Šta je novo?
Od:
Filteri

Za sve ljubitelje shoping centara, molova itd

Mislim da se ovakav "rivalitet" između fabrika i tržnih centara gaji samo u Srbiji. A reč je zapravo o sistemu spojenih sudova. Jednostavno, nema potrošačkog društva ako nema potrošača, a nema potrošača ako nema zdrave ekonomije, a zdrave ekonomije nema bez industrije.

Razvoj maloprodajnog sektora u srpskoj tranziciji nije ništa impresivniji od stanja u raspaloj industriji. Dva i po izgrađena tržna centra za deceniju i po, i to samo u Beogradu, i po koji maloprodajni park tu i tamo. Uz slabašnu konkurnciju, gde najveći igrači i dalje zaobilaze Srbiju, ne može se govoriti ni o kakvom bumu na polju tržnih centara nauštrb fabrika.
 
Cilj u ekonomiji je stvoriti vrednost ili je dodati na već stvorenu vrednost. Proizvodnja kao takva je stari komunjarski fetiš koji nema nikakav značaj za makroekonomske pokazatelje jedne zemlje. Ja bih više voleo da umesto železare, azotare i sličnih govana imamo manje poreze iz kojih se ne bi finansirala njihova večito gubitaška proizvodnja. Da biste imali proizvodnju bilo čega morate stvoriti tražnju. Sve ostalo je Gosplan ekonomija veštačke raspodele po direktivama nekog tela. Bolje razvijati druge grane, makar to bila i proizvodnja magle i memle. Ako magla i memla imaju tražnju onda ne treba previše moralisati i lamentirati nad planskom privredom nego da praviš tu maglu i memlu i prodaješ to strancima za devize.
 
Ne znam zašto tako shvatate sve lično. Znam, pod komunjarstvom ste imali sve na tacni iteško je odvojiti se od toga, društveno uredjenje kao heroin.
 
Homer Jay je sasvim lepo objasnio: analogija da umesto tržnih centara treba graditi fabrike ima veoma mršavu argumentaciju.
Treba graditi i fabrike i tržne centre. Šoping molovi su u raznim oblicima postojali oduvek, samo su drugačije izgledali i drugačije su se zvali.
Čim ljudi pokazuju potrebu da idu u njih, očito postoji razlog zbog koga oni postoje.

Što se tiče Rakovice: ona je nekada bila industrijska zona Beograda, ali je teško poverovati da će ikada više to biti (čak i da dođu daleko bolja vremena u ekonomskom smislu).
Rakovica ima neke druge potencijale na kojima treba strateški poraditi, pre svega mislim na prirodu i istoriju. U tom smislu i stare fabričke hale treba prenameniti.
 
Juce brodjoh pored imr 5 traktora sa kabinom tovareno na kamione oni nesto ipak rade
 
Jedna od retko dobrih stvari koje je kriza 90ih donela je što su Rakovičani posle propasti industrije prodisali, lololo.
 
Upravo. Rakovica je bila ekološki neodrživo naselje, mada bi sa savremenim sistemima filtracije i primene čistijih proizvodnih tehnologija dosta toga bilo postignuto. Nažalost, ono o čemu se uopšte nepriča jeste činjenica da nijedno mesto nije tako teško pogodjeno tranzicijom kao Rakovica. Ni jedna fabrika, počev od velikih IMR i DMB do malih kao što je Jugostroj ili Rudnik nisu preživele tranziciju. Nijedna uspešna privatizacija nekog proizvodnog preduzećča. Činjenica da je Rakovica deo grada Beograda nije bila dovoljna da amortizuje toliki gubitak poslova, bar 17 hiljada a verovatno i više radnih mesta je zatvoreno. Uprkos tome, opština beleži konstanatan rast stanovništva i doseljavanje ' jedan od glavnih faktora iz mog ugla su veoma povoljne cene stambenog prostora, pa neko ko živi u jednoiposobnom stanu negde na NBG može za isti novac da dobije troiposoban u pojedinim delovima moje opštiine. Gradilo se zadnjih dvadesetak godina svuda, gradi se još uvek, istina malo usporenim tempom, ali je nezaposlenost zaista velika i nije uporediva sa drugim delovima grada.

Danas u Rakovici postoje samo privatni pogoni razlinh lakih industrija sa malim brojem zaposlenih i taj IMR koji životari na infuziji. Većina tih pogona je izvan stare industrijske zone i basena: npr pored Ibarske magistrale na Pevcu i Vidikovcu, u Rakovičkom potoku u ataru Resnika, u Kneževcu pored vojnog otpada... U samoj industrijskoj zoni vlada mrtvilo, deo objekata je izdat privatnim firmama, ali većina hala je prazna i prepuštena vremenu.
 
Rakovica je od svih centralnih gradskih opština najviše devastirana divljom gradnjom. Kvadrat je jeftin jer je kvalitet života srozan. Jedni drugima žive takoreći u dnevnoj sobi.

Dovoljno je samo proći Maričkom, Luke Vojvodića ili se spustiti od Vidikovca ka pruzi.

Katastrofa.
 
Sve je to uglavnom legalizovano, shodno tome, sto je najveci paradoks, divljih naselja u Rakovici izgleda da nema. Problem je u korumpiranoj opstinskoj upravi. Ta divlja gradnja je cvetala i pre ove vlasti, najvise posle Slobe, nazalost.
 
Upravo tako, skoro sve novogradnje, mislim na zgrade "condominium" tipa su legalizovane.U većini tih projekata kvalitet gradnje nije na zavidnom nivou ali vrši posao. 700-900 eur/kvm privlači dovoljan broj ljudi i traži se još placeva i zemljišta. To nije nešto čega Rakovica treba da se stidi, komunalni kapacitetise nekim čudom ne preopterećuju. Broj djaka u školama nije porastao značajno, a u toj Maričkoj ulici i pored par hiljada novih stanova nema saobraćajnih gužvi. Ljudi koji žive tamo se ne žale na kvalitet vodosnabdevanja, grejanja, struje, kanalizacija funkcioniše. Širom opštine se traži koji ar placa više, dižu se zgrade, nažalost mnogih starih predratnih kuća više nema.

Rakovica je postala spavaonica, ono što je NBG bio nekad dok nisu pričom o spavaonici (doduše uz pomoć najlimitiranijeg resursa u srbiji zvanog sredjeni katastar) iskkukali da imaju sve što može da se ima u Srbiji. Najbolji i najbrži način da dobijemo sadržaje tercijarnih delatnosti - trgovine i usluge je da konvertujemo zapuštene fabričke hale u kojima se ionako više neće pokretati nikakva proizvodnja.
 
Заборавих да напишем, тц Рода на Бежанијској коси се поново реновира, и већ је једна трећина затворена. Како су ми рекли, поново се овде враћа тц Идеја !!! Само ме интересује што су онда стукли силне паре за реновирање и промену имена ове "кутије ципела". :bash:
 
Pranje para presipanje iz supljeg u prazno itd
 
@Дуле, колико знам садашњи власник некадашњег Меркура у Србији је неко предузеће из Новог Сада које се иначе бави логистиком. Шта ће даље бити са зградом, тј. шта ће то предузеће из Новог Сада одлучити, видећемо.

Као што знаш сви закупци простора унутар Меркура су отишли (она музичка кућа, продаја завеса и постељине, кафић,...), а закупац ДМ (дрогерија маркет) је још увек ту, јер је он у спољњем делу зграде и има посебан улаз.

Власник Меркура у „њиховој дежели“ су тамошње банке, јер су велики дуг, због привредног криминала власника, а који је сад у затвору (пет година), претвориле у своје власништво. И те банке ће наравно продавати тамо те згарде тј. то предузеће.
 
"Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i direktor MPC Properties-a, Thomas H. Villadsen, danas su svečano otvorili drugi u nizu Shoppi Retail Park, koji zauzima površinu od preko 13.000 kvadratnih metara, i koji svojom lokacijom i pristupačnim cenama širokog asortimana proizvoda, teži da bude omiljena destinacija za kupovinu za sve potrošače leve obale Dunava. Ukupna vrednost investicije iznosi oko 15 miliona evra."
Pogledajte prilog 1
izvor:Shoppi Retail Park Borča
 
20161022_151911.jpg


spojen i uredjen prilaz izmedju rode i bivse idea ekstra ostatak placa kultivisan
 
Jedna od prvih Zoraninih e-dozvola za koju je zahtev podnet u aprilu ovih dana je konačno izdata. Trebalo bi nas banovati sa duing biznis liste.

петак, 28. октобар 2016.
Издата грађевинска дoзвoла зa почетак изградње Ритејл парка у Раковици

Град Београд издао је грађевинску дoзвoлу зa почетак изградње пословног објекта Ритејл парк у старој Раковици. Ово је само наставак реализације великих инфраструктурних пројеката и намере града да се убрзају процедуре за ефикасније издавање грађевинских дозвола. Новим инвестицијама стварају се услови за отварање нових радних места.
Како се наводи у решењу, овај објекат имаће скоро 19 хиљада квадратних метара, уређене терене, око 800 паркинг места, од тога 39 за инвалиде. Инвеститор је „RCP Projekt” д.o.o, а пројекат би требало да донесе око 300 нових радних места.
Саставни део грађевинске дозволе су локацијски услови, а инвеститору се налаже да пре почетка грађења, према Закону о планирању и изградњи, уклони постојеће фабричке погоне фабрике „Рекорд”.
Уколико се не отпочне са радовима у року предвиђеном законом, грађевинска дозвола престаје да важи. Објекат ће бити грађен по фазама, а у њему ће се наћи хипермаркет, велики број локала и биоскоп.
Према речима главног урбанисте Милутина Фолића, усвајањем новог генералног урбанистичког плана стварају се услови да инвеститори више улажу, као и да је планском документацијом сада покривено више од 50 одсто територије града, што је и била највећа препрека инвестицијама.
– Планови отварају могућност за инвестиције, ове пак за улагања у инфраструктуру, од које се након свега опет стварају услови за нове инвестиције, те је то затворен круг – оценио је Фолић и додао да се сада покрећу инвестиције и отварају градилишта на местима која су годинама била запуштена и неуређена попут зграде бившег Савезног МУП-а и објекта у Рајићевој.
Kliknite za proširenje...

Izvor: Grad Beograd, Služba za informisanje.

http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/17291 ... -rakovici/
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh