Zgrada beogradske zadruge

[JohnnyLee]

не може то, јер у тој згради нема довољно велики просторија да буду учионице за Економски, јер ту има пуно студената. ФПУ, с друге стране, има мало студената, па би њему одговарала та зграда

 

[stf]

OK, to da zgrada ode Univerzitetu mi je sasvim OK. Ali onda bi moglo da se da i Ekonomskom fakultetu koji je tu blizu, recimo za jedan "high end" program postdiplomskih studija finansije/MBA/etc.

Могло би, али је нерационално. Економски има своју зграду довољне величине, а зграда задруге им просторно не одговара.

Са друге стране, ФПУ нема своју зграду, никада је није ни имао, студенти се јуре тамо вамо по раштрканим магацинима по целом граду, док је Деканат у штали на Косанчићу. Плус иза има места за модерно проширење, а цео крај ионако постаје уметнички дистрикт.

Да не помињем да би град добио неколико локација на којима се сада налази ФПУ које би могао да прода на аукцијама, а једна од локација је лукс, Карађорђева, одмах до Великих степеница.

Све коцкице су легле, саме се намећу, и питање је, види ли град у томе, не win win ситуацију, већ win win win.

 

[JohnyBgood]

Pa jednoj modernoj postdiplomskoj skoli biznisa gde se skoluju direktori, cesto uz rad, i u svojim 30tim i 40tim godinama i prilici da se odvoji od regularnih studenata a i u jedan reprezentativan prostor, i to bi tako trebalo da bude posebna institucija nesto kao joint venture izmedju ekonomskog i FONa. Na kraju, meni je originalna namena zgrade sustinski povezana sa privredom, i ti programi se samofinansiraju i svojom prirodom su takvi da bi se ta zgrada onda i morala i mogla lepo odrzavati.

Tako je na U of Chicago to totalno odvojeno od kampusa/fakulteta i stavljeno na najreprezentativniju lokaciju u gradu (to je ova relativno mala zgrada na samoj obali reke):
https://www.google.com/search?q=gle...MM-ri2gW_xMmtDw&ved=0CFgQsAQ&biw=1146&bih=665

No dobro, ja se sigurno ne bih bunio ni da tu smeste neki umetnicki fakultet, samo da spasu tu zgradu. Mada i oni na Senjaku koliko se ja secam imaju neku dosta lepu novu zgradu, valjda su tamo skulptori ili sta li vec. Meni se svidja ideja kampusa tako da bi te fakultete grupisao na nekom vecem prostoru u gradu gde za sve ima mesta. Mozda cak i da se kompletira kampus na Novom Beogradu.

 

[stf]

На Сењаку се налази ФЛУ а не ФПУ.

Све у свему, не видим никакву логику да се Економском дотира још једна зграда која им не треба док се запоставља један од факултета који се природно уклапа у средину а који уопште нема наменску зграду деценијама. Некако ми је то од тебе јако нелогичан став будући да се ти сам бориш против таквих нерационалних ставова наших властодржаца.

То што је зграда некада давно пројектована за нешто друго, не мора да значи да је данас оправдано вратити јој стару функцију. Поготово што сам предложио да се сама зграда додели деканату факултета, јер је то канцеларијски простор а да се остатак блока изгради за студенте.
Јер, ко у њој није био, тај не зна. Та зграда није уопште толико велика како се чини. Поготово ако јој се скине СФРЈ надградња.

Ако ћемо већ по функцијама, зар је логично да Народни музеј буде у згради Управе фондова?

 

[Delija]

Задруга са околином

Балкански Њујорк

Цео овај кварт би изгледао нестварно добро када би се реконструисао.

Сликао Круг, ССЦ

 

[zexland]

Delija super fotke !

 

[Homer Jay]

 

[vucko]

A dje je taj metro most pa da se uklopi u sliku? :/

 

[JohnyBgood]

Super slike ali, JT, pao sam u depresiju. Zastrasujuca pomisao je da tu zapravo NE TREBA privlaciti pesake dok god ogromni delovi fasada prete da im se jednostavno sruce na glavu i ubiju ih.

Sto se tice metro-mosta, krivo mi je sto nemamo petlju da na starom mostu napravimo sine koje mogu da koriste i sadasnji tramvaji ali i nesto teze i kopamo plitke useke sa jedne strane a busimo tunel sa druge prema Vuku. Koliko se moze svake godine. Da samo spojis Sava centar sa terazijama ili Tasom i to bi bilo nesto, pa onda delji koliko mozes, a ostali saobracaj jednostavno skloniti odatle. A nekako bi stanica Karadjordjeva/Ekonomski bila na sredini te prve linije, sa jasnom porukom o znacaju tog dela grada...

PS Potencijal je svakako ogroman ali su velike i investicije da se ovo dovede u red. Zato nam pre svega treba plan privlacenja para i investicija, naravno tako da se ne vrsi nasilje nad tim krajem i unistava nasledje, ali sumnjam da drzava i grad imaju i minimum sredstava da se tu napravi neki veci pomak.

PPS Sve je stvar uverenja ali nam jedna ozbiljna "graduate school of business" itekako treba, a ona nije isto sto i ekonomski fakultet. Srbija NEMA dobre odnosno nikakve menadzere i to je jedna od rak-rana nase privrede. Imamo tajkune koji su usavrsili bogacenje preko monopola i korupcije, ali to nema nikakve veze sa modernim poslovanjem i ako ce nam ikada biti bolje to mora da se menja.

 

[direktor]

Sad da ja postavim slike sto je stf najavio nije me bilo par dana

Zatim plan prizemlja,prvog sprata,i drugog sprata silike zabranjenog djela tj 3 sprata i aneksa iznad salter sale nadogradjenih prilikom prve rekonstrukcije 60tih mislim



Sledi slike prostorija kancelarija koje nisu nimalo lijepe



Pogled kroz prozor na nbg koji je fantastican


Rasturena razvodna tabla nema struje nema grijanja nema vode ima golbova zivih i mrtvih

Kamengrad ostaci geozvoda

Servisni ulaz za krov

Dobra polica

Lab jedna od mnogih u malo je mutna sika dosta se osjecaju hemikalije pa se nismo zadrzavali

U unutrasnjem dvoristu i prizemlji neko zivi uzurpirao je zgradu iako su mu prve komsije ministarstvo pravde :bash:


Bila je tu i neka tajna mikser radionica bar za mene


Kancelarija sa odlicnim pogledom

 

[direktor]

Da bacimo pogled ponovo preko


Ovo sve treba pocistiti bagerom

Da se pilo pilo se nije se stedjelo

Ovaj dio zgrade predstavlja veliko gnijezdo ova pticica je cvrkutala neprestano


Kamena mermera koliko hoces da se poloca trg republike


Jos jednan pogled kroz prozor

Krov nad staklenim krovom svjetlarnikom koji se vidi iz centralnog hola

Pogled ka dolje




Ulaz u kupolu

Kupola unutrasnjaost to bi bilo sve jos ostaje podrum kad se voda povuce jedno dana

 

[Homer Jay]

БЕОГРАД

„Миксер” осветлио савамалску лепотицу

Једно од најлепших градских здања, палата првог српског осигуравајућег друштва, ни ове године, после шест деценија пропадања и покушаја да се оно спречи, неће дочекати реконструкцију. – Охрабрује да има и оних који се не мире са таквим исходом

(Фото Драган Јевремовић)

Палату првог српског осигуравајућег друштва, Београдске задруге, у Карађорђевојулици 48,треба обновити и у тај простор сместити јавне институцијечији значај одговара вредности здања – окосница је иницијативе архитеката и грађевинских инжењера који су на недавно завршеном „Миксер фестивалу” објавили да ће се ангажовати на обнови здања старог 105 година.

Идеју разрађују до танчина, како би са конкретним предлогом могли да закуцају на врата европских фондова и домаћих институција, каже Зоран Ђорђевић, координатор екстерних пројеката Удружења инжењера Србије и један од иницијатора обнове зграде Београдске задруге.

И претходних година било предлога да се једна од најлепших зграда у Београду заштити од пропадања. Ниједан није реализован. Пре три године, Александра Шевић и Љиљана Конта, архитекте градског Завода за заштиту споменика културе, урадиле су пројекат рестаурације фасаде, санације и реконструкције крова, столарије, браварије, олука, громобранских инсталација и за то је добијена дозвола. Новца за сређивање екстеријера тада није било, а лане је град био спреман да издвоји 30 милиона динара – осмину укупне вредности пројекта.

Ни ове године нема новца за сређивање објекта, премда кров годинама прокишњава, олуци не постоје, а подземне воде плаве подрум, па је у њему струја искључена.

У приземљу тако оронулог здања од 5.000 квадратних метара 2002. године смештена је Правосудна академија, а од 2010. просторије су додељене и поверенику за информације од јавног значаја и заштитнику грађана. Саша Јанковић, омбудсман, каже да простор користи само на папиру.

– Када смо добили просторије писао сам Управи за заједничке послове да реновира канцеларије како бисмо могли да се уселимо. Одговорили су ми да то не могу да ураде јер комплетна зграда треба да се обнови зато што прети опасност од урушавања. Раније сам добијао захтеве да простор уступимо за изложбе и концерте и то сам одбијао управо из безбедносних разлога. Зато ме брине ко одобрава да се у згради одржавају бројне манифестације попут „Миксера”. Писао сам сектору за ванредне ситуације да их упозорим у каквом је стању зграда – истиче Јанковић.

Иван Лалић, директор „Миксер фестивала”, тврди да је сагласност да поставе две изложбе на спратовима Београдске задруге, које су отворене до 25. јуна, добио од Правосудне академије.

– Пре него што смо поставили изложбе, очистили смо оба спрата јер су били прљави и неусловни. Наша намера била је да отворимо врата здања да људи виде у каквом је стању наше национално благо. Поставкама смо желели да скренемо пажњу медијима, политичарима, стручњацима да коначно учине нешто да се зграда среди – наводи Лалић.

Да је дао дозволу да користе празан простор објекта потврдио нам је и Ненад Вујић, директор Правосудне академије. Пре него што је изложба постављена, каже, долазиле су екипе ЕДБ-а да провере електричне инсталације и противпожарци, пукотине на зидовима су саниране и постављене завесе да делови плафона не би некоме пали на главу.

– „Миксеру” смо дали дозволу да може да користи у културне сврхе простор који је годинама празан, а зграда тако најбрже пропада. Захваљујући овом фестивалу многи су се први пут упознали са лепотом здања. У томе не видим ништа спорно, нико није уништио зграду. Тачно је и да је здање оронуло, да делови плафона отпадају, да су зимус инсталације трипут пуцале, да мишеви коло воде, да су плочице чешке мајолике у приземљу замењене керамиком из Кањиже – упозорава Вујић.

Пре четири године, каже Вујић, када је одлуком владе зграда додељена и Министарству правде које ју је користило до 2010, покушали су да дођу до новца за реконструкцију. Стручњаци Европске банке за обнову и развој урадили су анализу и прорачунали да би сређивање здања коштало око 11 милиона евра. Од кредита се одустало.

----------------------------------------------

Здање с почетка двадесетог века

Зграда Београдске задруге саграђена је на некадашњем тргу Мали пијац према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића, у рекордном року (1905–1907). Тада је први пут у Београду у конструкцији објекта употребљен армирани бетон, а уличне фасаде су богато украшене и обрађене у вештачком камену. Зграда је 1979. године проглашена спомеником културе од великог значаја за републику.

Према пројекту Шевићеве и Конте, здање ће добити две куполе које су давно нестале, а биле су на крајевима крила према Херцеговачкој и Травничкој улици. Оне ће бити изграђене од дрвета и челика, истог облика као мале куполе на чеоној фасади. Дотрајалу скулптуру, такође на чеоној куполи, замениће нова од метала. Јарбол на централној куполи, који сада недостаје, биће поново постављен а служиће и као громобран.

Када би, теоретски, обнова почела сутра, било би то прво улепшавање зграде после шест деценија

----------------------------------------------

Карађорђева улица – некад најотменија

Један од оснивача Београдске задруге 1882. године био је Лука Ћеловић Требињац (1854–1929). Осим трговачке вештине и једног од највећих богатстава у то време, хроничари му приписују највећу заслугу за претварање Карађорђеве улице у најотменији део града у првој половини 20 века. У њој је изградио блок прелепих зграда, попут хотела „Бристол”, парка преко пута, здања Београдске задруге, и све је поклонио Београдском универзитету. Његовим умећем задруга је у почетку функционисала као фонд за штедњу и помоћ ситним трговцима, занатлијама, а касније је проширила делатност на осигурање приватних и државних објеката. Временом постаје толико снажна да даје зајмове Београдској општини и држави и отвара филијале у Скопљу и Солуну. Ћеловић је до смрти био председник Управног одбора Народне банке Србије.

Далиборка Мучибабић
објављено: 18.06.2012.

Izvor: Politika

 

[.:Aleph:.]

Dakle, projekat obnove koštao bi oko 2,1 milion evra. Da li bi država npr. mogla da povuče neka sredstva iz evropskih fondova za obnovu objekata od značaja ili da zatraži bar deo pomoći od Francuske, s obzirom da zgrada na neki način pokazuje da je inspirisana francuskom dekorativnom arhitekturom s kraja 19. i početka 20. veka? Ima i druge elemente, nadasve neobaroka i secesije.

 

[JohnyBgood]

Pa to i nije tako puno s obzirom na velicinu zgrade. Samo pokazuje kolika je sramota sto je zgrada u takvom stanju. Zivo me zanima koliko su do sada potrosili na one je*******ivetre sto kao "popularisu nauku" umesto da srede ovu zgradu, a MOGLI bi da je koriste za postavke i razna desavanja.

 

[.:Aleph:.]

Zapravo sam se ja pogrešno proračunao, to je samo cena renoviranja eksterijera.

A evo, Evropska banka je proračunala da je ukupno potrebno 11.

 

[vucko]

Vala 11 miliona eura je ogroman novac,posebno za nas u ovoj situaciji.

 

[stf]

Kod ove zgrade osnovni je problem sto nema domacina, tj. nema namenu. Kao i svaka kuca bez domacina propada.

Drugi problem je sto je jako tesko takvoj zgradi naci namenu. Zgrada je kompletno zasticena a danasnji nacin poslovanja trazi i sasvim drugaciju organizaciju i funkcionisanje prostora.

Zato me uopste ne cudi cinjenica da se npr. gradi CPN a ova zgrada i dalje propada. Pa uvek je korisnije izgraditi zgradu u startu izgradjenu za predvidjenu namenu nego krpiti neku staru.

Recimo, posle zemljotresa u Kaliforniji, njihov stari prirodnjacki muzej je gotovo sravnjen sa zemljom. Odluka je pala da se umesto obnove stare, a odavno prevazidjene zgrade izgradi kompletno nova prilagodjena danasnjim standardima za prirodnjacke muzeje. Ovde bi takva odluka bila docekena na krv i noz jer ko sme da takne nesto predratno i da pravi novo, koje je obavezno i sranje, pa makar ga radio i Renco Pijano.....

Ne kazem da ova ygrada treba da se srusi, daleko od toga, vec da joj treba naci namenu kojom ce se cena rekonstrukcije opravdati potrebama te institucije koja bude useljena.

To i jeste problem Narodnog muzeja takodje. Pogresna namena ygrade iziskuje preskupu rekonstrukciju kojom se opet nece dobiti ni priblizno dovoljan prostor.

 

[.:Aleph:.]

Imaš li neki predlog?

 

[MilisaV]

pa šta bi mogla da bude namena ovoj zgradi?


kome trebaju tolike sale, a opet premalo kancelarija?

 

[JohnnyLee]

па Природњачки музеј кубури са простором, као и Музеј града Београда. могла би нека од тих институција да се пресели ту. видело се за Мискер да зграда може да се искористи као изложбени простор

 

[direktor]

Muzej grada ima zgradu u resavskoj za koju takodje nema para za obnovu ali ima za razne popuste.Svi koji su planirali da se usele u zgradu zadruge kad su culi sumu za renoviranje su odustajali.Moj predlog da se sanira krov i temelji pa poslije polako malo po malo.

 

[Drakche]

Mozda ne treba zuriti sa odlukom o konacnoj nameni zgrade. Prostore iznajmiti privatnicima na jedno odredjeno vreme koji bi umesto regularnih troskova iznajmljivanja uplacivali u fond rekonstrukcije. Zgrada je ipak najlepsa u svojoj spoljasnjosti, tako da prvo treba rekonstruisati fasadu da bi dobila na atraktivnosti. Jednom sredjena fasada je sredjena fasada, ostaje ocuvana i u toku 'fundamentalne' rekonstrukcije.

Sta bi neki privatnik radio u napustenom i oronulom prostoru?

Bez obzira na svoju starost zadruga deluje prilicno stabilno, barem sto se vertikalnih konstrukcija tice.
Svako bi morao da adaptira svoj iznajmljeni prostor (ne na svoju ruku naravno), odnosno da sebe adaptira prostoru.
Malo stilizovanje moze da napravi cudo, pod uslovom da ne postoji opasnost da ce ti se nesto srusiti na glavu.
Nakon kompletne rekonstrukcije ideja o konacnoj nameni bi sazrela i 'privatnici' bi bili iseljeni.

Mislim da muzej nije losa ideja, mada, meni bi bilo dovoljno da sredjenu ZBZ gledam samo s polja, eventualno da mi bude dozvoljeno da udjem u glavni hol i sobu sa salterima, nemam preku potrebu da zabijam nos u ostale prostorije samo zbog njih samih.

 

[JohnnyLee]

Sta bi neki privatnik radio u napustenom i oronulom prostoru?

не би ту зграду дао приватнику, па и да спасе град од банкрота

Bez obzira na svoju starost zadruga deluje prilicno stabilno, barem sto se vertikalnih konstrukcija tice.
Svako bi morao da adaptira svoj iznajmljeni prostor (ne na svoju ruku naravno), odnosno da sebe adaptira prostoru.
Malo stilizovanje moze da napravi cudo, pod uslovom da ne postoji opasnost da ce ti se nesto srusiti na glavu.
Nakon kompletne rekonstrukcije ideja o konacnoj nameni bi sazrela i 'privatnici' bi bili iseljeni.

Mislim da muzej nije losa ideja, mada, meni bi bilo dovoljno da sredjenu ZBZ gledam samo s polja, eventualno da mi bude dozvoljeno da udjem u glavni hol i sobu sa salterima, nemam preku potrebu da zabijam nos u ostale prostorije samo zbog njih samih.

па најбитније је да се среди фасада, јер је у очајном стању. али реконструкција фасаде нема смисла докле год камиони буду ишли туда, јер би опет брзо пропала због великог атмосферског загађења. ево неких варијанти за нову намену те зграде:
- хотел. адаптација и реконструкција би узела пуно пара и времена, јер треба уградити лифтове и тоалете у сваку собу. јесте да је одлична локација, али ту већ и има хоте Бристол, за који је боље урадити реконструкцију
- музеј. већ се видело да зграда може да се искористи као изложбени простор током Миксера, тако да само треба одлучити који ће музеј ту да иде
- факултет. идеалан распоред просторија за неки мањи факултет типа ФПУ, Биолошког и сл.

 

[stf]

Зграда никако није за музеј било које врсте. Просторије су у низу, нису повезане, и физички су одвојене једне од других. Проблем је управо на Миксеру био јасно изражен, јер су се гомиле људи гурале на вратима у покушајима да уђу или изађу из просторије у којој је сама поставка.

Ја сам пар страна раније преложио да се зграда преда за Деканат Факултета примењених уметности. Тај Деканат се данас налази у некадашњој штали Конака Књегиње Љубице, а цео факултет је у неадекватном простору разбацан по целом граду.

Значи, зграду вратити у првобитно стање, а то значи, срушити надзидани трећи спрат, вратити бочне куполе и тек онда реконструисати. И обавезно срушити такође надзидани централни блок. Зграда у првобитној квадратури би требало да савршено одговара администрацији факултета, док би у шалтер сали могла бити студентска служба.

Остатак блока резервисати такође за тај факултет, за остале његове просторе: атељее, учионице, радионице, изложбене сале....који би био изграђен у модерном духу архитектуре 21. века.

 

[.:Aleph:.]

Imaš li možda sliku pre i posle? Tog nadziđivanja i rušenja kula?