Zgrada starog generalstaba - jos jedno unisteno remek-delo
- Začetnik teme Lucifer
- Datum pokretanja
I ja sam danas video....izgleda jako lose.....crni veliki plocasti reflektori prisrafljeni na noge i trupove ratnika.Nisam mogao da verujem.A tu su jos i 3 - 4 klima uredjaja koji su ostavljeni na fasadi i koji dodatno zacrnjuju sliku.Ono sto narocito zabrinjava je to sto su skele skinute sa tog dela fasade tako da izgleda da je to konacno resenje.STRAVA i UZAS .....NOVI LOOOOOW za zavod za zastitu spomenika (posto oni strogo kontrolisu obnovu prema dokumentaciji).Ovo treba odma prijaviti nekome.
Evo slike...mada iz meni nepoznatog razloga, ispale su uzasno lose! Fotoaparat na mobilnom mi je skroz ok, ali samo ovih par slika su ispale katastrofa?? Prolazicu tuda sledece nedelje opet sigurno, pa cu opet uslikati...
Kao sto rekoh, izvinjavam se na losim slikama...inace budu i preko 300kb, a ove jedva 20
Kao sto rekoh, izvinjavam se na losim slikama...inace budu i preko 300kb, a ove jedva 20
Na Arhitektonskom smo imali predmete o osvetljenju u arhitekturi, to je čitava nauka.
Za Skupštinu je bilo nekoliko konkursa i nije izabrano pravo rešenje jer tobož nije postojalo idealno.
Ukratko, rasvetu objekata možemo grubo podeliti u dve grupe: oni objekti koji se gledaju sa daljine (Hram, crkva Sv. Marka, pa i Skupština) i na njima se postavlja rasveta širokog spektra, ne naglašavajući detalje fasade dok bi druga grupa bila poput Generalštaba koji se sagledava sa blizine i postoji mnoštvo detalja na fasadi koje treba istaknuti.
U pravu si da reflektori treba da budu diskretniji ali i na najboljim primerima se vide. Najbolje je kada su reflektori na terenu ili na banderama pa upereni na objekat ali tako se postavljaju samo ako se može ostvariti dobar efekat...
U Kneza Miloša nema dobrih primera rasvete, a sećam se obilaska kroz grad sa prof. Lidijom Đokić, koja predaje taj predmet, kada je napomenula da je osvetljenje urađeno kod nas jako loše i da je crkva Sv. Marka jedini dobar primer kao i Ministarstvo finansija koje nije daleko od toga ali njena najveća zamerka je što se osvetljenje ne održava pa kad pregori jedan reflektor onda tako ostane mesecima i onda to kvari sliku...
Za Skupštinu je bilo nekoliko konkursa i nije izabrano pravo rešenje jer tobož nije postojalo idealno.
Ukratko, rasvetu objekata možemo grubo podeliti u dve grupe: oni objekti koji se gledaju sa daljine (Hram, crkva Sv. Marka, pa i Skupština) i na njima se postavlja rasveta širokog spektra, ne naglašavajući detalje fasade dok bi druga grupa bila poput Generalštaba koji se sagledava sa blizine i postoji mnoštvo detalja na fasadi koje treba istaknuti.
U pravu si da reflektori treba da budu diskretniji ali i na najboljim primerima se vide. Najbolje je kada su reflektori na terenu ili na banderama pa upereni na objekat ali tako se postavljaju samo ako se može ostvariti dobar efekat...
U Kneza Miloša nema dobrih primera rasvete, a sećam se obilaska kroz grad sa prof. Lidijom Đokić, koja predaje taj predmet, kada je napomenula da je osvetljenje urađeno kod nas jako loše i da je crkva Sv. Marka jedini dobar primer kao i Ministarstvo finansija koje nije daleko od toga ali njena najveća zamerka je što se osvetljenje ne održava pa kad pregori jedan reflektor onda tako ostane mesecima i onda to kvari sliku...
Mudro. Ako ne umes da napravis zvezdu nije ti mesto na strunjaci. Gledam i ostala "krezava" osvetljenja fasada po gradu, ako vec ne mozemo da ih odrzavamo, onda je bolje iskljuciti ih na neko vreme. Nije strasno i ako budemo u mraku godinu, dve, tri.... Ne treba kriti da smo siromasni, nije to sramota - sramota je ne raditi nista da nam se takav status promeni
Дух ренесансе у Ратној сали
Дворана старог Генералштаба у Београду обновљена је први пут после 82 године откако је саграђена
Пу ков ник Де јан Јан ко вић у реновираној Великој ратној сали старог Генералштаба (Фо то З. Ана ста си је вић)
Променила је пет држава. У њој су заседале бројне владе, доносиле се важне државне одлуке, ковале војне стратегије, организовали свечани балови. Већ 82 годинe Велика ратна сала у здању Старог генералштаба у Улици кнеза Милоша 33 у Београду одише елеганцијом и лепотом, а недавно је први пут откако је саграђена обукла нову одору. И премијерно отворила врата. Угостила је званице министра одбране на новогодишњем коктелу.
Последњу деценију била је затворена, а да поново заблиста и остави без даха сваког ко крочи у дворану од 160 квадратних метара побринуле су се Татјана Виденовић и Светлана Марковић, архитекте конзерватори Завода за заштиту споменика културе града Београда. Рестаурација ентеријера по угледу на ампир стил епохе царске Русије почела је у септембру, а радови су коштали око 40 милиона динара.
– Изазов је био да се обнови дух епохе ренесансе и антике, примењених у завршној обради и декорисању зидова, плафона и подова. Обнова примењених аутентичних, разнородних материјала и декорације, првенствено њихово добро занатско извођење, вратиле су сали раскошни изглед у складу са изворним изгледом ентeријера имајући у виду да свечана Ратна салa није рестаурирана од времена њеног настанка – кажу ауторке.
Као једну од наjмонументалнијих дворана у Београду Велику ратну салу красе јонски стубови, ратничка попрсја нага и у панциру, богато декорисана таваница тиркизноплаве боје у чијем је средишту украсни медаљон у облику цвета. Њену лепоту истиче и ново декоративно осветљење фигура ратника као и рестаурисани лустери и канделабри на зидовима. Амбијент наглашавају бели, беж и златни тонови. Од некадашњег мобилијара, дрвених столова за читање карата, 30 масивних ручно израђених столица обложених кожом у сали су остала два ормара у којима су се некада чувале војне карте. Намештај чека боље дане када ће бити обновљен.
За рестаурацију је зрела скулптура „Самсон убија лава” архитекте Владимира Загородњука смештена изнад врата Велике ратне сале у ходнику старог Генералштаба.
Стари Генералштаб изграђен је 1928. године (Фото Д. Јевремовић)
Недалеко од ње, на првом етажу, налази се Мала ратна сала. За правоугаоним ораховим столом од неколико метара са 18 столица украшених лављим шапама и главама одржавају се састанци колегијума Војнобезбедносне агенције која као и Војнообавештајна агенција од 2005. године користе здањеКамене палате, како још називају зграду старог Генералштаба.
Верује се да је на тим столицама некада седео војвода Живојин Мишић, а генерал Душан Симовић у Малој ратној сали сковао је план за пуч 27. марта 1941. године у Београду. Она је, каже пуковник Дејан Јанковић из Министарства одбране, служила за завршну анализу одлука о одбрани земље које је доносио Ђенералштаб Краљевине Југославије.
– За разлику од ње, Велика ратна сала била је командна соба према жељи краља Александра Карађорђевића. Лепотом и величином симболизовала је подвиг српске војске у Првом светком рату. Обе просторије су ексклузивне и ако обезбедимо новац ове године требало би да се обнови и Мала сала – објашњава Јанковић.
Средином године биће завршена ревитализација фасаде старог Генералштаба од 10.000 квадрата, оштећене НАТО бомбардовањем објеката у Немањиној улици. Нови сјај добиће и дотрајали делови крова, капија и улазне степенице.
-----------------------------------------------------------
Најлепше београдско здање
Према пројекту руског архитекте Василија Баумгартена Камена палата (стари Генералштаб) грађена је од 1926. до 1928. новцем добијеним на име ратне одштете од Аустроугарске монархије после Првог светског рата. Коштала је тадашњих 35 милиона динара. Била је седиште Ђенералштаба Краљевине Југославије и Генералштаба Југословенске народне армије. Немачка војска користила ју је у току Другог светског рата. За најлепшу зграду у Београду проглашена је 1928. године, а због историјских и архитектонских вредности заштићена је као културно добро 1984. године.
Далиборка Мучибабић
[објављено: 31/12/2009]
Imate i 2 slike tamo
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Duh-renesanse-u-Ratnoj-sali.sr.html#
Дворана старог Генералштаба у Београду обновљена је први пут после 82 године откако је саграђена
Пу ков ник Де јан Јан ко вић у реновираној Великој ратној сали старог Генералштаба (Фо то З. Ана ста си је вић)
Променила је пет држава. У њој су заседале бројне владе, доносиле се важне државне одлуке, ковале војне стратегије, организовали свечани балови. Већ 82 годинe Велика ратна сала у здању Старог генералштаба у Улици кнеза Милоша 33 у Београду одише елеганцијом и лепотом, а недавно је први пут откако је саграђена обукла нову одору. И премијерно отворила врата. Угостила је званице министра одбране на новогодишњем коктелу.
Последњу деценију била је затворена, а да поново заблиста и остави без даха сваког ко крочи у дворану од 160 квадратних метара побринуле су се Татјана Виденовић и Светлана Марковић, архитекте конзерватори Завода за заштиту споменика културе града Београда. Рестаурација ентеријера по угледу на ампир стил епохе царске Русије почела је у септембру, а радови су коштали око 40 милиона динара.
– Изазов је био да се обнови дух епохе ренесансе и антике, примењених у завршној обради и декорисању зидова, плафона и подова. Обнова примењених аутентичних, разнородних материјала и декорације, првенствено њихово добро занатско извођење, вратиле су сали раскошни изглед у складу са изворним изгледом ентeријера имајући у виду да свечана Ратна салa није рестаурирана од времена њеног настанка – кажу ауторке.
Као једну од наjмонументалнијих дворана у Београду Велику ратну салу красе јонски стубови, ратничка попрсја нага и у панциру, богато декорисана таваница тиркизноплаве боје у чијем је средишту украсни медаљон у облику цвета. Њену лепоту истиче и ново декоративно осветљење фигура ратника као и рестаурисани лустери и канделабри на зидовима. Амбијент наглашавају бели, беж и златни тонови. Од некадашњег мобилијара, дрвених столова за читање карата, 30 масивних ручно израђених столица обложених кожом у сали су остала два ормара у којима су се некада чувале војне карте. Намештај чека боље дане када ће бити обновљен.
За рестаурацију је зрела скулптура „Самсон убија лава” архитекте Владимира Загородњука смештена изнад врата Велике ратне сале у ходнику старог Генералштаба.
Стари Генералштаб изграђен је 1928. године (Фото Д. Јевремовић)
Недалеко од ње, на првом етажу, налази се Мала ратна сала. За правоугаоним ораховим столом од неколико метара са 18 столица украшених лављим шапама и главама одржавају се састанци колегијума Војнобезбедносне агенције која као и Војнообавештајна агенција од 2005. године користе здањеКамене палате, како још називају зграду старог Генералштаба.
Верује се да је на тим столицама некада седео војвода Живојин Мишић, а генерал Душан Симовић у Малој ратној сали сковао је план за пуч 27. марта 1941. године у Београду. Она је, каже пуковник Дејан Јанковић из Министарства одбране, служила за завршну анализу одлука о одбрани земље које је доносио Ђенералштаб Краљевине Југославије.
– За разлику од ње, Велика ратна сала била је командна соба према жељи краља Александра Карађорђевића. Лепотом и величином симболизовала је подвиг српске војске у Првом светком рату. Обе просторије су ексклузивне и ако обезбедимо новац ове године требало би да се обнови и Мала сала – објашњава Јанковић.
Средином године биће завршена ревитализација фасаде старог Генералштаба од 10.000 квадрата, оштећене НАТО бомбардовањем објеката у Немањиној улици. Нови сјај добиће и дотрајали делови крова, капија и улазне степенице.
-----------------------------------------------------------
Најлепше београдско здање
Према пројекту руског архитекте Василија Баумгартена Камена палата (стари Генералштаб) грађена је од 1926. до 1928. новцем добијеним на име ратне одштете од Аустроугарске монархије после Првог светског рата. Коштала је тадашњих 35 милиона динара. Била је седиште Ђенералштаба Краљевине Југославије и Генералштаба Југословенске народне армије. Немачка војска користила ју је у току Другог светског рата. За најлепшу зграду у Београду проглашена је 1928. године, а због историјских и архитектонских вредности заштићена је као културно добро 1984. године.
Далиборка Мучибабић
[објављено: 31/12/2009]
Imate i 2 slike tamo
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Duh-renesanse-u-Ratnoj-sali.sr.html#
bgexplorer
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.01.2008.
- Poruke
- 820
- Pohvaljen
- 322
E ja se nadam da nas prisluškuju i da nas u 2010 prisluškuju što višeUrbanista":i0qk6ztj je napisao(la):
Meni je vise muka kad vidim ono raspalo osvetljenje na ministarstvu finansija. Em sve sareno, em pola ne radi. A kad se setim kad sam se preselio u Bg na jesen 2007.-e, ta zgrada je bila prelepo osvetljenja.
Sa druge strane, osvetljenja na Vladi i MIP-u su sada odlicna, jedna od najboljih u gradu. Mada mislim da bi na Vladi trebalo da se osvetli i ona strana sto gleda na onaj plato gde je spomenik Knezu Milosu, sto sad nije slucaj.
I hram je sasvim pristojno osvetljen, dok je kod ckrve sv. Marka isti slucaj kao sa min. fin - odlicno ali totalno neodrzavano osvetljenje.
Ne znam i sta je sa zgradom sudova, zasto su iskljucili ono kul osvetljenje? Takojde ne svidja mi se sto na zgradi zel. muzeja vise nema one plave boje na strani sto gleda ka Sarajevskoj.
Na zgradi glavne posto par stubova nije osvetljeno, ista stvar i sa predsednistvom i skupstinom grada - pregorele ref. niko ne j**e ni dva posto.
Sa druge strane, osvetljenja na Vladi i MIP-u su sada odlicna, jedna od najboljih u gradu. Mada mislim da bi na Vladi trebalo da se osvetli i ona strana sto gleda na onaj plato gde je spomenik Knezu Milosu, sto sad nije slucaj.
I hram je sasvim pristojno osvetljen, dok je kod ckrve sv. Marka isti slucaj kao sa min. fin - odlicno ali totalno neodrzavano osvetljenje.
Ne znam i sta je sa zgradom sudova, zasto su iskljucili ono kul osvetljenje? Takojde ne svidja mi se sto na zgradi zel. muzeja vise nema one plave boje na strani sto gleda ka Sarajevskoj.
Na zgradi glavne posto par stubova nije osvetljeno, ista stvar i sa predsednistvom i skupstinom grada - pregorele ref. niko ne j**e ni dva posto.
jovanovm
Advanced
Prednji deo uopšte nije loš po slikama. Podseća me na neka rešenja u Francuskoj.
