane poskupljenjem u periodu od pojave inflacije krajem 2021. godine pa sve do 1. januara 2023. godine, kada im je plata povecana od 12,5% do 15 ili najvise 16%. Znaci nikako, parola je bila snadji se, uzajmi, stisni se (jedi vise pasulja, leblebije i boranije, a manje mesa), digni kredit, ili reketiraj nekog dekicu.

CEKAM ELABORAT
To ti je onaj deo ‘realno povecanje/smanjenje’. Plate zakljucno sa januarom su za ovih godinu dana porasle manje vise proporcionalno sa inflacijom. Inflacija nam je upravo oko 15-16%.

Mozemo sad pricati o manjkavosti racunanja inflacije i navoditi primere nekih visih poskupljenja ali ta metodologija nije sad odjednom izmenjena vec se tako racuna vec duze neko vreme.

Znaci rast plata i skok cena su se manje vise ponistili. Sto opet nije neka super vest jer znaci da nas jos uvek nizak standard godinu dana nije rastao. Medjutim, ni tvrdnja da su cene rasle a plate to nisu pratile ne stoji.
 
Dao si genericki-univerzalni odgovor kao da si zaposlen u Vladi Srbije, neki duznosnik koji opravdava zateceno stanje. A upravo sam to i ocekivao, ni manje ni vise.

Inflacija jeste 15-16%, kad se uzme sveukupan prosek onih stvari koje ti mozda zivotno ne trebaju, a ne kupuju se na dnevnom ili nedeljnom nivou, vec na mesecnom ili godisnjem nivou (igla, lokomotiva, pvc prozor, majica, gace... sta god) .
Medjutim, najneophodnije stvari za zivot su poskupele za 30 do 50%, a to su: hrana i gorivo od prvih prioriteta.
Ti Defke mozes istu majicu da nosis 2 dana, gace pola dana, iglu mozes da koristis 3 godine jer ti ne treba nova, ali hranu i benzin jednostavno moras da kesiras.

Povecanje plate od samo 12 do 16% je mizerija, ako znamo da ne mozes pokriti ovih 30%, a tek o 50% poskupljenja da ne govorimo.

Tako da obaram tvoj argument da je rast plata i skok cena manje vise ponisten.
 
Kako može biti da su plate porasle manje-više proporcionalno sa inflacijom, koja se slučajno procenjuje na 15-16%, a da su cene takođe rasle. Verovatno je neko magično posipanje ekonomskog praha uspešno obuzdalo inflaciju i držalo rast cena pod kontrolom, dok su plate rasle u savršenoj harmoniji sa tim. I naravno, u potpunosti verujemo u metodologiju izračunavanja inflacije, jer se ona koristi već duže vreme, jer zašto bi se neko ikada odlučio za namerno nisku procenu inflacije koja bi zataškala stvarni rast cena?
 
Sto se tice inflacije, svi se pozivaju na zvanicnu inflaciju koja je samo 1 broj. Medjutim, postoje istrazivanja u okviru kojih se izracunavala inflacija za razlicite kategorije stanovnika u zavisnosti od njihovih primanja i potrosacke korpe koja obuhvata njihova primanja, i pokazalo se da je inflacija za njih dosta veca, reda velicine 30-40% godisnje.
Npr. inflacija se racuna tako sto se uzme potrosacka korpa u koju spada sve i svasta i onda se dobije 15%. Ali od toga recimo tehnika skoro uopste nije poskupela, i jos neke gluposti koje nisu poskupele, a hrana je poskupela 50% (pricam za godisnji nivo). I onda se dodje do prosecnog rasta od 15%, koji ne znaci nista nekom ko novac uglavnom daje za hranu i troskovi su mu veci 30-40% nego pre godinu dana. Primera radi, ja sam MacBook Air sa nekim Intel procesorom i 128 GB storage-a kupio 2015. godine za 120.000 RSD u AIrStyle. Sada mnogo jaci MacBook Air sa M1 procesorom i 256 GB storage-a kosta 130.000 RSD. LG televizor od 55 inca sam pre 2-3 godine platio 55.000 RSD u Gigatronu, sad je isto toliko u Tehnomaniji (pricam o ceni sa popustom, jer sam i tad kupio sa popustom, a i sad je popust). Znaci neke stvari su vrlo malo poskupele poslednjih godina, ali to su stvari koje se ne kupuju svakodnevno. Ono sto se kupuje svakodnevno je poskupelo 100% u poslednjih 2-3 godine. Potrosacka korpa u Srbiji ne odrazava realno na sta ljudi u Srbiji trose pare. Stvarna inflacija je mnogo veca od statisticke, statisticka sluzi samo da maze oci narodu.
 
Dao si genericki-univerzalni odgovor kao da si zaposlen u Vladi Srbije, neki duznosnik koji opravdava zateceno stanje. A upravo sam to i ocekivao, ni manje ni vise.

Inflacija jeste 15-16%, kad se uzme sveukupan prosek onih stvari koje ti mozda zivotno ne trebaju, a ne kupuju se na dnevnom ili nedeljnom nivou, vec na mesecnom ili godisnjem nivou (igla, lokomotiva, pvc prozor, majica, gace... sta god) .
Medjutim, najneophodnije stvari za zivot su poskupele za 30 do 50%, a to su: hrana i gorivo od prvih prioriteta.
Ti Defke mozes istu majicu da nosis 2 dana, gace pola dana, iglu mozes da koristis 3 godine jer ti ne treba nova, ali hranu i benzin jednostavno moras da kesiras.

Povecanje plate od samo 12 do 16% je mizerija, ako znamo da ne mozes pokriti ovih 30%, a tek o 50% poskupljenja da ne govorimo.

Tako da obaram tvoj argument da je rast plata i skok cena manje vise ponisten.
Gorivo januar 2022 :


Gorivo januar 2023:


Benzin u dinar isti, dizel u skladu sa inflacijom.

Hrana u proseku jeste poskupela vise ali na hranu u proseku odlazi oko trecine kucnog budzeta. Zato u racunicu oko inflacije ne ulazi samo hrana. I zato rast plate u skladu sa inflacijom nadoknadi rast cena hrane koji je nesto jaci od inflacije.

Naravno, to su samo proseci, onaj kome plata nije porasla uopste zivi gore nego pocetkom prosle godine. Ali zato je neko drugi dobio povecanje koje je i vise od proseka.
 
Hrana u proseku jeste poskupela vise ali na hranu u proseku odlazi oko trecine kucnog budzeta. Zato u racunicu oko inflacije ne ulazi samo hrana. I zato rast plate u skladu sa inflacijom nadoknadi rast cena hrane koji je nesto jaci od inflacije.
Odlazi trecina kucnog budzeta kad si programer. Kad imas platu 500 evra na hranu ti ide 120% kucnog budzeta ;) Ocigledno nemad dodir sa realnoscu prosecnog coveka. P.S. Naravno da karikiram 120%, ali realno je sigurno barem 60-70% sa 2 tolike plate za recimo troclanu porodicu.
 
Kako može biti da su plate porasle manje-više proporcionalno sa inflacijom, koja se slučajno procenjuje na 15-16%, a da su cene takođe rasle. Verovatno je neko magično posipanje ekonomskog praha uspešno obuzdalo inflaciju i držalo rast cena pod kontrolom, dok su plate rasle u savršenoj harmoniji sa tim. I naravno, u potpunosti verujemo u metodologiju izračunavanja inflacije, jer se ona koristi već duže vreme, jer zašto bi se neko ikada odlučio za namerno nisku procenu inflacije koja bi zataškala stvarni rast cena?
Sto se tice inflacije, svi se pozivaju na zvanicnu inflaciju koja je samo 1 broj. Medjutim, postoje istrazivanja u okviru kojih se izracunavala inflacija za razlicite kategorije stanovnika u zavisnosti od njihovih primanja i potrosacke korpe koja obuhvata njihova primanja, i pokazalo se da je inflacija za njih dosta veca, reda velicine 30-40% godisnje.
Npr. inflacija se racuna tako sto se uzme potrosacka korpa u koju spada sve i svasta i onda se dobije 15%. Ali od toga recimo tehnika skoro uopste nije poskupela, i jos neke gluposti koje nisu poskupele, a hrana je poskupela 50% (pricam za godisnji nivo). I onda se dodje do prosecnog rasta od 15%, koji ne znaci nista nekom ko novac uglavnom daje za hranu i troskovi su mu veci 30-40% nego pre godinu dana. Primera radi, ja sam MacBook Air sa nekim Intel procesorom i 128 GB storage-a kupio 2015. godine za 120.000 RSD u AIrStyle. Sada mnogo jaci MacBook Air sa M1 procesorom i 256 GB storage-a kosta 130.000 RSD. LG televizor od 55 inca sam pre 2-3 godine platio 55.000 RSD u Gigatronu, sad je isto toliko u Tehnomaniji (pricam o ceni sa popustom, jer sam i tad kupio sa popustom, a i sad je popust). Znaci neke stvari su vrlo malo poskupele poslednjih godina, ali to su stvari koje se ne kupuju svakodnevno. Ono sto se kupuje svakodnevno je poskupelo 100% u poslednjih 2-3 godine. Potrosacka korpa u Srbiji ne odrazava realno na sta ljudi u Srbiji trose pare. Stvarna inflacija je mnogo veca od statisticke, statisticka sluzi samo da maze oci narodu.
Potrosacka korpa i metodologija racunanja inflacije nikad nije idealna. Uvek ce biti kategorija i primera gde se ne uklapa najbolje. To nije nista specificno za Srbiju ili bas ovu godinu.

Vi ljudi bas imate problema sa shvatanjem pojmova prosek i aproksimacija.
 
Potrosacka korpa i metodologija racunanja inflacije nikad nije idealna. Uvek ce biti kategorija i primera gde se ne uklapa najbolje. To nije nista specificno za Srbiju ili bas ovu godinu.

Vi ljudi bas imate problema sa shvatanjem pojmova prosek i aproksimacija.
Ja sam ekonomista, a istrazivanje o kome ti pricam je radio moj kolega, doktor ekonomskih nauka. Naravno da se nece menjati metodologija koja je dobra za propagandu :) Postoje i druge metodologije, moj drug, PhD je radio istrazivanje, ali to nije zgodno da se prikaze na vestima.
 
Znaci, umesto strucnog elaborata dobih nekoliko nabacanih linkova. Zelim vise preduzimljivosti i konkretnih podataka nego ovlas pisaniju s tvoje strane. Jel to u redu?

Za hranu cu ti dati listing kasnije, posto imam rabote, ali za gorivo, najskuplji smo u regionu.
Na teritoriji lazne drzave Kosovo evrodizel je 1.30 centi.
Skoro sam bio u Hrvatskoj, sipao sam pun rezervoar, jer je i tamo nesto jeftinije nego u Srbiji.
A o Bosni tek da ne pricamo, prekjuce sam bio na Srpska Open, sinoc sam se vratio u BG.
Milina mi je da posmatram cene benzina i dizela na pumpama van Srbije i pomislim kako nam to dobro ide...

Da li si ti svestan @Defke da je Srbija jedna od skupljih zemalja za zivot? Ponekad mislim da se ti veoma sprdas sa ljudima, nerazuman si.
 
Odlazi trecina kucnog budzeta kad si programer. Kad imas platu 500 evra na hranu ti ide 120% kucnog budzeta ;) Ocigledno nemad dodir sa realnoscu prosecnog coveka. P.S. Naravno da karikiram 120%, ali realno je sigurno barem 60-70% sa 2 tolike plate za recimo troclanu porodicu.
Prosecna plata je 710 a ne 500 evra. 500 evra je cak manje i od medijane. Kakav je to primer.
 
Pa naravno, potrošačka korpa i metode izračunavanja inflacije nikada neće biti savršene. Možda da zamolimo Milana Tarota ili Ljubišu Trgovčevića da nam pomognu umesto da se oslanjamo na ekonomiste. Kome su potrebna precizna izračunavanja i tačni podaci kada možemo da se igramo sa brojevima i stvaramo iluzije o ekonomskom blagostanju.
 
Prva i glavna računica stambenog kredita (rešavanje sopstvenog stambenog pitanja) jeste MOŽEŠ LI GA OTPLAĆIVATI?
Ako je tu odgovor NE, teško ćemo stići do druge računice.
I kakve to veze ima sa ovim što sam ja napisao?

Neko možda sada ne može više da otplaćuje kredit, ali ako je platio stan 2013. za 1.100 evra kvadrat i sada ga proda za 2.200 i kad isplati banku ostaće mu fina količina novca.

Neko je uzeo kredit 2008., MOGAO JE DA OTPLAĆUJE, ali je morao da proda stan 2014. Platio kvadrat 1.600 a prodao za 1.200 i posle svega ostao dužan banci finu količinu novca.

Dakle, neko ko ima za kredit sada, možda neće imati sutra, ali u toj računici cena nekretnine igra izuzetnu ulogu, kako može da prođe na kraju cele priče sa kreditom.

Za onu veliku većinu, koja uspe da otplati kredit, jako je bitna stvar da su u uslovima FIAT valuta, a to je poslednjih 50 godina, većina onih koji kupe nekretninu, pogotovo u nekom velikom gradu, na kraju dobro prolazili. Na kredit od 20 i više godina poslednje rate nisu izgledale strašno, čak i ako nije fiksna kamatna stopa, jer ih je jela inflacija, a cene nekretnina i zarade su išle gore.

Kod nas su krediti počeli masovno da se daju 2006. godine. Neko ko je tada uzeo stan na 25 godina, em ima još malo rata, em su mu rate sada relativno niske, em mu stan nominalno vredi više nego tada. Sasvim je moguće da su mu rate zadnjih godina slične ili manje od cene iznajmljivanja takvog stana.
 
Stambena nekretnina ne moze biti ovako precenjena na duge staze u zemlji u kojoj nema dece i nema imigracije.
to je tako sto bi rekao Vesic.
 
Znaci, umesto strucnog elaborata dobih nekoliko nabacanih linkova. Zelim vise preduzimljivosti i konkretnih podataka nego ovlas pisaniju s tvoje strane. Jel to u redu?

Za hranu cu ti dati listing kasnije, posto imam rabote, ali za gorivo, najskuplji smo u regionu.
Na teritoriji lazne drzave Kosovo evrodizel je 1.30 centi.
Skoro sam bio u Hrvatskoj, sipao sam pun rezervoar, jer je i tamo nesto jeftinije nego u Srbiji.
A o Bosni tek da ne pricamo, prekjuce sam bio na Srpska Open, sinoc sam se vratio u BG.
Milina mi je da posmatram cene benzina i dizela na pumpama van Srbije i pomislim kako nam to dobro ide...

Da li si ti svestan @Defke da je Srbija jedna od skupljih zemalja za zivot? Ponekad mislim da se ti veoma sprdas sa ljudima, nerazuman si.
Svakako da je mojih nekoliko nabacanih linkova konkretnije od tvog 'pitaj mog ortaka jel mu rasla plata'.

I jel sad pricamo o poredjenju sa regionom ili o poskupljenjima na godisnjem nivou? Ili je sve smuckano u neki populisticki koktel?

Pa naravno, potrošačka korpa i metode izračunavanja inflacije nikada neće biti savršene. Možda da zamolimo Milana Tarota ili Ljubišu Trgovčevića da nam pomognu umesto da se oslanjamo na ekonomiste. Kome su potrebna precizna izračunavanja i tačni podaci kada možemo da se igramo sa brojevima i stvaramo iluzije o ekonomskom blagostanju.
Cekaj, ja dam zvanicne tacne podatke i zvanicnu procenu inflacije, vas troje krene da mi objasnjava kako to 'nije prava inflacija' i da se pausalno frlja procentima, i onda ja stvaram iluzije i pozivam se na Milana Tarota?

Jel ti citas sam sebe ili mislis da ce los sarkazam maskirati potpuni nedostatak logike i doslednosti tvrdnji? Ko ovde osporava ekonomiste i njihovu metodologiju, ja ili vi?
 
Sava i Libra neka jave Tatjani da saceka dan dva sa kupovinom stana u NS. Cene padqju po 10k za 16 sati, ima da bira za 100k sta da kupi koliko vec prekosutra, eventualno u ponedeljak.

 
Stambena nekretnina ne moze biti ovako precenjena na duge staze u zemlji u kojoj nema dece i nema imigracije.
to je tako sto bi rekao Vesic.
Kako nema imigracije? Ovde su spominjali u tom kontekstu Izrael, pa Rusiju/Ukrajinu, i vrlo brzo Kineze. Plus najezda nasih povratnika u Srbiju sa privremenog rada u SAD etc. Ima i Kanadjana sto beze iz Otave u Bege itd itd
 
Ekonomski znalac slobodne provenijencije, stručnjak za humor koji stavlja samo pod jednu definiciju sarkazma, jer očigledno druge definincije još uvek nije naučio, statistički odredio i dokazao web linkovima objašnjava širokom auditorijumu kako funkcioniše inflacija, iako u istom pasusu tvrdi, da to baš i nije tačno izračunavanje jer - na ovom svetu ništa nije savršeno, a naručito nisu savršene ekonomske metodologije, ali ipak sa sigurnošču tvrdi da su podaci koje je podelio u linkovima jedini tačni ne dozvoljavajući drugima da imaju svoje mišljenje pritom stavljajući sebe u jedan, savršen koš nepogrešivo postavljajući sebe iznad drugih, a sve druge u drugi, manje vredan koš.
 
Da razjasnimo neke stvari vezano za potrosacku korpu.
Cak cu se pozvati na zvanicne podatke: https://mtt.gov.rs/extfile/sr/37879/KUPOVNA MOC avgust 20221.pdf (avgust 2022)
Hrana cini 40% prosecne potrosacke korpe i 47% minimalne potrosacke korpe.
Minimalna potrosacka korpa za troclanu porodicu iznosi 45.729,57 RSD (od cega 21.407,95 RSD ide za hranu), a prosecna 88.282,79 (od cega 34.746,90 ide na hranu).
Ako uzmemo u obzir prosecnu korpu i 34.746,90 RSD koji su predvidjeni za hranu za troclanu porodicu, ispada da je za prosecnu troclanu porodicu predvidjeno da trosi 1.158 RSD dnevno za hranu, tj. 386 RSD za obrok, za 3 osobe, tj. 128 RSD po osobi za obrok.
Za minimalnu potrosacku korpu dobijamo 79 RSD po osobi za obrok. I posle neko kaze da je zvanicna statistika dobra. Nadji mi gde postoji obrok za 79 RSD ili 128 RSD po osobi. Zvanicna statistika je prevara.
 
Previse bukvalno shvatas stvari i skroz masis poentu.
Kapiram ja poentu ali ne vidim njenu svrhu.

Da li uvek moze da se nadje primer koji se ne uklapa u prosecnu sliku? Naravno.

Vecina realnih slucajeva prodje ili bolje ili gore od proseka. Tesko da je nekome plata rasla tacno 16.7% i da na hranu trosi tacno 34.5% kao sto proseci kazu. Ali isto tako, ovde se cherry pickuju samo primeri koji su ispod tog proseka, a zaboravlja se da za svaki takav primer mora postojati i natprosecan primer da bi prosek bio takav kakav je. I nije rec samo o nekoj eliti od 1% jer bi u tom slucaju medijana stajala u mestu.

To je ono o cemu govorim kada kazem da odbijate da skontate sta znaci prosek. Vi govorite samo o ispodprosecnim slucajevima, ja govorim o proseku. Da cherry pickujem ko vi govorio bi samo o programerima.
 
Kapiram ja poentu ali ne vidim njenu svrhu.

Da li uvek moze da se nadje primer koji se ne uklapa u prosecnu sliku? Naravno.

Vecina realnih slucajeva prodje ili bolje ili gore od proseka. Tesko da je nekome plata rasla tacno 16.7% i da na hranu trosi tacno 34.5% kao sto proseci kazu. Ali isto tako, ovde se cherry pickuju samo primeri koji su ispod tog proseka, a zaboravlja se da za svaki takav primer mora postojati i natprosecan primer da bi prosek bio takav kakav je. I nije rec samo o nekoj eliti od 1% jer bi u tom slucaju medijana stajala u mestu.

To je ono o cemu govorim kada kazem da odbijate da skontate sta znaci prosek. Vi govorite samo o ispodprosecnim slucajevima, ja govorim o proseku. Da cherry pickujem ko vi govorio bi samo o programerima.
Kad mi budes objasnio gde mogu naci obrok od 79 RSD, mozemo razgovarati o tome da je zvanicna statistika priblizna realnoj.
 
U Ikei ,imaš onaj ekološki hamburger za taj novac,nije da nema:)

Jedan od lekova protiv inflacije,može biti i racionalno ponašanje sa trošenjem novca.

Tesla se na primer ,bori protiv inflacije, ekstremnom produktivnošću,i raznim inovacijama na svakom koraku,pa su tako uspeli da snižavaju cene,nasuprot ostalim proizvodjačima.
Nama je gro uvezene inflacije,iz EU,a tamo nema više niti inovacija,niti produktivnosti,oni sada finansiraju tudji rat,našim parama.
Moramo sačekati rasplet rata u Ukrajini,da bi sagledali,kada i u kom procentu će se inflacija smanjiti.
 
Poslednja izmena:
Vrh