Dugo sam se razmišljao da li da podelim ovo iskustvo sa vama, čak sam na pola puta i pri kraju pisanja dvoumio da odustanem i obrišem ovaj post.
U petak 5. avgusta sam izazvao udes, sleteo sam sa autoputa kod Lapova. Nije bilo povredjenih, kao ni drugih učesnika osim mene. Prošao sam sa prekršajnom prijavom, auto je "totaled", odjaviću ga jer se ne isplati popravljati ga iako ga imam jedva tri meseca. Sve je bio splet nesrećnih okolnosti iako sa maksimalno poštovao sve saobraćajne propise, nisam prekoračio brzinu, išao sam čak i dosta ispod ograničenja zbog gužve, negde oko 105 kmh, nisam uzimao alkohol, niti se prestrojavao ili preticao bez žmigavca. T renutak nepažnje (manje od dve sekunde skrenut pogled sa puta pošto sam dobro odredio odstojanje), vozilo ispred mene je naglo zakočilo i kad sam ga prekasno video morao sam da izletim da bih izbegao lančani sudar.
Loš put, ogromno opterećenje puta saobraćajem i prisustvo više od jednog lošeg/neiskusnog/umornog/dekoncentrisanog vozača na istom mestu je izazvalo haos. Naravno, taj ispred mene je prošao netaknut i samo je nastavio putovanje. Da stvar bude gora, sve se desilo u preticajnoj traci u kojoj su se svi zatekli jer je srednja traka bila lošeg kvaliteta puna zakrpa i svi su je obilazili.
Autoput jeste najbezbednija saobraćajnica, ali kad se saobraćajka desi, teške posledice ne mogu da izostanu zbog prirodno velikih brzina. Ja sam još i sjajno prošao što sam ostao samo bez svog auta i što nikome nisam drugome upropastio put na bilo koji način, isto jutro je na istom mestu bio udes koji se kvalifikuje kao teški, sa više povredjenih i više vozila.
Postoji tri faktora bezbedne vožnje- Poredjani po uticaju to su vozač, vozilo i put. U ovom slučaju su popustila sva tri faktora. Na kraju vozilo, za koje mi je nekoliko mehaničara reklo da nije bilo udareno, je imalo otkazivanje kočnica i ni jedan prednji airbag se nije otvorio već samo bočni iako sam prednjim delom prvo udario u bankinu. Dokaz da ih je neko pre mene ispucao, tj da je auto već bio čuknut/udaren i popravljen na filigranski način, da se to ne primeti i takav dovezen. Takva je većina polovnjaka.
Slabo znam osobe koje nikad nisu imale udes, i zaista svaka čast takvima kad su imali toliko prisebnosti a mora se reći i sreće. Moj otac recimo spada u ekstremno bezbedne vozače sa kakvim nikad ne bih osetio nikakvu teskobu kada vozi ali su se i njemu dešavale saobraćajke, i to na jako bizaran način, gde je ispadao kriv iako nije bio , bar nije bio glavni krivac. I većina ljudi koje znam su imali razna čukanja, izletanja, lančane sudare, padove sa motora i mnogo šta još.
1. Ko god ima mogućnosti treba da kupi novi auto, ili da nadje polovnjak od poznatog čoveka ili firme gde je vozilo nabavljeno kao novo pa se zna istorija.
2. Odmorite se dobro pre dužeg puta i ne radite ništa na dan kada vozite više stotina km.
3. Izbegavajte gužve. Čak i kad je put pun vozila, manijaci će opet naći dovoljno mesta za nasilničku vožnju.
4. Delite sa drugima vaša vozačka iskustva, čak i kada ste vi krivci, ne sakrivajte to od drugih, nije sramota ako vam se nešto tako desi. Svuda po forumima a i uživo čujem svedočanstva ljudi koji su bili samo žrtve u saobraćajkama, a nigde niko da prizna krivicu. Onda se pitam da li gremlini izazivaju svih 30 do 40 hiljada prijavljenih plus još ko zna koliko neprijavljenih manjih saobraćajki godišnje. Ja sam nastradao i to u ulozi krivca iako sam se pridržavao svih propisa a pauzu sam napravio neposredno pre udesa, dok je vozilo bilo na tehničkom pregledu i malom servisu neposredno pre putovanja.