Vreme i klima u Beogradu

[Vladivoje]

Prvo treba doći do podataka, koje inače meteorolozi kriju, čak i jedni od drugih. :shock:

 

[Zuma]

Istraživanje zavisi od "klime" u preduzeću, da li naučni radovi pomažu napredovanje i uvećavaju realan status pojednica. Ako ne, entuzijazam pojedinaca se vremenom potroši, pa se na kraju sve uvek završi sa idejom da je glupo truditi se ako od toga ništa ne zavisi i ako to ne radi niko drugi. Tako da se sve uvek završava u sferi politike i njenih posledica, u SVAKOJ oblasti života.

 

[Vladivoje]

Nažalost, čak 90% meteorologa u Srbiji "krasi" neznanje koje je proisteklo iz nezainteresovanosti za odabrano zanimanje.

Takođe, 90% meteorologa ne zna šta je KLIMATOLOGIJA, a to je jedan od najznačajnijih i nezaobilaznih segmenata meteorologije.

I na kraju, 90% meteorologa ne zna šta su meteorološki podaci, nezainteresovani su za njihove analize i tumačenja.
Jednostavno, 95% meteorologa "ne osećaju" meteo podatke, ne znaju šta će sa njima... :roll:

Bruka živa, mogao bih o njima do sutra, ali - nisu oni vredni toga, iz mnogo razloga...

Ali, i gospoda geografi su posebna priča, vrlo slična gospodi meteorolozima...
Kada su geografi moljakali meteorologe za meteo podatke, ovi im nisu dali.
Zato sam im ja ustupio sve što sam imao, a imam mnogo toga.
E sad, kada je meni nešto trebalo od gospode geografa, nisu se udostojili ni da mi zauzvrat daju bar nešto od onoga što je meni trebalo.

Dakle, svugde samo neznanje i neodgovornost, u paketu sa sujetom...

S obzirom na ova moja iskustva sa domaćim "stručnjacima" meteorolozima i geografima, ubuduće, što se mene lično tiče - ništa sa njima...

 

[Zuma]

Članak sa nekoliko praktičnih ideja kako bi se grad mogao pripremiti za veće temperature. Zanimljivi su eksperimenti sa farbanjem krovova i asvalta na ulicama u belo (Njujork i L.A.)

What would a heat-proof city look like?
https://www.theguardian.com/cities/2018 ... -look-like

Pogledajte prilog 1

 

[astrodule]

I onda izađeš na ovakav krov i oslepiš.

Više mi se sviđa ideja zelenog (travnatog) krova.

 

[Zuma]

Naravno da je zelenilo i lepše i prijatnije za oči. Međutim ovde je u pitanju energetski bilans. Odnosno koji se deo Sučeve energije odbije, a koji upije podloga, dakle ili zgrada (koje se posle za toliko mora rashladiti korišćenjem dodatne energije) ili ulica, što doprinosu efektu toplotnog ostrva u gradovima. Boja trave je ipak relativno tamna pa joj je refleksivnost bitno manja od bele boje. Mada se mora priznati da bi u takvim ulicama verovatno svi nosili tamne naočari, ili one za sa prorezom, za sneg. Pa bi nam grad izgledao malo čudno ...

The New York Cools Roofs initiative, for example, has seen more than 500,000m² of roof space covered in a white reflective coating, saving an estimated 2,282 tonnes of CO2 per year from cooling emissions. Cool roofs are installed at no cost in public buildings, for non-profit organisations and in affordable housing. In other buildings free labour for installation is offered by the city with the owner just paying for the materials.

It may sound simple, but the results can be significant – research by Nasa has suggested a white roof could be 23C (42F) cooler than a typical black roof on the hottest day of the New York summer.

In Los Angeles, it’s roads, not roofs, that arethe challenge. More than 10% of the city’s land area is black asphalt, which absorbs up to 95% of the sun’s energy, contributing to the urban heat island. The city is responding by painting roads in a white-coloured sealant with a high reflectivity, at a cost of $40,000 per mile. Initial measurements suggest a reduction in temperature of 10-15ºF, though one road was found to be as much as 23F cooler after painting.

 

[Vladivoje]

Što volEm da vidim ovakvu prognozu: :kafa:

AVGUST - ubedljivo najlepši letnji mesec za one koji vole boravak i uživanciju na otvorenom.

 

[Bender Rodriguez]

astrodule » Pet Avg 17, 2018 11:04 am[/url]":1pnj9nja]I onda izađeš na ovakav krov i oslepiš.

Više mi se sviđa ideja zelenog (travnatog) krova.

Zelenilo jeste najbolje, ali ovi beli krovovi bi mogli da se koriste na zgradama gde se, jelte, ne izlazi često na krov. Skladišta, poslovni objekti, neki industrijski...

Inače, iz teksta koji je Zuma citirao:

Ovo ni u ludilu. Osim ako ne želimo da nam klima u gradu zaista postane ko u Vijetnamu.
Dovoljno je što kafići sa tim rashladnim sistemima i klima uređaji proizvode planine vlage, ne treba nam još i ovo na svakom ćošku pa da možemo da se tešimo kako je temperatura smanjena na ''čak'' 30 stepeni a zato vlagurina 120% (figurativno govoreći). :roll: Uz izuzetno jako sunce i visoke temperature, i zagađeni, ''teški'' vazduh koji opseda Beograd u periodu od aprila do oktobra, poslednje što nam treba jeste još više pare u vazduhu.

 

[Bender Rodriguez]

Inače jedna, pa ne baš on-topic vest, ali nemam gde drugde da stavim...

DW: Zbogom zimskom pomeranju kazaljki?
https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1431517

Daj bože da se ukine ta glupost i da trajno ostanemo na letnjem računanju vremena.

 

[astrodule]

Treba imati u vidu, da ako to ukinu, ostaje nam "pravo" vreme, a to je samo zimsko. Ako to usvoje, leti će se smrkavati sat ranije.

Problem je što smo mi geografski, više u zoni +2 (kao Grčka), ali zbog toga što je veći deo Evrope u +1, i mi smo tu.

 

[Bender Rodriguez]

Znam, zato i kažem da bi bilo dobro da se ukine, ali da ostanemo na letnjem. Jer nema gore stvari nego kad se izađe u 16h a ono već mrakčina.
Što se tiče problema sa vremenskom zonom, vidim da neki predlažu da se uvede nova zona za ovaj deo Evrope, tako da mi budemo jedan sat ispred npr Španije. Nisam razmišljao o tome pa i nemam neki stav. Ali svakako sam za to da se ukine ovo zimsko i ostane na letnjem vremenu. Koje/čij god ono bilo.

 

[astrodule]

E baš da vidimo da li su ovi Norvežani toliko precizni za sledeći ponedeljak.

Inače Yahoo i Meteos kažu da će pad temperature biti manji (maks oko 25 stepeni), ali ovi Norvežani ga sa maks 15 baš preteraše.

 

[Vladivoje]

Često prognostički modeli imaju izlaze koji su baš ekstremni.

U svakom slučaju, za sada se može slobodno reći da će to biti jače zahlađenje, ja računam na maksimum od nekih 18-20 stepeni u ponedeljak, što je daleko ispod normale, ali ništa čudno.

Videćemo da li će ovo zahlađenje značiti i uvod u jesen, mada je rano pričati o jeseni.
Svašta je moguće.

 

[astrodule]

Ispeglali su. Sada je 24 stepena u ponedeljak, kao i u nastavku nedelje.

Prijace zahladjenje (bez kise)

 

[Vladivoje]

Biće tu još peglanja do nedelje/ponedeljka.

Poslednjih godina više i ne gledam toliko modele za 7 ili 10 dana unapred.
Ako ih i gledam, to je samo orijentaciono.

 

[boca-ica]

....i ne gledam toliko modele za 7 ili 10 dana unapred....

Očigledno postoje više modela po koima se moze vršiti prognoziranje
i razlikuju se po stavkama koje se uzimaju u obzir ili odbacuju kao uticajni faktor u prognoziranju

Postoji li neki model koj uzima sve stavke i nema ni jednu odbačenu ?
mozda bi takav model i ako zahtevaniji ipak bio mnogo tačniji :roll:

Na primer za dugoročnije prognoze neki modeli se oslanjaju i na stavku sunčevih aktivnosti
čini mi se da tek od nedavno se uzima u obzir i uticaj anti ciklona

Današnji računari daleko brze proračunavaju po datim podacima
te uvršcivaje i tih drugih stavki ne bi trebalo da predstavlja neki napor za obradu još više različitih mernih podataka
a dugoročnija prognoza bi bila tačnija

 

[Zuma]

Mislim da sam negde pročitao da je veće ograničenje kvalitet podataka i snaga računara nego izbor modela. Svi moderni modeli su donekle približni po kvalitetu, a fizičke osnove vremena su dovoljno jasne. Tako da je osnovni problem u toma da bi modeli morali da rade sa sve manjim i manjim prostornim "ćelijama" (najmanjom jediničnom površinom), a to traži puno vremena i zaista moćne računare. Sem toga, ne postoje dovoljno kvaliteni podaci, recimo visinski profil temperatura na više ključnih mesta, merne stanice nisu dovoljno ravnomerne i gusto raspoređene, itd.

 

[Dordevic]

boca-ica » Uto Avg 21, 2018 9:08 pm[/url]":2l1wvo0z]

....i ne gledam toliko modele za 7 ili 10 dana unapred....

Očigledno postoje više modela po koima se moze vršiti prognoziranje
i razlikuju se po stavkama koje se uzimaju u obzir ili odbacuju kao uticajni faktor u prognoziranju

Postoji li neki model koj uzima sve stavke i nema ni jednu odbačenu ?
mozda bi takav model i ako zahtevaniji ipak bio mnogo tačniji :roll:

Na primer za dugoročnije prognoze neki modeli se oslanjaju i na stavku sunčevih aktivnosti
čini mi se da tek od nedavno se uzima u obzir i uticaj anti ciklona

Današnji računari daleko brze proračunavaju po datim podacima
te uvršcivaje i tih drugih stavki ne bi trebalo da predstavlja neki napor za obradu još više različitih mernih podataka
a dugoročnija prognoza bi bila tačnija

bas zato sto uzimaju toliko veliku kolicinu razlicitih podataka u obzir, meteoroloski modeli se vrte na najjacim kompjuterima na svetu.
to je, takodje, jedan od razloga zasto, kada se govori o tako kompleksnoj stvari kao sto je klima, ne mozes osloniti samo na jednu stavku. npr. temperaturu vazduha.
dugorocna prognoza nije tacna i nijedan skolovani meteorolog ti nece u leto reci kakva ce biti zima ili u jesen kakvo ce biti leto, a kamoli da prognozira pojedinacne dane ili nedelje.
moze da prica o tendencijama ali dovoljno je da se jedan taj anticiklon stvori i da potpuno poremeti vremenske prilike. (kad kazem dugorocna prognoza cak i prognoza za vise od nedelju dana unapred je poprilicno klimava). dugorocnu prognozu su vise popularizovali mediji.

 

[Zuma]

Ovde će temperature najbrže rasti, šta će Srbija da uradi

Nestanak bukovih šuma, prepolovljeni poljoprivredni prinosi, češće epidemije tropskih bolesti...klimatski je scenario koji očekuje Srbiju do kraja 21.veka.
Izvor: Tanjug nedelja, 26.08.2018. | 11:06


To predviđaju stručnjaci za meteorologiju, a iz resornog ministarstva najavljuju niz zakonskih i strateških dokumenata koji bi trebalo da ublaže efekte takvih projekcija.

Rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Dragana Radulović ističe da više od pet milijardi evra iznosi šteta od posledica klimatskih promena u Srbiji od 2000.godine do danas i da je 70 odsto tog iznosa izazvano sušama.

Ona napominje da Ministarstvo priprema Strategiju niskougljeničnog razvoja koja će odrediti prioritetne mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ponuditi mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

''Kao kandidat za članstvo u EU treba da uskladimo zakonodavstvo sa EU, tako da će Strategija biti izrađena po uzoru na dokumenta EU, a omogućiće i naučnoj zajednici, civilnom sektoru i privredi da učestvuju u njenom definisanju'', rekla je Radulović i dodala da se takva dokumenta donose za period do 2050.godine.

U toku je, kaže, i izrada Zakona o klimatskim promenama čije se usvajanje očekuje do kraja godine, a kojim će se sve sektorske strategije i planovi uskladiti sa Strategijom niskougljeničnog razvoja.

Govoreći o prilagođavanju novim klimatskim uslovima, Radulović navodi da Izveštaj Republike Srbije, sačinjen prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama, sadrži preporučene mere za sektor poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, zdravlja...

U Izveštaju se navodi da će promena temperature i padavina uticati da do kraja 21.veka kulture kao što su ozima pšenica, kukuruz i soja sazrevaju od 20 do 30 dana ranije.

Procene su da bi kukuruz, na primer, mogao da sazreva čak dva meseca ranije što bi uticalo na kvalitet i kvantitet prinosa, ali i na planiranje proizvodnje i vreme obavljanja radova na polju.

Porast temperature do kraja veka posebno će otežati proizvodnju šećerne repe kojoj će, kako se prognozira, suše i nedostatak padavina smanjiti koren, a time i proizvodnju šećera po hektaru.

U sektoru energetike, koji emituje čak 80 odsto ukupne emisije gasova sa efetkom staklene bašte neophodno je, kaže Radulović, povećati energetsku efikasnost i upotrebu obnovljivih izvora energije.

''Postoji problem sa implementacijom mera jer sektori još uvek ne prepoznaju klimatske promene ni kao problem niti kao šansu za razvoj'', zaključuje Radulović.

Vladimir Đurđević sa Instituta za meterologiju kaže da su leta u Srbiji toplija za 1,5 stepeni nego sredinom 20. veka, da je broj dana sa ekstremnin kratkotrajnim padavinama ovog leta bio je skoro duplo veći nego prošlog, da atmosfera sadrži sedam odsto više vodene pare nego ranije.

On upozorava na predviđanja svetskih klimatologa da će usled povećanja globalne temperature Srbija i Balkan biti najpogođeniji klimatskim promenama na šta su, kaže, pre tridesetak godina ukazivale i prve studije koje su mediteransku oblast označile kao 'vruću tačku'.

'Leto je na globalnom nivou toplije za jedan stepen, a u našem regionu u proseku za 1,2 stepena što znači da godišnja temperatura na Balkanu raste brže od globalnog proseka'', pojašnjava DJurđević.

On upozorava da će jake suše, poplave, vreli toplotni talasi i šumski požari biti učestaliji, to će uticati na manju proizvodnju u poljoprivredi, ali i na porast prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca koji šire groznicu Zapadnog Nila.

Đurđević smatra da će razvoj ovog klimatskog scenarija najviše zavisiti od sprovođenja Pariskog klimatskog sporazuma, globalnog dokumenta o borbi protiv klimatskih promena iz 2015. koji bi rast globalne temperature trebalo da zadrži na dva stepena.

Međutim Đurđević navodi da se, čak i ako Sporazum uspe, očekuje rast temperature za jedan stepen što će uticati na promene klime u narednih 20 do 30 godina, a to znači da će ekstremni vremenski uslovi poput suše iz 2012. godine kada su 'prepolovljeni poljoprivredni prinosi ,a ekonomija izgubila skorodve milijarde dolara, biti sve češći.

Zbog jake suše te godine se, podseća Đurđević, u kukuruzu pojavio aflatoksin koji se kroz ishranu stoke preneo u mleko u koncentracijama znatno većim od dozvoljenih što je tada, kako kaže, izazvalo 'manju političku krizu''.

Sagovornik Tanjuga upozorava na klimatske projekcije koje predviđaju da će proizvodnja kukuruza u drugoj polovini 21.veka u proseku biti manja za gotovo 50 odsto ukoliko se, kaže, na vreme ne razviju sistemi za navodnjavanje.

''To zahteva velika ulaganja u velike infrastrukturne sisteme za navodnjavanje koje treba praviti vodeći računa da će se režim kiša promeniti '', upozorva DJurđević.

Kako primećuje, klimatske promene u Srbiji još uvek nisu prepoznate kao prioritet, iako su urađene određene procene mera za sektore kao što su vodeni resursi, poljoprivreda, šumarstvo.

Zato, napominje on, u budućim infrastrukturnim projektima, kao što su putevi ili naselja, treba uzeti u obzir ne samo trenutne već i prognozirajuće klimatske uslove i navodi da se , kanalizacioni odvodi i kanali moraju prilagođavati predviđanjima da će u narednih 30 godina za 10 odsto biti manje padavina tokom leta, što će uticati, kako kaže i na gradnju mini hidroelektrana u Srbiji.

''Treba razmotriti da li je isplativo graditi ih na lokacijama koje trenutno imaju dobre hidrološke preduslove, jer je pitanje da li je to pravo mesto za narednih 50 godina '', ukazuje Đurđević.

On upozorava i na to da će zbog svih o0vih promena u drugoj polovini 21. veka nestati blizu 90 odsto bukovih šuma.

''Ako se nastavi postojeći trend klimatskih promena, bukove šume će ubrzano nestajati. Zbog porasta globalne temperature biće ugroženi i ekosistemi na visokim planinama koji zbog izmenjenih ekoloških uslova neće moći da migriraju ka višim visinama'', objašnjava Đurđević.

https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1435355

 

[Zuma]

Obratite pažnju na tvrdnju da će zbog veće temperature i izmenjenog režima padavina za proizvodnju hrane kod nas verovatno biti neophodno navodnjavanje (alternativno, ili uz to, kanali za odvod viška vode), što zahteva ogromne investicije. Pri čemu sve to već imamo u vlasništvu, praktično u samom Beogradu, a ipak prodajemo PKB, njegovu zemlju, njegove nasipe, kanale i pumpne stanice koji su razvijani decenijama po ogromnoj ceni.

 

[boca-ica]

Od vajkada klimatske oscilacije i njene posledice se uvek daleko više osecaju u zemljama okolo nas
te zato su i bile tolke otimačine oko ove teritoriju koju manje ili kasnije pogadjaju posledice tih oscilacija
bez obzira da li su u pitanju bila manja ledena doba ili vreli i sušni periodi uticaj na sav živi svet je siguran

Klimatsko otopljavanje i zahladjivanje su redovne ciklične pojave sa dobro zabeleženim posledicama
te ne iznenadjuje toliko ni aktivnosti za novu preotimačinu koja je uvek u novom ruhu

 

[Vladivoje]

Otkad postoji civilizacija ljudi su rešavali probleme navodnjavanja i odvodnjavanja.

To što mi ovde u Srbiji živimo kao pre 300 godina je samo naš problem.

Ne znam šta očekuju oni koji se bave poljoprivredom i žive od nje - da im možda (ovakva) država čuva i održava njihove useve (?!).

Užasna je sramota u 21. veku baviti se poljoprivredom, a ne ulagati u stavke na osnovu kojih treba da se očuva ili unapredi poljoprivredna proizvodnja.

 

[astrodule]

astrodule » 20 Aug 2018, 11:14[/url]":uh3w639j]

E baš da vidimo da li su ovi Norvežani toliko precizni za sledeći ponedeljak.

Inače Yahoo i Meteos kažu da će pad temperature biti manji (maks oko 25 stepeni), ali ovi Norvežani ga sa maks 15 baš preteraše.

Bogami, Norvežani pogodili da će danas biti maks 15 stepeni. Zanimljivo da su par dan posle toga korigovali na 20-ak stepeni, ali eto, ispade da je model prvo izbacio dobru vrednost.

 

[Vladivoje]

Današnja Tmax će biti negde oko 17 stepeni.

Da, da.
Recimo, radeći neke prognoze, skontao sam da se neretko dešava da prognoza data pre 5 dana ispadne tačnija od one date nakon 3 dana od prvobitne.

U svakom slučaju, pravila nema, svaka prognoza je priča za sebe, kao što je i svaki dan priča za sebe. :wink:

 

[Bender Rodriguez]

Vladivoje » Ned Avg 26, 2018 10:56 pm[/url]":1yt9xtpc]Otkad postoji civilizacija ljudi su rešavali probleme navodnjavanja i odvodnjavanja.

To što mi ovde u Srbiji živimo kao pre 300 godina je samo naš problem.

Ne znam šta očekuju oni koji se bave poljoprivredom i žive od nje - da im možda (ovakva) država čuva i održava njihove useve (?!).

Užasna je sramota u 21. veku baviti se poljoprivredom, a ne ulagati u stavke na osnovu kojih treba da se očuva ili unapredi poljoprivredna proizvodnja.

To i ja mislim. Ne sećam se nijedne godine u životu da sam od zemljoradnika (u globalu) čuo da su zadovoljni vremenom koje su imali te godine. Uvek im nešto fali. A najčešće je to baš zbog neulaganja u održavanje i nove tehnologije.