Zelenilo ulica i bulevara Beograda - Drvoredi, travnjaci, baštice

[direktor]

ALi nista od toga posto su u nasem zelenilu kreativno i napredno razmisljanje kaznjava ja sam licno bio da predlozim neke stvari bili su toliko drski [neka zena koja nije udostojila ni prezime da kaze na kalemegdanu gdje im je sjediste] kao sta to tebe interesuje kao da neprimaju platu od mog i vasg poreza dilitanti jedni :bash: :bash:

 

[stf]

@ Hazard i Glas prirode Ne bih se slozio ni sa jednim.
Drvored na NBG bulevarima, zbok sirine ostrva i kolicine zelenih povrsina sa obe strane, treba da bude sto manje uniformisan. Trebalo bi napraviti sarenilo boja i gustina, kao i posaditi biljke razlicite visine.

Sa druge strane, uske ulice starog jezgra treba da budu sto vise uniformisane.

 

[Glas prirode]

stf. jesi l ti uniformisan?

 

[stf]

Ne razumem pitanje.....

Meni licno u nekim centralnim ulicama smeta nejednak drvored. pritom, mislim na godiste, a ne na vrstu. U ulici od 500 metara imamo sve, od dvogodisnjih mladica, do pedesetogodisnjih stabala. Drvored u starom jezgru treba da bude raznolik po vrstama, ali priblizno iste starosti.
Na NBG bulevarima, upravo suprotno, sto vise raznolikosti, kako vrsta, tako i godista.

 

[jovanovm]

@stf je potpuno u pravu. Naš grad je raznolik u pogledu urbanog razvoja, te su mu potrebne različite strategije razvoja gradskog zelenila. To je još jedan od ozbiljnih problema... veliki otvoreni prostori NBGa, bulevari i široke ulice, predivni uski Gardoš i Dorćol, mali gradski parkovi (Studentski, Pionirski) i veliki (Ada Ciganlija, Topčider) svi zahtevaju potpuno različit pristup biosferi. Mislim da bi bilo pametno podeliti grad na određene arhitekturalno-urbanističke celine, i gledati da se takvim prostorima pristupi smisleno, umesto da razvijamo jednu politiku na teritoriji celog grada.

 

[Johnest_Hon]

Tacno je da mnoge ulice imaju nejednak drvored ali u nasem slucaju to je jos i dobro jer ga barem imaju, dosta ulica smo nabrojali ovde koje bi mogle da dobiju drvored koji bi samim tim bio jednak. A oko izbora vrsta i njihovih kombinacija, mozda je najbolje da se nadje neka sredina, a i zavisi od lokacije naravno. Bitno je da prilikom svake nove rekonstrukcije grad ima to u vidu. Bilo da su vec postojece ili nove saobracajnice. Nesto mi pade na pamet, taj buduci UMP bulevar od Tosinog do petlje, jeste da ce biti vise tranzit nego bulevar ali nije razlog da ne dobije drvored. Mesta ima, dobro bi izgledao i vrsio funkciju.

 

[vucko]

ALi nista od toga posto su u nasem zelenilu kreativno i napredno razmisljanje kaznjava ja sam licno bio da predlozim neke stvari bili su toliko drski [neka zena koja nije udostojila ni prezime da kaze na kalemegdanu gdje im je sjediste] kao sta to tebe interesuje kao da neprimaju platu od mog i vasg poreza dilitanti jedni :bash: :bash:

Upravo.IdiJoti,da sa J,necu da koristim rec koja se koristi za manje budale.
Inace pre neki dan je bilo 80 i nesto godina zelenila.Proslavise ga u veselju i zasadise 3 drveta negde.al je njima lepo.

Nego,zna li neko gde je ovo,i ako moze neka vidi,prvi put cujem za urbane dzepove???

Новоуређени „урбани џеп” на углу Браничевске и Небојшине

Председник општине Врачар Бранимир Кузмановић сутра у 12 часова симболично ће прогласити отвореним новоуређени „урбани џеп” на углу Браничевске и Небојшине улице. Урбани џепови су мале зелене површине које имају највећи потенцијал за уређење.

Општина Врачар реализује пројекат „Уређење урбаних џепова” и површина на углу Браничевске и Небојшине је први новоуређени урбани џеп на територији Врачара. Ова површина, на којој су били контејнери, сада је озелењена и уређена на основу пројекта дипломаца Шумарског факултета – Одсека пејзажне архитектуре, Лене Маџаревић и Далиборке Стојаковић. У стазу која води до пергола уграђене су мале соларне лампе, постављене клупе за одмор, тако да одрасли могу да се одморе, а деца безбедно играју.
Циљ овог пројекта јесте да се грађанима Врачара пружи естетски и функционално оплемењен јавни простор у високоурбанизованом градском ткиву, у којем ће моћи квалитетно да проведу слободно време. Уређење овог простора је допринос стварању бољег живота и лепшег животног окружења.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1417591

 

[Glas prirode]

Posto je taj dzep blizu Neimara, tamo ima niz neuredjenih zelenih povrsina na uglovima Neimarskih ulica, koji bi mogli da se slicno urede, to jest da imaju cvece, cesme ili vodoskoke, klupe i poplocan mali trg.Ali i na drugim mestima ima puno tih malih povrsina na ukrstanjima vise ulica gde su cesto kontejneri , trafo stanice i sl. Nedavno sam primetio da je jedan takav ugao Dalmatinske i Glavaseve, ranije obrastao samoniklim rastinjem, sada preliven betonom na70 posto povrsine, ne betonskom plocom nego bas prostutim betonom!

Neimarske ulice bi trebalo urediti kao ulice usporenog saobracaja, jer je taj deo gradjen kao vrtni grad, tako da su ulice kao vrtne staze,jer su dvorista puna raznovrsnog rastinja, ali gotovo da je nemoguce mirno ici tamosnjim ulicama, jer su vozila na trotoaru, a kretanje kolovozom zahteva najvecu paznju, trebalo bi zabraniti vlasnicima kola koji imaju dvorista da ih ostavljaju na ulici, pre svega.

Postoji jos jedna cesta ruzna slika nase beogradske stvarnosti, a to su manje ili vece oglasne ploce ispred vrtnih mesta ili pojedinih stabala, a najdrasticniji je primer takve ploce isred ogromnog platana preko puta Zel,. stanice. U redu su oglasne ploce ispred garaza ili kalkana, na ogradama gradilista, ali nikako ispred drveca!

Srecom. najzad su na nekim mestima uklonjeni, to je pohvalno, nadam se da ce se to nastaviti i u drugim slucajevima.

 

[Johnest_Hon]

Beograd ima dosta potencijalnih ''dzepova'' i dobro je da se bar sa tim krenulo. Vracaru ce svakako dobro doci, posto je dosta zgusnut, dosta se izgradilo u poslednje vreme a i dalje se gradi, tako da nema mesta za neku vecu zelenu povrsinu.
Sto se Vracara tice, mogli bi da ako do rekonstrukcije Kalenica zaista dodje, razmisle o podzemnom parkingu koji bi oslobodio dovoljno prostora da se izmedju solitera i pijace napravi parkic sa trgom povrsine oko 20 ari. Tim pre sto je tu opstina i red bi bio da celo mesto izgleda malo reprezentativnije.

 

[stf]

Beograd je pun tih ‚‚dzepova‚‚, koji su urbanisticki i predvidjani pre WW2. Danas su uglavnom zapusteni, a na svaki veci dzep, iliti manji trg je posadjena benziska stanica.
To je jako pohvalno od opstine Vracar. ako oni ne krenu, niko nece.

 

[Felipe]

Zexland,

Svaka chast na vrtu! Zaista imas mali raj! Odusevljen sam.

Zasluzio si jedan plus.

Mislim da bi rasli OK uz odrzavanje - znam ljude koji ih imaju u Dzersiju ili Nemackoj. Vazno je sa njih tresti sneg dok su mladi da se ne bi polomili, te da bi se lepo oformirale krosnje.

Za one koji ne znaju kako to izgleda u Rimu:

http://cdn.wn.com/pd/e0/98/af0b7c8df9f25612120802318ecd_grande.jpg

http://www.gardeningforums.net/gallery/data/503/medium/IMG_0683.jpg

Wow, bas mi se dopada kako ovi borovi chuche kao drvored. :kk:

Apsolutno sam za raznovrsnost beogradskih ulicnih drvoreda. Najrazlicitije vrste bih voleo da vidim u toj ulozi...

 

[zexland]

Hvala Felipe

 

[landscape]

Zanimljiv video !

http://www.forestryvideos.net/video...anting-and-maintenance-in-the-urban-landscape

 

[landscape]

Evo nekih zelenih urbanih dzepova- pocket parks!

 

[direktor]

Upravo sam prosao pored zgrade lole u bulevaru parkic ispred su sredila djeca Vracara stoje dvije table i molba da se parkic cuva i ne unistava da se koristi staza i negazi trava ,i naravno pocisti za ljubimcima tu je i interesantan sajt www.zivjetisabiljkama.com

 

[landscape]

Interesantan sajt, ne radi im forum vc duze vreme,a evo jednog dela teksta o zelenilu na Bulevaru!


Што се зеленила тиче, стичемо утисак да су стручњаци из те области консултовани само када је требало потврдити да су платани заражени и да их треба сећи. После тога је искључиво грађевинска струка добила посао.
Зато је према предвиђеном плану остало много неискоришћеног простора између дрвећа па на неким местима где је раније био паркинг данас немамо ни паркинг ни живу ограду као логично решење. Не, пројектант је поред довољно широких стаза поставио бетонске плоче и између дрвећа, све до пута.
Ако ту није паркинг, није жива ограда а зашто бар није травњак?
Нису ваљда мислили да ће људи шетати од дрвета до дрвета па им треба поплочан простор?!
Вероватно је то тако требало да буде јер је првобитно између (не посеченог) дрвећа од Лиона до Цветка била постављена стаза за слепе али су се надлежни ипак сетили да слепи не треба да бауљају од дрвета до дрвета па су повадили те плоче и повукли их на право мето.
Данас само још понеки самафор стоји на путу слепима али ће се ваљда и они временом навићи.

Ред је био да се травњаци испред зграда, уништени због држања грађевинског материјала надокнаде. Тако је и било. Посматрајући стручност извођења радова могли смо само да се смејемо, али од муке.
Дошли камиони, донели „тепих траву“, радници то лепо поређали преко старог оронулог травњака, без претходне обраде земље, очас посла готово али колико ће да траје??
Нажалост то је био узалудан труд и бацање новца.

 

[vucko]

Podaci o Zelenilu Beograd,obratite paznju koliko zaposlenih imaju,i to pogotovu visoko obrazovanih

ЈКП „Зеленило Београд”

ЈКП „Зеленило Београд” је основао 1929. године као један од шест одсека Техничке
дирекције београдске општине - прво под називом "Одсек за паркове", а нешто касније
као "Одсек за паркове и пошумљавања", што је представљало претечу данашњег
предузећа „Зеленило Београд”.
ЈКП „Зеленило Београд” је организовано ради вршења делатности уређења и
одржавања јавних зелених површина, одржавања јавних санитарних објеката, пратеће
производње и поправке парковских, спортских и других реквизита, производње цвећа,
украсног биља и попуне садница у парк-шумама. Поред наведене комуналне
Стратешки план развоја Градске општине Звездара
Израдио: 91
делатности коју врши на територији десет општина (Вождовац, Врачар, Звездара,
Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град и Чукарица),
предузеће обавља и делатности које су у функцији комуналне делатности: уређење
нових паркова, зелених и рекреационих површина. у мањем обиму трговина цвећем,
садним материјалом, семенском робом, средствима за заштиту биља и др., израда
планске, инвестиционе и техничке документације за уређење и реконструкцију
постојећих паркова, зелених и рекреационих површина и пратећих објеката и опреме.
Данас, ЈКП „Зеленило Београд” имаа 1.255 запослених, од којих 139 факултетски
образованих стручњака разних профила. У надлежности предузећа је око 3.000 хектара
јавних зелених површина (паркова, скверова, рекреативних комплекса, зеленила
стамбених насеља, уличних травњака итд.) Оно се стара и о 67.063 стабала у дрворедима
града, о 23 санитарна објеката, 2.474 жардињера, 18.181 разних типова клупа на зеленим
површинама, 2.942 корпи за отпатке, 3.231 клацкалица и љуљашки и 1.350 разних
реквизита у оквиру дечијих игралишта. Предузеће располаже са 12 хектара површине
за производњу биљног материјала на отвореном, и 7.000м² под стакленицима.
__________________

 

[boca-ica]

Hajd da dignemo i ovu temu iz malog zaborava
Drvoredi Beograda

Stari grad 62 ulice 28.390 metara dužina drvoreda
Palilula 43 ulice 21.050 metara dužina drvoreda
Vračar 53 ulice 17.930 metara dužina drvoreda
Zvezdara 54 ulice 22.980 metara dužina drvoreda
Savski venac 66 ulice 48.184 metara dužina drvoreda
Voždovac 52 ulice 22.350 metara dužina drvoreda
Rakovica 16 ulice 6.296 metara dužina drvoreda
Čukarica 60 ulice 18.514 metara dužina drvoreda
Zemun 125 ulice 60.030 metara dužina drvoreda
Novi Beograd 44 ulice 76.070 metara dužina drvoreda
Izvor: http://www.beograd.rs/

Svaka ulica je lepša sa drvoredom, nekada nisu bili retki u Beogradu ni dupli drvoredi ....

 

[Diogen]

Prestonici nedostaje egzotično drveće
Indonezijski Ginko savršen za Beograd


Borba za platane u Bulevaru i potpuno drugačija, ali jednako snažna, borba za trešnjin cvet na Trgu republike, pokazale su koliko drveće znači Beograđanima. I Beograd u tom smislu ima šta da ponudi. Iako su i dalje najzastupljeniji platani, lipe i kesteni, u gradskim službama kažu da bi se na tlu prestonice odlično razvilo i egzotično drveće sa dalekog istoka i zapada. Među kandidatima prednjače indonezijski Ginko i američki Likvidambar.
Hrast na Cvetnom trgu star je 220 godina

- Ginko i Likvidambar su izuzetno otporni na klimatske promene, visok intenzitet saobraćaja i zagađenje. Listopadno su drveće, pa savršeno odgovaraju Beogradu koji pripada biljnoj zajednici hrastova. Ginko ima prelepu, piramidalnu krošnju, a Likvidambar odlikuju listovi koji menjaju boju od žute, ružičaste do tamnocrvene. Listovi se u jesen dugo zadržavaju, što je prava dekoracija za grad – objašnjava diplomirani ineženjer šumarstva zaposlen u “Zelenilu” Ljubomir Popara.



On dodaje da sadnja novih vrsta drveća nije jednostavan proces koji se može obaviti “preko noći”.


- Za proizvodnju jedne drvoredne sadnice potrebno je minimum 10 godina, jer kada se sadi, ona mora imati bar 10 centimetara u prečniku. Takođe, pravi efekat postignu tek posle nekoliko desetina godina, kada se potpuno razviju. Tako smo i u Bulevaru posadili platane koji su stari oko 20 godina – dodaje on.

Likvidambar


Listopadno drvo koje naraste do 40 metara, široke razgranate krošnje. Listovi u jesen menjaju boju od žute, ružičaste do tamnocrvene. Voli otvorene svežije položaje i dublja tla. Voli i vlažne lokacije. Dobro podnosi niske temperature i gradsku klimu. Koristi se i kod formiranja živih ograda.

Beograd se danas može pohvaliti da ima drvorede u 575 ulica sa 50 različitih vrsta drveća. Među njima dominiraju javor, platan, divlji kesten, lipa i jasen. Istorija brojnih drveća je duga, a pojedina datiraju još iz doba Turaka.


- Najstarije beogradsko drvo je Hrast na Cvetnom Trgu koji ima više od 220 godina. Visok je 25 metara i obim krošnje mu je 19 metara. Na mestu gde se sada nalazi, posle seče šume koja je tu bila, napravljena je pijaca i prva samousluga u Beogradu i Srbiji. Iza njega, po starosti je platan u Topčideru, star oko 170 godina – kažu u “Zelenilu”.


Prvi ulični drvored u Beogradu podignut u Abadžijskoj čaršiji, Ulica Kraljice Natalije - Narodnog fronta, negde između 1845. i 1850. godine i činili su ga jablani. Bio je postavljen na obe strane ulice, u dužini od oko 1.000 metara. Iz nepoznatih razloga, ceo drvored je posečen 1889. godine.


Ginko


Drvo ginka prirodno odoleva bolestima, insektima, zagađenju vazduha, vatri, pa čak i radijaciji. Listopadno je drvo koje izrasta i do 40 metara visine. Njegova lekovita moć je velika. Posebno je dobar za poboljšanje memorije i mentalne bistrine. Lišće ginka se još uvek upotrebljava u kineskoj medicini za lečenje respiratornih problema.

Evo citah ovaj clanak u Blicu pa se setih jedne ideje. Ne znam dal bi bila efektna, ali mi je palo na pamet da bi uz reku mogli da zasadimo izvestan broj eukaliptusa. Ideja je ta da to drvo je odlicno za plavne zone, plus je prirodni insekticid. Recimo da ga komarci ne podnose toliko da beze na kilometre od prostora gde raste, a kako je sezona komaraca u Beogradu ovo dodje ko aktuelno Milsim da je jeftinije i ekoloskije da zasadimo eukaliptuse nego da prskamo hemikalije po parkovima svake godine. Ako bi ih sadili uz reku, bas tamo gde se gnezde milsim da bi imali dobar efekat.

 

[jovanovm]

Ne postoje eukaliptusi koji bi dobro prezimili kod nas (veruj mi, probali smo).

 

[boca-ica]

Evo sta kaže član foruma svet biljaka Poslato: Pon Apr 28, 2008 12:28 am Naslov: Re: Zimootporni eukaliptusi

Mislim da mu ni alkalno zemljiste nece smetati! U rasadniku su mi rekli da trpi svaki tip zemljista s tim sto najlepsu boju ima na blago kiselom tlu!

Na Bonancinom sajtu "Suptropia",navodi se za vecinu eukaliptusa,pa i za e.gunii da rastu i na alkalnom i na kiselom i na neutralnom zemljistu!

Ja sam iskopao veliku rupu i pomesao bastensku i zemlju za rododendrone!
Na kraju,nisam siguran ni koji tip zemljista je kod mene-znam za neke primerke m.grandiflore u Banovcima,a nedavno sam slikao i jedan jako star,ali veoma zdrav primerak m.grandiflore u Starom Slankamenu!
Po boji zemlje i polozaju,skoro sam siguran da je ceo taj potaz uz Dunav Slankamen-Novi Banovci na istoj vrsti tla!
Ranije sam cuo da m.grandiflora uspesno raste samo na kiselom zemljistu!!!
Cimbi posebno ne bi trebalo da brine,u Nisu ima zimzelenih magnolija,i zemljiste je tamo kiselo!

Ipak,sto se tice zime mislim da ne smemo biti bas bezbrizni-zime kao sto je poslednjih desetak sigurno ga nece ubiti(mada ga mogu malo ostetiti),aline daj Boze da se ponovi '85. ili '63. ili '29. ~ to sigurno ne bi preziveo-ni on,ali ni mnoge druge biljke koje se sad uveliko sade!
Mislim da ce sneg,posebno vlazan i tezak kakav uglavnom pada,i ledena kisa biti glavni problem-posto su mu grane nezne i tanke!

izvor: http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=2684/postdays=0/postorder=asc/start=135.html

 

[svrca]

Dobro su se setili, lenje bube!
Jos se hvale da imamo 50 razlicitih vrsta drveca. Postoje bezbrojni varijeteti drveca i ukrasnog rastinja koji bi mogli da se prilagode nasoj umerenoj klimi. Ali za tako nesto treba imati ljubavi, volje, sposobnosti i kreativnosti. a kod nas u ovom trenutku toga NEMA. Dave nas sa statistikama, kako bi nas ubedili da eto oni nesto rade.
Najlakse im je da u rupe gurnu jasen!

 

[Glas prirode]

Zar su dve tako vazne ulice morale da budu zasadjene istom vrstom jasenom ! Svako drvo je lepo na svoj nacin, ali ja te jasenove umesto javora i kestena koje sam gledao od najranijih dana, cini mi se nikad necu zavoleti.

U Nemanjinoj su mogli da zasade i hrast, jer ne samo sto je lep i mocan, nego ima i odredjena znacenja koja bi sasvim bila primerena sadrzajima te ulice.

I zaista nedostaje sadnja raznovrsnijeg rastinja, a pogotovo niskog za koje ima puno mesta koja cekaju, a za uzivanje u njihovoj lepoti i koristi ne treba dugo cekati, ali suprotno, ne samo sto se ne sade dovoljno , nego i ono sto je postojalo se uklanja, a ne zamenjuje novim.
Primera svuda, glavni gradski vrtovi, Savska obala u bokovima 45 i 70, Ada itd.

 

[boca-ica]

Iznad je iznet podatak dužina drvoreda u svakoj opštini to je malo u odnosu na ukupnu dužinu u svakoj opštini
Često , prilikom izgradnje novih zgrada u ,,starim,, ulicama uklonjano je po nekoliko stabala kao što je i prilikom zamene kojekavih elektro stubova . Uglavnom stabla nisu vracana pa tako malo ovde malo onde nakupilo se popriličan broj krezavih drvoreda

Lepo je videti debelo i visoko stablo , ali ovo je grad i razumljivo da smeta i podzemnoj i nadzemnoj infrastrukturi što neznači da treba da imamo prutiće umeto drveca.
Platan ,Hrast, Kesten i sl. jeste lepo drvo ali za p a r k -, a ne za drvorede kad postoje mnogo raznovrsniji i adekvatniji izbor čij koren i krošnja nece bitno ometati urbanu infrastrukturu .

Ulice mogu dobiti svoj pečat, šarm , miris i boju upravo prema vrsti drvoreda

Potrebno je tamo gde vec postoji drvored mestimično , između drveta i bandere, gde ne može se parkirati u hladu tog drveta ,,posaditi,, i običnu klupu bez naslona Da čovek može da sedne ako nekog čeka, da spusti ako nešto nosi , da odmori ako mu pozli i sl. takođe to daje i pečat. Naravno ne u svakoj ulici ali tamo gde ima mogucnosti što bi takođe doprinelo h u m a n i z a c i j e ( Beogradizacije) ulice.

Možda bi bolje ilustrovala fotomotaža ili konkretan primer

 

[svrca]

Razum i logika su odavno napustili ovu sredinu i stvari postaju beznadezne. Kako objasniti ono sto se dogodilo u kralja Petra^ Tu vise nije u pitanju neznanje i nestrucnost gradskih sluzbi i Zelenila vec bahati bezobrazluk. U velike zardinjere, posle rekonstrukcije ovog dela ulice su posadjene lipe! Lipe u zardinjeri! Lipa je visoko i razgranato drvo i ovde je posadjena da simulira drvored. Naravno pregusto.
Drvored gde mu mesto nije.
Radi se jednoj od najlepsih i najreprezentativnijih urbanih celina Beograda. Na koju god stranu covek da se okrene na toj raskrsnici vidi samo harmoniju i lepotu. Jedna od najlepsih kolekcija objekata iz razlicitih perioda. Nesto cime Beograd moze da se ponosi.
I sta su uradili^ Te zardinjere su bile idealna prilika da se eksperimentise sa retkim, egzoticnim ukrasnim vrstama parternog ili niskog-srednjeg rasta, i da time zgrade u pozadini dodju jos vise do izrazaja. Oni su umesto toga izabrali da ZAKLONE NAJLEPSE BEOGRADSKE FASADE, jer za par godina kada lipe porastu te fasade cemo moci da posmatramo samo na starim fotografijama.



Slikao Srdjan Adamovic sa SSC

I sta preostaje^ Stati na put ponizavanju. Gradjanska neposlusnost, i lomiti te prutove dok jos ima vremena!