Dragoljub Zamurović
www.facebook.com
Sećam se: Beograd - Juli 2013. godine
Na vrhu zgrade Glavne pošte, između kamenih stubova, svetlost reflektora obasjava veliki sat čije kazaljke pokazuju da je pola devet uveče. Kako dan polako prelazi u noć, grad postaje ugodno mesto za šetnju i razgledanje. Ističu se obrisi kupola Skupštine, dok je u pozadini osvetljena fontana koja predstavlja mesto za odmor i opuštanje pored hladne vode.
Kako sve to uobličiti u jednu fotografiju? Možda bi najjednostavnije bilo popeti se na krov Pošte, ali za to je neophodna posebna dozvola. Let velikim balonom u centru grada ne dolazi u obzir.
Zato mi je pre petnaestak godina pala na pamet ideja da kupim mali balon, napunim ga helijumom i zakačim o njega foto-aparat. Pronašao sam majstora koji je to napravio, ali ja sam želeo da imam i sve potrebne mogućnosti za upravljanje aparatom - okretanje levo-desno, gore-dole, zumiranje, menjanje blende, ekspozicije…
Seo sam za sto i sve to detaljno nacrtao. Otišao sam kod jednog inženjera, vrhunskog stručnjaka za modelarstvo, i za nedelju dana sve je bilo završeno.
Preuzeo sam svoje i modelarevo čedo i pošto je za naredni dan bio planiran neki veliki skup o novim tehnologijama u dvorištu softverske kompanije Komtrejd (Comtrade), kome treba da prisustvuju najviši državni zvaničnici, modelar, koji je imao blisku saradnju sa vlasnikom te firme, predložio mi je da tamo prikažemo ovu novu letilicu.
Osvanuo je lep sunčan dan. U dvorištu Komtrejda bilo je mnoštvo zvanica, a među njima i tadašnji predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. Kad je došao trenutak da bude predstavljen moj balon napunjen helijumom i foto-aparat koji može da se okreće onako kako mu ja komandujem i snima u svim pravcima, podigao sam celu skalameriju na tridesetak metara visine.
I baš kad su sve oči bile uprte u njega, foto-aparat se otkačio od balona koji je nastavio svoj put ka svemiru. Aparat i konstrukcija su svom svojom težinom tresnuli na beton, nekoliko metara od premijera. Svi su se skamenili, a najviše modelar i ja.
Tužnim očima posmatrao sam skupoceni foto-aparat koji se samo pre nekoliko sekundi veselo obrtao oko svoje ose. Sada je nepomično ležao na betonu, a objektiv mu se bukvalno raspolovio. Nisam imao nikakvu želju da ga dodirnem. Modelar je uzeo ostatke aparata i svog proizvoda i tiho prozborio: “Ne mogu da verujem. To je najjači lepak na svetu”.
Vlasnik Komtrejda velikodušno mi je poklonio nov objektiv, a foto-aparat, iako mu je telo bilo naprslo, nekim čudom je i dalje radio.
Posle nekoliko dana modelar je izvršio neke izmene i popravke pa sam tokom narednih godina, tim uređajem snimio ovu i mnoštvo drugih fotografija.
(Iz foto-monografije “Sećam se” u pripremi)
Dragoljub Zamurovic Photography
Dragoljub Zamurovic Photography. Gefällt 40.190 Mal · 3.450 Personen sprechen darüber. Welcome to Dragoljub Zamurovic's Facebook fan page maintained by the staff at Art Zamur Studios.
www.facebook.com
Na vrhu zgrade Glavne pošte, između kamenih stubova, svetlost reflektora obasjava veliki sat čije kazaljke pokazuju da je pola devet uveče. Kako dan polako prelazi u noć, grad postaje ugodno mesto za šetnju i razgledanje. Ističu se obrisi kupola Skupštine, dok je u pozadini osvetljena fontana koja predstavlja mesto za odmor i opuštanje pored hladne vode.
Kako sve to uobličiti u jednu fotografiju? Možda bi najjednostavnije bilo popeti se na krov Pošte, ali za to je neophodna posebna dozvola. Let velikim balonom u centru grada ne dolazi u obzir.
Zato mi je pre petnaestak godina pala na pamet ideja da kupim mali balon, napunim ga helijumom i zakačim o njega foto-aparat. Pronašao sam majstora koji je to napravio, ali ja sam želeo da imam i sve potrebne mogućnosti za upravljanje aparatom - okretanje levo-desno, gore-dole, zumiranje, menjanje blende, ekspozicije…
Seo sam za sto i sve to detaljno nacrtao. Otišao sam kod jednog inženjera, vrhunskog stručnjaka za modelarstvo, i za nedelju dana sve je bilo završeno.
Preuzeo sam svoje i modelarevo čedo i pošto je za naredni dan bio planiran neki veliki skup o novim tehnologijama u dvorištu softverske kompanije Komtrejd (Comtrade), kome treba da prisustvuju najviši državni zvaničnici, modelar, koji je imao blisku saradnju sa vlasnikom te firme, predložio mi je da tamo prikažemo ovu novu letilicu.
Osvanuo je lep sunčan dan. U dvorištu Komtrejda bilo je mnoštvo zvanica, a među njima i tadašnji predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. Kad je došao trenutak da bude predstavljen moj balon napunjen helijumom i foto-aparat koji može da se okreće onako kako mu ja komandujem i snima u svim pravcima, podigao sam celu skalameriju na tridesetak metara visine.
I baš kad su sve oči bile uprte u njega, foto-aparat se otkačio od balona koji je nastavio svoj put ka svemiru. Aparat i konstrukcija su svom svojom težinom tresnuli na beton, nekoliko metara od premijera. Svi su se skamenili, a najviše modelar i ja.
Tužnim očima posmatrao sam skupoceni foto-aparat koji se samo pre nekoliko sekundi veselo obrtao oko svoje ose. Sada je nepomično ležao na betonu, a objektiv mu se bukvalno raspolovio. Nisam imao nikakvu želju da ga dodirnem. Modelar je uzeo ostatke aparata i svog proizvoda i tiho prozborio: “Ne mogu da verujem. To je najjači lepak na svetu”.
Vlasnik Komtrejda velikodušno mi je poklonio nov objektiv, a foto-aparat, iako mu je telo bilo naprslo, nekim čudom je i dalje radio.
Posle nekoliko dana modelar je izvršio neke izmene i popravke pa sam tokom narednih godina, tim uređajem snimio ovu i mnoštvo drugih fotografija.
(Iz foto-monografije “Sećam se” u pripremi)
