Šta je novo?
Od:
Filteri

ZOO vrt - ' Vrt dobre nade'?

:lol: Још ће на крају, после свега да испадне да ДС подржава Вука Бојовића

Gradska Komisija za Zoo vrt
Neslaganje oko proširenja vrta
Autor: Nataša Korlat | 16.04.2008 - 10:01
zooloski-vrt-v.jpg

Neslaganje oko proširenja vrta

Još nije u „igri“ nijedna lokacija na koju bi Zoološki vrt mogao da bude proširen. Neke životinje iz „Vrta dobre nade“ mogle bi da budu nastanjene u Zemunu, Savskom vencu ili bi se, ipak, mogle „zadržati“ gde i jesu. O tome će narednih dana raspravljati članovi Komisije za Zoo vrt, kaže za „Blic“ njen predsednik Jasenko Lazović.

Predstavnici Evropske asocijacije zooloških vrtova (Eaza) su posavetovali Komisiju da „Vrt dobre nade“ ostane na Kalemegdanskoj tvrđavi, kao i da bude proširen na lokaciju koja se nalazi u blizini Vrta.
Iako je u prvi mah najavljivano da će predstavnici Komisije postupiti po preporukama evropskih stručnjaka, Jasenko Lazović je izjavio da će konačnu odluku doneti radna grupa, koja će narednih dana imati uvid u sve raspoložive lokacije u gradu.
- Proširenje nije tako jednostavno. Svaka stručna grupa, od one za veterinu, preko urbanističke, do komunalne, mora dostaviti izveštaje za svaku predloženu lokaciju. Važan je i stav Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Neka lokacija može zadovoljavati sve uslove, a da je zbog nesređenih imovinskih pitanja moramo odbaciti - kaže Lazović.

Komisiju je formirao pre tri meseca v.d. gradonačelnika Zoran Alimpić. Razloga je bilo nekoliko. „Vrt dobre nade“ našao se u centru pažnje pre godinu dana, kad su gradski čelnici objavili da ga sele u Surčin. To je naljutilo direktora Vrta Vuka Bojovića i tada počinju sporenja. Zoološki vrt se ponovo našao „pod lupom“ javnosti, kad je u kavezima medveda pronađeno telo Branka Jovanovića (23) za vreme održavanje „Bir festa“. Tada je Bojović optuživan da „Vrt dobre nade“ nije bezbedan. Vrhunac se dogodio kad je gradska inspekcija iz Vrta uklonila nelegalno postavljene kioske. Bojović započinje štrajk glađu. Gladovanje je prekinuto posle dve nedelje, nakon pregovora sa Draganom Đilasom.

Nakon svih ovih dešavanja i „selidbe“ Vrta u Surčin, na Veliko ratno ostrvo, pa i na Avalu, članovi Komisije se uzdržavaju od bilo kakvih izjava. Raspoložena za razgovor juče je, ipak, bila Ljiljana Obradović, direktorka JP „Beogradske tvrđave“ i potpredsednica Komisije, koja je predlog o proširivanju Zoo vrta na lokaciju „u blizini postojeće“ protumačila kao „atak na Donji grad Tvrđave“.
- Cilja se na Donjogradski bulevar, mada to niko eksplicitno nije potvrdio. Čini mi se da je sve to deo predizborne kampanje Dragana Đilasa - kaže Obradović.

Potpredsednica Komisije kaže da nije bila pozvana na sastanak sa predstavnicima Eaze i da je za ceo događaj saznala iz medija.
- Nećemo dozvoliti da se Zoološki vrt proširi na Donji grad, a bez dozvole „Beogradske tvrđave“ i Zavoda za zaštitu spomenika to nije realno - priča direktorka JP „Beogradska tvrđava“.

Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika, juče nije želeo da komentariše njenu izjavu o predizbornoj kampanji.
Meni je bila čast da ugostim predstavnike EAZA. Mislim da sastanak nije bio zvaničan. Verovatno zato nije bila pozvana - rekao je Alimpić.

Nije razmatrano
Premeštanje „Vrta dobre nade“ nije se našlo ni u jednom urbanističkom planu. Razni ljudi su pričali razne stvari - kaže Zoran Alimpić.
Kliknite za proširenje...
извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=38153
 
Za nekoliko dana predlog o sudbini Zoološkog vrta
Bojović: Vratiti stare granice vrta
Konačna odluka biće doneta do juna, kada sve četiri radne grupe dostave izveštaje
Komisija za unapređenje rada Zoološkog vrta će u narednih nekoliko dana predložiti da li će „Vrt dobre nade“ biti premešten ili će ostati na sadašnjoj lokaciji. Predstavnici Evropske asocijacije zooloških vrtova (EAZA) posetili su našu prestonicu i izneli stručno mišljenje da je najbolje okruženje za životinje njihov sadašnji dom na Kalemegdanu, koji bi bio proširen i unapređen.

Prema rečima Jasenka Lazovića, predsednika Komisije, odluka o statusu i lokaciji Zoo-vrta biće doneta do juna, kada sve četiri radne grupe dostave svoje izveštaje.

- Ne treba licitirati s pojedinim lokacijama, jer nikakva odluka nije doneta. Sve grupe radiće uz skladu sa smernicama koje će u pismenom izveštaju dostaviti EAZA u narednih 20 dana. Oni su na sastanku rekli da bi Vrt trebalo da ostane na sadašnjoj lokaciji, ali da ga treba unaprediti, i zbog 800.000 posetilaca u toku godine i profita - objašnjava Lazović i dodaje da Zoo-vrt svakako ne bi trebalo da bude tema u predizbornoj kampanji.

Po usmenim izjavama članova EAZE, za Beograd bi najbolje rešenje bio gradski zoološki vrt, a ne safari varijanta koja se nigde nije pokazala kao dobar model.

Vuk Bojović, direktor „Vrta dobre nade“, u izjavi za Glas objašnjava da se mišljenje najboljih evropskih stručnjaka poklapa s njegovim, ali podseća da mu „gradska vlast svojevremeno nije verovala, već mu je podmetala“.

- Svi govore o proširivanju vrta, ali njega samo treba vratiti na predratne granice na delu kod Nebojšine kule. Ako sadašnja vlast drži do zakona, kako tvrde, onda neka vrati ono što pripada vrtu. Zašto bi samo zoološki vrt bio izuzetak. Ali, bitnije je organizovanje „Bir festa“ nego bolji uslovi za životinje - ističe Bojović. On takođe dodaje da smrt mladića u kavezu s medvedima još nije razjašnjenja, ali da mediji ne pominju odgovornost.

Marina Andrić, pomoćnica direktora „Beogradske tvrđave“, komentarišući izjavu direktorke LJiljane Obradović da su medijski natpisi proteklih dana deo predizborne kampanje Dragana Đilasa, objašnjava da će odluku doneti Komisija i da svaka izjava predstavlja lični stav.

- Sve četiri grupe u kojima su stručnjaci iz nekoliko oblasti, poput urbanista, veterinara i arheologa daće svoje viđenje u izveštajima i tek tada može da se donese konačna odluka - navodi Andrićeva.
Kliknite za proširenje...
izvor Glas javnosti
link http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-17-04-2008/bojovic-vratiti-stare-granice-vrta
 
^^Cist idiotizam. Oni bi citavu tvrdjavu prepustili ZOO vrtu a ona ima takav turisticki potencijal...
 
Pa kao što je neko već rekao, Vuk Bojović bi bio najsrećniji da se majmuni pentraju po pobedniku. Verujem da je cela ova priča samo kupovanje vremena. Kada dotični ode u penziju, izmestiće zoo vrt.
 
Đilas: ZOO vrt niko neće pomeriti s Kalemegdana
Kandidat Demokratske stranke za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas izjavio je danas da je siguran da ZOO vrt neće niko pomeriti sa Kalemegdana, kao i da za to ne postoje nikakve mogućnosti.
Prilikom obilaska beogradskog Zološkog vrta, Đilas je kazao da vrt treba proširiti, ne ugrožavajući nikoga, kao i da postoje ideje da se od ZOO vrta napravi mesto gde će svi sugrađani ali i turisti rado dolaziti.
"Vrt 'dobre nade', koga godišnje posetii oko milion ljudi, važan je za Beograd, i zbog toga on i dalje mora biti mesto na koje će se glavni grad Srbije ponositi", naglasio je kandidat DS-a za gradonačelnika.
Direktor Zološkog vrta Vuk Bojović kazao je da "Beograd mora imati ZOO vrt, a da grad mora biti partner beogradskom vrtu". Bojević je dodao da je ZOO vrt oaza i najlepše mesto na Kalemegdanu, ali i da ga je potrebno proširiti novim životinjama, u čemu grad treba da pomogne.
Kliknite za proširenje...
izvor, Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=38747
 
Ta izjava je DS koštala jednog glasača manje.Eto toliko.
 
Ukratko:

Vrt sada nije po stadardima(velicina u odnosu na broj zivotinja).


Resenja:

1. premestiti ceo vrt na neku drugu, vecu lokaciju
2. Smanjiti vrt, odnosno broj vrsta u njemu
3. kombinacija predhodna dva, ostaviti nesto malo na Kalemegdanu(tipa bebi zoo vrt, ponije ..) i
napraviti pravi na nekoj drugoj lokaciji (ovo deluje najbolje)
4. Prosiriti ga na Donji Kalemegdan kao sto bi voleo Vuk jer toboze to se samo koristi za
opijanje na Beer festu (arheologija i tako to nema veze) (ovo deluje ubi Boze)

Normalno 4. nije niko lud da ostvari, pa mislim cak i Djilas. Verovatno mu samo titraju sada jer se to i onako ne planira
u nekom skorijem roku resavati.
 
Još uvek traju neslaganja oko proširenja "Vrta dobre nade"


Odluka o lokaciji biće doneta u junu
beograd1_1.jpg

Uskoro proširenje ili premeštanje: Beogradski zoo vrt
Predstavnici Evropske asocijacije zooloških vrtova koji su nedavno boravili u Beogradu, predložili su da "Vrt dobre nade" ostane na Kalemegdanskoj tvrđavi, kao i da bude proširen na lokaciju koja se nalazi u blizini Vrta. Iako je najavljivano da će se postupiti po preporukama evropskih stručnjaka, gradski funkcioner i predsednik komisije koja se bavi ovim problemom, Jasenko Lazović, izjavio je da će konačnu odluku doneti radna grupa, koja će uskoro imati uvid u sve raspoložive lokacije u gradu. Komisija za unapređenje rada Zoološkog vrta narednih dana će predložiti da li će "Vrt dobre nade" biti premešten ili će ostati na sadašnjoj lokaciji.
- Proširenje nije tako jednostavno. Svaka stručna grupa, od one za veterinu, preko urbanističke, do komunalne, mora dostaviti izveštaje za svaku predloženu lokaciju. Važan je i stav Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Neka lokacija može zadovoljavati sve uslove, a da je zbog nesređenih imovinskih pitanja moramo odbaciti - rekao je Lazović. On je naglasio da ne treba licitirati s pojedinim lokacijama, jer nikakva odluka nije doneta. A sve grupe radiće u skladu sa smernicama koje će u pismenom izveštaju dostaviti EAZA kroz par dana. Lazović je dodao i da ne želi da komentariše izjave drugih ljudi uključenih u ovu priču, već misli da bi najbolje bilo sačekati mišljenje stručnjaka, a onda dalje postupati u skladu sa njim.
- Predstavnici EAZA naveli su da bi Vrt trebalo da ostane na sadašnjoj lokaciji, ali da ga treba unaprediti, i zbog 800.000 posetilaca u toku godine ali i zbog profita - objašnjava Lazović, i dodaje da će se do kraja juna najverovatnije doneti odluka o sledećim potezima vezanim za Vrt dobre nade.
Po izjavama članova EAZE, za Beograd bi najbolje rešenje bio gradski zoološki vrt, a ne safari varijanta koja se nigde nije pokazala kao dobar model. Vuk Bojović, direktor "Vrta dobre nade", rekao je da se mišljenje evropskih stručnjaka poklapa s njegovim.
- Zoološki vrt treba vratiti na predratne granice, na delu kod Nebojšine kule. Ako sadašnja vlast drži do zakona, kako tvrde, onda neka vrati ono što pripada vrtu. Zašto bi samo zoološki vrt bio izuzetak. Ali, izgleda da je bitnije organizovanje "Bir festa" nego bolji uslovi za životinje - rekao je Bojović.
Ljiljana Obradović, direktorka JP "Beogradske tvrđave" i potpredsednica Komisije, predlog o proširivanju Zoo vrta na lokaciju "u blizini postojeće" protumačila je kao "atak na Donji grad Tvrđave".
- Nećemo dozvoliti da se Zoološki vrt proširi na Donji grad. Bez dozvole "Beogradske tvrđave" i Zavoda za zaštitu spomenika to nije realno - rekla je Obradović. N. Velebit
Kliknite za proširenje...
Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
 
- Zoološki vrt treba vratiti na predratne granice, na delu kod Nebojšine kule. Ako sadašnja vlast drži do zakona, kako tvrde, onda neka vrati ono što pripada vrtu. Zašto bi samo zoološki vrt bio izuzetak. Ali, izgleda da je bitnije organizovanje "Bir festa" nego bolji uslovi za životinje - rekao je Bojović.
Kliknite za proširenje...
:rolleyes: Koji egomanijak - on se prema tom Vrtu odnosi kao da su njegovom dedi komunisti oduzeli deo imovine. E pa, i Turci onda mogu da se vrate da traže svoje pravo na Kalemegdan... :lol:

Jedino razumno rešenje je izgradnja Zoološkog Vrta na lokaciji izvan centra grada – Vrt, ovakav kakav jeste, nije humano rešenje ni za ljude koji žive u okolini ni za životinje u njemu... A što se tiče uslova za životinje, treba napomenuti da je za vreme njegovog upravljanja Vrtom učinjen veliki broj propusta koji su više poznati u međunarodnoj javnosti nego kod nas - nerešavanje tih problema je sramota za grad i državu.
 
Ovakav projekat će nam trebati kada konačno budu rešili da penzionišu Njegovu Visost, broja Jedan Zoološkog vrta jer je suviše star da se miješa u te stvari, i premeste Zoo vrt u Ovču. Na ovakvim stvarima se vidi u koliko nehumanih uslovima životinje sada žive. Ovo nije skupo, stvar je u dizajnu. Uzimamo zdravo za gotovo činjenicu da su (u ovom slučaju) slonovi jako društvene životinje i da vole da spavaju u krdu, brčkaju se u vodi i valjaju u blatu. Sa ovakvom slonarom to mogu.

Foster Designs House for his Biggest Clients Ever: Elephants!
by Jorge Chapa

elephants.jpg


Very few of us will ever have the joy of living in a house designed by famed architect Norman Foster. But when the Copenhagen’s Zoo biggest residents required a new residence they got a custom designed abode from this world renowned architect. The design is a dramatic departure from the clinical, hi-tech solutions typically seen from Foster’s firm. In contrast, The Elephant House is a low tech, naturally textured solution that, remarkably, feels more human scaled than anything else that they have come up with in years.

elephants4.jpg


While it may not be as showy as some of the firm’s more outlandish designs, the Elephant House does stand out for its approach. Housing animals who are capable of destroying anything in their path takes some unique design solutions, and Foster has managed to deliver quite beautifully.

The brief was all about ensuring the safety, wellbeing, and enjoyment of the elephants. From the outside, the visitor sees two asymmetric glass domes which enclose the elephant spaces. Inside, the elephant enclosures are set deep underground to ensure a more controlled thermal environment for the paquiderms. The buried structures are made from concrete, and the sand that previously existed on the site has been reused to create the paddocks.

To ensure that the elephants remain active throughout the day, mud holes, pools of water, and shading devices were set around the grounds. The glazing was patterned after a variety of leaves, all randomly rotated to provide light similar to the patterns found in a forest. There is also plenty of technology in the finished product. For instance, the glazed domes can be opened to provide natural ventilation to the space, and a heat recovery system has also been installed.

Thanks to the clever design, the elephants will be able to sleep together at night for the first time, in the main herd enclosure.

elephants2.jpg

elephants5.jpg

elephants3.jpg

elephant.jpg


Izvor: Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2008/06/18...is-biggest-clients-ever-elephants/#more-11825
 
Samo da dodam da životinje i ne treba da imaju humane uslove. Zamislite slona da živi u nekoj vili, kući ili stanu.

Životinje treba da imaju animalne i naturalne uslove a nikako humane!!!!!!!! :cool:
 
Poenta je da je ovo pravljeno tako da se slonovima mnogo sviđa. A takva ili slična građevina ne može da se gradi na Kalemegdanu a na drugim mestima može. Počeću i ja kao Katon stariji (Uostalom, smatram da zoo vrt treba izmestiti :))
 
Da ne bude zabune, i ja to smatram, i to mi je najveći minus Đilasove kampanje, i zato je izgubio moj glas (ako mu je i nešto značio).
 
„Врт добре наде” слави 72. рођендан

Калемегданско станиште у коме живи око 270 животињских врста, зоолошки врт, прославиће данас 72 године постојања. Како је јуче најавио Вук Бојовић, директор врта, рођендан ће протећи радно, а он ће се у „Врту добре наде” састати са сарадницима и лекарима Душаном Станојевићем и Марком Бумбаширевићем, који му помажу у бризи о животињама пристиглих са свих континената.

Када је формиран на Петровдан, 12. јула 1936. године у зоо-врту је настањено 1.200 животиња и био је међу највећим у Европи. Тадашњи градоначелник Београда Влада Илић одлуку о оснивању зоолошког врта донео је годину дана раније, а за локацију је изабрао простор Београдске тврђаве, која је тада била „окупирана” високим растињем и шипражјем. Пројектовање новог врта, по угледу на минхенски, бечки и лондонски, поверено је тиму стручњака и универзитетских професора, међу којима је био и Александар Костић, први директор станишта. Заузео је простор нешто већи од три и по хектара, затим је проширен на седам, а припајањем једног дела Доњег града његова површина нарасла је на нешто више од четрнаест хектара. Међутим, у току Другог светског рата врт су два пута бомбардовали, најпре 1941. немачки фашисти, а затим и савезници 1944. године. Готово све животиње су побијене, а површина врта после рата је поново смањена на око седам хектара, колика је и данас.

Од 1986. године, када је на место директора дошао Вук Бојовић, врт је захваљујући бројним пријатељима животиња обогаћен многим ретким врстама, као што су најновије придошлице, бели лавови и бели бизон. Уз мноштво егзотичног цвећа и растиња, у њему има и ретког дрвећа као што је Панчићева оморика, секвоја, гинко и пауловнија. Изградњом објеката и дотеривањима „Београдски зоолошки врт” је у последње две деценије попримио градски концепт уређењем улица дуж којих су смештена животињска станишта. У њега није уложено много новца, више не припада групи великих светских животињских станишта али, према речима директора Бојовића, „удахнута му је душа и то се осећа”. „Врт добре наде” постао је препознатљиво обележје главног града.

Без обзира на постигнуто, како истиче Бојовић, зоо-врту предстоје промене. Пре свега, каже он, треба завршити започете радове на доњем зиду станишта, а обнову ће највероватније помоћи и Европска асоцијација зоолошких вртова и акваријума. Представници те организације боравили су недавно у Београду и разговарали са градским оцима о могућим локацијама за пресељење врта, али су у коначном извештају оценили да је управо садашња локација врта јединственост престонице.

Д. Ј.
[објављено: 12.07.2008]
Kliknite za proširenje...
извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Vrt-dobre-nade-slavi-72-rodjendan.sr.html
 
Objektivno i bez preterivanja čovek po imenu Vuk Bojović već godinama pretstavlja opasnost za Beograd i njegovu najveću vrednost - park Kalemegdan. Nije on entuzijasta svog posla već beskrupulozni egoista koji se nametljivo javlja po svim medijima sa svojim štetočinskim idejama. Beograd ima ogromne potencijale ali činjenica je da momentalno nema mnogo, posebno u poređenju sa drugim prestonicama. Kalemegdan i Veliko Ratno Ostrvo spadaju u ono najvrednije što ima. I taj V.B. se godinama zalaze (i nazalost ima izvesnu, srećom malu, podršku) za proširenje ZOO i po Kalemegdanu pa čak i na VRO!!!. Ruzni, tesni kavezi sa nesrećnim zivotinjama uz same drevne zidine čuvene tvrđave. Greška je napravljena još 1936 ali onda to nije bilo toliko upadljivo kao danas. Nadam se da će Zavod za zaštitu spomenika imati dovoljno snage da se odupre ovim primitivnim nastojanjima koja su sramota za grad koji treba da bude (i biće) savetska metropola. Nemamo Jelisejska Polja ali imamo bar Kalemegdan, dve velike reke, ušće i VRO. Ne dozvolimo V.B-u da to uništava. A što se tiče Đilasa - zaprepašćen sam i razočaran.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh