direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.353
- Pohvaljen
- 47.030
Zemunski kej
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.084
Stari šlep na Zemunskom keju se priprema za nastavak radova na produženju uredjenja keja. Stavljena su dva nova pilona, a počeli su i postavljanje nove pristupne staze koja će izlaziti direktno na najviši nivo keja. Ali kako su uspeli da pogode baš stepenice? Dva metra levo ili desno, tj prvi sledeći prolaz između drveta i klupe, bio bi isto toliko dobar. Zna li se ko je napravio baš ovakav plan, ko je ovo odobrio i ko kontroliše izvođenje? Ako uopšte postoji bilo kakav plan i bilo kakva kontrola. Nije li, uostalom, Zemunski kej posebno zaštićen? Stari deo keja potiče još od 1889. godine. Sasvim nezavisno što je ovo glupo samo po sebi, čak i da su promašili stepenice, ovde bi morale da se pitaju i druge institucije, bar zbog istorije i estetike. Utoliko je čudnije ako je ovo neki maistor provukao onako, od oka, kako mu je bilo najzgodnije. Pretpostavljam, prema trenutnom položaju šlepa. Kao da se on ionako neće morati pomerati da bi se prevezao na novopostavljene pilone, a onda je sasvim svejedno da li je pomeren par metara uzvodno ili nizvodno. Ovako ispada da je sasvim OK razvaljivati stare stepenice zato što je nekoga mrzelo da malo razmisli.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Voda i nj. obala je po prirodi promenljiva gotovo svaki dan je drugacija
u skladu sa time i stepenice koje nemaju neki jak istoriski argument osim vremenskog zuba
i treba menjati , kako bi dobili lepse i sigurnije
Ako postoji istoriski ili umetnicki argument u nj. koristi
navedi ga, pa da sastavimo podnesak
Edit
Slicice su ti stvarno lepe
+ 1
u skladu sa time i stepenice koje nemaju neki jak istoriski argument osim vremenskog zuba
i treba menjati , kako bi dobili lepse i sigurnije
Ako postoji istoriski ili umetnicki argument u nj. koristi
navedi ga, pa da sastavimo podnesak
Edit
Slicice su ti stvarno lepe
+ 1
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.084
Nastavak rekonstrukcije Keja ce menjati samo donji nivo, ne i gornji deo postojece obaloutvrde. Isto kao sto su radili i na prethodnom delu. To je valjda i zasticeno zakonom. Prema tome ni stepenice ni visi nivo obale se nece raditi ponovo, pa ce stare stepenice i dalje ostati jedini nacin da se stigne na donji nivo. Dakle, argument je jednostavno da je glupo da neko posle 100 godina zatvori stepenice zato sto mu je tako zgodno. Sa novih fotografija se vidi i zasto. Tesko da je tu bilo nekog projekta ili provere. Angazovali su najjeftinijeg maistora za zavarivacem, a on je shvatio da mu je najzgodnije da postojece kamene blokove stepenica iskoristi kao vec gotov oslonac za metalnu osnovu mosta. Ovo me nervira kao tipcan primer javasluka i haosa kome se mora stati na put, ako zelimo bilo kuda da stignemo. Slep je inace vec pomeren i privezan za sipove, pa je ocigledno vrlo lako mogao biti pomeren jos malo manje ili vise da bi se stepenice izbegle.
Stepenice se inace intenzivno koriste, ne samo za silazak, recimo ovako.
Sto se tice lepsih i sigurnijih stepenica, ili istoriskih i umetnickih argumenata, i tu sam prilicno sumnicav, cak i da planiraju novi Kej i stepenice (sto nije slucaj). Stara obaloutvrda je posle 100 godina ista kao sto je bila i, bar meni, mnogo lepsa. Ova nova je ili gemetrijski pravilna ili lose napravljena, pa cak i opasna. Pogledajte kako su deca oduvek silazila na donji nivo. Roditelji stepenicama, a deca pored njih. Zbog hrapavog i nepravilnog kamenja koje pruza oslonac za nogu, ne secam da je iko pao ili povredio se.
A pogledajte sad ovo. Pre svega je opasno za decu, a o lepoti se moze malo duze razgovarati.
Ili ovo:
U odnosu na estetski izgled ove verzije obaloutvrde (bez mosta):
O niskom kvalitetu i nepaznji sa kojom je ovako dragoceni deo Zemuna rekonstrisan najbolje govori pogled na kocke po kojima treba da se hoda. Mogli su bar da posalju nekoga sa masinom da izglaca malter i najostrije ivice kamenja.
A ovako izgleda prethodna verzija setalista na donjem nivou:
Sliku praznog asvalta, sto je sada na donjem nivou, ne moram da stavljam, to znate kako izgleda. Tesko je reci da li je problematicnija praznina jednog takvog resenja ili ono debelo zamalterisano kamenje od pre dve slike.
Pa sad vi vidite sta je kvalitetnije radjeno, bolje ili lepse. Naravno da podrzavam renoviranje i prosirenje Keja, ali bar da se to radi kako treba i da se ima postovanja prema onome sto je u najmanju ruku isto toliko dobro kao i ovo sto se sad radi. A minimum bi bio da se ne puste priuceni maistori da stare stepenice koriste kao gotov oslonac za svoje konstrukcije. Bar toliko.
Stepenice se inace intenzivno koriste, ne samo za silazak, recimo ovako.
Sto se tice lepsih i sigurnijih stepenica, ili istoriskih i umetnickih argumenata, i tu sam prilicno sumnicav, cak i da planiraju novi Kej i stepenice (sto nije slucaj). Stara obaloutvrda je posle 100 godina ista kao sto je bila i, bar meni, mnogo lepsa. Ova nova je ili gemetrijski pravilna ili lose napravljena, pa cak i opasna. Pogledajte kako su deca oduvek silazila na donji nivo. Roditelji stepenicama, a deca pored njih. Zbog hrapavog i nepravilnog kamenja koje pruza oslonac za nogu, ne secam da je iko pao ili povredio se.
A pogledajte sad ovo. Pre svega je opasno za decu, a o lepoti se moze malo duze razgovarati.
Ili ovo:
U odnosu na estetski izgled ove verzije obaloutvrde (bez mosta):
O niskom kvalitetu i nepaznji sa kojom je ovako dragoceni deo Zemuna rekonstrisan najbolje govori pogled na kocke po kojima treba da se hoda. Mogli su bar da posalju nekoga sa masinom da izglaca malter i najostrije ivice kamenja.
A ovako izgleda prethodna verzija setalista na donjem nivou:
Sliku praznog asvalta, sto je sada na donjem nivou, ne moram da stavljam, to znate kako izgleda. Tesko je reci da li je problematicnija praznina jednog takvog resenja ili ono debelo zamalterisano kamenje od pre dve slike.
Pa sad vi vidite sta je kvalitetnije radjeno, bolje ili lepse. Naravno da podrzavam renoviranje i prosirenje Keja, ali bar da se to radi kako treba i da se ima postovanja prema onome sto je u najmanju ruku isto toliko dobro kao i ovo sto se sad radi. A minimum bi bio da se ne puste priuceni maistori da stare stepenice koriste kao gotov oslonac za svoje konstrukcije. Bar toliko.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Zuma":3stsc8io je napisao(la):Nastavak rekonstrukcije Keja ce menjati samo donji nivo, ne i gornji deo postojece obaloutvrde. Isto kao sto su radili i na prethodnom delu. To je valjda i zasticeno zakonom. Prema tome ni stepenice ni visi nivo obale se nece raditi ponovo, pa ce stare stepenice i dalje ostati jedini nacin da se stigne na donji nivo. Dakle, argument je jednostavno da je glupo da neko posle 100 godina zatvori stepenice zato sto mu je tako zgodno. Sa novih fotografija se vidi i zasto. Tesko da je tu bilo nekog projekta ili provere. Angazovali su najjeftinijeg maistora za zavarivacem, a on je shvatio da mu je najzgodnije da postojece kamene blokove stepenica iskoristi kao vec gotov oslonac za metalnu osnovu mosta. Ovo me nervira kao tipcan primer javasluka i haosa kome se mora stati na put, ako zelimo bilo kuda da stignemo. Slep je inace vec pomeren i privezan za sipove, pa je ocigledno vrlo lako mogao biti pomeren jos malo manje ili vise da bi se stepenice izbegle.
Stepenice se inace intenzivno koriste, ne samo za silazak, recimo ovako.
.....
Da se čovek prekrsti i levom i desnom...
Šta se nalazi desno od klupe i mostića, pretpostavljam neko stablo?
Smetala im je klupa, verovatno i stablo, a taj jedan stepenik se već zatekao tu i baš je zgodan za oslonac kutijastom profilu... ih, kao se majstoru sve lepo ukolpilo :roll:
Mi smo zaista neuređena društvena zajednica...
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
..... Ovo me nervira kao tipcan primer javasluka i haosa kome se mora stati na put, ako zelimo bilo kuda da stignemo. Slep je inace vec pomeren i privezan za sipove, pa je ocigledno vrlo lako mogao biti pomeren jos malo manje ili vise da bi se stepenice izbegle....
Slazem se u potpunosti (prvo sam razumeo da ih menaju u skjlopu rekonstrukcije)
Mimoilazenje pravca mostica je vidno na slicici moguce da je to samo privremeno resenje. . .
bilo bi stvarno ruzno da zatvore stepeniste
Zuma
opet +1
Slazem se u potpunosti (prvo sam razumeo da ih menaju u skjlopu rekonstrukcije)
Mimoilazenje pravca mostica je vidno na slicici moguce da je to samo privremeno resenje. . .
bilo bi stvarno ruzno da zatvore stepeniste
Zuma
opet +1
Hm, 80 mesta... Pa to onda ispade kao i ovo katastrofalno stanje sada, ako ne i više. Samo još da vidim nacrtano mesta na vrhovima stepenica, poput majstora koji se sada tako parkiraju ne obazirući se na tako tričavu stvar, poput stepenica za pešake. Bar se nadam da će ta da i sprovode zabranu nepropisnog parkiranja u okolini, a naročito na novom donjem šetalištu (kada ne bude poplavljeno).
Ja sam sve mislio da će to nekako lepše da urede i daju neko bolje rešenje.
Ja sam sve mislio da će to nekako lepše da urede i daju neko bolje rešenje.
mekbejn
Advanced
Hoće li ukinuti ono nelegalno privatno parkiralište kod Venecije?
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.084
Sada ne mogu da ga pomere jer poziciju mostica fiksiraju sipovi na koje se most oslanja. To se vidi na slici iz prve serije. Morali bi da seku zavarene metalne ploce mosta, da ga demontiraju, pa da vade postojece sipove (a mozda i ove velike ne koje se oslanja slep), a onda da postavljaju nove i ponovo prave most. Bojim se se da ovo lako moze ostati trajno stanje. Problem im je bio sto slep ne bi radio sve vreme rekonstrukcije i nasipanja peska na donji nivo. Zato su hteli prvo da pobodu sipove, da bi se pesak nasuo oko njih.
Stavili su ga ovde i zato sto je to sredina izmedju drveta i klupe. Medjutim, isto tako lako su mogli da ga stave desno od drveta ili levo od klupe. Ovde se vidi stara pozicija slepa.
Stavili su ga ovde i zato sto je to sredina izmedju drveta i klupe. Medjutim, isto tako lako su mogli da ga stave desno od drveta ili levo od klupe. Ovde se vidi stara pozicija slepa.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.084
Posle 100 godina, "Venecija" pod katancem čeka novog kupca ili zakupca
Agencija za privatizaciju, kao stečajni upravnik ugostiteljskog preduzeća „Central” u čijem je sastavu čuvena zemunska kafana poništila ugovor o zakupu zbog neisplaćene kirije „Venecija” je pregurala dva rata ali je dotučena posle privatizacije
Jedan od simbola Zemuna i Beograda – restoran "Venecija" koji su nekada posećivali alasi, umetnici, ugledni trgovci, boemi raznih „fela”, od nedavno nema ni konobare koji su ovde radili. Kafana koja je prve goste dočekala još 1913. i svi njeni poštovaoci kao „poklon” za stoti rođendan ovog sastajališta dobili su katanac na vratima. Zakupac, kako tvrde za „Politiku” u Agenciji za privatizaciju, nije plaćao kiriju u ovom objektu na dunavskoj obali u srcu zemunske varoši.
– Preduzeće „Primna d.o.o” nije izmirivalo zakup i zato smo sa njim raskinuli ugovor početkom meseca. Još ne znamo da li će „Venecija” ponovo biti izdata ili prodata – naglašavaju u Agenciji za privatizaciju koja je pre dve godine imenovana za stečajnog upravnika ugostiteljskog preduzeća „Central”.
...
----------------------------------------------
Prestonički boemi zbog kafane prelazili državnu granicu
„Venecija” je u istoriju ušla i kao mesto koje je od osnivanja bilo simbol spajanja Beograda i Zemuna u jednu državu i jedan grad. Podignuta je 1913. alatom tesara Josipa Bognera i po nalogu vlasnika Aleksandra Štrajhera uglednog trgovca i veleposednika. Ovaj restoran tada je bio montažni objekat, a u njega su dolazili brojni viđeni gosti iz starog Beograda. To je bila uobičajena pojava, bez obzira što se Zemun tada nalazio na teritoriji Austrougarske i što je bilo potrebno proći proceduru da bi se lađom prešla granica Srbije i Habzburške monarhije.
Prvi svetski rat na kratko je prekinuo običaj da ovde dolaze gosti iz srpske prestonice, a posle završetka oružanih sukoba objekat je porušen da bi na njegovom mestu bila podignuta nova zgrada. Ali ovaj restoran uživao je veliki ugled i pre nego što je niklo novo zdanje, pa su ga još dok je tu bio skromniji objekat posećivale ličnosti poput pisaca Branislava Nušića i Bore Stankovića, reditelja Čiča Ilije Stanojevića i njegovih kolega glumaca Zorke Todosić, Svetislava Dinulovića, Bogoboja Rucovića i Dobrice Milutinovića, jedan od osnivača „Politike” Davorin-Darko Ribnikar, Jovan Tanović, suosnivač našeg lista...
----------------------------------------------
Ni ratovi je nisu izbrisali
Zlatno doba „Venecija” doživljava u međuratnom periodu i ostaje podjednako omiljena među starim Zemuncima i gostima koji su u sve većem broju pristizali iz Beograda. Fešta koja je privlačila boeme sa različitih strana bilo je i takmičenje za zlatni kotlić, najbolju alasku čorbu. Kao zakupac između dva svetska rata kafanu je vodio Sima Ivanov.
Reputacija „Venecije” nije narušena ni posle 1944. i promene režima. Bez obzira što je zdanje u kojem se kafana nalazila bilo podignuto na visokim stubovima, Dunav je često u vreme najvišeg vodostaja skoro potapao ovu zgradu, pa je bašta prema reci u međuvremenu ograđena, a prepravljena je i terasa, kako bi gosti nastavili da se okupljaju.
----------------------------------------------
Ceo tekst na http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Venecija-pod-katancem-ceka-novog-kupca-ili-zakupca.lt.html
Agencija za privatizaciju, kao stečajni upravnik ugostiteljskog preduzeća „Central” u čijem je sastavu čuvena zemunska kafana poništila ugovor o zakupu zbog neisplaćene kirije „Venecija” je pregurala dva rata ali je dotučena posle privatizacije
Jedan od simbola Zemuna i Beograda – restoran "Venecija" koji su nekada posećivali alasi, umetnici, ugledni trgovci, boemi raznih „fela”, od nedavno nema ni konobare koji su ovde radili. Kafana koja je prve goste dočekala još 1913. i svi njeni poštovaoci kao „poklon” za stoti rođendan ovog sastajališta dobili su katanac na vratima. Zakupac, kako tvrde za „Politiku” u Agenciji za privatizaciju, nije plaćao kiriju u ovom objektu na dunavskoj obali u srcu zemunske varoši.
– Preduzeće „Primna d.o.o” nije izmirivalo zakup i zato smo sa njim raskinuli ugovor početkom meseca. Još ne znamo da li će „Venecija” ponovo biti izdata ili prodata – naglašavaju u Agenciji za privatizaciju koja je pre dve godine imenovana za stečajnog upravnika ugostiteljskog preduzeća „Central”.
...
----------------------------------------------
Prestonički boemi zbog kafane prelazili državnu granicu
„Venecija” je u istoriju ušla i kao mesto koje je od osnivanja bilo simbol spajanja Beograda i Zemuna u jednu državu i jedan grad. Podignuta je 1913. alatom tesara Josipa Bognera i po nalogu vlasnika Aleksandra Štrajhera uglednog trgovca i veleposednika. Ovaj restoran tada je bio montažni objekat, a u njega su dolazili brojni viđeni gosti iz starog Beograda. To je bila uobičajena pojava, bez obzira što se Zemun tada nalazio na teritoriji Austrougarske i što je bilo potrebno proći proceduru da bi se lađom prešla granica Srbije i Habzburške monarhije.
Prvi svetski rat na kratko je prekinuo običaj da ovde dolaze gosti iz srpske prestonice, a posle završetka oružanih sukoba objekat je porušen da bi na njegovom mestu bila podignuta nova zgrada. Ali ovaj restoran uživao je veliki ugled i pre nego što je niklo novo zdanje, pa su ga još dok je tu bio skromniji objekat posećivale ličnosti poput pisaca Branislava Nušića i Bore Stankovića, reditelja Čiča Ilije Stanojevića i njegovih kolega glumaca Zorke Todosić, Svetislava Dinulovića, Bogoboja Rucovića i Dobrice Milutinovića, jedan od osnivača „Politike” Davorin-Darko Ribnikar, Jovan Tanović, suosnivač našeg lista...
----------------------------------------------
Ni ratovi je nisu izbrisali
Zlatno doba „Venecija” doživljava u međuratnom periodu i ostaje podjednako omiljena među starim Zemuncima i gostima koji su u sve većem broju pristizali iz Beograda. Fešta koja je privlačila boeme sa različitih strana bilo je i takmičenje za zlatni kotlić, najbolju alasku čorbu. Kao zakupac između dva svetska rata kafanu je vodio Sima Ivanov.
Reputacija „Venecije” nije narušena ni posle 1944. i promene režima. Bez obzira što je zdanje u kojem se kafana nalazila bilo podignuto na visokim stubovima, Dunav je često u vreme najvišeg vodostaja skoro potapao ovu zgradu, pa je bašta prema reci u međuvremenu ograđena, a prepravljena je i terasa, kako bi gosti nastavili da se okupljaju.
----------------------------------------------
Ceo tekst na http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Venecija-pod-katancem-ceka-novog-kupca-ili-zakupca.lt.html
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Zuma Venicija je vapila za rekonstrukcijom
toliko se bila ,,olinjala,, da godinama licno sam je izbegavao
Verujem da ce se ponovo otvoriti ali u nekom novom ,,ruhu,,
a ovakva kakva je sada bila čudi me da i ranije nije zatvorena
ceo kej se uredjuje te mora i ona a ne da ga ,,bruka,,
toliko se bila ,,olinjala,, da godinama licno sam je izbegavao
Verujem da ce se ponovo otvoriti ali u nekom novom ,,ruhu,,
a ovakva kakva je sada bila čudi me da i ranije nije zatvorena
ceo kej se uredjuje te mora i ona a ne da ga ,,bruka,,
Duleja
Advanced
Nedavno, sledeća situacija:
Ovima koji parkiraju na ulici ispred parkinga, gde to nije predviđeno, neki drugi likovi u
onim narandžastim prslucima, koji se niotkud pojavljuju, naplaćuju 100 kinti sat.
Za parkiranje. I čuvanje, valda... 8) Dok na regularnom parkingu isto košta 50 na sat.
Zatim sam sa ljubaznim momkom u kućici za naplatu ćaskao o ukupnoj situaciji.
Naročito o vozilima koja su parkirana na donjem keju, a prolaze kroz ovu sveže namontiranu rampu. U tom trenutku ih je bilo komada tri, samo se ne vide.
Veli on, ti koji smeju da silaze dole, imaju pretplatnu (RFID) karticu, kojom otvaraju glavnu (ulaznu) rampu na parking, zatim ma'nu ovome u kućici, pa im on tada podiže drugu rampu. A ko ima pravo na tu pretplatnu kartu s kojom može da silazi i dole, nije mogao da mi kaže. Ne zna. Ta informacija se može dobiti u (koliko se sećam) u nekakvom info-centru Parking servisa, u Bulevaru. Pokušao sam to sve da prokljuvim preko njihovog sajta, uzalud.
Na ovaj ćelavi stub treba da se zašrafi još i kamera.
Na pitanje koliko ceni da ima onih sa tom dozvolom, prvo reče - sto! To mu se kanda omaklo, ali mislim da je hteo da kaže - puno. Izvesna logika kaže da bi to mogli biti neki u vezi s čamcima i veslačkim klubovima, te onom jednom kafanom koja pluta. Dakle, informaciju bi trebalo potražiti
od Parking servisa.
Još mi je rekao da mu se par puta dogodilo da odozdo želi da izađe vozilo bez ikakve karte.
Kao, ušao je s druge strane... Takav bi onda morao da tipla 'kao da je izgubio kartu' tj. nikom ništa. Kasnije sam bacio pogled na situaciju na kraju keja, da bih ustanovio:
To je to mesto, gde je uz malo vratolomije jedino moguće ušunjati se - baš kako Srbislav voli! :bash:
Ovima koji parkiraju na ulici ispred parkinga, gde to nije predviđeno, neki drugi likovi u
onim narandžastim prslucima, koji se niotkud pojavljuju, naplaćuju 100 kinti sat.
Za parkiranje. I čuvanje, valda... 8) Dok na regularnom parkingu isto košta 50 na sat.
Zatim sam sa ljubaznim momkom u kućici za naplatu ćaskao o ukupnoj situaciji.
Naročito o vozilima koja su parkirana na donjem keju, a prolaze kroz ovu sveže namontiranu rampu. U tom trenutku ih je bilo komada tri, samo se ne vide.
Veli on, ti koji smeju da silaze dole, imaju pretplatnu (RFID) karticu, kojom otvaraju glavnu (ulaznu) rampu na parking, zatim ma'nu ovome u kućici, pa im on tada podiže drugu rampu. A ko ima pravo na tu pretplatnu kartu s kojom može da silazi i dole, nije mogao da mi kaže. Ne zna. Ta informacija se može dobiti u (koliko se sećam) u nekakvom info-centru Parking servisa, u Bulevaru. Pokušao sam to sve da prokljuvim preko njihovog sajta, uzalud.
Na ovaj ćelavi stub treba da se zašrafi još i kamera.
Na pitanje koliko ceni da ima onih sa tom dozvolom, prvo reče - sto! To mu se kanda omaklo, ali mislim da je hteo da kaže - puno. Izvesna logika kaže da bi to mogli biti neki u vezi s čamcima i veslačkim klubovima, te onom jednom kafanom koja pluta. Dakle, informaciju bi trebalo potražiti
od Parking servisa.
Još mi je rekao da mu se par puta dogodilo da odozdo želi da izađe vozilo bez ikakve karte.
Kao, ušao je s druge strane... Takav bi onda morao da tipla 'kao da je izgubio kartu' tj. nikom ništa. Kasnije sam bacio pogled na situaciju na kraju keja, da bih ustanovio:
To je to mesto, gde je uz malo vratolomije jedino moguće ušunjati se - baš kako Srbislav voli! :bash:
Duleja
Advanced
Hvala kolega!
Duleja, bravo za detaljan opis. Mene prilicno nervira sto su ostavili 10-tak nacrtanih mesta dole za te sa "specijalnim" karticama, sto su verujem korisnici marine i da se ova mesta nalaze tacno naspram betonskih klupa na padini nasipa. Lepo da sednes i da gledas koji im je vozni park.
Ono sto je jos gore, je sto kada ih sidje vise od nacrtanih mesta, parkiraju gde stignu. Da ne pricamo o tome da se usput nedeljama na keju ostavljaju prikolice sa camcima i druga prikljucna oprema. Kada pak voze, drugi se sklanjaju sa keja, posto im je ovo valjda ostalo od dede.
Stari deo zemunskog keja i pocetak keja ka hotelu Jugoslavija dodatno sluzi kao zimovnik za camce, iako je u pitanju javna povrsina. Verovatno im je neko i dozvolio ovo.
Zemljaci Romi pak i dalje vode strahovladu odredjujuci koji deo trotoara je "njihov" parking, ukljucujuci i gornji/pesacki deo keja kod sirokih stepenica naspram restorana Saran da naplacuju parking.
Jos kada ovi divlji vikendasi od prekoputa okupiraju celu obalu, prizor ce biti kompletan.
Ono sto je jos gore, je sto kada ih sidje vise od nacrtanih mesta, parkiraju gde stignu. Da ne pricamo o tome da se usput nedeljama na keju ostavljaju prikolice sa camcima i druga prikljucna oprema. Kada pak voze, drugi se sklanjaju sa keja, posto im je ovo valjda ostalo od dede.
Stari deo zemunskog keja i pocetak keja ka hotelu Jugoslavija dodatno sluzi kao zimovnik za camce, iako je u pitanju javna povrsina. Verovatno im je neko i dozvolio ovo.
Zemljaci Romi pak i dalje vode strahovladu odredjujuci koji deo trotoara je "njihov" parking, ukljucujuci i gornji/pesacki deo keja kod sirokih stepenica naspram restorana Saran da naplacuju parking.
Jos kada ovi divlji vikendasi od prekoputa okupiraju celu obalu, prizor ce biti kompletan.
Овој дивљој наплати паркинга треба стати у крај, једном су ме тако стартовали неки ликови на сајмишту, као тражили новац да ми припазе на кола. Ја им нисам дао, они кажу није обавезно и оду али тоном који као да каже има да ти огребемо кола кад се окренеш. То што комунална полиција не ради свој посао како треба довело ме у ситуацију да помислим "боље да сам им дао 100 дин него да се расправљам и ризикујем".