Zelenilo ulica i bulevara Beograda - Drvoredi, travnjaci, baštice
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
Sto se tice tramvajskih bastica verujem da je propustena velika sansa da se rekonstrukcijom bulevara Kralja Aleksandra stave travnate bastice kao recimo u Savskoj ulici ili na Novom Beogradu.To bi oplemenilo ulicu koja je sada izuzetno siva zbog sece drvoreda.
Oko drvoreda me zanima da li postoji regulativa da ulice koje su u urbanom delu Beograda koje su prvog reda ili magistrale moraju imati drvored.Razlozi za to sto su sto drvored smanjuje zagadjene,buku a ima i estetsku funkciju.Kao primer navodim ulicu Dimitrija Tucovica kroz koju ide tranzit a drvored ne postoji osim nekoliko rastrkanih stabala koje ce sigurno biti isecena daljom izgradnjom novih zgrada u ulici.
Oko drvoreda me zanima da li postoji regulativa da ulice koje su u urbanom delu Beograda koje su prvog reda ili magistrale moraju imati drvored.Razlozi za to sto su sto drvored smanjuje zagadjene,buku a ima i estetsku funkciju.Kao primer navodim ulicu Dimitrija Tucovica kroz koju ide tranzit a drvored ne postoji osim nekoliko rastrkanih stabala koje ce sigurno biti isecena daljom izgradnjom novih zgrada u ulici.
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Evo i treceg glasa za tramvajske travnate bastice. Primer da i Beograd bude uzor Beogradu su upravo ostvarene tramvajske travnate bastice koje izgledaju uredno, a zamisao odlicna i uspesna.
Posto je pokretac debate i zvanicna ustanova neka nam najzad odgovore zasto takve bastice nisu postale pravilo nego su ostale izuzetak.
A drugo pitanje je zasto u brojnim obnovljenim i poplocanim ulicama bez drvoreda nisu uspostavljeni drvoredi.
Trece pitanje, zasto se u tako obnovljenim ulicama poput Kneginje Ljubice duz drvoreda ne stvaraju travnate bastice, jer vozila se ostavljaju na kolovozu.
Ako Zelenilo moze da odrzava tolike travnate bastice na Novom Beogradu, zar ne moze u jos zagadjenijem i mnogo manje zelenom starom Beogradu GDE JE SVAKA ZELENA POVRSINA NEPROCENJIVO DRAGOCENA.
Posto je pokretac debate i zvanicna ustanova neka nam najzad odgovore zasto takve bastice nisu postale pravilo nego su ostale izuzetak.
A drugo pitanje je zasto u brojnim obnovljenim i poplocanim ulicama bez drvoreda nisu uspostavljeni drvoredi.
Trece pitanje, zasto se u tako obnovljenim ulicama poput Kneginje Ljubice duz drvoreda ne stvaraju travnate bastice, jer vozila se ostavljaju na kolovozu.
Ako Zelenilo moze da odrzava tolike travnate bastice na Novom Beogradu, zar ne moze u jos zagadjenijem i mnogo manje zelenom starom Beogradu GDE JE SVAKA ZELENA POVRSINA NEPROCENJIVO DRAGOCENA.
Nazalost vecina stvar zavisi od urbanistickog zavoda,stoga je jasno da cemo doci do istih ili veoma slicnih misljenja u vezi ovih diskusija.
Predlazem da se pred bilo kakvu buducu zamenu drvoreda(vec ima nekoliko ulica za koje su uradjeni projekti) napravi javna rasprava u kojoj bi gradjani mogli imati uvid u planove.I da se obavezno pre radova odredi koje drvece ce biti sadjeno i koliko ce kostati i.t.d. da se ne bi ponovila uzasna situacija iz Bulevara.
Predlazem da se pred bilo kakvu buducu zamenu drvoreda(vec ima nekoliko ulica za koje su uradjeni projekti) napravi javna rasprava u kojoj bi gradjani mogli imati uvid u planove.I da se obavezno pre radova odredi koje drvece ce biti sadjeno i koliko ce kostati i.t.d. da se ne bi ponovila uzasna situacija iz Bulevara.
Problem sa Beogradskim zelenim povrsinama je taj sto se redovno neodrzavaju. Sa kosenjem, orezivanjem,... se cesto zakasni pa biljke urastu u korov.
Zelene povrsine koje su za uzor su: park ispred graske skupstine, Zelene povrsine oko Delta City-a i Usca, travnjaci ispred mc donalda na novom beogradu, basta hayat hotela na novom beogradu, i uvek savrseni travnjak ispred upravne zgrade delte.
Glavni problem u Beogradu nastaje u letnjim mesecima kada travnate povrsine ne mogu izdrzati beogradske temperature, problem bi mogao da se resi pravljenjem podzemnih jama za skupljanje kisnice kojom bi se navodnjavali travnjaci, ali to je vise SF za Beograd.
Takodje nije mi jasno zasto se insistira na sadnji platana u centralnoj gradskoj zoni. Naime pogledajte nasta lice platani u ulici 27. marta ili u bulevaru. Oni se jednostavno ne nose dobro sa temperaturama u beogradu, lisce im je tokom cele godine zuto ( pregorelo ), takodje svakog proleca grad mu unisti polovinu lisca u krosnji, i onda tako cele godine stoji polu ogoljeno drvece sa pozutelim listovima. Da ne pricam o tome da su njegove krosnje idealne za gnezdenje golubova i svraka te u prolece i jesen imamo ogromni problem sa bukom i izmetom ovih zivotinja.
Kada se vec radila rekonstrukcija bulevara trebala se odabrati neka druga vrsta drveca koja je pogodnija i bolje izdrzava vrucinu nad asvaltom.
P.S. sto se tice travnatih tranvajsih bastica mislim da je dobro sto na bulevaru nisu sadili travu, jer prvo to ne bi bila trava nego blato jer previse ljudi prelazi tranvajsku basticu da bi ta trava opstala. Takodje iskustva u sredjivanju tranvajskih bastica bas i nisu pozitivne. Bastica na novom beogradu je do pre dve nedelje totalno bila urasla u travu od preko pola metra, jer izgleda niko nema vremena da kosi travu. Takodje niko ne radi na odrzavanju navodnjavanja bastica pa tako neretko imamo priliku da vidimo velike bare u kojima pliva travnjak.
Zelene povrsine koje su za uzor su: park ispred graske skupstine, Zelene povrsine oko Delta City-a i Usca, travnjaci ispred mc donalda na novom beogradu, basta hayat hotela na novom beogradu, i uvek savrseni travnjak ispred upravne zgrade delte.
Glavni problem u Beogradu nastaje u letnjim mesecima kada travnate povrsine ne mogu izdrzati beogradske temperature, problem bi mogao da se resi pravljenjem podzemnih jama za skupljanje kisnice kojom bi se navodnjavali travnjaci, ali to je vise SF za Beograd.
Takodje nije mi jasno zasto se insistira na sadnji platana u centralnoj gradskoj zoni. Naime pogledajte nasta lice platani u ulici 27. marta ili u bulevaru. Oni se jednostavno ne nose dobro sa temperaturama u beogradu, lisce im je tokom cele godine zuto ( pregorelo ), takodje svakog proleca grad mu unisti polovinu lisca u krosnji, i onda tako cele godine stoji polu ogoljeno drvece sa pozutelim listovima. Da ne pricam o tome da su njegove krosnje idealne za gnezdenje golubova i svraka te u prolece i jesen imamo ogromni problem sa bukom i izmetom ovih zivotinja.
Kada se vec radila rekonstrukcija bulevara trebala se odabrati neka druga vrsta drveca koja je pogodnija i bolje izdrzava vrucinu nad asvaltom.
P.S. sto se tice travnatih tranvajsih bastica mislim da je dobro sto na bulevaru nisu sadili travu, jer prvo to ne bi bila trava nego blato jer previse ljudi prelazi tranvajsku basticu da bi ta trava opstala. Takodje iskustva u sredjivanju tranvajskih bastica bas i nisu pozitivne. Bastica na novom beogradu je do pre dve nedelje totalno bila urasla u travu od preko pola metra, jer izgleda niko nema vremena da kosi travu. Takodje niko ne radi na odrzavanju navodnjavanja bastica pa tako neretko imamo priliku da vidimo velike bare u kojima pliva travnjak.
zexland
Advanced
Prvo da kazem da sve ovo sto cu izneti je na osnovu licnog iskustva, jer hortikulturom kao velikim hobijem se bavim vec oko 10tak godina. U ovoj oblasti znam nekada i sam sebi da postavim vrlo visoke kriterijume, pa ce verovatno sve ovo liciti na jednu veliku kritiku 
JovanovM i ja mozemo da damo spiskove sa biljkama koje bi trebalo nabaviti i saditi po gradu ( pratiti trend).
O tome je vec bilo dosta reci na jednoj od ranijih tema...a sto se tice ove teme...
Drvoredi: + & -
+(plusevi)
Ima ih dosta.
Beograd je vec prepoznatljiv po velikoj kolicini drvoreda, i inace zelenih povrsina.
Pozitivna je vest da ce svako drvo imati svoj ID.
Odusevila me je vest o sadnji jorgovana
- (minusi)
Uglavnom u katastrofalnom stanju, drvece je neogradjeno, rast neprilagodjen ( neujednacen).
Ne vodi se racuna o izboru sorti o ostalog dendro materijala.
Ljudi u Gradskom zelenilu moraju da shvate da se po gradovima ne sadi samo platan, lipa i javor.
Pohvala za betonske stitnike koji su postavljani u skorije vreme, ali u estetskom smislu izgledaju krajnje jeftino.
Uostalom da ne duzim, najbolji primer za to kako drvored NE TREBA da izgleda je ulica Kneza Milosa.
Verujem da se ceka na rekonstrukciju ove vazne saobracajnice, sto me raduje jer znaci da jos uvek ima vremena da se nesto pozitivno uradi po pitanju novih drvoreda, a pogotovo u izboru novih sorti sadnica.
Travnjaci & bastice: + & -
+(plusevi) Maltene da ih i nema
- (minusi)
Sem Dvorske baste, i par manjih zelenih povrsina/bastica u uzem centru, ostali travnjaci su u vrlo losem stanju, narocito u zimskom periodu.
Dosta travnjaka je jako loseg kvaliteta, izgazeno i "ispartano" sa razno-raznim utabanim stazicama, dosta bastica je izrovano.
Primer: Ulaz i opstinu Savski venac (recimo).
Treba vise prekinuti sa praksom koja se odomacila u nasem drustvu - ma to nije moja/nasa nadleznost - zavrnuti rukave i prionuti na posao. Na primeru Savskog venca, ako vec zaposleni ne zele da srede 2kvm metra svoje jedine bastice ispred zgrade opstine, onda mora neko.
Za lepsi i zeleniji Beograd uvek!
Zex.
JovanovM i ja mozemo da damo spiskove sa biljkama koje bi trebalo nabaviti i saditi po gradu ( pratiti trend).
O tome je vec bilo dosta reci na jednoj od ranijih tema...a sto se tice ove teme...
Drvoredi: + & -
+(plusevi)
Ima ih dosta.
Beograd je vec prepoznatljiv po velikoj kolicini drvoreda, i inace zelenih povrsina.
Pozitivna je vest da ce svako drvo imati svoj ID.
Odusevila me je vest o sadnji jorgovana
- (minusi)
Uglavnom u katastrofalnom stanju, drvece je neogradjeno, rast neprilagodjen ( neujednacen).
Ne vodi se racuna o izboru sorti o ostalog dendro materijala.
Ljudi u Gradskom zelenilu moraju da shvate da se po gradovima ne sadi samo platan, lipa i javor.
Pohvala za betonske stitnike koji su postavljani u skorije vreme, ali u estetskom smislu izgledaju krajnje jeftino.
Uostalom da ne duzim, najbolji primer za to kako drvored NE TREBA da izgleda je ulica Kneza Milosa.
Verujem da se ceka na rekonstrukciju ove vazne saobracajnice, sto me raduje jer znaci da jos uvek ima vremena da se nesto pozitivno uradi po pitanju novih drvoreda, a pogotovo u izboru novih sorti sadnica.
Travnjaci & bastice: + & -
+(plusevi) Maltene da ih i nema
- (minusi)
Sem Dvorske baste, i par manjih zelenih povrsina/bastica u uzem centru, ostali travnjaci su u vrlo losem stanju, narocito u zimskom periodu.
Dosta travnjaka je jako loseg kvaliteta, izgazeno i "ispartano" sa razno-raznim utabanim stazicama, dosta bastica je izrovano.
Primer: Ulaz i opstinu Savski venac (recimo).
Treba vise prekinuti sa praksom koja se odomacila u nasem drustvu - ma to nije moja/nasa nadleznost - zavrnuti rukave i prionuti na posao. Na primeru Savskog venca, ako vec zaposleni ne zele da srede 2kvm metra svoje jedine bastice ispred zgrade opstine, onda mora neko.
Za lepsi i zeleniji Beograd uvek!
Zex.
jovanovm
Advanced
Zex, mogao bi da staviš koju fotku bašte, čisto da vidimo koja egzotika uspeva u Beogradu i kako.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
Prelazak peske preko travnatih bastica se resava zadrinjrama. Asfaltirane bastice su velika degradacija Beograda. Blato ne bi postojalo, kada se projekat uradi kako treba.
Ne secam se gde sam procitao, da je pre rekonstrukcije Dimitrijale, to bila ulica ispod mocnih zelenih krosnji. Tunel zelenila. Danas, je jedna od najodvratnijih u gradu. Stubici po trotoarima, koji sprecavaju parkiranje, treba da se zamene zardinjerama. Cak i to bi bio enorman napredak. Em su jace, postojanije, lepse,,....ma sta sve ne.
Ne secam se gde sam procitao, da je pre rekonstrukcije Dimitrijale, to bila ulica ispod mocnih zelenih krosnji. Tunel zelenila. Danas, je jedna od najodvratnijih u gradu. Stubici po trotoarima, koji sprecavaju parkiranje, treba da se zamene zardinjerama. Cak i to bi bio enorman napredak. Em su jace, postojanije, lepse,,....ma sta sve ne.
jovanovm
Advanced
Apsolutno, zamena stubića žardinjerama, i korišćenje zimzelenih lišćara!
Narod ovde i dalje živi pod zabludom da svim biljkama zimi opada lišće, a za živu ogradu se koristi sve osim šimšira, koji je jeftin, domaći, i idealan za tako nešto.
Biljke koje mislim da su pogodne za žardinjere ili žive ograde:
Šimšir (Buxus sempervivens) je idealan za žive ograde upravo zbog jednostavnosti oblikovanja, a ima predivnu zelenu boju cele godine. Vrlo otporna biljka, jednogodišnja sadnica košta 100 dinara u maloprodaji.
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) bi bila idealna biljka za žardinjere i pogodna za parkove. Otporna je na našu klime, na sušu, na loš vazduh, cveta u ranim bojama i jednostavno se oblikuje rezidbom. Ono što je najvažnije je prijatan i terapeutski miris ruzmarina koji bi doprineo gradskoj aromi. Takođe zimzelena biljka. Cena jednogodišnje sadnice 200 dinara u maloprodaji.
Lovorvišnja (Prunus lauroceaurus) je možda i najrasprosranjenija od ovih biljaka, mada se ponajviše koristi u kućnim baštama. Takođe odličan izbor za (više) žive ograde. Zimzelena biljka. Cena jednogodišnje sadnice 300 dinara u maloprodaji. Biljka inače ima endemsko stanište na našem prostoru u Zeleničju (ispod planine Ostrozub).
Za žardinjere koje bi trebalo da služe kao "blokatori" prelaska, ja bih koristio kaktuse. Osim što su vizuelno atraktivni, zimzeleni, cvetaju predivno, i otporni su na sušu, kaktusi imaju i dodatnu funkciju efikasnog sprečavanja preskakanja i drugih padobranskih aktivnosti. Cena sadnice varira od sorte do sorte. Lepi primeri su:
Echinocereus Fendleri:
Echinocereus stramineus:
Opuntia basilaris:
Opuntia compressa:
Naravno, drugi forumi su puni entuzijasta za kaktuse, te bi oni možda bolje pomogli.
Eto, to je moj kratak doprinos za sada, u budućnosti ću nastaviti pisanje o sukulentama, pa drvenastim, i na kraju, ukrasnim i egzotičnim biljkama. Stay tuned.
Narod ovde i dalje živi pod zabludom da svim biljkama zimi opada lišće, a za živu ogradu se koristi sve osim šimšira, koji je jeftin, domaći, i idealan za tako nešto.
Biljke koje mislim da su pogodne za žardinjere ili žive ograde:
Šimšir (Buxus sempervivens) je idealan za žive ograde upravo zbog jednostavnosti oblikovanja, a ima predivnu zelenu boju cele godine. Vrlo otporna biljka, jednogodišnja sadnica košta 100 dinara u maloprodaji.
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) bi bila idealna biljka za žardinjere i pogodna za parkove. Otporna je na našu klime, na sušu, na loš vazduh, cveta u ranim bojama i jednostavno se oblikuje rezidbom. Ono što je najvažnije je prijatan i terapeutski miris ruzmarina koji bi doprineo gradskoj aromi. Takođe zimzelena biljka. Cena jednogodišnje sadnice 200 dinara u maloprodaji.
Lovorvišnja (Prunus lauroceaurus) je možda i najrasprosranjenija od ovih biljaka, mada se ponajviše koristi u kućnim baštama. Takođe odličan izbor za (više) žive ograde. Zimzelena biljka. Cena jednogodišnje sadnice 300 dinara u maloprodaji. Biljka inače ima endemsko stanište na našem prostoru u Zeleničju (ispod planine Ostrozub).
Za žardinjere koje bi trebalo da služe kao "blokatori" prelaska, ja bih koristio kaktuse. Osim što su vizuelno atraktivni, zimzeleni, cvetaju predivno, i otporni su na sušu, kaktusi imaju i dodatnu funkciju efikasnog sprečavanja preskakanja i drugih padobranskih aktivnosti. Cena sadnice varira od sorte do sorte. Lepi primeri su:
Echinocereus Fendleri:
Echinocereus stramineus:
Opuntia basilaris:
Opuntia compressa:
Naravno, drugi forumi su puni entuzijasta za kaktuse, te bi oni možda bolje pomogli.
Eto, to je moj kratak doprinos za sada, u budućnosti ću nastaviti pisanje o sukulentama, pa drvenastim, i na kraju, ukrasnim i egzotičnim biljkama. Stay tuned.
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Predlozi zardinjera, koje mogu biti i uske, ako se misli da zauzimaju previse mesta,zive ograde duz kulovoza na travnatim basticama Novog Bg,. i drugih delova grada, raznovrsnije vrste cvetajuceg zbunja i zimzelene vrste koje mogu da se sade i na terasama su sjajni predlozi, ali ocigledno postoje jaki razlozi sto oni nisu vec primenjeni, cena izvesno nije u pitanju.
Grad bi trebalo da da odredjenu povlasticu svim Beogradjanima ako dokazu da su unapredili izgled grada upotrebom cveca, drveca i drugih prirodnih sadrzaja na terasama, dvoristama i uredjenim fasadama i ogradama. Povlasticu bi moglo da cini umanjenje Infostan racuna, poreza na stan i kucu ili nesto trece.
Neobicno je da neko ko je poznavalac drustva nezna prave uzroke i pokazuje ovakvu preduzimljivost, ali koja je zaista za pohvalu i + za Jovanova.
Grad bi trebalo da da odredjenu povlasticu svim Beogradjanima ako dokazu da su unapredili izgled grada upotrebom cveca, drveca i drugih prirodnih sadrzaja na terasama, dvoristama i uredjenim fasadama i ogradama. Povlasticu bi moglo da cini umanjenje Infostan racuna, poreza na stan i kucu ili nesto trece.
Neobicno je da neko ko je poznavalac drustva nezna prave uzroke i pokazuje ovakvu preduzimljivost, ali koja je zaista za pohvalu i + za Jovanova.
jovanovm
Advanced
Recimo da su uzroci poznati, ali poznata je i moć javne sfere.
Pobedićemo, jer našoj pobedi nema alternative...
Da vam kažem, beogradski privatni vrtovi su pravi mali raj. Puni lepih, bogatih i egzotičnih biljaka. U tom smislu su građani već daleko ispred države!
Pobedićemo, jer našoj pobedi nema alternative...
Da vam kažem, beogradski privatni vrtovi su pravi mali raj. Puni lepih, bogatih i egzotičnih biljaka. U tom smislu su građani već daleko ispred države!
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Pobeda... lepo zvuci. Samo kada.
Terase, posebno u starom jezgru Beograda su cesto bez cveca, a bas u ulicama gde nema cak ni drveca terase bogate zelenilom i cvecem su nasusne, zato je potreban podsticaj uz to bi trebalo gradjanima iz ovih krajeva, tj iz centra prirediti ekskurziju do nekih drugih delova grada, novobeogradskih blokova i drugih mesta gde terase imaju ne dovoljno, ali mnogo vise cveca.
Terase, posebno u starom jezgru Beograda su cesto bez cveca, a bas u ulicama gde nema cak ni drveca terase bogate zelenilom i cvecem su nasusne, zato je potreban podsticaj uz to bi trebalo gradjanima iz ovih krajeva, tj iz centra prirediti ekskurziju do nekih drugih delova grada, novobeogradskih blokova i drugih mesta gde terase imaju ne dovoljno, ali mnogo vise cveca.
zexland
Advanced
Milose svaka cast za fotke i objasnjenja !!! 
Evo kako izgleda moj mali raj iza kuce koji se zove Zexland ( ove godine je bio jubilej, skromnih 5 godina ) i ujedno sam hteo da vam pokazem sta od egzoticinh i redjih vrsta bi moglo da raste po nasim gradskim basticama, i zardinjerama...
Palma Trachycarpus fotunei ( kod mene jos uvek bebica, raste do 12-14m u visinu i formira lepo dlakavo stablo, otporna do -17c)
(komsijin veci primerak)
Palma Ch.humilis
( tkdj.kod mene jos uvek bebica, niskorastuca vrsta palme, formira izdanke i vise podseca na poveci grm, otporna do -13c-14c / navodno) - ( kod mene je bez problema izdrzala prethodnu zimu uz min. ostecenja)
Banana Musa basjoo ( kod mene jos uvek u razvoju, moze da dostigne visinu i do 10m , krase je veliki raskosni listovi i zeleno-zuckasto deblo) ps: zamislite ovo na Adi ( a ne ove vestake u Red Shoes-u )
Ukrasno drvo - Albizia ( pripada porodici bagrema, ali je pitoma vrsta i karakterise je sitno lisce i fantasticni roze pufnasti cvetovi)
Ruzmarin
Opuntia kaktus
Magnolia nigra
Jos malo vrta...
Moze jos svasta nesto, razne vrste bambusa, palmi, lavandi ( sto je Milos naveo) , ind. jorgovan, magnolia grandiflora....itd.
Evo kako izgleda moj mali raj iza kuce koji se zove Zexland ( ove godine je bio jubilej, skromnih 5 godina
) i ujedno sam hteo da vam pokazem sta od egzoticinh i redjih vrsta bi moglo da raste po nasim gradskim basticama, i zardinjerama...Palma Trachycarpus fotunei ( kod mene jos uvek bebica, raste do 12-14m u visinu i formira lepo dlakavo stablo, otporna do -17c)
(komsijin veci primerak)
Palma Ch.humilis
( tkdj.kod mene jos uvek bebica, niskorastuca vrsta palme, formira izdanke i vise podseca na poveci grm, otporna do -13c-14c / navodno) - ( kod mene je bez problema izdrzala prethodnu zimu uz min. ostecenja)
Banana Musa basjoo ( kod mene jos uvek u razvoju, moze da dostigne visinu i do 10m , krase je veliki raskosni listovi i zeleno-zuckasto deblo) ps: zamislite ovo na Adi ( a ne ove vestake u Red Shoes-u )
Ukrasno drvo - Albizia ( pripada porodici bagrema, ali je pitoma vrsta i karakterise je sitno lisce i fantasticni roze pufnasti cvetovi)
Ruzmarin
Opuntia kaktus
Magnolia nigra
Jos malo vrta...
Moze jos svasta nesto, razne vrste bambusa, palmi, lavandi ( sto je Milos naveo) , ind. jorgovan, magnolia grandiflora....itd.
Пошто сам пожурио и поставио пост о овој теми на другом месту, да га пренесем и овде:
"Мислим да би једна од првих иницијатива у циљу озелењавања Београда требало да буде инсистирање да што већи број улица у старом делу града добије дрвореде. Наравно, ту треба бити пажљив и иновативан, јер многе улице су уске, тротоари и инсталације не дозвољавају јак корен итд".
Дакле, Рузвелтова, Војводе Степе, Савска, Цетинска, Светогорска, Дечанска, Јевремова, Јованова...
И што каже Вучко - Димитрија Туцовића, која у последњих 25 година како сам у Београду нажалост никада није била зелени тунел, али би паметним одабиром дрвећа то свакако могла и морала да буде.
"Мислим да би једна од првих иницијатива у циљу озелењавања Београда требало да буде инсистирање да што већи број улица у старом делу града добије дрвореде. Наравно, ту треба бити пажљив и иновативан, јер многе улице су уске, тротоари и инсталације не дозвољавају јак корен итд".
Дакле, Рузвелтова, Војводе Степе, Савска, Цетинска, Светогорска, Дечанска, Јевремова, Јованова...
И што каже Вучко - Димитрија Туцовића, која у последњих 25 година како сам у Београду нажалост никада није била зелени тунел, али би паметним одабиром дрвећа то свакако могла и морала да буде.
zexland
Advanced
E da...umalo da zaboravim i da se nadovezem na forumasa "Glas prirode"...meni se inace jako dopada varijanta vrtova po krovovima i mansardama zgrada, deluju tako ukusno i urbano u samom gradskom jezgru.
Milano mi je definitivno favorit u tome, citave sume po krovovima !
Jeste da nema veze sa travnjacima i basticama na tlu, ali ne mari
Milano u maju samo jedan mali detalj
i da se nadovezem na forumasa "Glas prirode"...meni se inace jako dopada varijanta vrtova po krovovima i mansardama zgrada, deluju tako ukusno i urbano u samom gradskom jezgru. Milano mi je definitivno favorit u tome, citave sume po krovovima !
Jeste da nema veze sa travnjacima i basticama na tlu, ali ne mari
Milano u maju
samo jedan mali detalj
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Dok ne docekas da ti grad nesto pokloni za tvoj doprinos i ljubav prema prirodi , Zex poklanjam ti plus iako ce da izmeni taj ,meni bliski broj, tvoje trenutne forumske slave.
Kad nam grad bude licio na tvoj vrt moci cemo da pricamo o pobedi koju je Jovanov spomenuo, istinskoj , za razliku od one ciji jubilej nedavno bese.
A ISTINSKA POBEDA JE POBEDA NAD NASIM SOPSTVENIM POGRESNIM ZELJAMA, TEK KADA SHVATIMO STA NAM JE SVIMA NAJBITNIJE I STA NAM JE ZAISTA NAJVREDNIJE POBEDILI SMO.
Kad nam grad bude licio na tvoj vrt moci cemo da pricamo o pobedi koju je Jovanov spomenuo, istinskoj , za razliku od one ciji jubilej nedavno bese.
A ISTINSKA POBEDA JE POBEDA NAD NASIM SOPSTVENIM POGRESNIM ZELJAMA, TEK KADA SHVATIMO STA NAM JE SVIMA NAJBITNIJE I STA NAM JE ZAISTA NAJVREDNIJE POBEDILI SMO.
zexland
Advanced
Hvala ti Glas prirode !Glas prirode":21nzn65p je napisao(la):
Novi Beograd je prepoznatljiv po svojim sirokim i dugackim pesackim(razdelinm) ostrvima na svojim bulevarima. Zao mi je sto stoje onako gola, propala i neuredna. Predpostavljam da bi se hortikulturno sredjivanje bilo nesto sto ne bi kostalo mnogo novca, a imam utisak da bi promenilo lice Novog Beograda. Nisam samo siguran koje ukrasne biljke podnose te uslove saobracaja i gasova.... mozda Zex ili jovanovm znaju bolje...
Oduvek sam se odusevljavao borovima u Rimu (Pinus Pinea), pitam se kako bi to kod nas islo i gde bi mogao da bude postavljen...
Oduvek sam se odusevljavao borovima u Rimu (Pinus Pinea), pitam se kako bi to kod nas islo i gde bi mogao da bude postavljen...
jovanovm
Advanced
Mislim da bi rasli OK uz odrzavanje - znam ljude koji ih imaju u Dzersiju ili Nemackoj. Vazno je sa njih tresti sneg dok su mladi da se ne bi polomili, te da bi se lepo oformirale krosnje.
Za one koji ne znaju kako to izgleda u Rimu:
Za one koji ne znaju kako to izgleda u Rimu:
u brate, lepo je drvece, ali nije za gradski drvored - suvise je nekako raznoliko (mislim na oblik od krosnje do krosnje). Drvece za ulicni drvored treba da bude sto uniformnije, i nekako vise, ne znam kako bi rekao, 'pravolinijski'.jovanovm":215exwr5 je napisao(la):
Glas prirode
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.09.2010.
- Poruke
- 328
- Pohvaljen
- 11
Naprotiv, sto je drvece i zbunje, cvece, raznovrsnije to je potpuniji dozivljaj prirode, koja nam inace nedostaje u gradu.
Postoje razna resenja ulicnog ozelenjavanja, mogu se i u segmentima stvarati bastice sa raznovrsnim rastinjem, steta je sto se to ne radi na Nbg. gde vec postoje travnate bastice duz i po sredini kolovoza, ali mogu da se uvode i drugde u Bg. i na mestu bulevara uvodjenjem travnatih bastica i rastinja tamo gde ih nema ili su samo ti uniformni, tj, jednolicni drvoredi.
Postoje razna resenja ulicnog ozelenjavanja, mogu se i u segmentima stvarati bastice sa raznovrsnim rastinjem, steta je sto se to ne radi na Nbg. gde vec postoje travnate bastice duz i po sredini kolovoza, ali mogu da se uvode i drugde u Bg. i na mestu bulevara uvodjenjem travnatih bastica i rastinja tamo gde ih nema ili su samo ti uniformni, tj, jednolicni drvoredi.
jovanovm
Advanced
@hazard
OK, ne bih se protivio da se posade u nekom parku...
OK, ne bih se protivio da se posade u nekom parku...