Jedno je donositi zakone koji će štedeti nepušače od indirektnog štetnog uticaja pušača odnosno cigareta, pa i štititi zemlju od epidemije teških pušača (poput ove na Balkanu). Ali braniti čitavoj zemlji, odnosno jednoj generacijskoj populaciji u čitavoj zemlji, da slobodno pazari neko svoje zadovoljstvo, je već bolest i diktatura.
Po istom rezonu mogu onda da zabrane i prodaju: gaziranih pića; slatkiša; kafe; energetskih pića; svega što ima trunku alkohola; gandžu (ako već nisu); biljna ulja u pomfritu, filetima, pohovanoj piletini, uopšte svemu što koristi zejtin ili transmasti... Jer avaj, sve to je štetno po čoveka. I, šta onda? Dobili bi nagli skok u konzumiranju: (drugih) opojnih droga, pornografije, prostitucije, video igara, kocke... Zašto? Pa zato što svaki živ čovek ima neku slabost i neko zadovoljstvo. I pokušaj da se eliminiše jedno će ga samo naterati da pređe na drugo. A ako je neko kao svoje zadovoljstvo i porok odabrao cigarete, a time nikoga ne ugrožava i ne ometa, onda neka ga. Čim mu se uzme ta cigareta, okrenuće se nekom drugom poroku i eskapizmu od ovih koje sam nabrojao. Vazda bilo i biće.
U zadnjih par dana mi glavom sve više i više odjekuje jedan komentar koji sam pročitao na nekom portalu, koji kaže kako liberali što više jačaju, to više stvari zabranjuju. S jedne strane liberalizam, priče o slobodici, o individualizmu, o slavljenju raznolikosti i razlika... a s druge strane svake godine sve više i više zabrana i kalupa.
P.S.
Da ne pričam o tome da postoje ljudi koji ponekad zapale cigaretu, ili cigariljos, ili cigaru, iz gušta. Dakle ne puše redovno, samo ponekad vole uz neko piće ili kad bleje na terasi ili odmoru. I šta sad, 2055. neki uveliko matori konj od 41 godine poželi da zapali cigariljos uz neko pićence za neku specijalnu priliku, i šta kao, ne može, jer država brine o njegovom zdravlju. A to što je pun šećera, ili masti, ili kancerogena, ili alkohola, ili THCa... to je sve kul. Mda...