Šta je novo?
Od:
Filteri

Zgrada starog generalstaba - jos jedno unisteno remek-delo

Човече, живео сам пар месеци у Прагу, а нисам имао прилике да је видим уживо :mad:. Никако ме пут није наводио на Дејвице.
 
sizif":2x28q1iq je napisao(la):
Човече, живео сам пар месеци у Прагу, а нисам имао прилике да је видим уживо :mad:. Никако ме пут није наводио на Дејвице.
Kliknite za proširenje...
I ja sam se baš zapitao gde je, i kako sam je promašio. Zato sam uspeo da ne promašim onu u Bukureštu pre neki dan, a video sam i ovu u Varšavi. Čini mi se da ima i u Almatiju u Kazahstanu jedna (ali tamo nisam bio:| )
 
Ta u Varšavi je poklon SSSR. Pošto Poljaci izuzetno mrze komunizam pričao se vic kako u Varšavi ljudi traže stan uz uslov da se sa njegovih prozora ne vidi pomenuta zgrada. U onoj u Pragu je hotel i malo je zabačena u odnosu na centar. Nameće se interesantno poređenje - u vreme kad su u socijalističkim zemljama gradili pomenute zgrade (neposredno posle WW2) kod nas je podignuta zgrada SIV-a na N.B. Tu su naši komunisti pokazali daleko više ukusa od svojih kolega.
 
Pošto sam u Pragu živeo nešto više od godinu dana, imao sam prilike da je par puta vidim izbliza. Nije to bilo često, s obzirom da u tom delu grada nikada nisam imao nekih naročitih poslova, ali se dobro sećam da je u njoj bio Holiday Inn i da se (tu sam već manje uveren u svoje uspomene) nalazi u ulici Jugoslovenskih partizana. :D
Nevelikih je gabarita i baš u tome leži njen šarm (s obzirom da su takve "matrjoške" izvorno uglavnom gigantskih razmera).
Što se Palate kulture i nauke u Varšavi tiče, postoji uverenje da je varšavski "city" i počeo da raste kako bi se što više zaklonilo to Varšavljanima "omiljeno" zdanje. No, zanimljivo je, da do danas niti jedna od tih novih "kula vavilonskih" nije nadvisila dve stotine trideset i jedan metar visoku "Lomonosovku".
 
Osvetljenje je u probnoj fazi jos nije konacno inace srusice vezu starog generalstaba i one rusavine uplanu je da cjelokupna rekonstrukcija bude zavrsena 2012 :kafa:
 
Vezu sa cim? Sa rusevinom koja i da se obnovi nece vise nikada biti u drzavnom (vojnom) vlasnistvu.
 
Aha,razumem,dakle razdvojice na dve parcele a sada je bio zajedno objekat.Jasno,naknadna pamet je moja vrlina :)
 
Lucifer":2sw9u60j je napisao(la):
vrlo tesko... arhitektura se ne sastoji iz oblika i fasadne dekoracije, vec pre svega iz konkstrukcije... da bi neko gradio nesto sto lici na partenon i da bi postigao sklad grckih hramova neophodno je da za pocetak nailazi na iste konkstruktorske probleme na koje su stari grci nalazili, a danas takvih problema nema. sve sto bi danas licilo na partenon, kao nova zgrada utavnog suda makedonije na primer, bilo bi totalni kic, jer projekat ne bi proizasao iz iste umetnicke snage i imaginacije iz koje je davno proistekao pravi partenon, a danas proisticu velelpni aerodromi, neboderi ili druge moderne gradjevine.
Kliknite za proširenje...


Dakle, na neki način, arhitektura je savršeno suvišna disciplina, građevina je ta koja danas vlada? Ako je problem konstrukcije... Koji bi to, recimo, bili konstruktorski problemi starih Grka, a šta bi recimo danas bio konstrukcijski izazov i šta se zapravo ovde smatra pod terminom konstrukcija?

Zašto je danas nemoguće zamisliti istinski neku neoklasičnu palatu i osmisliti je iz pravih pobuda zbog nekog nadahnuća ili sl.?
 
stf":lrip6ne7 je napisao(la):
Nick Slaughter":lrip6ne7 je napisao(la):
Šteta je što se nove zgrade ne grade u takvom stilu, i stambene i poslovne :(
ovo što se gradi po Beogradu ali i po celoj Serbiji je kompletan užas!
Kliknite za proširenje...
Ta arhitektura je daleko najlepsa, ali je stil prevazidjen. Medjutim poznato je da mi Srbi zestoko kasnimo sa razvojem jos od pamtiveka....
Veliki broj tih zdanja, zidanih po Beogradu od 1900 do 1930, su istina, prelepe, ali su stilski vec tada bile prevazidjene. Pojavio se Bauhaus, modernizam, nicu zdanja jedne nove epohe u Evropi i SAD , a mi zidamo neoklasiku i secesiju.
Ne kazem da nije trebalo, cak mi je i veoma drago sto smo malo kasnili, jer je Beograd dobio neprevazidjeni smek i lepotu, ali ne treba ziveti vecito u proslosti.
Zidanje takvih stilova danas je kic ili jos gore, zidanje lazne istorije, i grad bi izgubio dusu! Ja sam apsolutni zagovornik, obnavljanja svih razrusenih zdanja 1941-1945,i za to urbanisticki nameniti deo Savskog amfiteatra prema Karadjordjevoj, ali zidanje novih nikako.
Ono sto se danas zida je slicno vremenu komunizma, zida se masovno, sa sto kracim rokovima, stavlja se kvantitet ispred kvaliteta. U jednom takvom haosu dobijamo gomilu zdanja bez ikakve price, koje prerano ostare i nemaju nikakvu vrednost sem da se trenutno narodu prikaze kako se Beograd ubrzano i nezaustavljivo razvija. Ta zdanja bice zaboravljena onog trenutka , kada na susednoj parceli krece gradnja neceg ``novog``.
U jednom takvom haosu bezlicne arhitekture, ponegde ce nici i pokoje vredno zdanje. U komunizmu to su bili SIV, CK, Beogradjanka, Novi generalstab.... Danas su to Balkanska B2, Dobricina 6, Poslovna zgrada preko puta Arene (zaboravih naziv)....
Sve u svemu, ovo sto se danas zida je u svetu prevazidjeno, nefunkcionalno, nekvalitetno, i bezlicno.

I dalje kasnimo za svetom......mnogo, mnogo godina......
Kliknite za proširenje...

No iako je to zaista kič, da li bi, recimo, naši studenti arhitekture uopšte mogli da nacrtaju jednu italijansku palatu iz visoke renesanse i ukrase je na odgovarajući način?

Da li danas postoje materijali kojima bi zgrade poput, recimo, zgrade Narodne banke (stare) mogle biti izgrađene i postje li uopšte klesari, skulptori i slični majstori koji bi umeli da izvedu pravu fasadnu plastiku?
 
Ko jos klese plastiku stavis kamen zadas na kompu sta da se uradi cnc masina odradi posao malo se toga radi rucno :)
 
.:Aleph:.":sk9293q3 je napisao(la):
No iako je to zaista kič, da li bi, recimo, naši studenti arhitekture uopšte mogli da nacrtaju jednu italijansku palatu iz visoke renesanse i ukrase je na odgovarajući način?

Da li danas postoje materijali kojima bi zgrade poput, recimo, zgrade Narodne banke (stare) mogle biti izgrađene i postje li uopšte klesari, skulptori i slični majstori koji bi umeli da izvedu pravu fasadnu plastiku?
Kliknite za proširenje...

Odgovor na oba pitanja je ne. Uz dodatak da ne bi ni profesori na fakultetu umeli da nacrtaju jednu takvu zgradu, a kamoli studenti... Poslednje arhitekte koje su to znale bili su modernisti koji su znali svoja "stara znanja". Na fakultetu jedan od poslednjih koji je to znao bio je profesor i arhitekta Milivoje Tričković, ali je on svoja znanja stekao krajem dvadesetih u francuskoj školi lepih umetnosti.

Kada je reč o likorescima i vajarima i ostalim zanatlijama (bravari i stolari na primer) koji su nužno potrebni pratioci ovakve arhitekture (a nije tu samo fasada ona koju treba "savladati"), jedna od poslednjih generacija nestala je još sa izbijanjem Drugog svetskog rata, uz mali iskorak pojedinih koji su radili ponešto u duhu istorijskih stilova u toku okupacije.
 
Mnogo mi je žao, mmilovane, što to čujem, ali mogao sam da pretpostavim.

Zapravo, kada se priđe bliže, zgrada i ne izgleda toliko katastrofalno kao što se na prvi pogled činilo.

 
Malo o rekonstrukciji upoznao sam nekel ljude koji su radili na restauraciji zgrade pa sam postavio par pitanja koja su se ovdje vrtila
Ovo je orginalna boja generalstaba , fasadu su radili skoro 2 ipo godine , svaka pukotina je sanirana ,kao i velika ratna sala
Zgrada je bila zuckaste boje zbog natalozene prlajvstine ,ali zena koja vedri i oblaci u zavodu Tatjana videnovic je odlucila da bocna fasada bude zuta bez udubljivanja u problematiku i detalje .
Ista ta sada vedri i oblaci u zadruzi gdje dava zavoda nemogu da se dogovre koje je bolje bio centralni hol , neznam da li im je palo napamet da pogledaju projeat zgrade
 
Бар наизглед. Нисам сигуран какве материјале су користили итд. Али, наизглед је солидно одрађено.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh