Šta je novo?

Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

Malo je ta priča sa vlažnim i ne vlažnim ogrevom mlaćenje prazne slame, kad se 2/3 ulice greje na čvrsto gorivo bilo da je najbolji ugalj ili najbolje suvo drvo zagadjenje će biti jezivo. Ljudima treba omogućiti da se oslobode čvrstog goriva totalno a ne da se kupuje ,,kvalitetan,, ugalj ili drva. Čistog vazduha sa ogrevom iz 19 veka u gradu od 2 miliona ljudi NEMA.
Netačno, suvo i sirovo drvo su nebo i zemlja. Kao što sam i pre pisao:
Inače u Nemačkoj je čak zabranjen promet i loženje ogrevnog drveta iznad određenog procenta vlažnosti, čini mi se 20%. Pre nekoliko godina sam kupio u uradi sam džak drveta za kamin, podavili smo se od dima kad sam upalio vatru. Kupim onaj instrument za merenje vlage, imam šta i da vidim 40% vlažnost. Od tad ložim samo ono kupljeno godinu dana unapred, i to samo za specijalne prilike, novu godinu i Božić...
 
Ne dobih odgovor. Da li neko zna kolika je razlika u zagadjenju pelet vs drva+ugalj?
 
Zavisi od cega je pelet i koliko suvo je srvo i koliko kvalitetan je ugalj.
 
To teško može neko od nas da ti kaže.

Ali verujem da je kvalitetno drvo manji zagađivać od nekvalitetnog peleta.

Opet, šta želimo da izmerimo? Emisije PM čestica, CO2, nečeg trećeg?

Pa opet, moramo da vidimo celokupini "carbon foot print" procesa proizvodnje i eksploatacije peleta i drva i uglja...

Pa još i u zavisnosti ko naruči istraživanje, odgovor može biti različit.
 
Prvo treba da se uradi i pokuša jedno 20 stvari pa tek onda da se razmišlja o branjenju saobraćaja u centru.

Ovo je tipičan primer "videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu", što je i inače česta karakteristika u Srbalja.

Da ne pominjem potpuno odsustvo razmišljanja šta dalje nakon uvođenja te naplate, da li bi te pare išle na nešto korisno i da li se ne bi proćerdale. Eto, uvedoše gradovi u Srbiji i Oka ćorava, pa situacija sa parkiranjem postade još gora, a ne vidim ni da su budžeti nešto puniji zbog njega. A kako bi i bili puniji, sa 200+ dodatnih zaposlenih beskorisnih usta na državnoj cucli koja se samo vozikaju okolo a ne rade ništa korisno po grad. Treba isplatiti sve te plate, to ne raste na drvetu nego ide opet iz budžeta, iz naših džepova. A ništa ne rešava. Čak naprotiv, još je gore sad.

Zato su meni sve te ideje koje se svode na "tako su uradili u _______" a koja nemaju argumente i obrazloženja - potpuno bez mozga. Jer je to kao kad bi Arnold Švarceneger video Juseina Bolta kako trči i rekao eeee da, to je to, to meni treba, biću kao on! A ne da nema potrebe da bude kao on, nego prosto nema ni mogućnosti.
 
Poslednja izmena:
Zar oko sokolovo nije zamenilo one ljude sto su isli i proveravali registracije?
 
Osnovni problem je previse automobila u centru Beograda.
Sva resenja koja smanjuju broj automobila u centru su dobra (zaobilaznice, javni saobracaj,par nepar, naplata prolaza, oporezivanje...).
Simple as that.

Kada je vreme lepo, velike su guzve. Kada je kao danas, ulice su pristojno prazne.
Znaci, veliki broj ljudi ide da se zeza kad je lepo vreme i vozi se.
Ogranicimo im i naplatimo im tu zabavu jer stvaraju guzvu i zagadjuju bez potrebe.

Kao u drugim gradovima sveta koji su imali slican problem.
 
Osnovni problem je previse automobila u centru Beograda.
Sva resenja koja smanjuju broj automobila u centru su dobra (zaobilaznice, javni saobracaj,par nepar, naplata prolaza, oporezivanje...).
Simple as that.
Centar Beograda je tranzitno područje za većinu vozila. Ako vam smeta saobraćaj kroz centar, preselite se u prigradska naselja koja su krajnja tačka i imaćete mir sa minimumom vozila. Predlozi za tako nešto su Višnjica, Veliko selo, potez 300 uz Dunav, dobar deo Obrenovca, Savski blokovi, Zemun uz Savu, Zemun polje, Busije, GrmovacSremčica, dobar deo Železnika, Rušanj, pojedina Avalska i podavalska naselja, delovi Mladenovca i Lazarevca, Padina (Braće Jerković), dobar deo Medakovića III... Ja apsolutno ne želim da zbog Malih Perica i onih koji se igraju simulatora u realnom životu dobijem povećanje broja vozila pod prozorom, niti da putujem još duže od tačke A do tačke B. Takođe mi nije potrebna ni pešačka zona koja bi spajala BNV sa Obalom majora Gavrilovića i slične egzibicije koje su videli u inostranstvu pa bi sada da ih nakaleme u Beogradu, koji je sušta suprotnost u svakom pogledu u odnosu na te uzore. Beograd je grad u kome gomila stvari nefunkcioniše, i umesto da se iste ispravljaju, nakalemljuju se nova. Pravite totalno nefunkcionalan Beograd u toplini doma svog za kompjuterom, a ne na ulicama, livadama, trotoarima i drugim mestima po gradu. Stoga 👇

Prvo treba da se uradi i pokuša jedno 20 stvari pa tek onda da se razmišlja o branjenju saobraćaja u centru.
 
samo cu ovo ostaviti ovde …prelazak na električna će rešiti problem,a kako će baterije da se recikliraju ne znam, …ne znam šta da kazem…ne može se nikako rešiti jer verujem da vlast nema želju živi od registracija
 
Recenica " Centar Beograda je tranzitno podrucje" sama u sebi predstavlja apsurd. U svim gradovima u kojima sam bio postoje putokazi ba auto putu, kada im se priblzavate, da izaberete, hocete li u centar ili tranzit.

Ako neko iz Borce ide u Zemun treba da ide na most Zemun Borca, a ne Pancevcem.

Ideja da centar treba da bude tranzitno podrucje je totalno besmislena, onda je i sadasnja zaobilaznica bezveze radjena.


Da li uopste postoje neka ispitivanja koja bi nam rekla koji procenat vozila koji se nadje na Pancevcu, prema gradu, je u tranzitu, a koliko ide u centar.


I na kraju, podsticanje automobilskog saobracaja u geografskim uslovima Beograda u Srbije je samoubistveno.
 
Београд није имао адекватан развој инфраструктуре у време најмасовније станоградње, од 60их до 80их. Никле су десетине хиљада станова по ободу, а главни друмски правци су остали као 30их, изузев НБГ који је прича за себе, и аутопута што је провучен. Неко ко иде са Новог Београда ка Карабурми, Звездари, и Миријеву, просто је усмерен да иде кроз најстрожи центар града. Слично и кретања типа Палилула-Вождовац, као и све ка Чукарици што мора да иде на Војводе Мишића.
Није провучен Врачарски булевар, који би одвукао саобраћај за Звездару и Палилулу од аутопута, што је велики пропуст. Изговор је био да се чувају баште и куће. Данас су ту све зградурице 6-7 спратива Будванско-Шкаљарског стила, а 80% улица једносмерно.
 
Београд није имао адекватан развој инфраструктуре у време најмасовније станоградње, од 60их до 80их. Никле су десетине хиљада станова по ободу, а главни друмски правци су остали као 30их, изузев НБГ који је прича за себе, и аутопута што је провучен. Неко ко иде са Новог Београда ка Карабурми, Звездари, и Миријеву, просто је усмерен да иде кроз најстрожи центар града. Слично и кретања типа Палилула-Вождовац, као и све ка Чукарици што мора да иде на Војводе Мишића.
Није провучен Врачарски булевар, који би одвукао саобраћај за Звездару и Палилулу од аутопута, што је велики пропуст. Изговор је био да се чувају баште и куће. Данас су ту све зградурице 6-7 спратива Будванско-Шкаљарског стила, а 80% улица једносмерно.
Onda je to neresivo bez metroa.
 
Partijsko glasilo Politika pokušava da nas ubedi kako je saobraćaj najveći izvor zagađenja:


john-jonah-jameson-lol.gif
Бок 62 са свим предностима даљинског грејања...
ЈА НЕ ВИДИМ ПРОБЛЕМ једино ако не желим да видим...
IMG_20241117_133958.jpg
 
Došao iz Zvezdarske šume, oko 14h su svi naložili da sam se skoro ispovracao.

Vracar kao vazdusna banja nasuprot Zvezdari. Neverovatno koliki smrad.

A nisam mogao da pronadjem tacan izvor.
 
Sta onda?
Onda preosraje da se napravi novi centar Beograda, a ovaj da se srusi i naprave putevi preko njega.

Треба направити градске обилазнице, пре свега УМП који би покрио кретања међу насељима која су око центра.
Онда треба прогустити трамвајску мрежу у центру.
 
Znam da me pred svaki dolazak u Beograd obuzme neka pozitivna energija i iščekivanja u pogledu viđanja sa ljudima, šetnje po Kališu, Adi, Zemunu itd. Entuzijazam splasne eksponencijalno svaki put nakon par dana. Bukvalno se poslednjih 9 dana osećam kao u zatvoru. Izašao ukupno 2 puta u tom intervalu. Mislio da će biti duža šetnja, međutim brzo se predomislim.
 
Vrh