Šta je novo?

Vojska i Namenska industrija Srbije

Da li ste za povratak vojnog roka?

  • Da

    Glasovi: 111 30,3%
  • Ne

    Glasovi: 227 62,0%
  • Ne znam

    Glasovi: 28 7,7%

  • Ukupno glasača
    366
Vojni sindikat Srbije (VSS) upozorio je da je zbog "grubog nepoštovanja prava iz radnog odnosa" i "nenamenskog i nezakonitog angažovanja" profesionalnih pripadnika vojske, povećan broj zahteva za prekid profesionalne vojne službe.

Vojsku cine vojnici sa licnim naoruzanjem (puskama) i sistemom komande.
Sva dodadna krupna tehnika je samo nadogradnja sistema.
Tehnika bez vojnika je samo obican vozni park.

Ono sto je kod nas vidljivo poslednjih godina jeste velika diskrepanca koja se sa jedne strane ogleda kroz objektivno ulaganje u nabavku nove vojne tehnike i povecanje vojnog budzeta, a sa druge odsustvo ulaganja u ljude.
Da situacija bude jos apsurdnija formiraju se nove jedinice, a vojske nema.

S obzirom da je uspostavljen sistem profesionalne vojske, sto se radne snage tice, jednostavno vaze kapitalisticki trzisni uslovi. Hoces kvalitetni kadar - plati i naprivi im uslove na poslu da se osecaju prijatno. Ili ako su uslovi na poslu losi, kompenzuj nesrazmernim povecanjem plate da bi zadrzao ljude. Hoces da ljudi odu odnosno da smanjis broj zaposlenih - drzi niske plate (u odnosuna konkurenciju) i ucini uslove na poslu neprijatnim.

I sada imamo cinjenicu da novca u drzavi i sistemu ima, a radna snaga se ne stimulise da ostane na poslu (vojsci), odnosno da da se privuce nova.

Zasto je to tako? Da li organizatori sistema ne znaju za ove osnovne ekonomske postulate?
Pa dobro, cak i ako ne znaju mogu da pitaju npr. Vesica koji je deo sistema i koji je to shvatio, da im objasni. Vec nedeljama covek kroz medije objasnjava Aerodromu Beograd i Vansiju ove ekonomske postulate - hoces radnike na aerodromu, plati pa ce doci.

Sada podjimo od pretpostavke da im je prethodno opisani ekonomski sistem jasan (vec su ga znali ili su ga naucili od Vesica) pa postavimo pitanje zasto je i dalje isto? Zasto se i dalje nista ne radi po pitanju privlacenja kadra?

Meni se zakljucak namece da je to tako, zato sto treba da bude tako, odnosno da neko trazi da tako bude (priznajem da mi je zakljucak na nivou deteta iz nizih razreda osnovne skole ali neki slozeniji tesko mogu da donesem).

Kako bi se doneo konacan zakljucak, slede neka objektivno postojeca, cinjenicna stanja.

Uzmimo u racunicu cinjenicu da, ima vec 10 godina, drzava ima sporazum sa MMF-om, koji ,,daje smernice" gde ce se i kako trositi i ulagati novac iz budzeta (pocevsi od ulaganja u infrastrukturu, odredjivanja cene struje, plata u javnom sektoru, sto je naravno i vojska itd.).

Zatim sledeca cinjenica, ko je MMF, ko stoji iza njega, ciji je?
Koliko znam to su zemlje ,,zapada".

Sledeca cinjenica: Srbija je zemlja koja nema kontrolu (potpuni suverenitet) nad delom svoje ustavom definisane teritorije i stanovnistva.
Ustavna obaveza vojske je da cuva suverenitet zemlje i spoljne granice.

Zemlje koje stoje iza MMF-a, ne priznaju suverenitet Srbiji na celokupnoj ustavom definisanoj teritoriji.
Kako ne bi doslo do ,,eskalacije", iz cisto miroljubivih razloga, MMF i zemlje koje stoje iza njega smatraju da treba ,,zauzdati" onoga cija je ustavna obaveza da drzi suverenitet nad teritorijom zemlje, cisto kao druga linija odbrane, ako se odmetnu prethodno uspostavljeni mehanizmi.

Iz svega zakljucujem, da ce se situacija sa kadrom VS drasticno promeniti, onog momenta kada budu definisane granice zemlje. Tada ce se rampa podici i uspostaviti i zdrava ekonomska logika za upravljanje kadrovima.
Cenim da je razresenje blizu. Tehnika vec dolazi kao prethodnica, a kadar ce poceti uskoro da se privlaci i dolazi kad se stvore prethodni uslovi. Vec ima nekih naznaka da se rasplet priblizava.

A ne vezano za prethodna krupna razmatranja trenutne cinjenice su sledece:

- plata profesionalnog vojnika je manja od plate prodavacice u bilo kojoj beogradskoj trafici.

- postoji deficit radne snage na trzistu i poslovi se nude.

- plata onog Vesicevog fizikalca koji nosi torbe na aerodromu je veca od plate oficira srednjeg cina (recimo kapetana).
Ovde su klasicni trupni oficiri od kojih se ocekuje da po potrebi rizikuju zivot u nekom tenku (tenkisti), stoje iza topa na liniji povratne vatre (artiljerac), da jurisa na bajonet u rovu (pesadinac).
Takodje ti kapetani su i visoko strucni inzenjerski kadar koji npr. projektuje bespilotne letelice u VTI, hemicari koji rade na eksplozivima, elektroinzenjeri i informaticari, lekari.... i svi primaju platu kao npr. kapetani, manje od Vesicevog nosaca torbi na aerodromu (koliko procitah na ovom forumu da primaju).

- uslovi na poslu su losiji nego kod Vesicevih nosaca.
Jeste sada ih teraju da prekovremeno nose kofere za koje ih dodatno plate. Ali su navedeni kapetani i vojnici vec dve godine u prekovremenom radu koji traje nedeljama u kontinuitetu po 24 h. Prekovremeni rad se isplacuje sa dnevnicom valjda od oko 1000 din za dan.
Cak i u redovnim uslovima je priroda posla takva da je neprijatna, jer se zasniva na principu naredjenja, rigidne strukture.
Konstantno pretnja nad glavom da ce biti premesteni na drugo radno mesto, ili u drugi grad u prekomandu stotine kilometara od porodice (ono sto je nekad postojalo da ih prate zene, vise ne vazi, zene imaju svoj posao, platu i zivot i ostaju kod kuce,...).

- profesionalni vojnici su cesto bili, a sada ih je u vojsci sve manje, seljaci sa imanjima, stokom. Posao profesionalnog vojnika je bio privlacan dok je bilo malo dana terena, predvidjeno radno vreme (odsutnost koju je na imanju mogla privremeno da pokrije porodica), a motiv sigurna rezervna plata, radni staz koji tece i zdravstveno osiguranje za decu i zenu koja je nezaposlena i radi samo na imanju.
Druga velika grupa su zanatlije, samostalci koji uz iste motive kao prethodni posle radnog vremena krece, zidaju, rade kao elektricari...
I prva i druga grupa napusta vojsku jer zbog celog dana u kasarni ili na terenu ne mogu da vode domacinstvo ili rade paralelno.
Oficiri zbog svoje prirode posla ne mogu da rade paralelno, pa im je finansijska situacija losija nego vojnicima.

- raditi u vojsci je postalo drustveno ,,demode", zaostalo. Pa tako svaka kuvarica misli da je bitnija od navedenog kapetana elektroinzenjera (a sto i ne bi kada ima vecu platu).

- kako su mi pre vise godina poznanici rekli, bilo je ,,preporuceno" da se kroz grad ne ide u uniformi, kako bi se izbegle neprijatne situacije u slucaju nailaska na nekog ,,pacifistu" ili borca protiv vlasti koji bi ti na ulici sasuo sta misli protiv vlasti, jer pobogu, ti si u uniformi pa si njihov.....

Pa da sumiram. Vojnika ce biti kada se plate. Mislim da ce uskoro to poceti da se desava, a da ce pre toga da se resi pitanje teritorije na kojoj ce delovati. Tada ce stici i dozvola da se plate povecaju i uslovi rada poboljsaju. Za taj momenat su vec pocele pripreme u vidu nabavke skupe tehnike, koje trenutno ima vise nego ljudi da je koriste.

Oprostite na dugackom tekstu!
 
Poslednja izmena:
Da ipak nastavimo sa vedrijom tehnickom pricom.

Vracam se na Airbus C-295, avion koji je nabavljen za VS, ciji sam ljubitelj i za koji mislim da je pravi pogodak.
Pravi radni konj, za surovu eksploataciju.

Sa jedne strane se pitamo da li je isplativo da leti za Centralnnoafricku republiku, a sa druge moze da slece na pokosenu livadu duzine manje od 700m. Na toj livadi ne zahteva nikakav prihvat i logistiku.
Pa kod nas moze da leti neverovatne rute, npr. iz Divaca (Valjevo) za Davidovac (Paracin).

Malo stariji snimci. Realne vojne, terenske eksploatacije.
Na drugom snimku ima i par kadrova nesto kraceg prethodnika C-235.



 
Cudi me da nema nigde nikakvih komentara za izvrsenu isporuku 66 Hamera za VS.

To su oni koje su valjda najavljivali pre dve godine. Ali izgleda da smo tek sada zasluzili isporuku.

Imam pitanje ako neko zna, mislim da je vrlo bitno.

Da li oklopljeni Hameri podlezu ,,Sporazumu o subregionalnoj kontroli naoruzanja"?

Da li su obuhvaceni kategorijom borbena oklopna vozila, pa nam samim tim zauzimaju broj do dozvoljenog limita za navedenu kategoriju koja je i inace najkriticnija u sporazumu?

Za one koje ne znaju o cemu je rec, pojasnicu naknadno, ali vec vidim da ce biti poduzi tekst.
 
Poslednja izmena:
Znam momka koji je završio akademiju sa 9.40 kao i vojnu gimnaziju prije toga i radio je mislim 4 god i vratio im uniformu i sad ceka obračun koliko mora da im plati
 
Cudi me da nema nigde nikakvih komentara za izvrsenu isporuku 66 Hamera za VS.

To su oni koje su valjda najavljivali pre dve godine. Ali izgleda da smo tek sada zasluzili isporuku.

Imam pitanje ako neko zna, mislim da je vrlo bitno.

Da li oklopljeni Hameri podlezu ,,Sporazumu o subregionalnoj kontroli naoruzanja"?

Da li su obuhvaceni kategorijom borbena oklopna vozila, pa nam samim tim zauzimaju broj do dozvoljenog limita za navedenu kategoriju koja je i inace najkriticnija u sporazumu?

Za one koje ne znaju o cemu je rec, pojasnicu naknadno, ali vec vidim da ce biti poduzi tekst.
Мислим да је ван категорија која падају под тај уговор и да се ту рачунају само тенкови, борбена возила пешадије и артиљерија. И Хрватска је добила крш оних МРАПова повучених из Авгнистана и Ирака нпр. па они нису никад улазили у збир.
 

RIAT 2023. godine uzivo. Koga interesuje neka vrati na -1:05:00 (trenutnog snimka) neka pogleda kako je covek leteo na Rafalu.
 
Sporazum o podregionalnoj kontroli naoruzanja

Uvod:

Na kraju hladnog rata, mislim 1990. Godine, sve evropske zemlje, izuzev tada Jugoslavije (raspad u toku) su prihvatile ,,Sporazum o konvencijalnom naoruzanju u Evropi" (CFE), koji definise maksimalni broj i raspored 5 tipova konvencijalnih orudja na prostoru izmedju Atlantika i Urala.


Ratovi u trouglu Bosna i Hercegovina - Hrvatska - SRJ su zavrseni potpisivanjem Dejtonskog sporazuma, sa aneksima sporazuma ciji sadrzaj zna jako mali broj ljudi i koji se uglavnom prepricava i tumaci bez uvida u sadrzaj.
Dejtonski sporazum se ne odnosi samo na BiH, vec i na Srbiju i Hrvatsku. Srbija i Hrvatska nisu ,,garanti" sporazuma, vec aktivna strana.
Alija Izetbegovic je potpisao u ime muslimanske strane u BiH, S. Milosevic u ime srpske strane u BiH ali i SRJ (kasnije vazi za Srbiju, a jedan deo koji je ovde bitan i na CG), F. Tudjman u ime hrvatske strane u BiH i Hrvatske.

Sastavni deo jednog od aneksa Dejtonskog sporazuma je i ,,Sporazum o podregionalnoj kontroli naoruzanja" - sporazum iz Firence.
Sporazum se poziva na navedeni CFE sporazum.

Sporazum je javno dostupan.
Hrvatska verzija (nisam nasao srpsku).


Sporazumom se definise 5 kategorija naoruzanja i maksimalni brojevi naoruzanja za svaku stranu.

Kategorije na koje se sporazum odnosi i ciji broj limitira su:

1. TENKOVI
2. BORBENA OKLOPNA VOZILA
3. ARTILJERIJA
4. BORBENI AVIONI
5. JURISNI HELIKOPTERI

Strane na koje se odnose sporazum i limiti:

- SRJ, razdvajanjem ukupna brojka pripadujuceg limita je podeljena na clanice
1. SRBIJU i
2. CRNU GORU
3. HRVATSKU
4. BOSNU i HERCEGOVINU
4a. FEDERACIJU BiH
4b. REPUBLIKU SRPSKU

Dati su limiti za celu BiH (isti kao za Hrvatsku) ali i podelneno za FBiH i RS s obzirom da su to bile odvojene vojske. Odnosi limita za FBiH i RS su 2:1.
Spajanjem u nebuloznu zajednicku vojsku BiH, sporazum se primenjuje tako da se naoruzanje vojske BiH u navedenom odnosu rasporedjuje na teritoriju odnoseceg entiteta.

Bitnije odredbe:

- Svaka strana ima komisije kojima su dostupni svi objekti i magacini za smestanje tehnike na teritoriji svih strana kako bi vrsili uvid u stanje.

- Sporazum se odnosi na celokupno naoruzanje koje se nalazi u drzavi. Nije vezano za njegovo stanje, ispravnost i status. Odnosi se i na oruzje koje se nalazi u rezervi.

- Dati su limiti i za snage unutrasnjeg reda, dakle policija i druge potencijalne specijalne i paravojne formacije (zandarmerija, SAJ, ....)
Iz ovog razloga je Policija Srbije i naoruzana teskim naoruzanjem do limita, prebacivanjem tehnike iz vojske ka MUP.

- Sporazumom su definisani rokovi i nacini na koje se resava visak naoruzanja iz navedenih kategorija. Jasno je da su se viskovi odnosili po pravilu na SRJ i RS.
Definisano je da se visak do navedenog roka moze prodati (za SRJ prema visku je to bilo valjda oko 5% ukupne tehnike) i unistiti (za SRJ je to bilo oko 20-25% tehnike u posedu).
Definisani su nacini na koje se svaki tip naoruzanja unustava.

ZANIMLJIVOSTI i ,,slucajnosti"

- rokovi za primenu sporazuma i unistavanje/prodaju viskova su novembar 1997.

- iz sporazuma se moglo teoretski izaci tek nakon valjda 4 godine pod uslovom da preti vojna opasnost.
Pre isteka roka od 4 godine cak i da ima ratne opasnosti, nema napustanja sporazuma i prelazenja limita.

- prvi oruzani sukobi sa OVK na Kosovu, ako se ne varam, su izbili u februaru 1997. godine.

- do pocetka oruzanog sukoba sa NATO-m, SRJ je bila zamrznuta i nije mogla da se dodatno naoruzava jer je vec bila u ispunjenim limitima. Slucajnost?

Vazeci limiti za Srbiju:
1. TENKOVI - 948
2. BORBENA OKLOPNA VOZILA - 786 + mup
3. ARTILJERIJA - 3375 + mup
4. BORBENI AVIONI - 143
5. JURISNI HELIKOPTERI - 46


Stanje 2019. Godine. Pusteno iz MO BiH i preuzeli mediji:


191209029.1_mn.jpg


Od 2019. God. je pocelo uvodjenje domace oklopne tehnike u VS.
Hajde da vidimo gde smo sada sa ispunjenosti limita?
Kojoj kategoriji pripadaju nova sredstva?
Nova sredstva se mogu uvoditi samo do ispunjenja maksimalnih limita.


Da li cemo i sta morati da otpisujemo da bi napravili mesta za novu tehniku?
Posebno se odnosi na kategoriju ,,borbena oklopna vozila" kojih mozemo imati do brojke od 786 kom.


Zato sam i postavio pitanje za Hamere. Da li nam oklopljeni Hameri popunjavaju limit i time nam smanjuju mogucnost popune ozbiljnijim oklopnim sredstvima kao sto je M-80, Lazar, Milos,....

Definisanje kriterijuma po sporazumu za pojedine kategorije cu pisati naknadno.

Valjda ce ovo nekoga zanimati.
 
Poslednja izmena:
Мислим да је ван категорија која падају под тај уговор и да се ту рачунају само тенкови, борбена возила пешадије и артиљерија. И Хрватска је добила крш оних МРАПова повучених из Авгнистана и Ирака нпр. па они нису никад улазили у збир.

Nazalost nije tako.
postojeca kategorija je - borbena oklopna vozila!
Borbena vozila pesadije su samo deo te kategorije. Sledice objasnjenje.

Napisao sam gresku napred, proslo je 20. min za editovanje pa ne mogu da ispravim.
Prvi sukobi sa OVK na Kosovu su poceli u februaru 1998., a ne '97. tj. Oko 3 meseca nakon sto je prosao rok za resavanje viskova (unistenje) do datog limita.
 
2019. смо имали 562 оклопна борбена возила према овом списку. 542 су БВП (320 у активном саставу и 222 у резерви и за обуку). Значи преко тог броја је још 20 возила. Хамвија је до 2017. стигло 40. Претпостављам да су ових 20 БОВ из војне полиције. Осталих старијих типова оклопних возила (БРДМ-2, МТЛБу, БТР-50, БТР-60) има више и можемо закључити да они нису уврштени у ову категорију, као ни Хамвија.

Ево конкретно из документа, Хрватска верзија:
Screenshot_20230715_173537_Samsung Notes.jpg

Значи само оклопни транспортери и БВП (Лазари и М-80).
 
Poslednja izmena:
A da li je toliko bitno kako su klasifikovani? Ili koliko ih ima, koje su varijante i kako će biti korišćeni?

Ne brinite, da je Srbija prekoračila svoju količinu naoružanja u nekom od sporazuma, vrlo brzo bismo bili obavešteni od strane EU, EUFOR, NATO, KFOR, SAD, UN, OSCE i svih drugih mogućih skraćenica.
 
Poslednja izmena:
Што јест, јест, редовно се ти спискови ревидирају. Онда су 1996. експресно расходовани сви они авиони око музеја, тенкови ПТ-76, Т-34 и ОТ М-60.
 
A i nije bitno samo šta kažu mrtva slova na spisku, nego šta kažu svetske sile. Konkretno, ona koja ima primat nad tvojom državom.

Hipotetički govoreći, da Srbija sutradan nabavi 300 BTR-40, Amerika bi bila u fazonu - pfffft, ok, zadržite ih slobodno, nije kao da ne mogu da se izbuše običnom puškom i nije kao da imate posade, mehaničare i delove za sve njih. S druge strane, ako bi Srbija, hipotetički, kojim slučajem imala jako loše odnose sa Amerikom, pa sve i da sutradan poruči 30 vojnih kombija saniteta iz Kine ili Rusije, to će naići na neku pravnu FT1P rampu. Kao što je npr i FK-3 naišao na rampu.

Svi ti sporazumi i dogovori su produkti prava i pravnika. A u pravu i politici sve može. Da, uključujući i međunarodno pravo i uključujući i kobajagi egzaktan spisak sa sporazuma. Kao što u računovodstvu skupoceno imanje može da se zavede kao napušteni pašnjak, tako i u svetu vojske i politike sve može da se zavede kao sve i svašta. Nije bitno šta piše na papiru nego ko je sudija. Sem toga, određena odstupanja od par procenata u odnosu na prvobitni spisak i brojke, su uvek moguća i tolerišu se. Daleko je Srbija od toga da drastično i ozbiljno prevaziđe dopuštenu vojnu moć dogovorenu sporazumom, pa da se sad češljaju spiskovi svaki put kad nešto novo ili ''novo'' polovno stigne. Raspored snaga i moći na Balkanu je ugovoren još odavno i ima ko da prati i vodi računa o tome.

Štaviše, sankcije i reakcije za takve ispade po pravilu se - za male zemlje poput Srbije - implementiraju pre nego što do isporuka uopšte i dođe. Ne čeka se da stignu vozila, pa da se onda poteže pitanje ''e, a da Srbi nisu malo prejaki s ovim?'' Nego se dela preventivno. Opet, kao što je bilo sa FK-3. To je njima bitno. A koji Hamer ili Lazar više ili manje... na to se ni ne osvrću dokle god se ne radi o nekim značajnim prekoračenjima u brojkama.
 
Sporazumom o podregionalnoj kontroli naoruzanja se broji sva tehnika u zemlji, bez obzira na stanje ispravnosti, status aktivne sluzbe ili rezerve.
Date su definicije pojedinih kategorija.
Takodje je za tada postojecu tehniku (u posedu strana), navedeno u koju kategoriju spada.

1. TENKOVI

Limit: 948
Definicija je jasna sta su, pa ne treba siriti.

Ono sto sada imamo i sta nam se broji je M-84, T-72, T-72b1, T-55

Limit je veliki i ne postoji problem sa brojnim stanjem i nece biti u buducnosti.
Zanimljivo moze biti jedino da PT-76 (plivajuci tenk), koji je ranije bio u posedu nije svrstan u tenkove vec u borbena oklopna vozila.


2. OKLOPNA BORBENA VOZILA

Def
. Vozilo sa sopstvenim pogonom koje ima oklopnu zastitu i terensku sposobnost.

Definisano je da postoje 3 kategorije borbenih oklopnih vozila:

2.a - OKLOPNI TRANSPORTERI
2.b - BORBENA VOZILA PESADIJE
2.c - BORBENA VOZILA SA TESKIM NAORUZANJEM

Ukupni Limit za sve 3 podkategorije: 786 + mup


Najveci problem je za tumacenje sta sve spada u ovu kategoriju.

Postoji i posebna kategorija - VOZILO NALIK OKLOPNOM TRANSPORTERU, ODNODNO BVP-u.

Ovde spadaju vozila koja su na istoj sasiji ali ne ispunjavaju sve kriterijume. Recimo to bi bio npr. M-80 koji sluzi kao komandno ili vozilo veze. Ne znam da li to podrazumeva uklanjanje borbene stanice.
Mislim da ova vozila ne ulaze u limit za borbena oklopna vozila.

Bilo koje oklopno vozilo ako je za sanitet ne podleze limitima.

2a - OKLOPNI TRANSPORTERI

Def. Borbeno oklopno vozilo koje je namenjeno za prevoz pesadijskog odeljenja i koje je po pravilu naoruzano orudjem do 20 mm koje je njegov intrgralni odnosno organski deo.


Najvise sporna kategorija u smislu sta obuhvata. Odnosno da li nesto spada u ovu kategoriju, a samim tim da se i racuna u limit za borbena oklopna vozila ili nije ova kategorija i samim tim ne podleze limitu.

,,Prevoz pesadijskog odeljenja" - da li je to onda u toj kategoriji Milos? Lazar i BOV M-20 sigurno jesu. Gde je tu BOV KIV, valjda nije jer nije namenjen za prevoz borbenog odeljenja.

,,po pravilu naoruzano orudjem do 20 mm koje je njegov intrgralni odnosno organski deo" - jako bitno za tumacenje.
MRAP M20 - nema integrisanu borbenu stanicu i sistem za upravljanje vatrom, vec turelu sa mitraljezom koji se skida. Da li ga to iskljucuje iz ove kategorije? Mislim da da i da upravo zbog toga nema daljinsku borbenu stanicu.
Milos kada bi bio bez integrisane daljinske borbene stanice vec sa turelom na koju se montira mitraljez, da li bi ga to iskljucilo iz ove kategorije?
Hamer onda verovatno ovde nije uracunat.

Sta cemo sa onom prvom definicijom koja kaze samo oklopna zastita i terenska sposobnost? Da li onda sve navedeno ipak spada u ovu kategoriju?

Savremeni MRAP-ovi. Mislim da ih cinjenica da uglavnom nemaju intregrisanu borbenu stanicu ,,koja je njihov integrisani, odnosno organski deo" iskljucuje iz kategorije oklopnih transportera, samim tim ne potpadaju pod limit.

Ksko bi se izbegla razlicita tumacenja sporazum je naprojao u ovu kategoriju tada postojeca vozila. Iz ovoga bi se mozda moglo zakljuciti i u koju se kategoriju svrstavaju novouvedena.

Dakle, nabrojano je da u oklopne transportere spadaju tada, a i sada postojeci:
BTR-50, BTR-60, BRDM-2, BOV-M, BOV-VP, BOV-1, MT-LB

2.b BORBENO VOZILO PESADIJE

Necu prenositi def jer je prilicno jasno sta je. Ako postoji nesto sporno, da li je neko vozilo u ovoj grupi, sigurno je da ulazi u ukupnu brojku oklopnih borbenih vozila.
Od starih je navedeno da ovde pripadaju samo M-80.
Potencijalno se ovde mogu uracunati Lazanski i novi Lazar.

2c BORBENO VOZILO SA TESKIM NAORUZANJEM

def. Cev vise od 75 mm i ukupna prazna masa vise od 6t.

Ovde je spadao PT-76. Sada bez kandidata.


3. ARTILJERIJA

Def. Kalibar veci od 75 mm
Ukupni limit: 3375

Definisane su 3 kategorije:

3a - TOPOVI I HAUBICE
3b - MINOBACACI
3C - VISECEVNI LANSERI RAKETA


Ne bi trebalo da bude problema sa dostizanjem limita. Skrecem paznju da su i minobacaci od 82 i 120 mm definisani kao artiljerija.

Od starijih sistema ovde spadaju:
- Gvozdika, vucna Nora, M-46, M-56, D-30, D-20
- PLAMEN (na kamionu i vucni), GRAD, OGANJ, ORKAN
- MB-82 mm, MB-120 mm

Od novih ovde bi trebalo da ide samohodna Nora, Tamnava, Sumadija..

PVO artiljerija nije obuhvacena limitima, izmedju ostalog nema vise od 75 mm.
Raketni PVO je takodje van limita.

Smorih se. Bice i za avijaciju.
 
Poslednja izmena:
Ne razumem, čega tačno se ti to bojiš da mi imamo ili ćemo imati previše?

Ne bojim se da ce biti previse, naprotiv!
Kao sto si rekao, klepice nas sa strane cim se dodje do limita.
Slazem se i sa drugim sto si izneo. Jedna od definicija prava jeste - ,,Pravo je volja vladajuce klase".

Brine me sledece:

Sa postojecim samo M-80 u aktivnoj sluzbi i rezervi smo vec blizu limita za ,,oklopna borbena vozila".
Lazari, Milosi, Lazanski, BOV M21, BOV M11, BOV M15, sigurno spadaju u istu kategoriju i u isti limit, moguce i MRAP M20.
Ako nam neko pri tome protumaci da su i oklopljeni Hameri u kategoriji ,,borbena oklopna vozila" sta sleduje?

Sta cemo da unistavamo ili prodajemo?

Zbir svega prethodnog moze biti maks 786 kom.
Vec sa aktuelnom narudzbom za 2024. od oko 150 Lazara i Milosa i sa onim sto imamo idemo preko limita.

I sta onda secemo u narednih godinu dana da se vratimo u limit? Deo M-80? Da li je kraj sledece godine i kraj nabavki oklopnjaka?
 
Овде математика негде није добра. Можда БВП у резерви нису урачунати у цифри, има категорија изузеци, 108, можда су то БВП у резерви.
БТР-50 и БТР-60 као ненаоружани сигурно нису на списку.
 
Da, matematika negde skripi i zato sam imao ideju da probamo da je razjasnimo.

Moguce da se deo vozila klasifikuje kao vozila koja lice oklopnom transporteru odnosno borbenom vozilu pesadije, pa se na osnovu toga ne ubraja u limit.

Izvorni sporazum je u prilogu (Hrvatski MO).

Stanje za svako sredstvo u zemlji moze biti samo jedno od sledecih:

- broji se na stanju u limit,

- izuzetak - sredstvo u proizvodnji, fabrickom ispitivanju, cekanju za izvoz u kom stanju moze provesti ograniceni vremenski period, ili muzej kao stalni izuzetak

- unisteno - za svako sredstvo je cak morbidno navedeno koji su sastavni delovi i na koji nacin se unistavaju do stanja kada se ne mogu popraviti. I na kraju se svaki pojedinacni deo, tako unisten mora cuvati odredjeni period, kako bi ga komisija verifikovala kao unisten na osnovu utisnutog fabrickog broja. Svaki deo posebno za tenk posebno top, posebno trup, posebno hodni deo...

- stanje u sluzbama za unutrasnju, mirnodopsku bezbednost (mup). Nije mi najjasnije za uslove koji vaze i limite.

- konvertovan za mirnodopsku namenu

Ne postoji opcija - otpisan, ostavljen na livadi da trune. Ili se broji, ili je unisten.

Sve sto navodim pise u sporazumu u prilogu i mozete ga brzo preleteti za desetak min.

Primer: 2 helikoptera Mi-24 MUP-a.
Bez obzira sto su u raspadnutom stanju, moraju ili biti unisteni, svaki deo na propisani nacin do stanja da se pojedinacni delovi ne mogu popraviti i to mora biti verofikovano za svaki pojedinacni deo. Tek tada helikopter postaje zvanicno unisten. Ako to nije izvrseno Mi-24 nam i dalje broje u limit.
S obzirom da se razmatrao remont i da oni fizicki jos uvek postoje, vrlo je moguce da nam se broje u limit za jurisne helikoptrre.

Dakle da vidimo sta imamo od ,,borbenih oklopnih vozila" u zemlji i sta se moze uraditi.

Siguran sam da drzava o navedenom vodi racuna i da se misli na ogranicenja prilikom planiranja nabavki. Sigurno je i da razmisljaju o eliminaciji prekobrojnih sredstava.

Isto sam tako siguran da Hrvatski i Bosnjacki clanovi komisija vrlo revnosno broje i ne brisu pojedinacno sredstvo sa spiska za limit dok ne verifikuju da je sredstvo izvezeno iz zemlje, odnosno da je svaki pojedinacni deo propisno unisten do nivoa da se ne moze popraviti.
Takodje verujem da bi nam vrlo lako u limit borbeno oklopno vozilo ubrojali i svaki pojedinacni oklopljeni Hamer ako time i sebi ne bi pravili problem.
Na isti nacin kao sto je ove godine pokrenut problem naoruzanih bespilotnih letelica koje pokusavaju da nam ubroje u limit za borbenu avijaciju.
Uzrok spora moze biti jer ni Hamer ni bespilotne letelice, kao uostalom i xruga brojna novouvedena sredstva, nisu sporazumom decidno navedeni po tipu kojoj kategoriji pripadaju, jer nisu ni postojali u vreme zakljucenja sporazuma, a definicija pojedinih kategorija se potencijalno moze plasticno tumaciti.

Upravo je ovde problem i za novouvedene Lazare, Milose, MRAP M20, BOV OT,.....

Kako ce nam Hrvati i Bosnjaci to brojati. I sta mi mozemo uciniti da se opremamo, a da nam ukupna brojka ,,borbenih oklopnih vozila" u zemlji bude manja od 786 komada.
Da vidimo za svako novouvedeno sredstvo kako ce se brojati.

Pa da vidimo sta nam sve potencijalno ulazi u limit of 786 borbenih oklopnih vozila.

M-80 - sigurno ulazi i kao takvo po tipu decidno navedeno u sporazumu.
Vec imamo 320 kom u aktivnoj upotrebi (8 bataljona po 40 kom).
I postoji odredjeni broj u rezervi. Navodi se cifra od preko 200 kom ali u stvari ne znamo koliko ih je stvarno u rezervi. Ko sto nam nije ni poznato brojno stanje tehnike u rezervnim, teritorijalnim brigadama VS.

BRDM-2 - sigurno ulazi i kao takvo po tipu decidno navedeno u sporazumu.
Novi iz Rusije + stari u operativnoj upotrebi + rezerva ukupno cini oko 100 kom.

BTR 50, BTR 60, BOV M, BOV VP, BOV 1, MT-LB, TAB 71, TAB 72:
Sigurno ulaze u limit i kao takvi, po tipu su navedeni u sporazumu kao oklopni transporteri.
Moguce da je deo nenaoruzan pa da se prevodi u kategoriju ,,koji lice na oklopni transporter" pa da se ne broje.

MRAP M20 - sporno
Najavljeno je da ce se nabavljati, ako se ne varam oko 150 kom. Da li nam tih 150 ulazi u limit od 786 oklopnih borbenih vozila?
Da li je MRAP M20 oklopni transporter ili nije?
Da li ga cinjenica da nema borbenu stanicu koja je integrisana i organski deo vozila, vec turelu sa skidajucim mitraljezom brise sa spiska?

Lazar + Milos vec ih ima oko 100 kom. Najavljena je isporuka dodatnih 150 do kraja 2024.
To je ukupno oko 250 kom do kraja 2024. Odnosno isporuke aktuelne narudzbe.

Lazar:
sigurno ulazi u obracun, u svim verzijama izuzev potencijalne sanitetske. To je oko 100 kom do kraja 2024.

Milos :
Sigurno ulazi u obracun u verziji sa borbenom stanicom.
Sporno je za npr. Verzija za nosenje protivoklopnih sredstava, komandno vozilo, vozilo veze,....
Ne ulazi kao potencijalni sanitet.
To je oko 150 vozila do kraja 2024.
Postavlja se pitanje da li bi postavljanje turele kao kod MRAPa, umesto borbene stanice eliminisalo Milosa iz limita?

Lazanski - ako bude sigurno ulazi u limit

BOV OT - sigurno ulazi u obracun. Cini mi se da sam negde video da se planira 50 do 100 kom

BOV M11 - sigurno se ubraja u limit

BOV M15 - sigurno se ubraja u limit

BOV KIV - sporno ali verovatno ne

Oklopni Hameri - sporno ali verovatno se ne ubraja. Verovatno Hrvatima i Bosnjacima ne bi bio interes da ga tako broje.

Dakle ako neko zna nesto pouzdano neka doda, da vidimo sta nam to Hrvati i Bosnjaci broje u limit od 786 borbenih oklopnih vozila.

Da li cakama tipa montitanja turele sa mitraljezom na Milosa ili Lazara umesto daljinske borbene stanice mozemo izvesti da se onda ne ubrajaju u oklopne transportere i ne ulaze u broj od 786 komada, dok se izradjene daljinske borbene stanice cuvaju u magacinu za motiranje umesto turele u slucaju bezbednosnih rizika?

I na kraju sve su ovo slatke muke. Da je pre nekoliko godina neko pomenuo da ce se postaviti pitanje probijanja limita i sta mora da leti iz brojnog stanja da bi napravilo mesta novim sredstvima ne bih mogao da verujem.

I dolazimo ponovo do apsurda o kom sam pisao u prvom postu na ovoj strani. Hardvera koliko hoces, konstantno pristize novi, a sa duge strane ljudi nema!
 
Poslednja izmena:
Sporazumom o podregionalnoj kontroli naoruzanja se broji sva tehnika u zemlji, bez obzira na stanje ispravnosti, status aktivne sluzbe ili rezerve.
Date su definicije pojedinih kategorija.
Takodje je za tada postojecu tehniku (u posedu strana), navedeno u koju kategoriju spada.

1. TENKOVI

Limit: 948
Definicija je jasna sta su, pa ne treba siriti.

Ono sto sada imamo i sta nam se broji je M-84, T-72, T-72b1, T-55

Limit je veliki i ne postoji problem sa brojnim stanjem i nece biti u buducnosti.
Zanimljivo moze biti jedino da PT-76 (plivajuci tenk), koji je ranije bio u posedu nije svrstan u tenkove vec u borbena oklopna vozila.


2. OKLOPNA BORBENA VOZILA

Def
. Vozilo sa sopstvenim pogonom koje ima oklopnu zastitu i terensku sposobnost.

Definisano je da postoje 3 kategorije borbenih oklopnih vozila:

2.a - OKLOPNI TRANSPORTERI
2.b - BORBENA VOZILA PESADIJE
2.c - BORBENA VOZILA SA TESKIM NAORUZANJEM

Ukupni Limit za sve 3 podkategorije: 786 + mup


Najveci problem je za tumacenje sta sve spada u ovu kategoriju.

Postoji i posebna kategorija - VOZILO NALIK OKLOPNOM TRANSPORTERU, ODNODNO BVP-u.

Ovde spadaju vozila koja su na istoj sasiji ali ne ispunjavaju sve kriterijume. Recimo to bi bio npr. M-80 koji sluzi kao komandno ili vozilo veze. Ne znam da li to podrazumeva uklanjanje borbene stanice.
Mislim da ova vozila ne ulaze u limit za borbena oklopna vozila.

Bilo koje oklopno vozilo ako je za sanitet ne podleze limitima.

2a - OKLOPNI TRANSPORTERI

Def. Borbeno oklopno vozilo koje je namenjeno za prevoz pesadijskog odeljenja i koje je po pravilu naoruzano orudjem do 20 mm koje je njegov intrgralni odnosno organski deo.


Najvise sporna kategorija u smislu sta obuhvata. Odnosno da li nesto spada u ovu kategoriju, a samim tim da se i racuna u limit za borbena oklopna vozila ili nije ova kategorija i samim tim ne podleze limitu.

,,Prevoz pesadijskog odeljenja" - da li je to onda u toj kategoriji Milos? Lazar i BOV M-20 sigurno jesu. Gde je tu BOV KIV, valjda nije jer nije namenjen za prevoz borbenog odeljenja.

,,po pravilu naoruzano orudjem do 20 mm koje je njegov intrgralni odnosno organski deo" - jako bitno za tumacenje.
MRAP M20 - nema integrisanu borbenu stanicu i sistem za upravljanje vatrom, vec turelu sa mitraljezom koji se skida. Da li ga to iskljucuje iz ove kategorije? Mislim da da i da upravo zbog toga nema daljinsku borbenu stanicu.
Milos kada bi bio bez integrisane daljinske borbene stanice vec sa turelom na koju se montira mitraljez, da li bi ga to iskljucilo iz ove kategorije?
Hamer onda verovatno ovde nije uracunat.

Sta cemo sa onom prvom definicijom koja kaze samo oklopna zastita i terenska sposobnost? Da li onda sve navedeno ipak spada u ovu kategoriju?

Savremeni MRAP-ovi. Mislim da ih cinjenica da uglavnom nemaju intregrisanu borbenu stanicu ,,koja je njihov integrisani, odnosno organski deo" iskljucuje iz kategorije oklopnih transportera, samim tim ne potpadaju pod limit.

Ksko bi se izbegla razlicita tumacenja sporazum je naprojao u ovu kategoriju tada postojeca vozila. Iz ovoga bi se mozda moglo zakljuciti i u koju se kategoriju svrstavaju novouvedena.

Dakle, nabrojano je da u oklopne transportere spadaju tada, a i sada postojeci:
BTR-50, BTR-60, BRDM-2, BOV-M, BOV-VP, BOV-1, MT-LB

2.b BORBENO VOZILO PESADIJE

Necu prenositi def jer je prilicno jasno sta je. Ako postoji nesto sporno, da li je neko vozilo u ovoj grupi, sigurno je da ulazi u ukupnu brojku oklopnih borbenih vozila.
Od starih je navedeno da ovde pripadaju samo M-80.
Potencijalno se ovde mogu uracunati Lazanski i novi Lazar.

2c BORBENO VOZILO SA TESKIM NAORUZANJEM

def. Cev vise od 75 mm i ukupna prazna masa vise od 6t.

Ovde je spadao PT-76. Sada bez kandidata.


3. ARTILJERIJA

Def. Kalibar veci od 75 mm
Ukupni limit: 3375

Definisane su 3 kategorije:

3a - TOPOVI I HAUBICE
3b - MINOBACACI
3C - VISECEVNI LANSERI RAKETA


Ne bi trebalo da bude problema sa dostizanjem limita. Skrecem paznju da su i minobacaci od 82 i 120 mm definisani kao artiljerija.

Od starijih sistema ovde spadaju:
- Gvozdika, vucna Nora, M-46, M-56, D-30, D-20
- PLAMEN (na kamionu i vucni), GRAD, OGANJ, ORKAN
- MB-82 mm, MB-120 mm

Od novih ovde bi trebalo da ide samohodna Nora, Tamnava, Sumadija..

PVO artiljerija nije obuhvacena limitima, izmedju ostalog nema vise od 75 mm.
Raketni PVO je takodje van limita.

Smorih se. Bice i za avijaciju.

Банана репуликама које потпишу и спроводе такав један споразум и још се хвале тиме и не треба војска.
 
 
Da, matematika negde skripi i zato sam imao ideju da probamo da je razjasnimo.

Moguce da se deo vozila klasifikuje kao vozila koja lice oklopnom transporteru odnosno borbenom vozilu pesadije, pa se na osnovu toga ne ubraja u limit.

Izvorni sporazum je u prilogu (Hrvatski MO).

Stanje za svako sredstvo u zemlji moze biti samo jedno od sledecih:

- broji se na stanju u limit,

- izuzetak - sredstvo u proizvodnji, fabrickom ispitivanju, cekanju za izvoz u kom stanju moze provesti ograniceni vremenski period, ili muzej kao stalni izuzetak

- unisteno - za svako sredstvo je cak morbidno navedeno koji su sastavni delovi i na koji nacin se unistavaju do stanja kada se ne mogu popraviti. I na kraju se svaki pojedinacni deo, tako unisten mora cuvati odredjeni period, kako bi ga komisija verifikovala kao unisten na osnovu utisnutog fabrickog broja. Svaki deo posebno za tenk posebno top, posebno trup, posebno hodni deo...

- stanje u sluzbama za unutrasnju, mirnodopsku bezbednost (mup). Nije mi najjasnije za uslove koji vaze i limite.

- konvertovan za mirnodopsku namenu

Ne postoji opcija - otpisan, ostavljen na livadi da trune. Ili se broji, ili je unisten.

Sve sto navodim pise u sporazumu u prilogu i mozete ga brzo preleteti za desetak min.

Primer: 2 helikoptera Mi-24 MUP-a.
Bez obzira sto su u raspadnutom stanju, moraju ili biti unisteni, svaki deo na propisani nacin do stanja da se pojedinacni delovi ne mogu popraviti i to mora biti verofikovano za svaki pojedinacni deo. Tek tada helikopter postaje zvanicno unisten. Ako to nije izvrseno Mi-24 nam i dalje broje u limit.
S obzirom da se razmatrao remont i da oni fizicki jos uvek postoje, vrlo je moguce da nam se broje u limit za jurisne helikoptrre.

Dakle da vidimo sta imamo od ,,borbenih oklopnih vozila" u zemlji i sta se moze uraditi.

Siguran sam da drzava o navedenom vodi racuna i da se misli na ogranicenja prilikom planiranja nabavki. Sigurno je i da razmisljaju o eliminaciji prekobrojnih sredstava.

Isto sam tako siguran da Hrvatski i Bosnjacki clanovi komisija vrlo revnosno broje i ne brisu pojedinacno sredstvo sa spiska za limit dok ne verifikuju da je sredstvo izvezeno iz zemlje, odnosno da je svaki pojedinacni deo propisno unisten do nivoa da se ne moze popraviti.
Takodje verujem da bi nam vrlo lako u limit borbeno oklopno vozilo ubrojali i svaki pojedinacni oklopljeni Hamer ako time i sebi ne bi pravili problem.
Na isti nacin kao sto je ove godine pokrenut problem naoruzanih bespilotnih letelica koje pokusavaju da nam ubroje u limit za borbenu avijaciju.
Uzrok spora moze biti jer ni Hamer ni bespilotne letelice, kao uostalom i xruga brojna novouvedena sredstva, nisu sporazumom decidno navedeni po tipu kojoj kategoriji pripadaju, jer nisu ni postojali u vreme zakljucenja sporazuma, a definicija pojedinih kategorija se potencijalno moze plasticno tumaciti.

Upravo je ovde problem i za novouvedene Lazare, Milose, MRAP M20, BOV OT,.....

Kako ce nam Hrvati i Bosnjaci to brojati. I sta mi mozemo uciniti da se opremamo, a da nam ukupna brojka ,,borbenih oklopnih vozila" u zemlji bude manja od 786 komada.
Da vidimo za svako novouvedeno sredstvo kako ce se brojati.

Pa da vidimo sta nam sve potencijalno ulazi u limit of 786 borbenih oklopnih vozila.

M-80 - sigurno ulazi i kao takvo po tipu decidno navedeno u sporazumu.
Vec imamo 320 kom u aktivnoj upotrebi (8 bataljona po 40 kom).
I postoji odredjeni broj u rezervi. Navodi se cifra od preko 200 kom ali u stvari ne znamo koliko ih je stvarno u rezervi. Ko sto nam nije ni poznato brojno stanje tehnike u rezervnim, teritorijalnim brigadama VS.

BRDM-2 - sigurno ulazi i kao takvo po tipu decidno navedeno u sporazumu.
Novi iz Rusije + stari u operativnoj upotrebi + rezerva ukupno cini oko 100 kom.

BTR 50, BTR 60, BOV M, BOV VP, BOV 1, MT-LB, TAB 71, TAB 72:
Sigurno ulaze u limit i kao takvi, po tipu su navedeni u sporazumu kao oklopni transporteri.
Moguce da je deo nenaoruzan pa da se prevodi u kategoriju ,,koji lice na oklopni transporter" pa da se ne broje.

MRAP M20 - sporno
Najavljeno je da ce se nabavljati, ako se ne varam oko 150 kom. Da li nam tih 150 ulazi u limit od 786 oklopnih borbenih vozila?
Da li je MRAP M20 oklopni transporter ili nije?
Da li ga cinjenica da nema borbenu stanicu koja je integrisana i organski deo vozila, vec turelu sa skidajucim mitraljezom brise sa spiska?

Lazar + Milos vec ih ima oko 100 kom. Najavljena je isporuka dodatnih 150 do kraja 2024.
To je ukupno oko 250 kom do kraja 2024. Odnosno isporuke aktuelne narudzbe.

Lazar:
sigurno ulazi u obracun, u svim verzijama izuzev potencijalne sanitetske. To je oko 100 kom do kraja 2024.

Milos :
Sigurno ulazi u obracun u verziji sa borbenom stanicom.
Sporno je za npr. Verzija za nosenje protivoklopnih sredstava, komandno vozilo, vozilo veze,....
Ne ulazi kao potencijalni sanitet.
To je oko 150 vozila do kraja 2024.
Postavlja se pitanje da li bi postavljanje turele kao kod MRAPa, umesto borbene stanice eliminisalo Milosa iz limita?

Lazanski - ako bude sigurno ulazi u limit

BOV OT - sigurno ulazi u obracun. Cini mi se da sam negde video da se planira 50 do 100 kom

BOV M11 - sigurno se ubraja u limit

BOV M15 - sigurno se ubraja u limit

BOV KIV - sporno ali verovatno ne

Oklopni Hameri - sporno ali verovatno se ne ubraja. Verovatno Hrvatima i Bosnjacima ne bi bio interes da ga tako broje.

Dakle ako neko zna nesto pouzdano neka doda, da vidimo sta nam to Hrvati i Bosnjaci broje u limit od 786 borbenih oklopnih vozila.

Da li cakama tipa montitanja turele sa mitraljezom na Milosa ili Lazara umesto daljinske borbene stanice mozemo izvesti da se onda ne ubrajaju u oklopne transportere i ne ulaze u broj od 786 komada, dok se izradjene daljinske borbene stanice cuvaju u magacinu za motiranje umesto turele u slucaju bezbednosnih rizika?

I na kraju sve su ovo slatke muke. Da je pre nekoliko godina neko pomenuo da ce se postaviti pitanje probijanja limita i sta mora da leti iz brojnog stanja da bi napravilo mesta novim sredstvima ne bih mogao da verujem.

I dolazimo ponovo do apsurda o kom sam pisao u prvom postu na ovoj strani. Hardvera koliko hoces, konstantno pristize novi, a sa duge strane ljudi nema!
Војска Југославије је 90их имала више оперативних јединица од Војске Србије данас, и не много већа ограничења од данашњих. Нешто није ту уреди у категорисању возила. Ево конкретно ограничење је за СРЈ/СЦГ било 850 оклопних борбених возила. 2004. ВСЦГ је имала 553 БВП М-80, 57 БОВ М-86, 102 БТР-50ПК/ПУ, 145 ОТ М-60 и 65 БРДМ-2.
То је укупно 922 возила. А ту још нису ни урачунати БОВ М-83, МТЛБу, БТР-60ПУ, са којима је ова цифра била далеко преко 100.
 
Da li oklopljeni Hameri podlezu ,,Sporazumu o subregionalnoj kontroli naoruzanja"?

Vojska Srbije je posedovala nekoliko različitih varijanti vozila HMMWV (High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle), Od osnovne verzije do M1114 i M1151/M1152. Tesko da bilo neka od ovih verzija podleze sporazumu.

Generalno, Humvee je proizveden u nekoliko glavnih varijanti koje su se razlikovale po svojim specifičnim funkcijama:

  1. Standardni Humvee: Osnovna verzija koja se koristi za transport vojnika i tereta. Ima ograničenu zaštitu od malih oružanih projektila.
  2. M1025/M1026 Humvee: Naoružane verzije Humveea, opremljene mitraljezom kalibra .50 ili M249 SAW za podršku pešadije.
  3. M1114 Humvee: Varijanta sa pojačanim oklopom, koja pruža veću zaštitu od improvizovanih eksplozivnih naprava (IED) i malih raketnih projektila.
  4. M1151/M1152 Humvee: Još jedna varijanta sa pojačanim oklopom, osmišljena da se suprotstavi pretnjama IED i protivpešadijskim minama.
  5. M1165 Humvee TOW: Opremljena protivoklopnim vođenim raketama TOW, koristi se za dejstva protiv oklopnih vozila.
  6. M966 Humvee ITV (Improved TOW Vehicle): Vozilo opremljeno sistemom TOW, sa dodatnim oklopom za povećanu zaštitu.
  7. M1097 Humvee Avenger: Specijalizovana verzija opremljena sistemom Stinger za protivvazdušnu odbranu.

Nego kad smo kod ogranicenja, sta bi sa onim da je KFOR jedina oruzana sila na Kosovu i Metohiji ili:

Tačka 5 Rezolucije 1244 kaže:

"Odobrava se prisustvo oružanih snaga Savezne Republike Jugoslavije i personala Ministarstva unutrašnjih poslova Savezne Republike Jugoslavije na Kosovu i Metohiji do maksimalnog nivoa od 11 000 vojnika i 1 400 policajaca, raspoređenih na predloženim mestima u aneksu 2."

Kad se to bude ispunilo,, onda mozemo da cepidlacimo da li je Humvee BOV ili ne.
 
Tačka 5 Rezolucije 1244 kaže:

"Odobrava se prisustvo oružanih snaga Savezne Republike Jugoslavije i personala Ministarstva unutrašnjih poslova Savezne Republike Jugoslavije na Kosovu i Metohiji do maksimalnog nivoa od 11 000 vojnika i 1 400 policajaca, raspoređenih na predloženim mestima u aneksu 2."

Kad se to bude ispunilo,, onda mozemo da cepidlacimo da li je Humvee BOV ili ne.
Ovo definitivno ne piše u rezoluciji 1244.
Pravi tekst tačke 5
Одлучује о распоређивању цивилног и безбедносног присуства на Косову, под покровитељством УН, са одговарајућом опремом и особљем, како се то тражи, и поздравља сагласност СР Југославије за такво присуство
 
^ Tacno. Parafrazirao sam tacku 5 sa brojevima koji su se spominjali odmah nakon rezolucije. Na kraju su smanjili do 1000.

Tacku pet si citirao, ovo je Aneks 2:

6. Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:
  • везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством;
  • обележавање/чишћење минских поља;
  • одржавање присуства на местима српске културне баштине;
  • одржавање присуства на главним граничним прелазима.

Poenta ostaje ista.
 
Pa nije baš isto, u onome što si gore napisao piše da se da se odobrava povratak 11 hiljada vojnika.
U aneksu 2 takođe piše
Повратак особља за четири горе наведене функције обавиће се уз надзор међународног безбедносног присуства и биће ограничено на мали договорени број (стотине, не хиљаде)
 
Vrh