Za ove sto komentarisu Barcelonu, stvarno se pitam da li ste bili i peske obilazili grad, da li ste videli kakvi i koliki su im bulevari i koliko zelenila ima po njima. Presao sam preko 100 km peske, jako je malo delova bilo gde nisam mogao da se sklonim u neki hlad.
Odlično, bez namere si uboo suštinu, zašto je Barselona mnogo HUMANIJE projektovan grad za vrela leta od originalnog Novog Beograda, sa njegovim bespućima između zgrada - pošto sam prošlog leta u 7.45-8 ujutru (!) svakodnevno hteo da crknem od vrućine pešačeći od Opštine NB do Ju biznis centra. Ono malo, preko kružnog toka. Dok se ne dokopam hladovine od zgrade Energoprojekta, glava da procvrči. Drvoredi - tačno gde ne treba da budu, ne pomažu ništa. Na skladnije dimenzionisanim gradskim prostorima (Kikinda, Sombor... Cetinje... Barselona), drveće štiti. Mi treba sijestu leti da imamo ceo dan, od svitanja do sumraka - toliko smo human i inteligentan grad napravili.
I u Bloku 28, gde sam sada, ubedljivo najbolju hladovinu daje - televizorka. Ali zgrade su zlo, i treba da su što dalje jedna od druge, da se ide po praznom prostoru, po krematorijumu sa sprženom travom! Tomovi knjiga su o ovim stvarima napisane, jedna od uspešnijih na srpskom (Miloš Perović, Iskustva prošlosti, 1985.), baš sa shvatanjem da se omanulo sa gradovima u to vreme, ali ovde se ipak imaju zanimljive predstave o "humanosti".
Svakom novobeogradskom trotoaru i značajnijoj pešačkoj stazi nedostaje gust obostrani drvored, kao u Goce Delčeva od Merkatora do Devete gimnazije, da bi moglo da se pomisli kako je to iole human grad.
Koliko mi je poznato, arhitekte su kod West 65 inspiraciju imale u mediteranskim gradovima, i to je dobro. Za ove Izraelce ne znam, vidim da dodaju spratove kao lego kocke, ali ne bih se gadio ni da tu živim.