БЕОГРАД
„Миксер” осветлио савамалску лепотицу
Једно од најлепших градских здања, палата првог српског осигуравајућег друштва, ни ове године, после шест деценија пропадања и покушаја да се оно спречи, неће дочекати реконструкцију. – Охрабрује да има и оних који се не мире са таквим исходом
(Фото Драган Јевремовић)
Палату првог српског осигуравајућег друштва, Београдске задруге, у Карађорђевојулици 48,треба обновити и у тај простор сместити јавне институцијечији значај одговара вредности здања – окосница је иницијативе архитеката и грађевинских инжењера који су на недавно завршеном „Миксер фестивалу” објавили да ће се ангажовати на обнови здања старог 105 година.
Идеју разрађују до танчина, како би са конкретним предлогом могли да закуцају на врата европских фондова и домаћих институција, каже Зоран Ђорђевић, координатор екстерних пројеката Удружења инжењера Србије и један од иницијатора обнове зграде Београдске задруге.
И претходних година било предлога да се једна од најлепших зграда у Београду заштити од пропадања. Ниједан није реализован.
Пре три године, Александра Шевић и Љиљана Конта, архитекте градског Завода за заштиту споменика културе, урадиле су пројекат рестаурације фасаде, санације и реконструкције крова, столарије, браварије, олука, громобранских инсталација и за то је добијена дозвола. Новца за сређивање екстеријера тада није било, а лане је град био спреман да издвоји 30 милиона динара – осмину укупне вредности пројекта.
Ни ове године нема новца за сређивање објекта, премда кров годинама прокишњава, олуци не постоје, а подземне воде плаве подрум, па је у њему струја искључена.
У приземљу тако оронулог здања од 5.000 квадратних метара 2002. године смештена је Правосудна академија, а од 2010. просторије су додељене и поверенику за информације од јавног значаја и заштитнику грађана. Саша Јанковић, омбудсман, каже да простор користи само на папиру.
– Када смо добили просторије писао сам Управи за заједничке послове да реновира канцеларије како бисмо могли да се уселимо. Одговорили су ми да то не могу да ураде јер комплетна зграда треба да се обнови зато што прети опасност од урушавања. Раније сам добијао захтеве да простор уступимо за изложбе и концерте и то сам одбијао управо из безбедносних разлога. Зато ме брине ко одобрава да се у згради одржавају бројне манифестације попут „Миксера”. Писао сам сектору за ванредне ситуације да их упозорим у каквом је стању зграда – истиче Јанковић.
Иван Лалић, директор „Миксер фестивала”, тврди да је сагласност да поставе две изложбе на спратовима Београдске задруге, које су отворене до 25. јуна, добио од Правосудне академије.
– Пре него што смо поставили изложбе, очистили смо оба спрата јер су били прљави и неусловни. Наша намера била је да отворимо врата здања да људи виде у каквом је стању наше национално благо. Поставкама смо желели да скренемо пажњу медијима, политичарима, стручњацима да коначно учине нешто да се зграда среди – наводи Лалић.
Да је дао дозволу да користе празан простор објекта потврдио нам је и Ненад Вујић, директор Правосудне академије. Пре него што је изложба постављена, каже, долазиле су екипе ЕДБ-а да провере електричне инсталације и противпожарци, пукотине на зидовима су саниране и постављене завесе да делови плафона не би некоме пали на главу.
– „Миксеру” смо дали дозволу да може да користи у културне сврхе простор који је годинама празан, а зграда тако најбрже пропада. Захваљујући овом фестивалу многи су се први пут упознали са лепотом здања. У томе не видим ништа спорно, нико није уништио зграду. Тачно је и да је здање оронуло, да делови плафона отпадају, да су зимус инсталације трипут пуцале, да мишеви коло воде, да су плочице чешке мајолике у приземљу замењене керамиком из Кањиже – упозорава Вујић.
Пре четири године, каже Вујић, када је одлуком владе зграда додељена и Министарству правде које ју је користило до 2010,
покушали су да дођу до новца за реконструкцију. Стручњаци Европске банке за обнову и развој урадили су анализу и прорачунали да би сређивање здања коштало око 11 милиона евра. Од кредита се одустало.
----------------------------------------------
Здање с почетка двадесетог века
Зграда Београдске задруге саграђена је на некадашњем тргу Мали пијац према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића, у рекордном року (1905–1907). Тада је први пут у Београду у конструкцији објекта употребљен армирани бетон, а уличне фасаде су богато украшене и обрађене у вештачком камену. Зграда је 1979. године проглашена спомеником културе од великог значаја за републику.
Према пројекту Шевићеве и Конте, здање ће добити две куполе које су давно нестале, а биле су на крајевима крила према Херцеговачкој и Травничкој улици. Оне ће бити изграђене од дрвета и челика, истог облика као мале куполе на чеоној фасади. Дотрајалу скулптуру, такође на чеоној куполи, замениће нова од метала. Јарбол на централној куполи, који сада недостаје, биће поново постављен а служиће и као громобран.
Када би, теоретски, обнова почела сутра, било би то прво улепшавање зграде после шест деценија
----------------------------------------------
Карађорђева улица – некад најотменија
Један од оснивача Београдске задруге 1882. године био је Лука Ћеловић Требињац (1854–1929). Осим трговачке вештине и једног од највећих богатстава у то време, хроничари му приписују највећу заслугу за претварање Карађорђеве улице у најотменији део града у првој половини 20 века. У њој је изградио блок прелепих зграда, попут хотела „Бристол”, парка преко пута, здања Београдске задруге, и све је поклонио Београдском универзитету. Његовим умећем задруга је у почетку функционисала као фонд за штедњу и помоћ ситним трговцима, занатлијама, а касније је проширила делатност на осигурање приватних и државних објеката. Временом постаје толико снажна да даје зајмове Београдској општини и држави и отвара филијале у Скопљу и Солуну. Ћеловић је до смрти био председник Управног одбора Народне банке Србије.
Далиборка Мучибабић
објављено: 18.06.2012.