Још седамдесетих година, богати амерички колекционари нудили су да финансирају комплетно исељење градског језгра, како би прекопали остатке античког Сирмијума, подстакнути, очигледно, сензационалним открићем уникатних дуката непроцењиве вредности
Масарикова улица која се налази у „кориту” хиподрома (Фото Д. Драгичевић)
Сремска Митровица – Последњих дана децембра прошле године, у Сремској Митровици, америчка амбасада и Завод за заштиту споменика културе почели су да се договарају о туристичким посетама Американаца Царској палати и другим античким локалитетима у овом граду. Американци би да крену трагом археолошке екипе са Денисон универзитета, која је, заједно са Археолошким институтом из Београда, истраживалаантички Сирмијум од 1968. до 1973. године. За тих пет година ископавања успостављена је слика Сирмијума, једне од четири престонице Римског царства, и његових само делимично откривених атракција.
Истраживања су омогућила чак и неупућеним Митровчанима да објасне себи порекло „долине“ у централном делу Сремске Митровице. Нађено је да „долину“, у коју се сместило неколико данашњих улица, у ствари, „граде“ трибине грандиозног хиподрома под земљом. Идеална реконструкција стазе хиподрома, пресеци његових зидова, трибина и другог – потврдили су да је сирмијумски касноцарски хиподром био копија других царских хиподрома некадашње глобалне силе. Користећи типолошке норме пројектовања и изградње царских хиподрома, археолог др Мирослав Јеремић без већих проблема успео је да „види“ и касноцарски хиподром Сирмијума.
– Хиподром је грађен између 316. и 324. године, на подстицај Лицинија и Константина Великог. Био је дуг 450, а широк више од стотину метара. Имао је елиптично тркалиште, огромно гледалиште ношено сводовима преко двеста просторија, које нису имале другу намену– каже Јеремић за „Политику“. – Хиподром је своју функцију великог циркуса изгубио у последњим деценијама четвртог века, када су пресахли финансијски извори за његово скупо одржавање. У средњем веку, хиподром је био неисцрпни извор грађевинског материјала, док га земља није прекрила, образујући данашњу „долину“ у централном делу Сремске Митровице.
Археолог др Петар Милошевић, који је цео свој радни век провео на истраживању Сирмијума, умро је 2002. говорећи и пишући до свог последњег часа да ће једног дана хиподром бити откопан и стављен у функцију. Јеремић, ипак, није сигуран колико је ова смела идеја остварива.
Америчком тиму археолога посрећило се да буде у Сремској Митровици у време открића 33 римска златника, од којих су четири проглашена „најскупљим“ златницима на планети, с обзиром на то да такви нигде више не постоје. То откриће уздрмало је свет, баш као и откриће златног аварског појаса 1992. године. Чудо се догодило „баксузног“ 13. јула 1972. године приликом копања темеља и сутерена робне куће „Митровчанка“. Распуст је био, па је и гимназијалац Златенко Кузминац лопатом и крампом зарађивао џепарац на дубини од око шест метара. Пијуком је закачио некакав замотуљак, сличан угљенисаној кожи.
– Тада нисам имао никакву представу о томе шта сам ископао. Видео сам само да сам пронашао благо од 33 златника, али нисам ни слутио да су међу њима четири златника вреднија од осталих 29, вреднија од целе Сремске Митровице, само због тога што је на њима лик Константина Великог и што таквих нема нигде у свету, ни у једном музеју, ни у једној колекцији – каже Кузминац за наш лист.
Многи научници су у књигама и небројеним чланцима тврдили да је Златенково откриће једно од најважнијих у светској археологији, и поред тога што је на територији Римског царства пре овог случаја откривено два пута по 33 златника. Каквог ли случаја, златнике зазидане 316. године открива – нико други до Златенко! Злато је чекало баш Златенка читавих 1656 година.
Приказ римског царског хиподрома дугог 450 метара
У епицентру ове златне грознице тада се нашао и пребогати амерички колекционар, извесни Пеган, који је дошао у Митровицу и понудио огромне своте, чак више од 100 милиона долара за четири златника. Предлагао је и другу варијанту: да језгро Сремске Митровице премести на нову локацију, а садашњи ужи и шири центар да претвори у велико археолошко трагалиште и, потом, у туристичку атракцију! Ништа од тога није било прихваћено, нити је могло по нашем закону о заштити културног блага.
Последњих деценија, археолози су схватили да ово поднебље није наклоњено идеји о панонској Помпеји под ведрим небом. Археолог Зорка Пејовић каже нам да, због великих температурних разлика, долази до пуцања камена и опека с малтером, па је видљиво стално пропадање откривених објеката. Наложила је чак и затрпавање неких локалитета којима је под земљом „удобно“ током 17 последњих векова.
Наравно, четири најскупља златника на свету биће и даље чувана на тајном и безбедном месту, а у палати – крипти од 2.500 квадратних метара, која се гради средствима НИП-а, биће изложене верне копије, које се на поглед не разликују од оригинала. И немерљиво вредни златни аварски појас биће представљен репликом, чија ће израда да кошта око 50.000 евра. Али, у палати-крипти биће и мноштво оригиналних уникатних експоната. Међу њима и мозаици из царских одаја, по лепоти и величини јединствени у свету.
Драгорад Драгичевић
[објављено: 19/01/2008]
