izvor: http://www.indjija.net/code/navigate.php?Id=4&idvest=1190
Otkada je počela separacija komunalnog otpada, građani Inđije, određenim danima u mesecu iznose papir i plastičnu ambalažu u plavim i žutim vrećama dobijenim od „Komunalca“. Ali izgleda da su se neki dosetili da na komunalom otpadu može da se zaradi, pa porane i pre „Komunalca“ pokupe papir i pet ambalažu! Ne krade se samo smeće. Kako se na poslednjem sastanku „Sistema 48“ čulo, ponovo je aktuelna i krađa saobraćajnih znakova. Po drugi put u kratkom vremenskom periodu, ukradena je velika tabla – znak obaveštenja na Banstolu, na raskrsnici za Čortanovce. Iako je na tom mestu velika frekvencija saobraćaja, neko je verovatno uz pomoć neke mašine iščupao tablu i odneo. Izgleda da je jedino horizontalna saobraćajna signalizacija bezbedna. Ovih dana, ekipa radnika Direkcije za izgradnju opštine Inđija, počela je da krpi i udarne rupe i obeležava horizontalnu saobraćajnu signalizaciju na području inđijske opštine.
Izvor: http://www.indjija.net/code/navigate.php?Id=4&idvest=1183
Wow!!!Steva":efismheo je napisao(la):Da bacim fotke sveže završene rekonstrukcije centra u Sremskoj Mitrovici
izvor fotografija je: http://www.sremskamitrovica.org.yu/
http://www.imagehost.ro/pict//021934154638bd87a6639.jpg
http://www.imagehost.ro/pict//021934314638bd9719c8e.jpg
http://www.imagehost.ro/pict//021934394638bd9f56674.jpg
http://www.imagehost.ro/pict//021935314638bdd36373a.jpg
http://www.imagehost.ro/pict//021935354638bdd783217.jpg
http://www.imagehost.ro/pict//021938114638be73015df.jpg
http://www.imagehost.ro/pict//021938364638be8c25cd7.jpg
http://www.imagehost.ro/pict//021938494638be9939ac7.jpg
Nije loše
Jedini lek za takvo ponasanje je stroga kaznena politika, jer kradja saobracajne signalizacije nije samo materijalna steta za drzavu, vec ugrozava bezbednost saobracaja, a time i ljudske zivote. Resenje je iskljucivo u rukama policije i pravosudja!Ne samo da saobr. znakovi odlično oru i kopaju nego i dobro hvataju RTV signale. Na nekim kućama se čak mogu videti i kao antene, sa sve slovima na koji pravac pokazuju (kružila slika Internetom).vrachar":30jje*******gy je napisao(la):.... Naime, seljaci su otkrili da aluminijumski paneli od kojih se znakovi prave odlicno sluze za oranje i kopanje. Tako, umesto da svoje plugove kupuju u radnjama, oni lepo otkinu znak
E-KapijaKompanija "Intereuropa" je u petak (22. jun 2007. godine), u Dobanovcima, otvorila prvi robno-transportni centar u Srbiji.
Otvaranju logističkog (robno-transportnog) centra prisustvovao je ministar ekonomije Slovenije, Andrej Vizjak, državni sekretar Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije, zadužena za međunarodne investicije, Jasna Matić, kao i veliki broj gostiju, partnera i saradnika kompanije "Intereuropa".
Novi logistički (robno-transportni) centar je izgrađen u neposrednoj blizini buduće beogradske zaobilaznice. Radi se o više od 8.600 m2 zatvorenog skladišnog prostora, od kojih je polovina regalizovana (6.328 paletnih mesta).
- Naš cilj je da do 2011. godine postanemo vodeći logističar u Srbiji. Zato ćemo nastaviti da investiramo u infrastrukturu i kadrove i poboljšavamo kvalitet naših usluga, na zadovoljstvo svojih brojnih komitenata - izjavio je generalni direktor A.D. "Intereuropa" logističke usluge Beograd, Nemanja Kačavenda.
izvor B92 sport12. jul 2007. | Izvor: Tanjug | MR
Nova hala za Bodirogin oproštaj
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić i predsednik opštine Zrenjanin Goran Knežević potpisali su u četvrtak ugovor na osnovu kojeg će iz pokrajinskog Fonda za izvesticije biti izdvojeno 50 miliona dinara za izgradnju hale sportova u Zrenjaninu.
Tom prilikom, Knežević je na gradilištu najavio da očekuje da će hala sportova biti završena najkasnije do marta 2008. godine i da je predvidjeno da taj dogadjaj bude uveličan oproštajnom utakmicom Dejana Bodiroge, čija je blistava košarkaška karijera započela u Zrenjaninu.
Temelji nove hale sportova na Karadjordjevom trgu postavljeni su krajem 2006. pored hale sportova izgradjene 1960. godine.
Tu investiciju, vrednu 3,5 miliona evra, pored opštine Zrenjanin i Pokrajine, pomoćiće i Fond za kapitalne investicije Srbije.
Uz terene za košarku, rukomet i druge ekipne sportove, hala sa više od 7.000 kvadratnih metara imaće i mesta za 3.000 gledalaca.
izvor BlicInvesticija košarkaškog asa Željka Rebrače
Akvapark uz Dunav
Autor: S. Pualić-Špero | 10.08.2007 - 11:51
APATIN - Košarkaški internacionalni as Željko Rebrača, koji trenutno brani boje španske Pamese iz Valensije, u pregovorima sa opštinom je izneo da želi da investira u Apatinu i da se uz prošle godine otvoren restoran „Plavu ružu“ izgradi niz turističko-ugostiteljsko-sportski sadržaja. Čelnici opštine su
obećali pomoć u infrastrukturnom opremanju lokacije na Dunavu. Gradnja počinje na proleće. Rebrača je prošle godine završio restoran „Plava ruža“ koji je koštao 1.200.000 evra.
Miodrag Bakić, predsednik Skupštine opštine, i njegov zamenik Mirko Cvetićanin iznose da je u razgovoru Rebrača izneo svoj plan i da će opština učiniti sve u njenoj nadležnosti da se što pre izdejstvuju dozvole i lokacija uredi prema mogućnostima opštine.
- Rebarača je izneo nameru da se već od proleća počne da gradi hotel visoke kategorije sa 20 do 25 apartmana, multimedijalna sala kongresnog tipa kapaciteta 200 sedišta, nekoliko teniskih terena i veliki parking - rekao je predsednik SO Bakić.
Gradnja bi prema Rebračinom planu počela na proleće i kad se objekti završe centar „Plava ruža“ bi funkcionalno bio povezan sa stadionom Fudbalskog kluba Mladost, koji se takođe nalazi na Dunavu, na manje od kilometar od postojećeg restorana.
Na taj način bi se Dunavu stvorio ceo kompleks pogodan za vanserijski program pružanja sportsko-ugostiteljskih usluga pogodnih naročito za sportske klubove iz zemlje i inostranstva, s obzirom na blizinu granica dve susedne zemlje Mađarske i Hrvatske.
- Naš proslavljeni košarkaš je izrazio spremnost da uloži sredstva ukoliko dobije logističku i infrastrukturnu podršku opštine. Svakako da je interes grada da Rebrača ovde investira - rekli su čelnici opštine, dodajući da će učiniti maksimum prema mogućnostima i ovlašćenjima kojima lokalna samouprava raspolaže.
Vodeni raj na poluostrvu
U razgovoru sa opštinarima, Rebrača je izneo ideju o gradnjo akvaparka, sa toboganima i drugim rekvizitima zanimljivim za kupače, na poluostrvu koje se nalazi preko puta restorana „Plava ruža“ i gradske plaže. Poluostrvo je povezano sa kopnom putem i u nadležnosti je „Vojvodinašuma“. Trenutno služi kamperima, ribolovcima i kupačima za rekreaciju.
izvor BlicKompleks bazena u Dudovoj šumi
Subotičko more grade 10 godina
Autor: B. Vučković i M. Popadić | 10.08.2007 - 11:48
SUBOTICA - Radnici beogradske „Mostogradnje“, jednog od koperanata građevinske firme „Panongrad“, koja je pre nešto više od decenije sklopila ugovor sa lokalnom samoupravom o izgradnji kompleksa bazena u Dudovoj šumi, prekjuče su otpočeli montažu čelične krovne konstrukcije na ovom objektu.
- Ovo je najvažniji deo projekta i čini mi se najveći poduhvat koji uobličava ovaj ogromni kompleks. Očekujem da će krovna konstrukcija biti postavljena za jedan dan, dok će prateći radovi biti okončani do početka septembra. Mi, kao izvođači radova, ostajemo i dalje na listi čekanja dok ne pristigne novac za njihov nastavak od opštine, republike i pokrajine - izjavio je „Blicu“ Zoran Francišković, vlasnik građevinske firme „Panongrad“.
On napominje da je „Mostogradnja“ napravila zaista izvrsnu krovnu konstrukciju raspona od 48 metara, što je najveća konstrukcija te vrste u Subotici. Preostaju finese raznih uravnoteženja, varenja i drugih sitnica. Cela konstrukcija koštala je 35 miliona dinara.
Veliki projekt izgradnje zatvorenih bazena na lokaciji Dudova šuma prihvatila je lokalna samouprava prije 11 godina i odmah izvođaču radova uplatila deo avansa, međutim oni nisu odmicali od papiroloških crteža jer nije bilo detaljno definisan način isplate. Opozicija je u lokalnom parlamentu više puta prozivala gradske čelnike za razne „finansijske dilove“, gde je projekt bazena bio nazaobilazan. Bez obzira na pritisak javnosti da se ovaj projekt privede kraju, to nije bilo moguće učiniti jer su u međuvremenu sredstva iz budžeta kanalisana ka Gradskom prečistaču, Narodnom pozorištu i drugim hitnijim projektima. Zahtevi građana da se, napokon, „sazida skadar u Dudovoj šumi“ i njihova, a posebno potreba sportista, za bazenima, tek je krajem prošle i tokom ove godine naišla na više razumevanja. Nebojša Janjić, pomoćnik direktora Direkcije za izgradnju opštine, prošle nedelje je izjavio:
- Potrebno je da opština, pokrajina i republika obezbede još oko pet miliona evra za završetak ovog kompleksa i Subotica će konačno dobiti ono što joj nedostaje. Građevinski fakultet trenutno radi izmene i dopune projekta jer su mnoga ranija rešenja zastarela i očekujem da će ih do oktobra SO usvojiti, kako bi se raspisao novi tender za javne nabavke.
Po njegovim rečima, u odnosu na prethodni projekat izgradnje zatvorenih bazena, planirano je povećanje kvadrature komercijalnog prostora, kako bi se pokrio deo troškova investicije. Komercijalni sadržaji (kafići, kuglana, teretana…) biće smešteni u podzemnoj etaži, ali se „stari“ projekat neće suštinski menjati. Kompleks će imati, kao što je i predviđeno, četiri plivališta, jedno 33 sa 25 metara, drugo 25 sa 16 m, kao i dva dečja.
Gradnja bazena je prekjuče, po prvi put ove godine, nastavljena, a istovremeno se čeka neki Deda Mraz sa pet miliona evra, koji bi građanima darovao bazene koje već skoro svaka iole veća varošica u Vojvodini ima.
Izvor: E kapija
Na konkursu, raspisanom 2003. godine, usvojeno je urbanističko rešenje centra grada Zrenjanina sa pešačkom zonom koje je izradio tim profesora Branislava Mitrovića - Nataša Đurić, Jelena Grujin, Biljana Begenišić i Slađana Marković. Rešenje uređenja glavne zrenjaninske ulice – Ulice kralja Aleksandra I Karađorđevića i centra grada podrazumevalo je niz izmena. Na površini od približno 20.500 metara kvadratnih, koja je obuhvaćena projektom, Zrenjanin je dobio novu pešačku stazu, drvored, fontane, novi mobilijar...
Autori prvonagrađenog rešenja za uređenje šetališta i centra Zrenjanina imali su sreću da je prethodnih meseci urađeno mnogo više nego što je planirano. Iako je uređenje Ulice kralja Aleksandra I Karađorđevića i centra grada podeljeno u tri faze, prva i druga faza završene su istovremeno. Parter cele ulice je kompletno izveden. Postavljeni su kandelabri i kante, organizovani prostori za bašte… Ostalo je da se postave još klupe i prateći mobilijar pa da ulica bude kompletirana.
Prethodnih godina stanje parterne obloge u ulici je bilo u prillično devastiranom stanju, obloga ulice je obnavljana nekoliko puta a nikada kompletno te je i prostor nekadašnjeg kolovoza kao i trotoara bio potpuno zapušten. Sama ulica je imala denivelaciju u sredini sa dva pravca rigola koje su odvodile atmosfersku vodu. Poslednjom rekonstrukcijom ulice formirani su gusti zeleni zasadi u sredini, u vidu velikih žardinjera.
Šetnja među drvoredima
Novim projektom iz glavne gradske ulice uklonjenene su žardinjere, čime je formirana celovita pešacka zona od Žitnog trga do “gradske kuće”. Centralna gradska ulica popločana je prirodnim materijalom u kombinaciji sa tradicionalnom žutom klinker kockom.
Projektno rešenje ispoštovano je u celosti. Postojeća obloga uklonjena je do dubine od 60 cm, izjednačena je niveleta postojećeg trotoara i kolovoza, a prostor rešen celom širinom ulice jedinstveno. Funkcionalna i prostorna podela ulice ostvarena je ostavljanjem novog dvoredog drvoreda (tradicionalnog za ovu ulicu tokom skoro celog prošlog veka) koji razdvaja trgovački deo ulice uz objekte i izloge, i centralni deo ulice koji je oslobođen za postavljanje bašti kafea i ostalog privremenog mobilijara u letnjem periodu.
Novoformirani dupli drvored horizontalno i vertikalno odredio je kako perspektivu tako i popločavanje u ulici. Centralna zona između drvoreda je popločana kao nastavak sa trga
prema ulici. Levo i desno od drvoreda ka objektima slog kamena je sveden, sa malim akcentima u ritmu, i naglašenim ulazima u bočne pasaže prema dubini blokova. Levo i desno od osovine ulice, po dva metra, formirana je protivpožarna zona, odnosno pravac koji je uvek potrebno ostaviti slobodnim za eventualni prolaz protivpožarnog vozila. Ova zona je i kolski prohodna, odnosno koristi se i za snabdevanje u određenom vremenskom periodu koji propisuje gradska uprava.
“Slog u popločavanju je nastao tako što smo se držali motiva riblje kosti koji je u glavnoj ulici postojao u periodu Marije Terezije, od žutog klinkera. Pomenuti klinker je dosta očuvan, te smo se trudili da ga iskoristimo kao akcenat u popločavanju. Predviđeno je da ulica bude popločana svetlim granitom, a da se akcenti jave u tamnom granitu i
žutom klinkeru”, rekla je Jelena Grujin.
Nova svetla, novi mobilijar
Tim profesora Mitrovića bio je zadužen za parterno rešenje, dok su stručnjaci Direkcije za izgradnju i uredenje grada Zrenjanina (u saradnji sa ostalim javnim preduzećima) ponudili rešenje u domenu infrastrukture. Predložena su i rešenja okolnih objekata u gabaritima, a dizajniran je i sav mobilijar koji će biti svedenog oblika.
Sav mobilijar i urbana oprema, uglavnom su grupisani u zoni ispod drvoreda ostavljajući ostale prostore prohodnim i slobodnim, naglašavajući time vizure ka Gradskoj kući i Trgu slobode, odnosno Trgu republike.
Ulica je opremljena posebno dizajniranom opremom koja pored osnovnog mobilijara, klupa, korpi... podrazumeva i reklamne panoe, reklamne vitrine, držače za bicikle...
Javni gradski prostor je predviđen da bude i dopunski opremljen gradskom rasvetom (uličnim svetiljkama i dekorativnim svetiljkama u zoni drvoreda naizmenično sa njegovim rasporedom), priključcima za javne priredbe (dodatno ozvučenje i osvetljenje prostora) i dekorativnu novogodišnju i festivalsku rasvetu. Svi priključci su postavljeni u posebne tipske kutije.
Urbana oprema je usklađena sa projektovanim popločanjem. Predloženi materijali su kombinacija drveta, čelika i stakla. Mobilijar je savremenog dizajna i predstavlja adekvatnu dopunu istorijskog konteksta, kao i pečat vremena u kome je nastao.
Nivelacija i odvodnjavanje atmosferskih voda posebno je planirana. U ulici se formiraju dve uvale u kojima su predviđena slivna mesta za atmosfersku vodu. Tako se voda odvodi od kuća ka ulici do udolina, i levo i desno od ose (grbine) ulice ka udolinama.
Na mestu jakog sužavanja glavne ulce prema Svetosavskoj ulici, dva slivna pravca se prevode na jedan koji se formira severnom stranom ulice. Profil ulice se u toj zoni smanjuje od 20 do 16 m, te je moguće odvesti atmosfersku vodu jednom uvalinom, odnosno od kuća asimetrično ka mestu sliva.
Voda iz granita
Planirane su i tri vodene površine u okviru projekta. Prva se sastoji iz dva dela i nalazi se u ulici (na mestu gde Jevrejska ulica izbija na glavnu), druga je na samom Trgu i zajedno sa trećom, koja se nalazi kod biblioteke, predstavlja normalu na glavnu osu ulice, čineći logičnu celinu trga i ulice. Prva je zamišljena kao česma, dok su druge dve u vidu fontane. Njihov oblik je diktiralo samo popločanje. Cilj je bio da se stekne utisak kao da se u jednom momentu popločanje izdiglo u vertikalnu osu i da se u prostoru između popločanih formi pojavila voda. Samim ovim konceptom, materijalizacija svih vodenih površina je urađena od granita i/ili žutog klinkera, već u zavisnosti od toga na kom mestu i u kom položaju se vodena površina pojavila. Poslednji deo, koji obuhvata radove na samom Trgu Slobode ukupne površine od oko 12.000 kvadrata i podrazumeva ukidanje saobraćaja ispred zgrade Skupštine opštine, katoličke crkve i Vodotornja biće rađen tek kada se obezbedi alternativni prilaz za južni deo centra (prostor izmedu Glavne ulice i velikog parkinga).
autor teksta : Vladimir Veličković
http://www.blic.co.yu/vojvodina.php?id=10420Ceo kraj obnavljaju zbog novog „Norka“
Autor: Hana Dunđerov | 11.08.2007 - 10:46
Uz megamarkete „Merkator“ i Merkur“, čija su otvaranja najavljenja za 23. avgust i 21. septembar, Novosađani će u narednih mesec dana dobiti i treći tržni centar. Radovi na „NewNorka“, kako će se posle obnove zvati popularna novosadska robna kuća, prema najavama investitora biće završeni do 1. septembra.
- Ključni radovi su završeni, a zakupci su već počeli da uređuju lokale. Sigurno je da će svi radovi biti završeni do kraja meseca, ali još nismo odredili datum svečanog otvaranja jer ono zahteva dodatne pripreme da bi bilo onakvo kakvo želimo - kaže Vojislav Gajić, direktor „Aleksandra“. On otkriva da je u tržni centar uloženo oko devet miliona evra, a zaposliće između 150 i 200 ljudi.
Robna kuća je zadržala staro ime i osnovnu strukuturu zgrade, ali su promene vidljive već na prvi pogled. Izloga u prolazima ka Poštanskoj ulici nema, a dobijene su i dozvole da se dogradi četvrti sprat. Na fasadi će se naći ekran za reklame, a oko objekta biće postavljena i nova rasveta. Zbog otvaranja „NewNorka“ biće obnovljene i okolne ulice. „Aleksandar“ je od gradskih vlasti dobio dozvolu da na potezu ka Jevrejskoj ulici postavi parternu fontanu, a odlučeno je i da se parterno uredi potez oko pošte do Trga mladenaca. U gradske planove, zbog rekonstrukcije „NewNorka“, uneta je i obnova Poštanske ulice, koja je već godinama u lošem stanju.
- Drago nam je što je grad prepoznao interes i što je odlučeno da se rekonstruiše potez do Trga mladenaca, gde ćemo staviti klupe i zelenilo. U planovima je i obnova Poštanske ulice - kaže Gajić.
U „NewNork“ će voditi dva ulaza: glavni sa Bulevara Mihajla Pupina i sporedni iz Poštanske ulice. Na glavnom ulazu, Novosađane će dočekivati info-pult na kome će ih moći da saznaju sve o popustima i akcijama. U prizemlju će se naći kafe-poslatičarnica, butici, menjačnice, zlatara. Suteren je rezervisan za market „Idea“, hrvatskog „Agrokora“. Pokretnim stepenicama, na starom mestu, stiže se na prvi i drugi sprat, sa lokalima „Jagger“, „Hush Puppies“, „Wulf sport“, uvoznika za „Najki“, italijanske „Botege“. Treći sprat je namenjen najmlađima: od igračaka do garderobe. Na četvrtom, novom spratu, biće otvoren porodični restoran i igraonica za decu svih uzrasta: od najmlađih do tinejdžera. Restoran će raditi samo u radno vreme tržnog centra namenjen je svim Novosađanima, bez obzira na to da li šopinguju ili ne. Na ovom spratu izgrađen je i sanitani čvor, prilagođeni i osobama sa hendikepom, a u blizini je i prostorija za presvlačenje beba.
„Merkator“ na 36.000 kvadrata
Megamarket „Merkator“, čija je izgradnja završena posle 14 meseci, biće otvoren 23. avgusta, najavila je juče uprava ove kompanije. Otvoriće ga predsednik poslovnog sistema „Merkator“ Žiga Debeljak, gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković i Stanka Čurović, direktorka „Merkator - S“. Ukupna površina megamarketa je 36.000 kvadrata, u šta je uloženo više od 30 miliona evra. U hipermarketu, na 4.300 kvadrata, naći će se 30.000 artikala. Planirano je da hipermarket ima bogatu ponudu voća i povrća, odeljenje delikatesa sa velikim izborom proizvoda, ponudu kolača i torti, ribarnicu, posebno odeljenje za pripremanje hrane, pekaru za hleb i pecivo, široku ponudu malih kućnih aparata i opreme za dom, kao i odeljenje za decu sa opremom i igračkama. Na izlazu biće postavljene 22 kase. Uz hipermarket tu je i 66 lokala sa obućom, odećom, igračkama, parfimerije, restoran, kafe-bar i igraonica.
„Merkator“ ima i parkiralište na dva etaža sa ukupno 448 mesta ispod zgrade, a potrošači će u tržni centar ulaziti pomoću pet liftova, pokretnih traka i stepenica. Predviđena su i dva velika ulaza - jedan sa Bulevara oslobođenja i drugi sa Bulevara cara Lazara. Radno vreme megamarketa biće od osam do 22 sata, osim nedeljom kada će biti dva sata kraće.
извор ПолитикаРокијева одисеја до Житишта
Овог викенда биће откривен споменик филмском боксерском јунаку у овом селу, а мештани тврде да ништа ове године није у Банату привукло толику пажњу као овај догађај
Још један тријумф: Роки Балбоа уздигнутих руку
(Фото Ђ. Ђукић)
Житиште – У сеоском парку подигнут је споменик Пенелопи, одакле је уклоњено и премештено обележје жртвама фашизма. Сада овде, с уздигнутим рукама, на подесту чврсто стоји и метална фигура Рокија Балбое, односно глумца Силвестера Сталонеа, који је режирао филм и у њему глумио боксера. У целом Банату ништа није ове године ни приближно привукло толику пажњу као споменик чије ће подизање бити озваничено овог викенда. Бар тако тврде главни актери.
Житиште је средње војвођанско село, коме је стицајем околности припала и улога општинског средишта, мада није и највеће насеље у општини, која већ дуго носи предзнак најнеразвијеније у Војводини. Необично је и то што му је додељено тако лепо име, с обзиром на околности у којима је „крштено”.
Наиме, ово место се најпре звало Бегеј Светог Ђурђа, затим је дуго носило име Сенђурађ. Насељавали су га Срби, Румуни и Немци, а код промене имена, након што га је напустило око 250 немачких породица и толико дошло колонистичких, 1947. добило је данашње име Житиште, а није се подлегло искушењима да му се да име неког од револуционара, што би било у складу с тим временом.
Обележја и симболи су привлачили пажњу у целом раздобљу после Другог светског рата. Тако је померен споменик жртвама фашизма из центра у заветрину. Неки кажу на боље, а неки на лошије место. Посебну пажњу је привукло постављање фигуре од белог мермера Пенелопи, жени из далеке историје, чији лик није потамнео зато што је двадесет година чекала свог мужа Одисеја да се врати из рата. Није подлегла искушењима и понудама многих просаца, и зато је постала симбол верности.
Међутим, у Житишту се прича како она није стигла у овдашњи парк због симболике, већ због нечег другог. У време Милошевићеве власти, негде у Србији одржавана је вајарска колонија на којој је неки руски уметник извајао Пенелопу, а дело, наводно, није нашло неког повољног купца, па је по политичкој линији, пошто је житиштанско руководство имало највише разумевања, статуа за мале паре стигла у село поред Бегеја.
Зимус су два младића, Бојан Марчета и Зоран Бабић кренули с иницијативом да се у Житишту подигне споменик Рокију Балбои, лику из филма о једној боксерској каријери. Марчети је синула идеја, а Бабић је имао дара да је разради. Намеру су правдали потребом да се окончају приче о Житишту као о месту које је неразвијено, које се у медијима спомиње само по појави животињских заразних болести, по чудним убиствима и случајевима смрти. Као Роки у истоименом филму, Житиште би требало да доживи катарзу и из пораза крене у победе, у срећнију будућност.
Житиште је заиста доживело промене. Додуше, за сада само виртуелне. О њему се прича и пише, село је постало хит на интернет сајтовима. Присталице идеје кажу да је већ велики корак и само подизање споменика смештеног поред Пенелопе. За разлику од оне прве, ова је на друштво чекала нешто краће.
У Житишту се овог викенда одржава први фестивал посвећен пилићима – „Чикн фест”, чији је покровитељ „Агрожив”, а главна атракција је отварање споменика Рокију Балбои. Силвестер Сталоне је тренутно у бразилским прашумама, где снима акционе филмове, иначе би, уверени су поштоваоци његовог лика, дошао на отварање споменика.
Ђуро Ђукић
[објављено: 17.08.2007.]
Izvor: eKapijaU Severnoj Bačkoj se sve više priča o projektu koji već ima radni naslov Air-park Sombor, a koji bi trebalo da pruži imućnijoj klijenteli jedinstven concept “Život, rad i rekreacija na jednom mestu”.
Naime, prema zamisli predlagača, u ovom kompleksu bi nastalo 5 kapitalnih blokova i to :
1. stambena zona (ujedinjena sa golf terenenima)
2. komercijalno središte (centar) sa poslovnim tornjem
3. hotel i apartman hotel
4. aerodrom
5. marina na kanalu
Blok 1: STAMBENA /REZIDENCIJALNA ZONA
Predviđa se 450 vila veličina 618 m2, 480 m2 i 190m2, koje bi se nalazile u blizini budućeg golf centra sa 18 rupa, koga bi najverovatnije dizajnirao "Ernie Elfs Design"
Blok 2: komercijalni poslovni centar
Komerciajlni blok bi se sastojao od :
- poslovnog tornja koji bi nudio prelep pogled na okolinu SRC Gornjeg Podunavlja
- komercijalni centra koga bi činile trgovine, restorani, kafići, bioskopi...
- kongresnog centra –u sastavu hotela
- banje i Wellness centar u sastavu hotela
- kompleksa za sportove u zatvorenom prostoru, sa brojnim rekreativnim mogućnostima
Blok 3: HOTEL I APARTMANSKI HOTEL
- Hotel i apartmananski hotel bi pripadali objektima najviših kategorija i bili bi smešteni u glavnom delu komercijalnog bloka, u jugozapadnom delu kompleksa.
- Kongresni centar bi imao mogućnost organizovanja korporativnih, turističkih, naučnih i kongresnih okupljanja sa kapacitetom od 800 do 1500 učesnika.
Blok 4: aerodrom i usluge
Ranije vojni aerodrom, Aerodrom Sombor bi postao sastavni deo ovog kompleksa, uz neophodno investiranje u :
-obnovu piste
-razvoj procedura pristupa - ILS
-klasificiranje aerodroma kao gradskog aerodroma (u okviru stambenog dela) radi kontrole buke (tipovi specifikacije A/C koji može da koristi aerodrom)
- kako bi objekat dobio mogućnosti za ograničene čarter i rekreativne letove
Aerodrom bi se naime koristio za transfer stanara i gostiju, sa vezama prema poznatio aerodromima u regionu sa sopstvenom šatl uslugom (leteći taxi).
Sa aerodroma bi poletali i avioni sa čarter uslugama sa fiksnim vremenom (do turističkih destinacija i u vreme praznika, a bilo bi i rekreativnih letova, paraglidinga, padobranstva, avio foto safarija I sl.
Blok 5: marina
Marina, kapaciteta 150-200 brodskih jedinica bi bila izgrađena na južnoj strani kompleksa sa pristupom kanalu iz veštački izgrađenog zaliva.
Služila bi i kao baza za ribolovne ture, vodeni safari i safari za posmatranje ptica
Tragalo se za brojnim uzorima ovakvih projekata u svetu, a sigurno je da bi bilo divno dobiti kompleks sličan ovom (Victory Heights Project, Dubai, UAE)
PREDNOSTI:
Kompleks AIR PARK SOMBOR je idealno smešten:
-u blizini lako dostupnih međunarodnih putnih pravaca;
-direktno je na železničkim trasama (linije voza Romantika do Air-parka Sombor ?)
-lako je moguće uspostaviti vazdušni saobraćaj sa svim važnijim aerodromima u regiji + šira mreža poslovanja sa lokalnim aerodromima radi ograničenja A/C;
-vodama je direktno povezan preko Velikog Bačkog kanala do Dunava, za male brodove;
-udaljen je samo 10 km. od Dunava i planirane međunarodne luke Apatin za vodenu povezanost sa glavnim dunavskim gradovima: Beograd, Novi Sad, Budimpešta, Bratislava, Beč;
-vrlo blizu graničnih prelaza prema Hrvatskoj i Mađarskoj
PREDNOSTI ZA LOKALNU ZAJEDNICU
- privlačenje značajnog broja stranih ulagača
- ogroman doprinos gradu i regiji
- neuporediva mogućnost međunarodnog publiciteta kroz projekat
- direktan i indirektan uticaj na povećanje broja turista i njihovog noćenja
- saobraćajne prednosti: sveukupna povezanost saobraćajnih sistema čime se izbegava njegova relativna izolovanost
- direktan i indirektan uticaj na nezaposlenost: stvaranje najmanje 2000 novih radnih mesta i nekoliko stotina radnih mesta u toku izgradnje
- direktan uticaj na trgovinu putem otvaranja novih preduzeća i potrebne nabavke
Ovaj projekat je jedan od ključnih pozicija Mastera plana turizma Gornjeg Podunavlja, koji je realizovan u okviru Nacionalnog investicionog plana Republike Srbije, uz podršku Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.
Uskoro se očekuju reakcije i konkretizovanje ponuda iz opština Sombor, Apatin, kao i drugih opština koje se nalaze u blizini potencijalnog kompleksa.
