Šta je novo?

Vojska i Namenska industrija Srbije

Da li ste za povratak vojnog roka?

  • Da

    Glasovi: 111 30,0%
  • Ne

    Glasovi: 231 62,4%
  • Ne znam

    Glasovi: 28 7,6%

  • Ukupno glasača
    370
Postavlja se veliko pitanje da li je Alas izgubio svrhu imajuću u vidu pojavu dronova tipa Lancet.
 
Imam pitanje vezano za vojni rok.
Ako neko ne jede meso, da li ga onda šalju na neke kontrole?
Како то мислиш? Какве контроле? Свакако дајеш крв и урин пре упућивања на војни рок. Ако на то мислиш. У свакој касарни у коју се упућујеш као војник попуњаваш упитник за јело по питању алергија и слично. За посне дане постоји посна храна, за муслимане постоји опција без свињетине итд. Ако неко не једе месо и то може да штиклира на листи, међутим велики део оброка за ручак садржи месо. Али у суштини на линији у КТБ можеш увек да кажеш да ти рецимо сипају клот пасуљ без меса итд. Имао сам класиће који су имали посебне оброке које им даје кувар. Док средом и петком увек има посна опција коју сам рецимо ја користио. Обично пастрмка са кромпиром или неко кувано јело без меса попут пребранца итд.
Генерално је храна сасвим пристојна али зависи од касарне. Најгоре сам јео у Панчеву а најбоље на Војној академији и у Рашкој рецимо. Најлошији је доручак који се често понавља иако имаш увек 2 опције.

-доручак (2 опције)
-ручак (2-3 опције)
-вечера (2 опције)
 
Како то мислиш? Какве контроле? Свакако дајеш крв и урин пре упућивања на војни рок. Ако на то мислиш. У свакој касарни у коју се упућујеш као војник попуњаваш упитник за јело по питању алергија и слично. За посне дане постоји посна храна, за муслимане постоји опција без свињетине итд. Ако неко не једе месо и то може да штиклира на листи, међутим велики део оброка за ручак садржи месо. Али у суштини на линији у КТБ можеш увек да кажеш да ти рецимо сипају клот пасуљ без меса итд. Имао сам класиће који су имали посебне оброке које им даје кувар. Док средом и петком увек има посна опција коју сам рецимо ја користио. Обично пастрмка са кромпиром или неко кувано јело без меса попут пребранца итд.
Генерално је храна сасвим пристојна али зависи од касарне. Најгоре сам јео у Панчеву а најбоље на Војној академији и у Рашкој рецимо. Најлошији је доручак који се често понавља иако имаш увек 2 опције.

-доручак (2 опције)
-ручак (2-3 опције)
-вечера (2 опције)
Ovo me je zanimalo da li smatraju čudnim ako neko ne jede meso, npr. pojedem sve od ručka ali ostavim meso...

Hvala.
 
Како то мислиш? Какве контроле? Свакако дајеш крв и урин пре упућивања на војни рок. Ако на то мислиш. У свакој касарни у коју се упућујеш као војник попуњаваш упитник за јело по питању алергија и слично. За посне дане постоји посна храна, за муслимане постоји опција без свињетине итд. Ако неко не једе месо и то може да штиклира на листи, међутим велики део оброка за ручак садржи месо. Али у суштини на линији у КТБ можеш увек да кажеш да ти рецимо сипају клот пасуљ без меса итд. Имао сам класиће који су имали посебне оброке које им даје кувар. Док средом и петком увек има посна опција коју сам рецимо ја користио. Обично пастрмка са кромпиром или неко кувано јело без меса попут пребранца итд.
Генерално је храна сасвим пристојна али зависи од касарне. Најгоре сам јео у Панчеву а најбоље на Војној академији и у Рашкој рецимо. Најлошији је доручак који се често понавља иако имаш увек 2 опције.

-доручак (2 опције)
-ручак (2-3 опције)
-вечера (2 опције)
Дајем пример колико се сећам:

Увек (за сва три оброка) стоје велика колица са сеченим хлебом на почетку или крају линије и корпице за хлеб.

ДОРУЧАК

Опција 1: Пита са јогуртом
Опција 2: Кобасица и 2 кувана јаја и народни чај/бела кафа
На крају линије стоји корпа или гајба са воћем (сваки дан друго у зависности од годишњег доба: јабука, банана, мандарина, киви, крушка..)
Приликом преузимања доручка се преузима и ужина (слатки кекс са млеком или слани кекс са соком или наполитанке и чоколадно млеко или кикирики и сок...)

РУЧАК

Салата се бира измешу две опције (краставац, парадајз, купус свежи, купус кисели, паприка печена, кисели краставци, цвекла...)
Чорба или супа (некада и две врсте)
Опција 1:
Пилетина и пиринач са поврћем
Опција 2:
Пастрмка и кромпир (нпр. средом)
Дезерт је или неки колач или пудинг или воће или баклава или сладолед фриком (корнето) (често и две врсте)
ВЕЧЕРА

Опција 1:
Макарони са сиром
Опција 2:
Зденка сир и кувана шунка

Викендом је вечера увек сува дакле добија се СДО а оно што је највећи проблем је што нема пића или аутомата за воду и сокове. Дакле треба поставити апарате за пиће и пластичне чаше у КТБ као и дати опцију за топлу воду и нес кафу/чајеве. То бих увео као и онај бар са салатама где свако сам узима шта му се свиђа и сипа у тањир и евентуално за доручак да постоји опција неког другог хлеба/пецива.
 
Ovo me je zanimalo da li smatraju čudnim ako neko ne jede meso, npr. pojedem sve od ručka ali ostavim meso...

Hvala.
Ма јок бре, можеш и да прескочиш оброк. То многи раде па само прођу или седе са нама који једемо док се не заврши или пак чекају испред и запале цигарету итд.
 
Ovo me je zanimalo da li smatraju čudnim ako neko ne jede meso, npr. pojedem sve od ručka ali ostavim meso...

Hvala.

Jedeš šta god hoćeš i koliko hoćeš od onoga šta ima na liniji, ali se moraš pojaviti na liniji.
Ponavljano potpuno odbijanje obroka bi bilo primećeno i izazvalo bi uzbunu. Reakcija bi verovatno bila razgovor sa starešinom - oficirom i ukoliko bi im bilo šta bilo sumnjivo slanje kod doktora u ambulantu i kod psihologa. Ako postoji i najmanja sumnja dalje u bolnicu, ako nema znaka fizičke bolesti onda na ispitivanje na psihijatriju.


Već sam ranije ovde pisao svoj lični doživljaj služenja vojnog roka u pešadiji u Vojsci Srbije (dakle ne vojsci SCG, VJ ili JNA).

Vojna obuka ima 2 cilja:
1. Klasična vojnička obuka (strojeva obuka, obuka za naoružanje, taktička obuka,..)
2. Promena obrazaca ponašanja vojnika, načina reagovanja na razne situacije i stanja svesti, drugim rečima ,,uvojničavanje".

Ovo drugo je lično mislim izraženije i bitnije od same strojeve i taktičke obuke. Da se rukuje recimo puškom, nauči da gađa i izvrši gađanje je dovoljno nekoliko sati, ali za ,,uvojničavanje" je potrebno određeno vreme. Tek kada se razvije ovo drugo dobijaš vojnika.

Prethodno sam napisao da bih pojasnio i pitanje vezano za obroke.

Osnovno pravilo koje postoji u vojsci uvek i na svakom nivou je pravilo ,,uniformnosti" - svi sve isto i na isti način.
Izuzetak u ishrani je odvojeni obrok za muslimane ako je obrok sa svinjskim mesom ili masti.
Sredom i petkom koliko se sećam bi postojala posna kombinacija pa ko želi uzme, bez ograničenja. Ako bi nestalo posnog kuvanog obroka, a neko traži izvadili bi npr. neku konzervu sardina ili slično. Za badnji dan koji sam dočekao u kasarni svi smo imali samo posne obroke na liniji.

Kako skoro sve u vojsci ima za cilj uvojničavanje pa je tako i sa obedovanjem.

- Ne znam nikoga ko nakon par dana u kasarni ne bi pojeo ceo obrok koji je dobio iako je pre kasarne to bila hrana koju ,,ne voli i ne jede".

- Ko je došao u vojsku sa viškom kilograma bi po pravilu mršavio, oni mršavi bi dobijali na težini.

- U moje vreme je hrana bila solidna i po količini i kvalitetu i postojao je izbor glavnog obroka. Meso je bilo obavezno prisutno u bar 2 dnevna obroka. Uz ručak uvek salata i uvek ili voće ili nešto slatko (industijski rolat, pita, sutlijaš, kompot, neki slatki keks, sok). Za užinu (,,marendu") između doručka i ručka sok u tetrapaku 0,2l i nešto slatko (napolitanke, Eurokrem blok) ili neka kesica kikirikija i slično. Obavezan je prilog u obliku znatne količine nekog kuvanog povrća (šargarepa, grašak, boranija,....) valjda predviđeno da neko ne bi imao problema sa zatvorom.
Na žalost 90-tih i početkom 2000-tih je hrana bila vrlo oskudna.

- Hleba uvek ima i svako ga uzima koliko mu treba. Ako mu obrok nije dovoljan količinom može da se dopuni hlebom.

- Hleb u kasarnu dolazi svaki dan, ali se nikada ne jede svež. On završava u hlebari, velikoj odvojenoj prostoriji na čijim policama hleb odležava. U najboljem slučaju se jede jučerašnji hleb ali najčešće onaj od pre 2-3 dana. Navodno takav je zdravijii da se jede, ali je tu sigurano i razlog da se pravi rezerva hleba u kasarni (a po potrebi i svakome da sledovanje od pola hleba koji se stavlja u za to predviđeni prostor u omraženom birbenom rancu).

- Postoji jedno nepisano pravilo - Kada god možeš da jedeš, jedi; Kada god možeš da spavaš - spavaj.
Zbog ovog spavanja se verovatno i obuka u vidu predavanja odvijala napolju stojeći na nogama, jer čim bi se ušlo u neku učionicu ili selo na neki zidić, zemlju, klupu u roku od 2 minuta bi pola vojnika spavalo. Bilo je onih koji su mogi da budu u polusnu dok se kreću u stroju.

- Vojnici tačno znaju ko stvarno posti kao vernik i ako bi recimo ostao samo jedan posni obrok na liniji, a poslednji vojnik u liniji iskreno i redovno posti, taj posni obrok ne bi uzimali kako bi ostao za tog ko posti.
- Jede se brzo, na početku je to uslovljeno trajanjem obroka starešine, kada on ustane od stola (poslednji uzima obrok sa linije, a prvih dana obuke bi ustajao na recimo pola svog obroka) to je zvanično kraj obroka za njegovu jedinicu. Za par dana svi žure sa obrokom prirodno.

- Iako postoje česme za pranje ruku na ulazu u trpezarijski blok, za par dana to više niko ne radi. Pranje ruku postane zaludan posao, ni ne primeti niko da su ruke masne od puške i blatnjave.

- Iako je postojao izbor obroka, najpoželjniji obrok bi brzo nestao sa linije. Iz tog razloga se svaki dan menjao redosled ulaska jedinica (četa) na obroke. Poslednja ulazi četa koja je juče bila prva. KTB (kuhinjsko trpezarijski blok) je po pravilu uz pistu. Na doručak i ručak se išlo nakon postrojavanja na pisti. Oružje i borbena oprema se ostavljala složena na pisti uz jednog ,,požarnog" vojnika koji čuva oružje i opremu. Prvi iz čete koji uzme obrok ima obavezu da posebno brzo jede i izađe da zameni požarnog kako bi i on jeo.

- Kolektivno kažnjavanje mada zvanično zabranjeno se vrlo suptilno primenjivalo i to vrlo efikasno i u vezi sa obedovanjem. Četa ili vod sa kojima bi bilo nekih problema bi ostajali duže na pisti da im se nešto objasni, da uvežbaju strojeve radnje ili slično. Na taj način ulaze poslednji na obrok i jedu najnepoželjniji obrok, preskaču ustaljenu promenu redosleda ulaska. Vojnici nakon toga sami između sebe rasprave zašto je to tako bilo i zbog koga. Ako je to posledica kolektivne krivice konstatuju nešto tipa - J..bi ga, jeli smo g.... šta da se radi. Ako je posledica ponašanja pojedinca ili manje grupe u jedinici vrlo efikasno se većina raspravi sa njima.

Izvinite na dugačkom tekstu. Možda nekog zanima da donekle stekne neki utisak.
 
Poslednja izmena:
Jedeš šta god hoćeš i koliko hoćeš od onoga šta ima na liniji, ali se moraš pojaviti na liniji.
Ponavljano potpuno odbijanje obroka bi bilo primećeno i izazvalo bi uzbunu. Reakcija bi verovatno bila razgovor sa starešinom - oficirom i ukoliko bi im bilo šta bilo sumnjivo slanje kod doktora u ambulantu i kod psihologa. Ako postoji i najmanja sumnja dalje u bolnicu, ako nema znaka fizičke bolesti onda na ispitivanje na psihijatriju.


Već sam ranije ovde pisao svoj lični doživljaj služenja vojnog roka u pešadiji u Vojsci Srbije (dakle ne vojsci SCG, VJ ili JNA).

Vojna obuka ima 2 cilja:
1. Klasična vojnička obuka (strojeva obuka, obuka za naoružanje, taktička obuka,..)
2. Promena obrazaca ponašanja vojnika, načina reagovanja na razne situacije i stanja svesti, drugim rečima ,,uvojničavanje".

Ovo drugo je lično mislim izraženije i bitnije od same strojeve i taktičke obuke. Da se rukuje recimo puškom, nauči da gađa i izvrši gađanje je dovoljno nekoliko sati, ali za ,,uvojničavanje" je potrebno određeno vreme. Tek kada se razvije ovo drugo dobijaš vojnika.

Prethodno sam napisao da bih pojasnio i pitanje vezano za obroke.

Osnovno pravilo koje postoji u vojsci uvek i na svakom nivou je pravilo ,,uniformnosti" - svi sve isto i na isti način.
Izuzetak u ishrani je odvojeni obrok za muslimane ako je obrok sa svinjskim mesom ili masti.
Sredom i petkom koliko se sećam bi postojala posna kombinacija pa ko želi uzme, bez ograničenja. Ako bi nestalo posnog kuvanog obroka, a neko traži izvadili bi npr. neku konzervu sardina ili slično. Za badnji dan koji sam dočekao u kasarni svi smo imali samo posne obroke na liniji.

Kako skoro sve u vojsci ima za cilj uvojničavanje pa je tako i sa obedovanjem.

- Ne znam nikoga ko nakon par dana u kasarni ne bi pojeo ceo obrok koji je dobio iako je pre kasarne to bila hrana koju ,,ne voli i ne jede".

- Ko je došao u vojsku sa viškom kilograma bi po pravilu mršavio, oni mršavi bi dobijali na težini.

- U moje vreme je hrana bila solidna i po količini i kvalitetu i postojao je izbor glavnog obroka. Meso je bilo obavezno prisutno u bar 2 dnevna obroka. Uz ručak uvek salata i uvek ili voće ili nešto slatko (industijski rolat, pita, sutlijaš, kompot, neki slatki keks, sok). Za užinu (,,marendu") između doručka i ručka sok u tetrapaku 0,2l i nešto slatko (napolitanke, Eurokrem blok) ili neka kesica kikirikija i slično. Obavezan je prilog u obliku znatne količine nekog kuvanog povrća (šargarepa, grašak, boranija,....) valjda predviđeno da neko ne bi imao problema sa zatvorom.
Na žalost 90-tih i početkom 2000-tih je hrana bila vrlo oskudna.

- Hleba uvek ima i svako ga uzima koliko mu treba. Ako mu obrok nije dovoljan količinom može da se dopuni hlebom.

- Hleb u kasarnu dolazi svaki dan, ali se nikada ne jede svež. On završava u hlebari, velikoj odvojenoj prostoriji na čijim policama hleb odležava. U najboljem slučaju se jede jučerašnji hleb ali najčešće onaj od pre 2-3 dana. Navodno takav je zdravijii da se jede, ali je tu sigurano i razlog da se pravi rezerva hleba u kasarni (a po potrebi i svakome da sledovanje od pola hleba koji se stavlja u za to predviđeni prostor u omraženom birbenom rancu).

- Postoji jedno nepisano pravilo - Kada god možeš da jedeš, jedi; Kada god možeš da spavaš - spavaj.
Zbog ovog spavanja se verovatno i obuka u vidu predavanja odvijala napolju stojeći na nogama, jer čim bi se ušlo u neku učionicu ili selo na neki zidić, zemlju, klupu u roku od 2 minuta bi pola vojnika spavalo. Bilo je onih koji su mogi da budu u polusnu dok se kreću u stroju.

- Vojnici tačno znaju ko stvarno posti kao vernik i ako bi recimo ostao samo jedan posni obrok na liniji, a poslednji vojnik u liniji iskreno i redovno posti, taj posni obrok ne bi uzimali kako bi ostao za tog ko posti.
- Jede se brzo, na početku je to uslovljeno trajanjem obroka starešine, kada on ustane od stola (poslednji uzima obrok sa linije, a prvih dana obuke bi ustajao na recimo pola svog obroka) to je zvanično kraj obroka za njegovu jedinicu. Za par dana svi žure sa obrokom prirodno.

- Iako postoje česme za pranje ruku na ulazu u trpezarijski blok, za par dana to više niko ne radi. Pranje ruku postane zaludan posao, ni ne primeti niko da su ruke masne od puške i blatnjave.

- Iako je postojao izbor obroka, najpoželjniji obrok bi brzo nestao sa linije. Iz tog razloga se svaki dan menjao redosled ulaska jedinica (četa) na obroke. Poslednja ulazi četa koja je juče bila prva. KTB (kuhinjsko trpezarijski blok) je po pravilu uz pistu. Na doručak i ručak se išlo nakon postrojavanja na pisti. Oružje i borbena oprema se ostavljala složena na pisti uz jednog ,,požarnog" vojnika koji čuva oružje i opremu. Prvi iz čete koji uzme obrok ima obavezu da posebno brzo jede i izađe da zameni požarnog kako bi i on jeo.

- Kolektivno kažnjavanje mada zvanično zabranjeno se vrlo suptilno primenjivalo i to vrlo efikasno i u vezi sa obedovanjem. Četa ili vod sa kojima bi bilo nekih problema bi ostajali duže na pisti da im se nešto objasni, da uvežbaju strojeve radnje ili slično. Na taj način ulaze poslednji na obrok i jedu najnepoželjniji obrok, preskaču ustaljenu promenu redosleda ulaska. Vojnici nakon toga sami između sebe rasprave zašto je to tako bilo i zbog koga. Ako je to posledica kolektivne krivice konstatuju nešto tipa - J..bi ga, jeli smo g.... šta da se radi. Ako je posledica ponašanja pojedinca ili manje grupe u jedinici vrlo efikasno se većina raspravi sa njima.

Izvinite na dugačkom tekstu. Možda nekog zanima da donekle stekne neki utisak.
Ako dobijem npr. za ručak krompir i meso, sa nekom salatom, i pojedem samo krompir i salatu, to nije problem, tako sam shvatio.
 
Могао си да кажеш на линији да ти не ставе месо. А ако га ставе, можеш са неким да се договориш увек ће бити неко ко хоће. Шта више, то ти може бити и добра монета за трговину са класићима
 
A jel neko od popij jednu za put ekipe dobio otkaz za one ljude sto pobise na magistrali? Nije
I jos hoce na regrutima da se izivljavaju.
 
Jedeš šta god hoćeš i koliko hoćeš od onoga šta ima na liniji, ali se moraš pojaviti na liniji.
Ponavljano potpuno odbijanje obroka bi bilo primećeno i izazvalo bi uzbunu. Reakcija bi verovatno bila razgovor sa starešinom - oficirom i ukoliko bi im bilo šta bilo sumnjivo slanje kod doktora u ambulantu i kod psihologa. Ako postoji i najmanja sumnja dalje u bolnicu, ako nema znaka fizičke bolesti onda na ispitivanje na psihijatriju.


Već sam ranije ovde pisao svoj lični doživljaj služenja vojnog roka u pešadiji u Vojsci Srbije (dakle ne vojsci SCG, VJ ili JNA).

Vojna obuka ima 2 cilja:
1. Klasična vojnička obuka (strojeva obuka, obuka za naoružanje, taktička obuka,..)
2. Promena obrazaca ponašanja vojnika, načina reagovanja na razne situacije i stanja svesti, drugim rečima ,,uvojničavanje".

Ovo drugo je lično mislim izraženije i bitnije od same strojeve i taktičke obuke. Da se rukuje recimo puškom, nauči da gađa i izvrši gađanje je dovoljno nekoliko sati, ali za ,,uvojničavanje" je potrebno određeno vreme. Tek kada se razvije ovo drugo dobijaš vojnika.

Prethodno sam napisao da bih pojasnio i pitanje vezano za obroke.

Osnovno pravilo koje postoji u vojsci uvek i na svakom nivou je pravilo ,,uniformnosti" - svi sve isto i na isti način.
Izuzetak u ishrani je odvojeni obrok za muslimane ako je obrok sa svinjskim mesom ili masti.
Sredom i petkom koliko se sećam bi postojala posna kombinacija pa ko želi uzme, bez ograničenja. Ako bi nestalo posnog kuvanog obroka, a neko traži izvadili bi npr. neku konzervu sardina ili slično. Za badnji dan koji sam dočekao u kasarni svi smo imali samo posne obroke na liniji.

Kako skoro sve u vojsci ima za cilj uvojničavanje pa je tako i sa obedovanjem.

- Ne znam nikoga ko nakon par dana u kasarni ne bi pojeo ceo obrok koji je dobio iako je pre kasarne to bila hrana koju ,,ne voli i ne jede".

- Ko je došao u vojsku sa viškom kilograma bi po pravilu mršavio, oni mršavi bi dobijali na težini.

- U moje vreme je hrana bila solidna i po količini i kvalitetu i postojao je izbor glavnog obroka. Meso je bilo obavezno prisutno u bar 2 dnevna obroka. Uz ručak uvek salata i uvek ili voće ili nešto slatko (industijski rolat, pita, sutlijaš, kompot, neki slatki keks, sok). Za užinu (,,marendu") između doručka i ručka sok u tetrapaku 0,2l i nešto slatko (napolitanke, Eurokrem blok) ili neka kesica kikirikija i slično. Obavezan je prilog u obliku znatne količine nekog kuvanog povrća (šargarepa, grašak, boranija,....) valjda predviđeno da neko ne bi imao problema sa zatvorom.
Na žalost 90-tih i početkom 2000-tih je hrana bila vrlo oskudna.

- Hleba uvek ima i svako ga uzima koliko mu treba. Ako mu obrok nije dovoljan količinom može da se dopuni hlebom.

- Hleb u kasarnu dolazi svaki dan, ali se nikada ne jede svež. On završava u hlebari, velikoj odvojenoj prostoriji na čijim policama hleb odležava. U najboljem slučaju se jede jučerašnji hleb ali najčešće onaj od pre 2-3 dana. Navodno takav je zdravijii da se jede, ali je tu sigurano i razlog da se pravi rezerva hleba u kasarni (a po potrebi i svakome da sledovanje od pola hleba koji se stavlja u za to predviđeni prostor u omraženom birbenom rancu).

- Postoji jedno nepisano pravilo - Kada god možeš da jedeš, jedi; Kada god možeš da spavaš - spavaj.
Zbog ovog spavanja se verovatno i obuka u vidu predavanja odvijala napolju stojeći na nogama, jer čim bi se ušlo u neku učionicu ili selo na neki zidić, zemlju, klupu u roku od 2 minuta bi pola vojnika spavalo. Bilo je onih koji su mogi da budu u polusnu dok se kreću u stroju.

- Vojnici tačno znaju ko stvarno posti kao vernik i ako bi recimo ostao samo jedan posni obrok na liniji, a poslednji vojnik u liniji iskreno i redovno posti, taj posni obrok ne bi uzimali kako bi ostao za tog ko posti.
- Jede se brzo, na početku je to uslovljeno trajanjem obroka starešine, kada on ustane od stola (poslednji uzima obrok sa linije, a prvih dana obuke bi ustajao na recimo pola svog obroka) to je zvanično kraj obroka za njegovu jedinicu. Za par dana svi žure sa obrokom prirodno.

- Iako postoje česme za pranje ruku na ulazu u trpezarijski blok, za par dana to više niko ne radi. Pranje ruku postane zaludan posao, ni ne primeti niko da su ruke masne od puške i blatnjave.

- Iako je postojao izbor obroka, najpoželjniji obrok bi brzo nestao sa linije. Iz tog razloga se svaki dan menjao redosled ulaska jedinica (četa) na obroke. Poslednja ulazi četa koja je juče bila prva. KTB (kuhinjsko trpezarijski blok) je po pravilu uz pistu. Na doručak i ručak se išlo nakon postrojavanja na pisti. Oružje i borbena oprema se ostavljala složena na pisti uz jednog ,,požarnog" vojnika koji čuva oružje i opremu. Prvi iz čete koji uzme obrok ima obavezu da posebno brzo jede i izađe da zameni požarnog kako bi i on jeo.

- Kolektivno kažnjavanje mada zvanično zabranjeno se vrlo suptilno primenjivalo i to vrlo efikasno i u vezi sa obedovanjem. Četa ili vod sa kojima bi bilo nekih problema bi ostajali duže na pisti da im se nešto objasni, da uvežbaju strojeve radnje ili slično. Na taj način ulaze poslednji na obrok i jedu najnepoželjniji obrok, preskaču ustaljenu promenu redosleda ulaska. Vojnici nakon toga sami između sebe rasprave zašto je to tako bilo i zbog koga. Ako je to posledica kolektivne krivice konstatuju nešto tipa - J..bi ga, jeli smo g.... šta da se radi. Ako je posledica ponašanja pojedinca ili manje grupe u jedinici vrlo efikasno se većina raspravi sa njima.

Izvinite na dugačkom tekstu. Možda nekog zanima da donekle stekne neki utisak.
Ово за хлеб више не важи, лично сам пропуштао ујутру возило са хлебом као помоћник дежурног касарне и тај хлеб је био послужен исти дан свеж.
 

Za vozaca znamo da ste ga "uhapsili", ne brini. I to se odavno zaboravilo. A gde je tu oficir koji komanduje jedinicom, gde je lanac komande koji rado potezete kad treba da se tera vojnik u plastenje sena ili da privlaci neprijateljsku vatru?
Retoricko pitanje, znamo gde je. Taj greje fotelju cekajuci da mu vrhovni komandant jednog dana udeli stan.
 
Ово за хлеб више не важи, лично сам пропуштао ујутру возило са хлебом као помоћник дежурног касарне и тај хлеб је био послужен исти дан свеж.
Не знам која је то година била, ја сам јео бајати (од јуче). Иначе сматрам да је то заиста здравије
 
ALAS je bio na naslovnici kataloga za PARTNER još pre 18 godina, 2007. Znam jer imam negde sačuvan taj primerak.
Ne znam šta bi sa time na kraju.

S druge strane, pohvalni su ishodi nekih drugih projekata, poput Nore, Lazara i Miloša.
ALAS je zastareo jos pre 10 godina i generalno sluzi kao sarena laza da bi jedna privatna firma proizvodila i prodavala svasta nesto sto nije visoka tehnologija. Ako bi iskoristili nekako sistem i da ih promene brzinski u dronove kojima se upravlja pomocu optickog kabla i puna kapa. To je sad aktuelno i koristi se u Ukrajini naveliko jer je otporno na ometanje.

Evo jedan clanak o tome: https://www.forbes.com/sites/davidhambling/2024/03/08/russian-fiber-optic-drone-can-beat-any-jammer/

Za ostatak namenske koju vodi drzava, kapa dole.
 
ALAS je zastareo jos pre 10 godina i generalno sluzi kao sarena laza da bi jedna privatna firma proizvodila i prodavala svasta nesto sto nije visoka tehnologija. Ako bi iskoristili nekako sistem i da ih promene brzinski u dronove kojima se upravlja pomocu optickog kabla i puna kapa. To je sad aktuelno i koristi se u Ukrajini naveliko jer je otporno na ometanje.

Evo jedan clanak o tome: https://www.forbes.com/sites/davidhambling/2024/03/08/russian-fiber-optic-drone-can-beat-any-jammer/

Za ostatak namenske koju vodi drzava, kapa dole.
Ово је у потпуности нетачно. Реч је о компанији ЕдеПро а АЛАС има неколико модова који користи и војска УАЕ као бродски систем. А оптички кабал користе и други системи. Ракетни мотор АЛАС је сјајан и може се надоградити као што је то саса и учињено делимично на систему Огањ модуларни.
 
ALAS je bio na naslovnici kataloga za PARTNER još pre 18 godina, 2007. Znam jer imam negde sačuvan taj primerak.
Ne znam šta bi sa time na kraju.

S druge strane, pohvalni su ishodi nekih drugih projekata, poput Nore, Lazara i Miloša.
Alas je implementiran na novi modularni Oganj M18. Prva baterija je od skoro u upotrebi. Za platformu je izabran novi FAP 2234 sa novom oklopljenom kabinom.

1736969303646.png
 
Naivno pitanje: zašto je klupko kabla u dronu, a ne sa druge strane?
Da je suprotno, morao bi da tegli kabl da bi se odmotao kalem tri kilometra od drona... zamisli silu koja treba da se to postigne.... zamisli da si tri kilometra od kalema i da treba da povučeš kabl da bi se na suprotnom kraju kabl odmotao....

Jedino što bi postigao je da kabl pukne...

Zato je kalem u dronu i polako otpušta kabl dok dron ide levo desno gore dole... kabl nije nategnut, te ne može ni da pukne.
 
Ово је у потпуности нетачно. Реч је о компанији ЕдеПро а АЛАС има неколико модова који користи и војска УАЕ као бродски систем. А оптички кабал користе и други системи. Ракетни мотор АЛАС је сјајан и може се надоградити као што је то саса и учињено делимично на систему Огањ модуларни.
Evo sta sve EdePro proizvodi za ALAS,koje sve podsisteme https://www.edepro.com/sr/vesti/nova-godina-sa-novim-dostignucima

 
Od ovih stvari što lete - jbg, nisam siguran da je mnogo :(
Komarac možda?
Vrabac?
...i to je to... da ja mogu da se setim.
 
Ово је у потпуности нетачно. Реч је о компанији ЕдеПро а АЛАС има неколико модова који користи и војска УАЕ као бродски систем. А оптички кабал користе и други системи. Ракетни мотор АЛАС је сјајан и може се надоградити као што је то саса и учињено делимично на систему Огањ модуларни.

Koriste se brodski sistemi jer je mnogo lakse pogoditi brod na pucini nego bilo koje drugo vozilo na kopnu sa kamuflazom itd. Nadam se da je svima jasna razlika izmedju te dve mete.

Kompanija EdePro je privatna firma u kojoj je bilo nebrojeno nezgoda zbog nepostovanja bezbedonosnih standarda, mnogo radnika je poginulo i ostalo trajno osakaceno. Zbog sistema koji je beskoristan i koji se nigde ne koristi, sve druge zemlje su odavno odustale od optickog kabla, amerika i izrael pre 10-20 godina.
 
Vrh