Šta je novo?

Vojska i Namenska industrija Srbije

Da li ste za povratak vojnog roka?

  • Da

    Glasovi: 111 30,5%
  • Ne

    Glasovi: 225 61,8%
  • Ne znam

    Glasovi: 28 7,7%

  • Ukupno glasača
    364
Napravili vojni puč u Turskoj, naoružavaju Kurde, državni neprijatelj broj jedan živi pod zaštitom u Americi itd. Sa druge strane Erdogan flertuju sa Rusijom i Iranom. Usput se svađaju čija je sirijska nafta.
Stvarno su u super odnosima 😀
 
Poslednja izmena:
Izbio skandal u Belgiji, neka njihova vojna firma izvozila municiju u Srbiju/Jugoimportu koji je ovaj , navodno, reeksportovao za Rusiju. Odmah im je od belgijske vlade oduzeta licenca za izvoz.

Videćemo šta je tu tačno ali ovo bi moglo skupo da nas košta...samo nam fali da popijemo neki embargo na uvoz naoružanja.
 
Коку би то муницију из Белгије руси користили? Глупост.
 
Radi se proizvođaču mašina za municiju, ali posto se bavim revizijom moram reći da je tekst čista glupost.
Mrzelo me je da citam do kraja, ali mogu zaključiti da se radi o revizoru koji je popio otkaz, pa pokušava nekim senzacionalizmom da se vrati na posao. Zapravo sebe je zeznuo, jer zbog kršenja profesionalne etike ce izgubiti licencu.
 
Poslednja izmena:
Ne znam, tekst je na francuskom+Google translate tako da…videćemo ako se ovo pojavi na engleskom/srpskom, nije mi baš najjasnije šta se desilo i da li je prevod dobar.
 
U Belgiji jeste bitno, to je jedna od glavnih vesti kod njih. A da li će biti bitno i kod nas to ćemo tek da vidimo.
 
U Belgiji jeste bitno, to je jedna od glavnih vesti kod njih. A da li će biti bitno i kod nas to ćemo tek da vidimo.

 
Pomocnik ministra odbrane za materijalne resurse, Miloradovic je veceras gostovao na Pinku i najavio mogucnost pokretanja proizvodnje helikoptera Airbus H-125m u Srbiji.
Takodje pominje se i mogucnost izrade takticke bespilotne letelice u saradnji sa Erbasom.

Moguća proizvodnja francuskih vojnih helikoptera u Srbiji

Jedan od projekata o kojima se razgovara je otvaranje proizvodnje vojne verzije helikoptera H125 u Srbiji. Tu bi bila locirana kompleta proizvodnja vojne verzije ovog helikopera, ali to nije jedini projekat koji se razmatra sa Erbasom - naveo je Miloradović. Kako je dodao, to su sve Erbasove inicijative i oni prepoznaju sposobnost naše odbrambene industrije da se uključi u takve projekte. - Tu je borbena taktička bespilotna letelica koja se zove sirta i koja bi trebalo da se zajednički proizvodi i u Srbij - naveo je Miloradović.


Pronasao sam da postoji ovaj projekat Erbasa - SIRTAP.

Pogledajte prilog 167061

Inace, onaj transportni avion za koji sam prethodno napisao da mislim da dovozi nove Hamere za VS, posle vikend pauze, od sutra ponovo slece u Surcin (prema FlightRadaru).

 
Pojavio se i prvi snimak ovog našeg C-295 u letu:

1689242382204.png
 
Nabavka C-295 je od ogromnog znacaja. Mislim da je jedna od najboljih kupovina za VS.

VS ce napokon dobiti avion kojim ce moci logisticki da opsluzuje pripadnike VS u mirovnim misijama na bliskom istoku.
Samo u je Libanu preko 150 pripadnika VS u rotaciji, od ove godine i Sinaj sa manjim brojem pripadnika, tu je i Kipar.
Ako ce se koristiti za redovne sestomesecne rotacije, pretpostavljam da bi avion bio u konfiguraciji ,,sa povisenim komforom" sa putnickim sedistima i kapacitetom od oko 50 sedista + teret. Let iz Nisa bi trajao za misije na bliskom istoku oko 3 sata (manje od 1500 km), sto ovaj avon moze dosegnuti bez ogranicenja sa maksimalnim normalnim opterecenjem od 7 tona.
Nevezano za rotacije pripadnika, mislim da je realno ocekivati bar jedan mesecni logisticki let za region Liban - Kipar - Sinaj.

Postavlja se pitanje da li bi ovaj avion mogao da se koristi kao logisticka podrska za Centralnoafricku republiku gde VS ima misiju od preko 70 pripadnika u rotaciji (bolnica za pripadnike UN u CAR-u)?
Mislim da je to izvodljivo sa medjusletanjem u npr. juznom Egiptu sa kojim Srbija ima dobru saradnju. Pri tome Egipat ima veliku misiju u CAR-u i koji su korisnici srpske bolnice u CAR-u. Egipat takodje ima veliku flotu C-295 pa bi mogao da pruzi podrsku avionima VS. Preko Egipta bi let Nis - Car bio okvirno dve deonice od po oko 2000 km i po oko 4 sata leta.

Mislite li da je ovo za CAR izvodljivo u praksi?

Ekonomski gledano je mozda isplativije angazovanje stranih cartera i komercijalnih letova za prevoz tereta i ljudi, ali za ovakve situacije cista ekonomska racunica je u drugom planu. Cak je i pitanje sta je na kraju jeftinije imajuci u vidu da je VS vlasnik i aviona i posade koja ionako prima platu. A, u Nisu tankuje gorivo po sirovoj proizvodjackoj ceni (bez akciza i poreza), odnosno ako se navedeni tereti na gorivo knjigovodstveno i obracunavaju oni zavrsavaju u budzetu koji to opet prebacuje ka VS.


Airbus C - 295 sa tri varijante putnickih sedista. Napred za VIP varijantu, iza klasicna varijanta za ,,prevoz putnika sa povisenim komforom" (kapacitet oko 50 putnika kada su u celom avionu postavljena sedista ovog tipa), na kraju klasicna vojna varijanta sa preklopnim sedistima i bocnim sedenjem (kapacitet oko 70 putnika). Svi tipovi sedista su brzo ubaciva/izbaciva. Sve kombinacije su moguce. U ,,putnickim" kombinacijama se montira takodje brzo ubaciv/izbaciv toalet.

1689253185734.png


 
Poslednja izmena:
Nabavka C-295 je od ogromnog znacaja. Mislim da je jedna od najboljih kupovina za VS.

VS ce napokon dobiti avion kojim ce moci logisticki da opsluzuje pripadnike VS u mirovnim misijama na bliskom istoku.
Samo u je Libanu preko 150 pripadnika VS u rotaciji, od ove godine i Sinaj sa manjim brojem pripadnika, tu je i Kipar.
Ako ce se koristiti za redovne sestomesecne rotacije, pretpostavljam da bi avion bio u konfiguraciji ,,sa povisenim komforom" sa putnickim sedistima i kapacitetom od oko 50 sedista + teret. Let iz Nisa bi trajao za misije na bliskom istoku oko 3 sata (manje od 1500 km), sto ovaj avon moze dosegnuti bez ogranicenja sa maksimalnim normalnim opterecenjem od 7 tona.
Nevezano za rotacije pripadnika, mislim da je realno ocekivati bar jedan mesecni logisticki let za region Liban - Kipar - Sinaj.

Postavlja se pitanje da li bi ovaj avion mogao da se koristi kao logisticka podrska za Centralnoafricku republiku gde VS ima misiju od preko 70 pripadnika u rotaciji (bolnica za pripadnike UN u CAR-u)?
Mislim da je to izvodljivo sa medjusletanjem u npr. juznom Egiptu sa kojim Srbija ima dobru saradnju. Pri tome Egipat ima veliku misiju u CAR-u i koji su korisnici srpske bolnice u CAR-u. Egipat takodje ima veliku flotu C-295 pa bi mogao da pruzi podrsku avionima VS. Preko Egipta bi let Nis - Car bio okvirno dve deonice od po oko 2000 km i po oko 4 sata leta.

Mislite li da je ovo za CAR izvodljivo u praksi?

Ekonomski gledano je mozda isplativije angazovanje stranih cartera i komercijalnih letova za prevoz tereta i ljudi, ali za ovakve situacije cista ekonomska racunica je u drugom planu. Cak je i pitanje sta je na kraju jeftinije imajuci u vidu da je VS vlasnik i aviona i posade koja ionako prima platu. A, u Nisu tankuje gorivo po sirovoj proizvodjackoj ceni (bez akciza i poreza), odnosno ako se navedeni tereti na gorivo knjigovodstveno i obracunavaju oni zavrsavaju u budzetu koji to opet prebacuje ka VS.


Airbus C - 295 sa tri varijante putnickih sedista. Napred za VIP varijantu, iza klasicna varijanta za ,,prevoz putnika sa povisenim komforom" (kapacitet oko 50 putnika kada su u celom avionu postavljena sedista ovog tipa), na kraju klasicna vojna varijanta sa preklopnim sedistima i bocnim sedenjem (kapacitet oko 70 putnika). Svi tipovi sedista su brzo ubaciva/izbaciva. Sve kombinacije su moguce. U ,,putnickim" kombinacijama se montira takodje brzo ubaciv/izbaciv toalet.

Pogledajte prilog 167377


Ne znam, ja bih više voleo da je kupljen 1 A400M , i njega sklapaju tamo u Španiji. Jeste da je znatno skuplji ali ima i znatno veće mogućnosti.
 
Zvanično tenderi za nabavku 3 linije za galvanizaciju i sanaciju 40 000 kvadrata krova na FAPovim halama. Prošle godine stigao je obradni centar od gotovo milion evra, mašine za kardane, plazma sekači. Neke starije mašine su otišle na remont. Pišem ovo u vojnu temu pošto je fabrika u vojnim rukama...
 
Ne znam, ja bih više voleo da je kupljen 1 A400M , i njega sklapaju tamo u Španiji. Jeste da je znatno skuplji ali ima i znatno veće mogućnosti.

Mislim da je ipak bolje resenje Airbus C-295, od A400M.

Prvo za nabavnu cenu jednog A400m se moze dobiti flota od 5 - 6 C295.

Sta ce vojsci toliki avion? Ne ide VS u borbene misije, sa hiljadama pripadnika, na daleke prekookeanske destinacije da joj treba avion za prevoz oklopnih vozila i sl.
Sa druge strane, neke zadatke koje uspesno izvrsava C-295 ne moze da izvrsi A400. Recimo obuka padobranaca.
Ne moze se poslati za npr. medicinski prevoz i evakuaciju nekoliko povredjenih, kojima se negde prevrnulo vozilo, jednostavno je prevelik, a C295 ima kapacitet za 12 modula za intenzivnu negu, odnosno mislim do 30 obicnih nosila, pa se moze poslati i za jednog ili nekoliko lica.

C-295 koristi pistu od 900 m, koje u Srbiji nicu kao pecurke (vrlo zanimljivo da je to duzina piste potrebna za C295, bespilotne CH-95, a kako stvari stoje toliko ce biti potrebno i za ovaj najavljeni Sirtap), a moze da koristi i zemljane piste.

C295 ima veliku povrsinu poda, sto joj omogucava smestanje veceg broja ljudi, ali ne i gabaritne opreme i tereta, sto za VS i nije toliko bitno.

Da ne bude zabune, mislim da je Srbiji potreban veci transportni avion, jedan ili dva, ali ne u vojnom vlasnistvu.
S obzirom da nemamo izlaz na more, bio bi potreban takav avion kao ,,strateska rezerva".

Dakle, avion u posedu neke firme u drzavnom vlasnistvu i nad kojima bi onda drzava imala potpunu kontrolu.
Taj avion bi se po potrebi mogao koristiti i za potrebe VS za isporuke gabaritnog tereta i oruzja. Drzavi za potrebe transporta u slucaju nesreca, masovnih evakuacija, epidemija, snabdevanja osetljivom i hitno potrebnom robom (od slonova iz zoloskog vrta, preko lekova, kriticnih sirovina, ...)

E, sada zasto kazem da bi trebalo da bude u posedu neke firme, a ne direktno vojske ili vlade - jer bi u vremenu kada drzavi nije potreban mogao da se koristi kao klasican transportni avion u medjunarodnom teretnom saobracaju i da se od njega zaradjuje umesto da ceka na zemlji. U slucaju da za trecu musteriju prevozi neki osetljivi teret, drzava moze da pere ruke i nije direktno odgovorna.
Sada mi pada na pamet da bi ta firma mogla da bude npr. Air Yugoimport. Ne zaboravimo da je Yugoimport upravo firma namenjena da za potrebe drzave nabavlja i trguje osetljivom robom, pa tako i pomenutim slonovima iz zoloskog vrta. Pri tome i sami proizvode i nabavljaju dosta osetljivog tereta koji bi mogli prevoziti za svoje vlastite potrebe.

Eto samo je CargoAir, za koji mislim da isporucuje Hamere za VS, zakljucno sa danasnjim danom imao bar 10 letova koje sam ispratio (FlightRadar). Od 30.06. (a, mozda i ranije) svaki radni dan slece. Koliko je samo za to dato novca?
 
Poslednja izmena:
Mislim da je ipak bolje resenje Airbus C-295, od A400M.

Prvo za nabavnu cenu jednog A400m se moze dobiti flota od 5 - 6 C295.

Sta ce vojsci toliki avion? Ne ide VS u borbene misije, sa hiljadama pripadnika, na daleke prekookeanske destinacije da joj treba avion za prevoz oklopnih vozila i sl.
Sa druge strane, neke zadatke koje uspesno izvrsava C-295 ne moze da izvrsi A400. Recimo obuka padobranaca.
Ne moze se poslati za npr. medicinski prevoz i evakuaciju nekoliko povredjenih, kojima se negde prevrnulo vozilo, jednostavno je prevelik, a C295 ima kapacitet za 12 modula za intenzivnu negu, odnosno mislim do 30 obicnih nosila, pa se moze poslati i za jednog ili nekoliko lica.

C-295 koristi pistu od 900 m, koje u Srbiji nicu kao pecurke (vrlo zanimljivo da je to duzina piste potrebna za C295, bespilotne CH-95, a kako stvari stoje toliko ce biti potrebno i za ovaj najavljeni Sirtap), a moze da koristi i zemljane piste.

C295 ima veliku povrsinu poda, sto joj omogucava smestanje veceg broja ljudi, ali ne i gabaritne opreme i tereta, sto za VS i nije toliko bitno.

Da ne bude zabune, mislim da je Srbiji potreban veci transportni avion, jedan ili dva, ali ne u vojnom vlasnistvu.
S obzirom da nemamo izlaz na more, bio bi potreban takav avion kao ,,strateska rezerva".

Dakle, avion u posedu neke firme u drzavnom vlasnistvu i nad kojima bi onda drzava imala potpunu kontrolu.
Taj avion bi se po potrebi mogao koristiti i za potrebe VS za isporuke gabaritnog tereta i oruzja. Drzavi za potrebe transporta u slucaju nesreca, masovnih evakuacija, epidemija, snabdevanja osetljivom i hitno potrebnom robom (od slonova iz zoloskog vrta, preko lekova, kriticnih sirovina, ...)

E, sada zasto kazem da bi trebalo da bude u posedu neke firme, a ne direktno vojske ili vlade - jer bi u vremenu kada drzavi nije potreban mogao da se koristi kao klasican transportni avion u medjunarodnom teretnom saobracaju i da se od njega zaradjuje umesto da ceka na zemlji. U slucaju da za trecu musteriju prevozi neki osetljivi teret, drzava moze da pere ruke i nije direktno odgovorna.
Sada mi pada na pamet da bi ta firma mogla da bude npr. Air Yugoimport. Ne zaboravimo da je Yugoimport upravo firma namenjena da za potrebe drzave nabavlja i trguje osetljivom robom, pa tako i pomenutim slonovima iz zoloskog vrta. Pri tome i sami proizvode i nabavljaju dosta osetljivog tereta koji bi mogli prevoziti za svoje vlastite potrebe.

Eto samo je CargoAir, za koji mislim da isporucuje Hamere za VS, zakljucno sa danasnjim danom imao bar 10 letova koje sam ispratio (FlightRadar). Od 30.06. (a, mozda i ranije) svaki radni dan slece. Koliko je samo za to dato novca?

Ok. Kako bi se recimo C-130J uklopio u ovu našu priču?(cena/performanse)
 
Ok. Kako bi se recimo C-130J uklopio u ovu našu priču?(cena/performanse)

Kao sto sam napisao, moje misljenje je da je Srbiji potreban bar jedan veliki kargo avion kako bi sluzio za ,,strateski transport" drzave, a ne primarno vojske. Ovo je na prvom mestu uslovljeno nepostojanjem izlaza na more.
Dakle, avion kojim bi se na daleke distance mogao prevesti tezak gabaritni teret. Nije potrebna skuplja militarizovana verzija, vec jeftinija civilna.

To podrazumeva da avion ima veliku nosivost, veliki dolet pod punim tetetom, velike poprecne i uzduzne dimenzije teretnog prostora, i veliki profil utovarne rampe.

Moralo bi se racunati na potrebu da taj avion preveze i gabaritnu vojnu tehniku kako za nabavku iz uvoza, domacu tehniku za izvoz ili domacu tehniku na remont u inostranstvo. Dakle, da moze prevesti tenk, transportni helikopter ili veci PVO sistem iz uvoza ili iz zemlje na servis u inostranstvo. Odnosno da moze prevesti za izvoz samohodnu Noru, Lazara, Milosa,...

U slucaju poremeceja na svetskom trzistu sirovina, materijala, poluproizvoda ili proizvoda da moze tu robu preuzeti na udaljenom trzistu. Zato je potreban avion sa velikim doletom.
Npr. dodje do nestasice kafe ili kakaa, sa npr. Kubom imamo dobar odnos i oni bi nam ih prodali. Pa nam treba i avion da bi preuzeli tu npr. kafu iz Kube.
U stvarnosti mogu biti mnogo ozbiljnije robe u pitanju. Npr. lekovi i sirovine za farmaceutsku industriju. Ne znam da li ste svesni ali skoro svi lekovi (govorim o osnovnoj aktivnoj supstaci koja leci) se proizvodi u Kini, manjim delom u Indiji i neznatno u Brazilu. U Evropi se prakticno vise ne proizvode aktivne supstance lekova, sem par (ali bukvalno par) izuzetaka!

Navedeni C-130J ne donosi sustinsku prednost u odnosu na Airbus C295.

C-130J ima vecu nosivost 19 tona (C295 - 7t normalno, maks 9t), nesto veci poprecni presek kargo prostora, ali ne i duzinu sto nije dovoljno za prevoz vece tehnike, verovatno ne bi mogao da preveze ni jednog Milosa, moze eto dva Hamera za razliku od C295.
Kargo prostor C130: duzina 12.5m, sirina 3.05m, visina 2,74m.
Kargo prostor C-295: duzina 12.69, sa rampom koja se moze opteretiti 15.73, sirina 2.7m, visina 1.87m.
C130 maks 6 paleta 463L (C295 5 istih paleta).
C130 maks 92 putnika (C295 71 putnik).
Nesto veci dolet i masa tereta, ali to nije dovoljno za navedene namene.
 
Poslednja izmena:
Лепо набавити укупно четири Ц-295 војску (4 летелице чине одељење, притом имамо увек могућност да ако је један на одржавању, један дежуран за 63. да два учествују у некој вежби/транспорту у иностранство/обуци.
А за СДПР набавити два Иљушина, да терају џебану по белом свету, развозе Норе и Лазаре на сајмове, довозе купљено што може да стане и комерцијално да раде са остале. Плус да имају противпожарни модул.
 
Лепо набавити укупно четири Ц-295 војску (4 летелице чине одељење, притом имамо увек могућност да ако је један на одржавању, један дежуран за 63. да два учествују у некој вежби/транспорту у иностранство/обуци.
А за СДПР набавити два Иљушина, да терају џебану по белом свету, развозе Норе и Лазаре на сајмове, довозе купљено што може да стане и комерцијално да раде са остале. Плус да имају противпожарни модул.

Potpuno se slazem!
Ima jos jedan zanimljiv kandidat Xian Y-20.

I da unapred dam odgovor na konstatacije tipa to je Rusko/Kinesko, zapad nece dati....

Kao i svaki sukob do sada i aktuelni ce proci za par meseci, mozda godinu, dve ili tri. A onda ce da sednu za sto i shvate da se u stvari mnogo vole, zagrle i optuze trecu stranu da ih je zavadila. A treca strana neka lize rane...

Cak i dok sukob traje IL-76 niko nece zabraniti jednostavno jer je potreban svim stranama.
A mi da se hipoteticki danas odlucimo za npr. IL-76, dok se potpise ugovor, ima stvsri da se rese.
Eto i danas lete brojni Iljusini za zapad, pa ne vidim da ima neki problem oko njihove upotrebe, servisa, rezervnih delova....

A ja da se pitam, nabavio bih jedan dobar polovan IL-76 koliko sutra.
 
Kao i svaki sukob do sada i aktuelni ce proci za par meseci, mozda godinu, dve ili tri. A onda ce da sednu za sto i shvate da se u stvari mnogo vole, zagrle i optuze trecu stranu da ih je zavadila.
Sankcije/embargo na naoružanje Rusiji će trajati godinama ako ne i decenijama , čak i da se rat sutra završi, kao u slučaju Irana, Sadamovog Iraka itd. Pre toga će morati da plaćaju ratnu štetu i ko zna šta sve ne.

A što se tiče Kine vidite da ne daju da dođu ni preostale kupljene 3 FK3 baterije iako Kina nije formalno pod sankcijama. Jednostavno ne daju prelet-i gotovo. Kako uopšte možemo da se pouzdamo u takvog dobavljača?
 
Neće sve proći tako brzo i neće se sve ratne sekire zakopati tako lako. 2021. godine Rusija je i dalje osećala posledice sankcija koje su joj uvedene nakon aneksije Krima bez ispaljenog metka (sem u vazduh), 7 godina ranije. Nakon ovoga što se desilo, i nakon ovog potonuća odnosa između zapada i nje, proći će čitave decenije, od datuma proglašenja mira u Ukrajini, pre nego što se odnosi vrate na staro i uspostave sve razmene i poukidjaju sve sankcije. Na zapadu, Rusija od pre godinu dana ima reputaciju novog Sovjetskog saveza, reinkarnacije takozvane "Imperije zla" kako ih je smrda Regan nazivao. A vojni odnosi i napetosti su na nivou Hladnog rata (1945-1991). Proći će mnogo, mnogo godina pre nego što tenzije među njima dovoljno splasnu da Blok A dozvoli Sitnoj boraniji da trguje šta hoće koliko hoće sa Blokom B. Da se razumemo, oni će međusobno otom potom ponovo trgovati u nekoj meri, jer svi imaju ponešto što treba onom drugom i trećem (EU, SAD, RF). Ali i posle primirja u Ukrajini jednog dana, taj nivo trgovine će ostati još dugo na jako malom i najosnovnijem nivou. Trgovaće se i razmenjivaće se 20% od onoga pre 2022. a 5% od onoga pre 2014. Mislim na šarenolikost i dijapazon trgovina, ne na ukupne iznose i vrednosti. A embarga i zabrane sitnoj boraniji da pazari i trguje s kim hoće će se zadržati mnogo, mnogo duže. Neće ovo tako lako proći, ovo je događaj globalnih razmera u nivou hladnog rata i proksi ratova iz tog doba. I oblikovaće politiku i svet celog 21. veka. Ako u međuvremenu, pod vođstvom maloumnika širom sveta i širom blokova, ne odemo svi u vražju mater.
 
Poslednja izmena:
Bio sam u pravu za Hamere.
Rece Prvovencani veceras da je izvrsena isporuka 66 Hamera od 118 kupljenih.
Kako rece, ceka da se postavi domace naoruzanje da bi se pohvalio i predstavio ih narodu...

Isporuka ove ture je znaci danas zavrsena, jer ni navedenog leta CargoAira od sutra nema.
 
Poslednja izmena:
Neće sve proći tako brzo i neće se sve ratne sekire zakopati tako lako. 2021. godine Rusija je i dalje osećala posledice sankcija koje su joj uvedene nakon aneksije Krima bez ispaljenog metka (sem u vazduh), 7 godina ranije. Nakon ovoga što se desilo, i nakon ovog potonuća odnosa između zapada i nje, proći će čitave decenije, od datuma proglašenja mira u Ukrajini, pre nego što se odnosi vrate na staro i uspostave sve razmene i poukidjaju sve sankcije. Na zapadu, Rusija od pre godinu dana ima reputaciju novog Sovjetskog saveza, reinkarnacije takozvane "Imperije zla" kako ih je smrda Regan nazivao. A vojni odnosi i napetosti su na nivou Hladnog rata (1945-1991). Proći će mnogo, mnogo godina pre nego što tenzije među njima dovoljno splasnu da Blok A dozvoli Sitnoj boraniji da trguje šta hoće koliko hoće sa Blokom B. Da se razumemo, oni će međusobno otom potom ponovo trgovati u nekoj meri, jer svi imaju ponešto što treba onom drugom i trećem (EU, SAD, RF). Ali i posle primirja u Ukrajini jednog dana, taj nivo trgovine će ostati još dugo na jako malom i najosnovnijem nivou. Trgovaće se i razmenjivaće se 20% od onoga pre 2022. a 5% od onoga pre 2014. Mislim na šarenolikost i dijapazon trgovina, ne na ukupne iznose i vrednosti. A embarga i zabrane sitnoj boraniji da pazari i trguje s kim hoće će se zadržati mnogo, mnogo duže. Neće ovo tako lako proći, ovo je događaj globalnih razmera u nivou hladnog rata i proksi ratova iz tog doba. I oblikovaće politiku i svet celog 21. veka. Ako u međuvremenu, pod vođstvom maloumnika širom sveta i širom blokova, ne odemo svi u vražju mater.
(y)
Treba imati u vidu i da nova gvozdena zavesa koja je pala više ne ide po sred Nemačke već daleko na istoku, od Baltika preko Dnjepra do Crnog mora. Celo to novo istočno NATO krilo-Poljska, Baltičke zemlje, Skandinavija i ekipa (plus sada de facto i Ukrajina) istorijski mrze Ruse više od svega , Nemačka i Francuska koju se bile bolećive prema Rusiji više neće igrati glavnu ulogu kao u prošlom hladnom ratu već će to sada biti istočni deo NATO-a plus naravno Ameri.

A kad Ameri uvedu nekom sankcije to traje decenijama a što se tiče EU i njene jednoglasnosti u odlučivanju teško mi je da zamislim Poljake & co. kako glasaju za ukidanje sankcija Rusiji pre nego što ovaj u Kremlju padne sa vlasti i dodje neki novi Jeljcin/Gorbačov.

Moje neko očekivanje je da će Rusija postati jedan veliki evroazijski Iran, zapadne sankcije će nadživeti Putina kao što su i Homeinija u Iranu. Oni su pod raznoraznim sankcijama već 40+ godina.
 
Poslednja izmena:
На страну санкције може Иљушин и полован да се узме за карго и одређиваће посао. Не би било први пут у Србији, имао је онај Динкићев кум опевани шверцер наоружањем два комада.
 
Vojni sindikat Srbije (VSS) upozorio je da je zbog "grubog nepoštovanja prava iz radnog odnosa" i "nenamenskog i nezakonitog angažovanja" profesionalnih pripadnika vojske, povećan broj zahteva za prekid profesionalne vojne službe.
 
Vrh