Ja imam živce za blokade i u potpunosti podržavam, makar prevoz ne išao. Nije mi teško peške jer znam za šta se bori i da ću u budućnosti, kada ode vlast (MOLIM SE BOGU), moći da živim slobodno i odblokirano koliko sam i svi smo već 13 godina i da ću moći da idem novim Solaris autobusima i novim trolejbusima kroz čitave ulice.
Svaka blokada znači i ima barem mali uticaj. Ove blokade od sinoć nisu besmislene, znate dobro šta se desilo 28.
Prilično naivni, detinji, utopijski pogledi na vrlo složenu stvar, a to su politika i država, koja ipak nije samo javni prevoz. Na osnovu čega misliš da je trenutno vlast toliko nenormalna, a neka buduća normalna, po okvirima za moj pojam jako mladih ljudi koji još mogu tako da razmišljaju, pa da će čim ode Vučić da cveta cveće, niču Bulevari, gradi metro po meri građana, da se sruši Beograd na vodi, vrati Glavna železnička stanica, čije je izmeštanje, doduše, predviđeno još 70-tih godina, ponovo oživi nimalo funkcionalan Stari savski most, predviđen za zamenu/uklanjanje još 50-tih godina, jer je inače građen kao privremeno rešenje, da će se odjednom kupovati Solarisi sa motkama i bez njih, da će tramvaj doći do Bežanije i Vidikovca, i da ne nabrajam dalje. Inače, svi prethodni pre ovih su neuporedivo više uradili, dokazano nema šta. Upravo to naivno gledanje na stvari, preterivanje, priče i stavovi kao da se ovde živi na nivou standarda jedne Venecuele, Kolumbije, Meksika, možda Iraka i jednog Avganistana. Divljanje i nezadovoljstvo koje nije bilo ni 90-tih, kad smo imali hiper inflaciju, ratove, bombardovanje, restrikcije, bili često bez grejanje i struje itd. Neuporedivo više nezaposlenih itd. Dal to znači da je podržavam poziciju, naravno da ne, al krajnosti do kojih se ide, duvanje situacije, kao i stanja u državi do vrlo nerealnih razmera, apsolutno može biti samo kontraproduktivno, jer narod generalno ne voli da mu iko na silu natura stavove, a o vrlo agresivnim nastupima ne tako malog dela populacije tek da ne trošim reči. To samo može oterati još glasača kod njega. Ne smeju ni jako mladi ljudi biti toliko isključivi, jer prosto ne mogu da znaju ono što mogu ljudi u 30-tih i 40-tim godinama, a tek stariji. Stvara se jedna netrpeljivost, teška podela, gde se etiketira svako ko blokade ne podržava uopšte ili u potpunosti. Svi zagovaraju priču o nekoj normalnoj vlasti, samo da dođe normalna vlast. Što se ljudi ne izjasne, pa ne kažu koja je to normalna vlast. Ko su ti kandidati. Ja nemam problem da kažem i za koga sam glasao. Na prethodnim izborima sam dao glas francuzu Milošu Jovanoviću, jer mi je čovek delovao normalno, odmereno, kao vrlo obrazovan čovek sa nekoliko ozbiljnih diploma i priznanja, kad čovek baca dimne bombe po Skupštini, i preti blokadom Nikole Tesle. Tu je nepovratno izgubio moj glas. Prethodnici su imali previše gafova, i realno ostavili zemlju u fronclama, i stvarno mi ne pada na pamet da im opet poklanjam poverenje. Kao diplomirani ekonomista, na faksu sam imao prilike učiti o katastrofalnim greškama prethodnog režima, pogotovu u izuzetno bitnoj reformi PIO fonda iz 2008, gde je sve dobro s početka 2000-tih anulirano za period duži od pet godina. Mislim, moramo biti i opredeljeni, ljudi moraju imati i politički stav, koji ne sme da se svodi na to da ovaj samo ode, jer to je stari recept za veliku šansu da mnogo toga krene nizbrdo kao nekad. Zato i postoje izbori, nisam za smene ulicom, divljanje bez smisla, iako sam i te kako podržavao proteste u početku, a kao kočnicu za trenutno vladajuću garnituru. Ovo sad apsolutno gubi svaki smisao, pa valjda zato i ne postoji kao primer nigde drugde u svetu, jer nikome ne donosi korist, a poziciji ne čini ni blizu dovoljnu štetu da bi se svojom voljom povukla. Retko koja vlast bi to uradila. Verovatno ni jedna. Pa ovaj prekaljeni političar punih 35 godina. Peti oktobar je morao da se desi, al i tu nije narod skinuo Miloševića, kao što nije ni u jednoj većoj ili manjoj revoluciji u poslednjih 200 godina (studirao sam ja i istoriju dve godine, pročitao na stotine knjiga i raznih tekstova), već je pad usledio nakon urušavanja DB-a, kao i potpunog gubitka bilo kakve podrške spolja, pa su i sami akteri petog oktobra ubrzo priznali da su dolare za to u džakovima dobijali. Pokazali su se toliko sposobnim, čast izuzecima, među kojima je svakako i Zoran Đinđić, da su uvukli SPS ponovo u vlast zbog kadrova već posle pet šest godina od "velike" revolucije. Ovo je jako komplikovana tema o kojoj bi satima mogao da pišem, al ne želim to stvarno. Inače mi se politika zgadila, pogotovu ovih poslednjih osam meseci. Samo me dosta brinu naivni pogledi, često utopistički, pa uski u pogledu na tek neku ne baš toliko bitnu stvar ili pojavu. Neće korupcija nestati odlaskom Vučića, jer ona nije samo politička, već pre svega društvena pojava, niti je ona samo uzrok svega što u ovoj zemlji ne valja. Treba vlast da se menja, al na izborima, na koje veliki deo trenutnih bukadžija nije nikada ni izašao, što zbog godina, što zbog lenjosti, i na kraju apolitičnosti, a hoće promene. Nuđeni su izbori još u martu, pa se nisu hteli ni od strane opozicije, a sad se hoće po svaku cenu, pa se i ovaj zainatio. Naravno da će se uvek muljati na izborima, al ne može on baš toliko da pokrade, al bez obzira na to, čim izađe, i to redovno, 48% na parlamentarne izbore, piši propalo. Samo to govori koliko je ovaj narod apatičan, a tu nije kriv baš Vučić toliko. Kad smo imali priliku da menjamo vlast, većina glasačkog tela je sedelo kući, a sad bi to odjednom na silu ulicom. Sad kao Vučić zvučim, znam al jeste tako. Mnogo se što šta neozbiljno radi još od februara/marta meseca, a i te kako pratim raspoloženje ne baš malog broja ljudi u mojoj najbližoj okolini, a po svemu sudeći nije na korist opozicije, jer su prosto stvari otišle predaleko. Koliko god imalo onih koji su za blokade, ima barem još toliko onih koji su protiv, al manje se čuju, dok je gomila onih koji su apsolutno nezainterosavani, a ta treća grupa je ta za koju treba da se bori i vlast i opozicija. Ovi drugi su me jako razočarali, a imali su savršenu priliku da zablistaju u više navrata.
