Šta je novo?
Od:
Filteri

Vreme i klima u Beogradu

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=YKQiyBkt4Vs[/youtube]
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=492732#p492732:90fqez52 je napisao(la):
astrodule » 16 Nov 2017 12:06 am[/url]":90fqez52]Ali upravo je Vladimir Bilak objasnio zašto nije dobar uzorak za dobijanje ovakvih rezultata.

Tako da ovaj rezultat za poslednjih 115 godina (porast od 1C) ne može da važi za celu planetu i ne može se uopšte uzeti kao neki naučni dokaz.

A skoro svi rezultati (naročito poznati hokejaški štap) se zasnivaju na merenjima u poslednjih 100 i nešto godina i upravo taj porast temperature u drugoj polovini 20. veka ekstrapolira grafik da naglo skoči do 2100 godine.

Da li je potrebno opet ponoviti zašto ta merenja nisu dobar uzorak?

Ukratko merne stanice su uglavnom na severnoj hemisferi i uglavnom u gradovima (toplotno ostrvo).

Za nekoga ko se razume u statistiku i obradu podataka ovo je sasvim dovoljno da se poznati hokejaški štap potpuno odbaci.
Kliknite za proširenje...
Pregledaj još jednom linkove koje sam poslao.

https://www.climate.gov/news-features/u ... ions#hide4
https://www.skepticalscience.com/surfac ... ements.htm

Postoji čitav niz načina da se proveri kvalitet merenja temperature (Vladimir je pisao kako je upravo on to radio sa starim merenjima u Beogradu) ili da se ona meri na druge načine (a pogotovo njen trend). Čak su posebno poredili dijagrame iz meteo stanica u ruralnim i gradskim sredinama (poslednji dijagram, nema bitne razlike). I svi oni govore isto, da otopljenje postoji. Između ostalih

Although the possibility of unknown or uncorrected errors in the land surface temperature data cannot be completely excluded, many other lines of evidence confirm that our world has warmed over multiple decades:

Sea surface temperatures have increased.[2]
Air temperatures aloft are increasing, according to weather balloons and satellites.[2]
Birds are migrating earlier and their migration patterns are changing.[10]
Plants are blooming earlier in the spring.[10]
Fish species are migrating northward and toward cooler, deeper waters.[10]
Overall, glaciers are melting and spring snow cover is declining in the Northern Hemisphere.[2]
Greenland's ice sheet—which holds about 8% of Earth's fresh water—is melting at an accelerating rate.[2]
Mean global sea level is rising.[2]
Summertime Arctic sea ice is declining rapidly in both thickness and extent.[11]
Kliknite za proširenje...

Rural-urbanTadjustment.png
 
Odgledah video.

Niko od nas "zaverenika" ne spori preciznost merenja. Ono na čemu insistiram je da merne stanice nisu u prirodi, već uglavnom u gradovima koji imaju višu temperaturu nego okolina gradova. Ta razlika u temperaturi grada i okoline raste od 50-ih godina kada je krenula veća urbanizacija, tj, betoniranje i po meni je to glavni razlog za nagli skok temperature u tom periodu, a ekstrapolacija takvog grafikona (zasnovanog na lošem uzorku) daje još veće poraste temperature u narednom periodu

Pa čak i ovo za merne stanice na severnoj i južnoj polulopti nije objašnjeno podelom na plave i crvene merne stanice.
 
Niko ne spori porast temperature u skorijem periodu, a to se uvek na kraju potencira. Samo je pitanje da li je to nešto normalno za Zemlju ili nije.

Ja mislim da nije i sve ovo što si okačio me ne ubeđuje da grešim.

Najbolje je da se složimo da se ne slažemo, a svako može iz datih linkova i grafikona da izvuče svoj zaključak.
 
Koliko sam ja ukapirao (a ima dosta da se čita, i nije lako razumeti sve ovo ako bar malo niste potkovani statistikom i još nekim matematičkim alatima), BEST projekat je, između ostalog, pokazao da ruralne stanice pokazuju isti trend porasta temperatura kao i urbane stanice.

Ono što nisam uspeo da pronađem šta tačno misli pod tim "trend", tj, kolika su odstupanja, jer i ja se slažem da ruralne i urbane stanice pokazuju istovremeno porast ili smanjenje temperature, ali me niko ne može ubediti da stanica u Grockoj u voćnaku (znam da tamo ima jedna automatska meteo stanica) i stanica u Karađorđevom parku ne pokazuju razliku u letnjim mesecima i do 5 stepeni.
 
Pa, trend znači da raste i jedna i druga serija izmerenih temperatura. Možda je u gradu ona apsolutna viša, ali to nije bitno ako je tempo porasta uporediv. Problem može da pravi PROMENA disipacije energije u gradu, tj da se u njima jedno vreme povećava temperatura zbog povećane količine otpadne toplote, pa taj se trend povećanja sabira sa trendom zbog porasta globalne temperature. Međutim ti interni porasti su obično neravnomerni, tj mogu se detektovati i proceniti, zavise o širenja grada, količine otpadne toplote, efikasnosti trošenja energije, količine industrije, a sem toga meterolozi su davno naučili da kako da pozicioniraju stanice da bi izbegavali takve uticaje. A još su takve stanice izbacivane iz referentnih serija svetskih temperatura ili su im računski korigovane vrednosti tamo gde su postojali dokazi da su efekti korekcija predvidljivi i ne kvare podatke. A na one koji ostaju su primenjivane prostorne normalizacije da bi se onemogućilo da urbani centri imaju veću težinu zbog veće koncentracije stanica. Pa je sve to onda poređeno sa satelitskim infracrvenim snimcima gde se istovremno vidi i grad i njegova dalja okolina, što takođe daje razliku temperatura kao podatak za korekciju, itd, itd. Imali su tridesetak godina da se time bave. To su previše trivijalne greške da ih ne bi bili svesni.

Inače, u levom vertikalnom meniju su izlistane najčešće primedbe i odgovori na njih.

https://www.skepticalscience.com/
 
Pošto se ovde kače silni linkovi stranih autora, evo da i ja samo okačim neke linkove sa radovima naših ljudi (geografa koji se bave klimatologijom):


1. http://zbornik.gef.bg.ac.rs/pdf/radovi/131.pdf

2. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350 ... 03177L.pdf

3. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350 ... 01080L.pdf

4. http://zbornik.gef.bg.ac.rs/pdf/radovi/130.pdf

5. http://zbornik.gef.bg.ac.rs/pdf/radovi/36.pdf


Ko je otvoren za stručne radove naših stručnjaka - na ovim linkovima naći će zanimljive rezultate, zaključke i argumentaciju zasnovanu na konkretnim istraživanjima.
Sa druge strane, oni koji još uvek i dan-danas slepo veruju zvaničnim izveštajima, ciframa i grafikonima iz IPCC-a, WMO-a, NASA-e i drugih organizacija (u kojima kolo vode politikanti i njihovi "stručnjaci" koje su dovukli tamo sa unapred određenim ciljevima), će, nema sumnje, i dalje bespogovorno, bez ikakvog kritičkog razmišljanja i elementarne doze zapitanosti - gutati sve ono što im se servira iz tih međunarodnih organizacija... Šta još reći, osim - prijatno i uzdravlje.
 
Ako posmatrmo samo Severnu hemisferu na kojoj je najveća aktivnost Čoveka, tj.
gde ima najviše gradova, fabrika, automobila, aviona, stočnih farmi, . . itd., da li
može da se konstatuje bar minimalan uticaj svih ovih negativnih faktora na klimu?

Ako može da se primeti takav uticaj Čoveka od bar 0,5C' i to je već zabrinjavajuće
jer i tako mali uticaj možda može da bude okidač za neke veće promene u raznim
navedenim prirodnim ciklusima, koji su se do sada odvijali bez aktivnosti Čoveka.
 
Октобар 2017. био је други најтоплији октобар
Из НАСА Годдард института за свемирске студије

Глобална карта индекса ЛОТИ (Индекс температурних вредности земљишта-океана) октобра 2017, у односу на октобарски просек 1951-1980. Погледајте већу слику.

Октобар 2017. био је други најтоплији Октобар у 137 година модерног вођења евиденције, према месечној анализи глобалних температура од стране научника на НАСА Годдард Институту за студије свемира (ГИСС) у Њујорку.

Прошлог месеца је био +0.90 степени Целзијуса топлији од средине октобарске температуре од 1951. до 1980. године, тек једва топлије од октобра 2016. године (+0.89 ° Ц). Најтоплији мјесец октобра, према анализи, десио се у 2015. години (+1,08 ° Ц).I

Мјесечна анализа тима ГИСС састављена је од јавно доступних података које је прибавило око 6.300 метеоролошких станица широм свијета, инструменти засновани на бродовима и боји који меру површину морске површине и истраживачке станице Антарктика.

Савремени глобални рекорд температуре почиње око 1880. године јер претходна опсервација није покривала довољно планете. Месечне анализе се понекад ажурирају када постају доступни додатни подаци, а резултати се могу променити.

https://climate.nasa.gov/news/2655/octo ... on-record/
 
Niko normalan ne osporava uticaj coveka na klimu. Pitanje koje se meni namece, je samo u kolikoj meri. Takodje, "zakon" AKCIJE I REAKCIJE je meni logicna linija od koje polazim. Svaki veliki sistem je inertan i stabilan.
Sto je moj dobri profesor Raspopovic umeo da se nasali "sve tezi ka ravnotezi".
Mi (ljudi) remetimo tu ravnotezu, to nije sporno. Moja opaska je samo da se opreznije trebaju iznositi zakljuci koliko remetimo tu ravnotezu.

Opsteprihvacene "istine" nisu uvek nuzno i realne istine.
Masovnost sledbenika ove ili one teorije takodje nije nikakav dokaz.

Ono sto meni SMETA je iskljucivost pristalica i jedne i druge ideje.
Umesto da se 'ukrste' podaci, energija i znanje, napravljen je front, rov gde sa svake strane imao protagoniste jedne ili druge price.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=493544#p493544:2ayyxp9z je napisao(la):
laki72 » 18 Nov 2017 10:30 am[/url]":2ayyxp9z]Niko normalan ne osporava uticaj coveka na klimu. Pitanje koje se meni namece, je samo u kolikoj meri. ..
Kliknite za proširenje...
Da, to sam se i ja pitao, tj. da li MI svojim aktivnostima formiramo "kap koja će preliti čašu".
 
Što se tiče Beograda kao 'toplotnog ostrva', pre bi moglo da se kaže da je 'arhipelag', jer
u raznim delovima grada je različita temperatura zavisno od količine betona i asfalta.

Tek ako se poredi sa širom okolinom ili se pogledaju satelitske mape, može da se uoči
kolika je razlika u temperaturi, kao uostalom kod svih većih i manjih neselja po Zemlji.
 
Naši istraživači su u radu PROMENE LINEARNOG TRENDA TEMPERATURE VAZDUHA PO GEOGRAFSKIM ŠIRINAMA U PERIODU SATELITSKIH OSMATRANJA došli do sledećih rezultata i zaključaka:

U radu je istraživan linearni trend temperature vazduha po geografskim širinama od po 10º u periodu satelitskih osmatranja (1979-2005). Pojava polarne amplifikacije (porast temperature vazduha sa geografskom širinom) prisutna je na severnoj hemisferi, što je u skladu sa modelima antropogenog efekta staklene bašte. Međutim, rezultati drugih autora za duže periode, kao i za pojedine regione oko severnog pola, ne ukazuju na polarnu amplifikaciju, što zahteva dalja istraživanja.

Sa druge strane, polarna amplifikacija na južnoj hemisferi ne „funkcioniše“, odnosno trend temperature raste do pojasa 30-40ºS, a zatim opada, tako da od 50-60ºS pa sve do pola ima negativne vrednosti. Suprotno modelima antropogenog efekta staklene bašte, na samom južnom polu dostiže najvišu negativnu vrednost. S tim u skladu, masa leda na Antarktiku se poslednjih decenija povećava. Postojeće projekcije ne ukazuju na moguću katastrofu, i predviđaju doprinos otapanja antarktičkog leda globalnom nivou Svetskog okeana u rasponu od -0,17 do 0,2 m do kraja XXI veka (IPCC, 2001).

Posmatrano po pojasevima od po 10º geografske širine, signifikantan trend porasta temperature odnosi se na 54,18% površine planete, ako se posmatra na najvišem statističkom nivou verovatnoće rizika prihvatanja hipoteze. Već na sledećem, nižem nivou verovatnoće rizika, pozitivan trend temperature vazduha je signifikantan na 48,00% površine planete, što znači da otopljavanje nema signifikantno globalni karakter. Na najnižem nivou verovatnoće rizika od 0,005, „globalno otopljavanje“ zauzima 40,11% Zemljine površine.

Imajući u vidu dobijene rezultate našeg istraživanja, kao i rezultate nekih drugih autora, mišljenja smo da su neka tumačenja globalnog otopljavanja i njegovih posledica predimenzionirana. Očekujemo da će analiza promene trendova temperature na „gridovima“ veće rezolucije preciznije definisati geografski (prostorni) aspekt globalnog otopljavanja.
Kliknite za proširenje...


Link rada: http://zbornik.gef.bg.ac.rs/pdf/radovi/131.pdf
 
Decembarska predavanja u Muzeju nauke i tehnike - ČOVEK I KLIMA, svakog ponedeljka tokom decembra u 19h. :)

Muzej-nauke-i-tehnike-Predavanja-decembar-2017.png
 
Evo ga grafički prikaz temperatura u PRAGU za period 1775-2016. i komentar podataka, čiji je autor Risto Marić, profi-amater sa jednog meteo-foruma. Znamo se sa foruma godinama i povremeno razmenjujemo komentare na razne meteorološke teme, a uglavnom se radi o tumačenju podataka. :D

RISTO MARIĆ - komentar:
Nešto drugo je meni zanimljivo iz gornjeg grafa... Danas se sve više priča o tzv. ''ubrzavanju klimatskih promjena'', tj. sve češćim i sve izraženijim ekstremima svih vrsta. Kada su temperature u pitanju, međutim, gornji graf govori sasvim suprotno - tokom XVIII i XIX vijeka međugodišnje temperaturne promjene su bile daleko izraženije nego zadnjih decenija. U ovom našem vijeku srednja apsolutna vrijednost promjene godišnje temperature je za skoro 40% manja nego u XVIII vijeku. Dokaz da su klimatski alarmisti samo dobro kamuflirani političari... :evil:
Kliknite za proširenje...


RISTO MARIĆ - autor grafika:
pragklementinum_1775-2016_SH.jpg
 
ima li to veze sa
blagim pomeranjem polova za po koj metar
pa tako i za poneki deo perioda nastupanja god. doba ?
kad se govori o nekoj promeni klime :roll:
 
"Mitovi" tj pogrešne ali popularne tvrdnje koje koriste protivnici globalnog zagrevanja, i jednostavni odgovori na njih. Na spisku je 196 pogrešnih tvrdnji. Pronaći će te i one koje su ovde spomenute i one koje se uporno provlače po našim medijima, pa čak i javnim predavanjima vrlo poznatih osoba.

Global Warming & Climate Change Myths
https://skepticalscience.com/argument.php
 
Ja bih pre rekao da su pogrešne, ali još popularnije tvrdnje koje koriste zagovornici globalnog zagrevanja ili tzv. (ekstremnih) klimatskih promena.
Jedan od prikazanih grafika (PRAG, period 1775-2016) je pokazao da su promene temperatura sada slabije izražene u odnosu na neke ranije periode. Da li nam to pokazuje da su temperaturne promene sada ekstremnije? Ili nam pokazuje nešto sasvim suprotno, zar ne?

Posmatrano po pojasevima od po 10º geografske širine, signifikantan trend porasta temperature odnosi se na 54,18% površine planete, ako se posmatra na najvišem statističkom nivou verovatnoće rizika prihvatanja hipoteze. Već na sledećem, nižem nivou verovatnoće rizika, pozitivan trend temperature vazduha je signifikantan na 48,00% površine planete, što znači da otopljavanje nema signifikantno globalni karakter. Na najnižem nivou verovatnoće rizika od 0,005, „globalno otopljavanje“ zauzima 40,11% Zemljine površine.

Imajući u vidu dobijene rezultate našeg istraživanja, kao i rezultate nekih drugih autora, mišljenja smo da su neka tumačenja globalnog otopljavanja i njegovih posledica predimenzionirana.
Kliknite za proširenje...
Ovaj zaključak naših istraživača (i više nego) dovoljno govori o tome koliko je zagrevanje "globalno", odnosno da li ono uopšte i postoji, jer - nije globalno.

Istina, negde na planeti postoji zagrevanje, ali negde drugde postoji i hlađenje, tako da je samo RAVNOTEŽA globalna kategorija. U cilju održavanja globalne prirodne ravnoteže se javljaju ekstremne pojave. Dakle, ekstremi nisu posledica narušene ravnoteže (kako zagovornici globalnog zagrevanja predstavljaju javnosti), već upravo suprotno - ekstremi se javljaju u cilju očuvanja, odnosno održanja globalne prirodne ravnoteže, bez koje nema života na Zemlji.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh