Bulbulderac17
Advanced
Kina ne prodaje ni sebi jer ga još nije ni završila kako treba.
Vojska i Namenska industrija Srbije
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Bulbulderac17
Advanced
Odlična reklama za svo oružje, Bajraktar u početku, Panciri, Krasuhe, Javelini...pa kasnije HIMARSi, Mi 28ce, pa kasnije Patrioti. Čovek bi rekao da se rat vodi zbog reklame...oh wait...
Rafali se nabavljaju to je rešeno pitanje.
Više nemaju uticaja lična mišljenja i favoriti.
Ne treba više trošiti energiju na razmatranje opcija nabavke borbenih aviona iz Rusije, Kine, J. Koreje i slično bar za period u narednih 10 do 15 godina kada se svetske geopolitičke trzavice slegnu.
Sada bi trebalo da vidimo šta dalje!
Lično mislim da je jedna eskadrila od 12 aviona malo za vojsku ako se računa da će biti u službi narednih 40 godina. Zbog gubitaka u udesima, održavanja, čekanja i boravka u remontima, nakon oko 20 godina će teško biti više od 4 aviona raspoloživa u svakom momentu. Neki minimum za jednu jedinu novu eskadrilu istog tipa aviona u VS bi bilo 16 aviona.
Kažem malo je 12 aviona jer računam da ta eskadrila mora imati pored ,,vazdušno policijske" i dodatne borbene sposobnosti kada je već izabran tako skup i potentan višenamenski avion - platforma.
Vazdušne vojnopolicijske zadatke mirnodopskih presretanja može da obavlja i mnogo jeftiniji avion.
U slučaju masovnog vazdušnog napada strane sile nikada nećemo moći imati dovoljno lovaca za odbranu, ma koliko imali potentnih lovaca, takav scenario je posao za zemaljski PVO.
Rszmotrimo tezu da je vojska potrebna ne za rat, već za odvraćanje potencijalnog neprijatelja. Za ovaj zadatak je bitna defanzivna sposobnost vojske ali nimalo manji značaj nema ni ofanzivna sposobnost jer je u mnogim slučajevima to moćnije sredstvo odvraćanja.
Potencijalni napadač mora da se plaši da u slučaju napada može makar teoretski primiti uzvratni udar po dubini svoje teritorije (glavni grad, parlament, aerodrom, luka, nosač aviona,...). Čak i kada državna vlast nije spremna za povratni udar, da postoji možda neki ,,ludi Milojko" spreman da sedne u mašinu na put u jednom smeru.
Sa samo 12 aviona u eskadrili mi nemamo takvu ofanzivnu sposobnost (jer će se vremenom raspoloživost smanjivati). Mora postojati bar desetak aviona u svakom trenutku spozobnih za ofanzivnu operaciju.
Više nemaju uticaja lična mišljenja i favoriti.
Ne treba više trošiti energiju na razmatranje opcija nabavke borbenih aviona iz Rusije, Kine, J. Koreje i slično bar za period u narednih 10 do 15 godina kada se svetske geopolitičke trzavice slegnu.
Sada bi trebalo da vidimo šta dalje!
Lično mislim da je jedna eskadrila od 12 aviona malo za vojsku ako se računa da će biti u službi narednih 40 godina. Zbog gubitaka u udesima, održavanja, čekanja i boravka u remontima, nakon oko 20 godina će teško biti više od 4 aviona raspoloživa u svakom momentu. Neki minimum za jednu jedinu novu eskadrilu istog tipa aviona u VS bi bilo 16 aviona.
Kažem malo je 12 aviona jer računam da ta eskadrila mora imati pored ,,vazdušno policijske" i dodatne borbene sposobnosti kada je već izabran tako skup i potentan višenamenski avion - platforma.
Vazdušne vojnopolicijske zadatke mirnodopskih presretanja može da obavlja i mnogo jeftiniji avion.
U slučaju masovnog vazdušnog napada strane sile nikada nećemo moći imati dovoljno lovaca za odbranu, ma koliko imali potentnih lovaca, takav scenario je posao za zemaljski PVO.
Rszmotrimo tezu da je vojska potrebna ne za rat, već za odvraćanje potencijalnog neprijatelja. Za ovaj zadatak je bitna defanzivna sposobnost vojske ali nimalo manji značaj nema ni ofanzivna sposobnost jer je u mnogim slučajevima to moćnije sredstvo odvraćanja.
Potencijalni napadač mora da se plaši da u slučaju napada može makar teoretski primiti uzvratni udar po dubini svoje teritorije (glavni grad, parlament, aerodrom, luka, nosač aviona,...). Čak i kada državna vlast nije spremna za povratni udar, da postoji možda neki ,,ludi Milojko" spreman da sedne u mašinu na put u jednom smeru.
Sa samo 12 aviona u eskadrili mi nemamo takvu ofanzivnu sposobnost (jer će se vremenom raspoloživost smanjivati). Mora postojati bar desetak aviona u svakom trenutku spozobnih za ofanzivnu operaciju.
Ako to može tako i ima finansijskog smisla. Čak i u civilnoj avijaciji retko kada se kupuje jedan avion.
Pitanje je koliko je nama aviona potrebno i za šta.
Zion Williamson
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 14.05.2019.
- Poruke
- 1.566
- Pohvaljen
- 3.396
Nece niko da proda po jednog lovca godisnje, niti iko narucuje po jedan komad. Neki minimum bi bilo 6 pa kad stignu stignu. Moze jedne godine 3 sledece 3. No da ne razmisljamo sad o tome
Rekoh da ne treba razmatrati više druge opcije nabavki borbenih aviona iz Kine i Rusije ali da dodam moje mišljenje koje do sada nisam ni iznosio.
U trenutnim okolnostima koje će trajati još određeni broj godina, a sa velikom sigurnosti mogu pretpostaviti da će to trajati bar narednih desetak godina, okruženi smo NATO-om, bez izlaska na more. Njihovo smo dvorište, tor na njihovom imanju. Imamo skromnu populacionu bazu, veličinu i dubinu teritorije. Skromnu i zavisnu ekonomiju kao i naučno tehnološke kapacitete.
U takvim uslovima smo prinuđeni da vodimo igru uz koordinaciju sa NATO-om hteli to ili ne, stvar je objektivne potrebe.
Nemamo pravog velikog državno - vojnog saveznika koji bi bio spreman da ugrozi sebe i svoje interese zarad nas. To nisu ni Rusija ni Kina. Ni oni nam ne veruju da bi mi to isto uradili za njih! I ne treba to da očekujemo jedni od drugih. To ne znači da sa njima ne možemo održavati dobre prijateljske, ekonomske i druge društvene odnose svesni geopolitičkih ograničenja.
Ali takođe mogu da zamislim da će u narednih 40 godina koliko je životni vek borbenih aviona u našem okruženju doći do velikih bezbednosnih trzavica, moguće ratova, promena granica, novih saveza. Mogu da zamislim da dok mi u budućnosti budemo koristili sada ugovorene avione neće biti više NATO- a i EU.
Nažalost, budućnost se može predvideti samo na osnovu sada dostupnih dostignuća dešavanja uz istorijski razvoj ali će sasvim sigurno biti novih događaja koji će tok stvari okrenuti u neočekivanom smeru.
Sve to treba imati u vidu pri nabavci borbenih aviona.
Ono što bi bila moja pretpostavka u sadašnjim uslovima je da Rusi narednih najmanje desetak godina neće imati avione za prodaju već prvenstveno za zamenu, popunu i dopunu svojih potreba.
Prekid odnosa sa zapadom dugoročno može biti pozitivan za njihovu avio industriji jer su prinuđeni da ponovo ulažu u vlastiti kadar, tehnologiju, razvoj, proizvodnju kako vojne tako i civilne avijacije. Za desetak godina će se videti pravac kretanja i rezultati. Tek nakon toga uz sagledavanje geopolitičkih odnosa bi se možda mogla razmatrati kupovina aviona iz Rusije ali nama je potrebno ugovaranje kupovine sada ,a ne za 10-15 godina.
Kina (isto važi i za Rusiju) nam ne bi dala novu savremenu tehnologiju borbene vojne avijacije. Nisu ludi da tako nešto pošalju u okruženje NATO-a, politički prevrtljivoj i nestabilnoj zemlji. Tu nikakve garancije ne bi pomogle, suviše je veliki rizik predaje tehnologije NATO-u.
Tako da za narednih bar desetak godina treba zaboraviti na razmatranje nabavke potentne, tehnološki savremene, borbene i lovačke avijacije iz ove dve zemlje.
U trenutnim okolnostima koje će trajati još određeni broj godina, a sa velikom sigurnosti mogu pretpostaviti da će to trajati bar narednih desetak godina, okruženi smo NATO-om, bez izlaska na more. Njihovo smo dvorište, tor na njihovom imanju. Imamo skromnu populacionu bazu, veličinu i dubinu teritorije. Skromnu i zavisnu ekonomiju kao i naučno tehnološke kapacitete.
U takvim uslovima smo prinuđeni da vodimo igru uz koordinaciju sa NATO-om hteli to ili ne, stvar je objektivne potrebe.
Nemamo pravog velikog državno - vojnog saveznika koji bi bio spreman da ugrozi sebe i svoje interese zarad nas. To nisu ni Rusija ni Kina. Ni oni nam ne veruju da bi mi to isto uradili za njih! I ne treba to da očekujemo jedni od drugih. To ne znači da sa njima ne možemo održavati dobre prijateljske, ekonomske i druge društvene odnose svesni geopolitičkih ograničenja.
Ali takođe mogu da zamislim da će u narednih 40 godina koliko je životni vek borbenih aviona u našem okruženju doći do velikih bezbednosnih trzavica, moguće ratova, promena granica, novih saveza. Mogu da zamislim da dok mi u budućnosti budemo koristili sada ugovorene avione neće biti više NATO- a i EU.
Nažalost, budućnost se može predvideti samo na osnovu sada dostupnih dostignuća dešavanja uz istorijski razvoj ali će sasvim sigurno biti novih događaja koji će tok stvari okrenuti u neočekivanom smeru.
Sve to treba imati u vidu pri nabavci borbenih aviona.
Ono što bi bila moja pretpostavka u sadašnjim uslovima je da Rusi narednih najmanje desetak godina neće imati avione za prodaju već prvenstveno za zamenu, popunu i dopunu svojih potreba.
Prekid odnosa sa zapadom dugoročno može biti pozitivan za njihovu avio industriji jer su prinuđeni da ponovo ulažu u vlastiti kadar, tehnologiju, razvoj, proizvodnju kako vojne tako i civilne avijacije. Za desetak godina će se videti pravac kretanja i rezultati. Tek nakon toga uz sagledavanje geopolitičkih odnosa bi se možda mogla razmatrati kupovina aviona iz Rusije ali nama je potrebno ugovaranje kupovine sada ,a ne za 10-15 godina.
Kina (isto važi i za Rusiju) nam ne bi dala novu savremenu tehnologiju borbene vojne avijacije. Nisu ludi da tako nešto pošalju u okruženje NATO-a, politički prevrtljivoj i nestabilnoj zemlji. Tu nikakve garancije ne bi pomogle, suviše je veliki rizik predaje tehnologije NATO-u.
Tako da za narednih bar desetak godina treba zaboraviti na razmatranje nabavke potentne, tehnološki savremene, borbene i lovačke avijacije iz ove dve zemlje.
Da, napisaću naknadno još neka moja razmišljanja što se tiče daljih nabavki, polazeći od činjenice da je pala odluka na 12 Rafala.
Zion Williamson
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 14.05.2019.
- Poruke
- 1.566
- Pohvaljen
- 3.396
EU i Nato ce uvek postojati u nekom obliku
Da bi smo mogli pretpostaviti budućnost moramo se osvrnuti na istoriju.
Naravno da će uvek postojati neki oblik NATO-a kao što danas postoji Rimsko carstvo. Samo nije jasno gde.
Da li je to Grčka koja se smatra za naslednika Vizantije?
Austrija koja se smatra naslednikom Svetog rimskog carstva ili je to pravo preneseno na Hazburgovce kao potomke poslednjeg Cara Svetog imskog cara Franca II koji je 1806. God. Preimenovao carstvo u Austijsko carstvo?
Vatikan?
Italija?
Možda ipak naši Vlasi u Homolju ili Cincari koji su po nekim tumačenjima poslednji pravi Rimljani koji su se povukli u planine pred varvarima. Prestonica u Žagubici ili Kruševu se drži u tajnosti. Toše Proeski, Cincar iz Kruševa bio Car ali se to drži u tajnosti.
Pa ne mislim da kupujemo bukvalno po jedan avion godisnje, nego da se na primer kupi 6 aviona sa rokom isporuke od 4-6 godina. Pa kad se to zavrsi, opet sledeca grupa i tako.
Na primer ovih 12 aviona je pocelo da se kupuje pre koju godinu, sad je potpisan ugovor, isporuke za nekih 5 godina i jos par da se uvede u punu upotrebu, to je otprilike 12 godina - jedan godisnje. A onda krenuti u novu nabavku, mozda skolskih aviona, ili dodatnih ove vrste novijeg tipa, ali stalno obnavljati, a ne praviti pauze od 50 godina, a onda odjednom praviti "kvantne skokove".
Svečanost završetka školovanja učenika Srednje stručne vojne škole. Novi vodnici i budući zastavnici VS.
Reč je o školi koja je obnovljena nakon 20 godina od gašenja i 2015. godine je upisala prve učenike.
Tokom perioda bez rada škole podoficirski kadar se popunjavao isključivo svršenim srednjoškolcima iz civilnih škola koji su završavali kurseve, odnosno profesionalnim vojnicima koji su završavali kurseve.
Verovatno jedan od bitnijih događaja u razvoju vojske poslednjih godina.
Mnogi smatraju da su najbolji podoficiri bili oni koji su završili srednje vojne škole. Poseban režim života od 14. godine u internatu i uniformi. Izlazili su kao neuporedivo kvalitetniji kadar od 20 godišnjaka iz civilstva sa kursom ili od profesionalnih vojnika upućenih na kurseve. Smatra se da je takav kadar najbolje ostio vojsku kao sistem, imao sistemska vojna znanja, znao protokole i procedure. Drugim rečima bio oslonac vojnog sistema.
Upisuju samo tehničke smerove za rad sa skupom savremenom tehnikom i osetljivim podacima. Još uvek nema čisto vojnih smerova kao što su pešadinci, tenkisti,...
Na upisu ove godine je išla sledeća popuna.
Reč je o školi koja je obnovljena nakon 20 godina od gašenja i 2015. godine je upisala prve učenike.
Tokom perioda bez rada škole podoficirski kadar se popunjavao isključivo svršenim srednjoškolcima iz civilnih škola koji su završavali kurseve, odnosno profesionalnim vojnicima koji su završavali kurseve.
Verovatno jedan od bitnijih događaja u razvoju vojske poslednjih godina.
Mnogi smatraju da su najbolji podoficiri bili oni koji su završili srednje vojne škole. Poseban režim života od 14. godine u internatu i uniformi. Izlazili su kao neuporedivo kvalitetniji kadar od 20 godišnjaka iz civilstva sa kursom ili od profesionalnih vojnika upućenih na kurseve. Smatra se da je takav kadar najbolje ostio vojsku kao sistem, imao sistemska vojna znanja, znao protokole i procedure. Drugim rečima bio oslonac vojnog sistema.
Upisuju samo tehničke smerove za rad sa skupom savremenom tehnikom i osetljivim podacima. Još uvek nema čisto vojnih smerova kao što su pešadinci, tenkisti,...
Na upisu ove godine je išla sledeća popuna.
- 10 kandidata za vazduhoplovnotehnički smer;
- 15 kandidata za smer jedinice za elektronska dejstva;
- 15 kandidata za smer telekomunikacije i informatika;
- 20 kandidata za smer artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva i
- 15 kandidata za smer vazdušno osmatranje i javljanje.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.369
- Pohvaljen
- 17.440
Ne dobijamo meteore
Nikad nije ni bilo tako nesto u opticaju. Meteor proizvodi konzorcijum u kom su izmedju ostalih i britanci tako da od toga nema ništa. Medjutim i ne treba nam ako je tačno da smo platili da nam Elbit integrise drugo naoruzanje. Kupicemo raketu dugog dometa i sada imamo r27 dometa do 130 km na migovima a r27em verzija ima domet preko 170km. Nju ako kupimo ili nešto slično, postoji i izvozna verzija r37m dometa 200km, Meteor nam i ne treba. Ionako je mnogo skuplja od ostalih raketa tog nivoa (2 miliona evra).
Da nastavim obećano u vezi kupovine borbenih aviona.
Izvinjavam se na opširnosti.
Dakle, rešena je stvar kupovine 12 Rafala i sada ostaje pitanje šta dalje sa nabavkama.
Već sam obrazložio da mislim da je malo 12 Rafala kao jedinog tipa potentnih borbenih aviona, za period eksploatacije od 40 godina. Dovoljno je za mirnodopske vojnopolicijske poslove ali ne i da za potrebe države da se održe napadačke, ofanzivne sposobnosti. Dovoljno lovaca za odbranu od masovnog vazdušnog napada ni u jednoj opciji nećemo imati dovoljno, to je posao za zemaljski PVO.
Pođimo OD FORMACIJE.
VS ima 3 borbene eskadrile mlazne avijacije:
1. Lovačka eskadrila (Batajnica),
2. Lovačko - bombarderske eskadrila (Lađevci),
3. Školsko - trenažna eskadrila (Batajnica)
Ova formacija je preživela sve dosadašnje reforme i očigledno će se dugoročno zadržati.
1.
101. Lovačka avijacijska eskadrila ,,Vitezi", Batajnica
Tip aviona je za nju rešen naručivanjem Rafala koji bi trebali da zamene postojeći Mig-29.
Najavljeni termini isporuke su idealni i omogućavaju maksimalno iskorišćenje postojećih resursursa Mig-29.
Tokom perioda od recimo 3-4 godine će se u eskadrili istovremeno naći oba tipa aviona. Za to vreme će se koristiti već postojeće potpune borbene sposobnosti eskadrile Migova i moći će da se ostvari potpuna borbena sposobnost eskadrile Rafala pre povlačenja Mig-a. Kadar će se postupno prirodno neusiljeno smenjivati. Piloti od 40 + godina ostaju na Migovima do penzije ili prelaska na druge komandne dužnosti. Mlađi od 40 godina prelaze na Rafal. Novi piloti koji završavaju školovanje se pripremaju za Rafal.
Migovi će biti u punoj operativnosti još recimo 8 do 10 godina i povlačiće se postupno po postizanju pune borbene sposobnosti Rafala.
Zaključak je da je nabavka i modernizacija Migova-29 bila dobro rešenje, ulaganje u njih se potpuno isplatilo.
Ostaje sporan broj nabavljenih Rafala. Mislim da je 12 aviona malo ako će to biti jedini avioni ovog tipa u VS.
U slučaju da Rafali ostanu samo u ovoj jednoj eskadrili mislim da je potrebna dodatna nabavka 4 ili 6 aviona koji bi u VS došli za oko 10 godina (kada se potpuno povuku Migovi). Dodatni mogu biti poručeni i kada se završi isporuka naručenih 12, kao novi ili remontovani polovni sličnog godišta kao postojeći srpski.
Što se cene tiče treba imati u vidu da je najmanje 1 milijarda od najavljenog iznosa za rezervne delove, logistiku, transfer tehnologije i znanja, pristup poverljivim proizvođačkim informacijama, linije za prva dva stepena održavanja aviona, verovatno i simulator. Reč je o trošku koji je sada plaćen i koji se neće obračunavati pri eventualnim dodatnim nabavkama Rafala.
Da li naoružanje ulazi u cenu je sporno i na nivou je spekulacija. Ne zna se da je potpisan ugovor i sa proizvođačima naoružanja (to nije Daso).
Što se elektronike tiče koju valjda za avion radi Tales, verujem da je sve neophodno već ranije rešeno prilikom kupovine novih Talesovih radara.
Izvinjavam se na opširnosti.
Dakle, rešena je stvar kupovine 12 Rafala i sada ostaje pitanje šta dalje sa nabavkama.
Već sam obrazložio da mislim da je malo 12 Rafala kao jedinog tipa potentnih borbenih aviona, za period eksploatacije od 40 godina. Dovoljno je za mirnodopske vojnopolicijske poslove ali ne i da za potrebe države da se održe napadačke, ofanzivne sposobnosti. Dovoljno lovaca za odbranu od masovnog vazdušnog napada ni u jednoj opciji nećemo imati dovoljno, to je posao za zemaljski PVO.
Pođimo OD FORMACIJE.
VS ima 3 borbene eskadrile mlazne avijacije:
1. Lovačka eskadrila (Batajnica),
2. Lovačko - bombarderske eskadrila (Lađevci),
3. Školsko - trenažna eskadrila (Batajnica)
Ova formacija je preživela sve dosadašnje reforme i očigledno će se dugoročno zadržati.
1.
101. Lovačka avijacijska eskadrila ,,Vitezi", Batajnica
Tip aviona je za nju rešen naručivanjem Rafala koji bi trebali da zamene postojeći Mig-29.
Najavljeni termini isporuke su idealni i omogućavaju maksimalno iskorišćenje postojećih resursursa Mig-29.
Tokom perioda od recimo 3-4 godine će se u eskadrili istovremeno naći oba tipa aviona. Za to vreme će se koristiti već postojeće potpune borbene sposobnosti eskadrile Migova i moći će da se ostvari potpuna borbena sposobnost eskadrile Rafala pre povlačenja Mig-a. Kadar će se postupno prirodno neusiljeno smenjivati. Piloti od 40 + godina ostaju na Migovima do penzije ili prelaska na druge komandne dužnosti. Mlađi od 40 godina prelaze na Rafal. Novi piloti koji završavaju školovanje se pripremaju za Rafal.
Migovi će biti u punoj operativnosti još recimo 8 do 10 godina i povlačiće se postupno po postizanju pune borbene sposobnosti Rafala.
Zaključak je da je nabavka i modernizacija Migova-29 bila dobro rešenje, ulaganje u njih se potpuno isplatilo.
Ostaje sporan broj nabavljenih Rafala. Mislim da je 12 aviona malo ako će to biti jedini avioni ovog tipa u VS.
U slučaju da Rafali ostanu samo u ovoj jednoj eskadrili mislim da je potrebna dodatna nabavka 4 ili 6 aviona koji bi u VS došli za oko 10 godina (kada se potpuno povuku Migovi). Dodatni mogu biti poručeni i kada se završi isporuka naručenih 12, kao novi ili remontovani polovni sličnog godišta kao postojeći srpski.
Što se cene tiče treba imati u vidu da je najmanje 1 milijarda od najavljenog iznosa za rezervne delove, logistiku, transfer tehnologije i znanja, pristup poverljivim proizvođačkim informacijama, linije za prva dva stepena održavanja aviona, verovatno i simulator. Reč je o trošku koji je sada plaćen i koji se neće obračunavati pri eventualnim dodatnim nabavkama Rafala.
Da li naoružanje ulazi u cenu je sporno i na nivou je spekulacija. Ne zna se da je potpisan ugovor i sa proizvođačima naoružanja (to nije Daso).
Što se elektronike tiče koju valjda za avion radi Tales, verujem da je sve neophodno već ranije rešeno prilikom kupovine novih Talesovih radara.
2.
241. Lovačko - bombarderska avijacijska eskadrila ,,Tigrovi", Lađevci
Treba obratiti pažnju na njeno ime! Sada je naoružana avionom Orao koji je u naoružanje ušao pre tačno 50 godina, a poslednji primerci su proizvedeni pre 32 godine. Avion sa jurišnim sposobnostima, bez radara i lovačkih sposobnosti.
Na prvi pogled paradoksalno ali ušlo se u modernizaciju ovih aviona i to evropskom - francuskom opremom i ta modernizacija i dalje traje iako se poslednji avion mora povući za verovatno manje od 10 godina iako se pokazalo da ovakav tip ima primenu u savremenim uslovima. Let na niskim visinama ispod radara, uz dejstvovanje i beg. U našim uslovima reljefa upotrebna vrednost je i dosta veća nego na recimo stepskom prostoru istočnog fronta.
Mora se planirati zamena Orlova novim avionima. Avionima koji imaju i jurišno - bombarderske sposobnosti. KOJIM I ČIJIM AVIONOM?
Odluku je potrebno doneti brzo kao i narudžbinu, najkasnije za 2 do 3 godine kako bi se eskadrila održala.
Bilo je najava kupovine dodatnih borbenih aviona mimo 12 Rafala. Pominjana je kupovina aviona iz treće zemlje, novi i polovni avioni.
Kupovina aviona poreklom iz ,,treće zemlje" bi bio skup potez, tehnološki i logistički problem ukoliko bi se opet nabavljala samo jedna eskadrila jedini tip aviona 12 do 16 borbenih aviona. Ponovo bi se morao platiti trošak nove logistike, obuke, simulatori, linije održavanja, novi tipovi naoružanja, transfer tehnologije,..... Trošak koji prevazilazi polovinu vrednosti samih aviona.
Nabavka takvog polovnog aviona bi bila još skuplji potez.
Tako dolazim do zaključka:
a. Minimalna je verovatnoća za nabavku aviona tipa Eurofajter, Ruske, Kineske, Pakistanske, Južnokorejske i slične avione. Takve opcije ne treba više razmatrati s obzirom na sadašnje činjenično stanje potpisanog ugovora za Rafale.
b. Kupovina dodatne eskadrile Rafala.
Rafal je avion koji ima lovačke i jurišno-bombarderske sposobnosti (pogledajte naziv eskadrile u Lađevcima).
S obzirom da Rafal već ulazi u naoružanje i da je već plaćen trošak paketa uvoiđenja, novi avioni bi bili jeftiniji od sada naručenih. Logistika, obuka i eksploatacija bi bili jeftiniji. Spuštali bi cenu i pojednostavili održavanje i logistiku već nabavljene eskadrile.
Mogla bi se nabaviti dodatna eskadrila od još samo 12 Rafala. Tako bi u zemlji bile dve eskadrile od po 12 lovačko-jurišno-bombarderskih aviona istog tipa, odnosno ukupno 24 Rafala.
Taj broj aviona bi zadovoljio potrebe Srbije. Avioni bi imalu punu upotrebnu vrednost. Tek u ovom broju bi osim mirnodopske vojnopolicijske upotrebe postali i ozbiljno sredstvo odvraćanja, sposobno da izvrši ofanzivne zadatke. Takođe uz PVO i solidna ratna lovačka zaštita (verovatno najveća od svih realnih kombinacija za dodatnu kupovinu aviona) od potencijalnog masovnog vazdušnog napada veće vojne sile, a potpuna zaštita od potencijalnog vazdušnog napada bilo koje pojedinačne susedne zemlje (čak i Rumunije kao najjače sile).
Svaki dodatni avion preko ukupnog broja od 24 aviona bi donosio mnogo veću vojnu snagu. Recimo kombinacija od 16 + 12 aviona u eskadrilama.
Pominjana je nabavka polovnih Rafala. Ne znam odakle, ko bi ih prodao ali bi takvi avioni trebalo da stignu najkasnije kada i novi sada naručeni. Možda bi Francuska prijemom novih Rafala bila spremna da proda jednu polovnu eskadrilu. Kako bi ofanzivni, a ne lovački zadaci bili prioritet ove eskadrile bili bi sasvim solidni i Rafali F3 standarda.
c. Miraži 2000-5 iz Grčke.
Poznato je da je Grčka ponudila na prodaju 24 aviona Miraž-2000. Prodaju ih sa rezervnim delovima, velikim brojem novih motora, naoružanjem. To je poslednja najsavremenija verzija Miraža, prozvodnje Dasoa. Opremljen je sličnom elektronskom opremom kao i Rafali. Koriste isto naoružanje kao i Rafali. Ovo je prelaz sa Miraža ka Rafalu.
Pored devet ranije proizvedenih aviona i naknadno podignutih na ovaj standard ima i 15 aviona koji su novoproizvedeni u najvišem standardu valjda u periodu između 2005. i 2007. godine. To su poslednji proizvedeni Miraži. Devet starijih ima još desetak godina upotrebe, 15 novoproizvedenih u najvišem standardu još blizu 20 godina. Indija je navodno potencijalno zainteresovana za njih kao dopunu svojih Miraža i kanibalizaciju kako bi održala još oko 10 godina svoje Miraže u upotrebi (dok ih ne zamene Rafali) ali im tu trebaju stariji avioni kojima ističe resurs za desetak godina kada i Indijskim i kada ih indija definitivno povlači iz upotrebe.
Ostaje dakle 15 aviona Miraž poslednje generacije, poslednjih proizvedenih primeraka 2005-2007 godine sa oko 20 godina preostalog resursa, sa rezervnim delovima, naoružanjem, moguće i smulatorom, logistikom koji se nude na prodaju. Slične elektronike, sistema veza i naoružanjem kao i za naše naručene Rafale (Bolje reći, Rafali mogu da nose naoružanje ovih Miraža). Nema drugih potencijalnih kupaca ovih aviona. Verovatno bi se ceo paket mogao dobiti za nešto više od 500 miliona, u svakom slučaju manje od milijarde. Avioni bi brzo mogli doći u zemlju, pre novonabavljenih Rafala.
Ovo deluje kao privlačno rešenje. Kasnije, za oko 15 godina bi se mogli ovi Miraži zameniti novom partijom Rafala. Finansijski bi ovakva kupovina bila održiva i povoljna.
d. Nabavka aviona za lovačko- bombardersku eskadrilu istog tipa aviona kao i za školsko-borbenu eskadrilu.
Ovim bi se dobili znatno jeftiniji avioni u nabavci, jeftiniji za upotrebu i održavanje. Mnogo jednostavnije održavanje. Smanjeni troškovi zbog unifikacije lovačko - bombarderske i školsko - borbene eskadrile. Međutim dobijaju se avioni mnogo slabijih borbenih mogućnosti. Lovačka sposobnost je svedena na vojnopoicijsku mirnodopsku, lov na dronove, helikoptere, projektile. Ofanzivne sposobnosti svedene na doktrinu Orla - bliski udar iz niskog leta i beg. Bez strateške ofanzivne sposobnosti, samim tim i bez krupne odvraćajuće uloge (objašnjeno ranije).
Koji su to potencijalni avioni u nastavku.
3.
242. Školsko - trenažna eskadrila ,,Kurjaci sa Ušća", Batajnica
Sada se poseduju avioni G-4 SuperGaleb. Najmlađi stari preko 32 godine. U narednim godinama neophodna zamena.
Srbija je odlučila da ima zaokružen ciklus školovanja pilota mlaznih aviona. To zahteva posedovanje mlaznog trenažnog aviona (ovo pravi veliku razliku u korišćenju srpskih i recimo hrvatskih Rafala). Ovakvi avioni osim obuke pružaju i mogućnosti za izvođenje lakših lovačkih i jurišno-bombarderskih zadataka. Mnogostruko su jeftiniji u nabavci, eksploataciji i održavanju od čistokrvnih borbenih aviona.
Na njima se vrši selekcija za pilote lovačke i jurišne avijacije. Ko ne zadovolji kriterijume npr stroge zdravstvene ostaje u ovoj eskadrili. Takođe pilot punokrvnog borbenog aviona kada ostari ili ako recimo doživi neko zdravstveno ograničenje može da nastavi kao borbeni pilot ili instruktor u ovakvoj eskadrili.
Ako bi se donela odluka da se isti tip aviona koristi i u školsko-borbenoj i lovako-jurišnoj eskadrili bilo bi potrebno povećati broj Rafala u lovačkoj eskadrili sa sadašnje naručenih 12. Time bi se dobile znatno slabije mogućnosti lovačko-jurišne eskadrile, bila bi jeftinija njena nabavka i održavanje ali znatno mmanje borbene sposobnosti. Sa druge strane tada bi se treblo povećati broj rafala u lovačkoj eskadrili što takođe dosta košta.
Nema mnogo opcija za razmatranje.
a. JAK-130 Ruska varijanta.
Mislim da otpada jer treba da bude trenažer za zapadne avone koji se nabavljaju. Takođe već sam izneo mišljenje
b. Alenia M-346, Italija
Zanimljiv avion. Pominjan kao opcija. Može se razmatrati za nabavku. Pogodan za prelazak na Rafal. Postoje mogućnosti i varijante sa lovačkom ulogom i jurišno-bombarderskom. U proizvodnji. U upotrebi u više zemalja.
c. Boeing - Saab T-7 Red Hawk.
Takođe zanimljiv avion. Takođe pominjan kao opcija i može se razmatrazti za nabavku. Slična priča kao prethodni. Verovatno borbeno potentniji. Uvodi se u američku vojsku u malom broju od 2021. Ograničene povratne informacije o realnoj upotrebi.
241. Lovačko - bombarderska avijacijska eskadrila ,,Tigrovi", Lađevci
Treba obratiti pažnju na njeno ime! Sada je naoružana avionom Orao koji je u naoružanje ušao pre tačno 50 godina, a poslednji primerci su proizvedeni pre 32 godine. Avion sa jurišnim sposobnostima, bez radara i lovačkih sposobnosti.
Na prvi pogled paradoksalno ali ušlo se u modernizaciju ovih aviona i to evropskom - francuskom opremom i ta modernizacija i dalje traje iako se poslednji avion mora povući za verovatno manje od 10 godina iako se pokazalo da ovakav tip ima primenu u savremenim uslovima. Let na niskim visinama ispod radara, uz dejstvovanje i beg. U našim uslovima reljefa upotrebna vrednost je i dosta veća nego na recimo stepskom prostoru istočnog fronta.
Mora se planirati zamena Orlova novim avionima. Avionima koji imaju i jurišno - bombarderske sposobnosti. KOJIM I ČIJIM AVIONOM?
Odluku je potrebno doneti brzo kao i narudžbinu, najkasnije za 2 do 3 godine kako bi se eskadrila održala.
Bilo je najava kupovine dodatnih borbenih aviona mimo 12 Rafala. Pominjana je kupovina aviona iz treće zemlje, novi i polovni avioni.
Kupovina aviona poreklom iz ,,treće zemlje" bi bio skup potez, tehnološki i logistički problem ukoliko bi se opet nabavljala samo jedna eskadrila jedini tip aviona 12 do 16 borbenih aviona. Ponovo bi se morao platiti trošak nove logistike, obuke, simulatori, linije održavanja, novi tipovi naoružanja, transfer tehnologije,..... Trošak koji prevazilazi polovinu vrednosti samih aviona.
Nabavka takvog polovnog aviona bi bila još skuplji potez.
Tako dolazim do zaključka:
a. Minimalna je verovatnoća za nabavku aviona tipa Eurofajter, Ruske, Kineske, Pakistanske, Južnokorejske i slične avione. Takve opcije ne treba više razmatrati s obzirom na sadašnje činjenično stanje potpisanog ugovora za Rafale.
b. Kupovina dodatne eskadrile Rafala.
Rafal je avion koji ima lovačke i jurišno-bombarderske sposobnosti (pogledajte naziv eskadrile u Lađevcima).
S obzirom da Rafal već ulazi u naoružanje i da je već plaćen trošak paketa uvoiđenja, novi avioni bi bili jeftiniji od sada naručenih. Logistika, obuka i eksploatacija bi bili jeftiniji. Spuštali bi cenu i pojednostavili održavanje i logistiku već nabavljene eskadrile.
Mogla bi se nabaviti dodatna eskadrila od još samo 12 Rafala. Tako bi u zemlji bile dve eskadrile od po 12 lovačko-jurišno-bombarderskih aviona istog tipa, odnosno ukupno 24 Rafala.
Taj broj aviona bi zadovoljio potrebe Srbije. Avioni bi imalu punu upotrebnu vrednost. Tek u ovom broju bi osim mirnodopske vojnopolicijske upotrebe postali i ozbiljno sredstvo odvraćanja, sposobno da izvrši ofanzivne zadatke. Takođe uz PVO i solidna ratna lovačka zaštita (verovatno najveća od svih realnih kombinacija za dodatnu kupovinu aviona) od potencijalnog masovnog vazdušnog napada veće vojne sile, a potpuna zaštita od potencijalnog vazdušnog napada bilo koje pojedinačne susedne zemlje (čak i Rumunije kao najjače sile).
Svaki dodatni avion preko ukupnog broja od 24 aviona bi donosio mnogo veću vojnu snagu. Recimo kombinacija od 16 + 12 aviona u eskadrilama.
Pominjana je nabavka polovnih Rafala. Ne znam odakle, ko bi ih prodao ali bi takvi avioni trebalo da stignu najkasnije kada i novi sada naručeni. Možda bi Francuska prijemom novih Rafala bila spremna da proda jednu polovnu eskadrilu. Kako bi ofanzivni, a ne lovački zadaci bili prioritet ove eskadrile bili bi sasvim solidni i Rafali F3 standarda.
c. Miraži 2000-5 iz Grčke.
Poznato je da je Grčka ponudila na prodaju 24 aviona Miraž-2000. Prodaju ih sa rezervnim delovima, velikim brojem novih motora, naoružanjem. To je poslednja najsavremenija verzija Miraža, prozvodnje Dasoa. Opremljen je sličnom elektronskom opremom kao i Rafali. Koriste isto naoružanje kao i Rafali. Ovo je prelaz sa Miraža ka Rafalu.
Pored devet ranije proizvedenih aviona i naknadno podignutih na ovaj standard ima i 15 aviona koji su novoproizvedeni u najvišem standardu valjda u periodu između 2005. i 2007. godine. To su poslednji proizvedeni Miraži. Devet starijih ima još desetak godina upotrebe, 15 novoproizvedenih u najvišem standardu još blizu 20 godina. Indija je navodno potencijalno zainteresovana za njih kao dopunu svojih Miraža i kanibalizaciju kako bi održala još oko 10 godina svoje Miraže u upotrebi (dok ih ne zamene Rafali) ali im tu trebaju stariji avioni kojima ističe resurs za desetak godina kada i Indijskim i kada ih indija definitivno povlači iz upotrebe.
Ostaje dakle 15 aviona Miraž poslednje generacije, poslednjih proizvedenih primeraka 2005-2007 godine sa oko 20 godina preostalog resursa, sa rezervnim delovima, naoružanjem, moguće i smulatorom, logistikom koji se nude na prodaju. Slične elektronike, sistema veza i naoružanjem kao i za naše naručene Rafale (Bolje reći, Rafali mogu da nose naoružanje ovih Miraža). Nema drugih potencijalnih kupaca ovih aviona. Verovatno bi se ceo paket mogao dobiti za nešto više od 500 miliona, u svakom slučaju manje od milijarde. Avioni bi brzo mogli doći u zemlju, pre novonabavljenih Rafala.
Ovo deluje kao privlačno rešenje. Kasnije, za oko 15 godina bi se mogli ovi Miraži zameniti novom partijom Rafala. Finansijski bi ovakva kupovina bila održiva i povoljna.
d. Nabavka aviona za lovačko- bombardersku eskadrilu istog tipa aviona kao i za školsko-borbenu eskadrilu.
Ovim bi se dobili znatno jeftiniji avioni u nabavci, jeftiniji za upotrebu i održavanje. Mnogo jednostavnije održavanje. Smanjeni troškovi zbog unifikacije lovačko - bombarderske i školsko - borbene eskadrile. Međutim dobijaju se avioni mnogo slabijih borbenih mogućnosti. Lovačka sposobnost je svedena na vojnopoicijsku mirnodopsku, lov na dronove, helikoptere, projektile. Ofanzivne sposobnosti svedene na doktrinu Orla - bliski udar iz niskog leta i beg. Bez strateške ofanzivne sposobnosti, samim tim i bez krupne odvraćajuće uloge (objašnjeno ranije).
Koji su to potencijalni avioni u nastavku.
3.
242. Školsko - trenažna eskadrila ,,Kurjaci sa Ušća", Batajnica
Sada se poseduju avioni G-4 SuperGaleb. Najmlađi stari preko 32 godine. U narednim godinama neophodna zamena.
Srbija je odlučila da ima zaokružen ciklus školovanja pilota mlaznih aviona. To zahteva posedovanje mlaznog trenažnog aviona (ovo pravi veliku razliku u korišćenju srpskih i recimo hrvatskih Rafala). Ovakvi avioni osim obuke pružaju i mogućnosti za izvođenje lakših lovačkih i jurišno-bombarderskih zadataka. Mnogostruko su jeftiniji u nabavci, eksploataciji i održavanju od čistokrvnih borbenih aviona.
Na njima se vrši selekcija za pilote lovačke i jurišne avijacije. Ko ne zadovolji kriterijume npr stroge zdravstvene ostaje u ovoj eskadrili. Takođe pilot punokrvnog borbenog aviona kada ostari ili ako recimo doživi neko zdravstveno ograničenje može da nastavi kao borbeni pilot ili instruktor u ovakvoj eskadrili.
Ako bi se donela odluka da se isti tip aviona koristi i u školsko-borbenoj i lovako-jurišnoj eskadrili bilo bi potrebno povećati broj Rafala u lovačkoj eskadrili sa sadašnje naručenih 12. Time bi se dobile znatno slabije mogućnosti lovačko-jurišne eskadrile, bila bi jeftinija njena nabavka i održavanje ali znatno mmanje borbene sposobnosti. Sa druge strane tada bi se treblo povećati broj rafala u lovačkoj eskadrili što takođe dosta košta.
Nema mnogo opcija za razmatranje.
a. JAK-130 Ruska varijanta.
Mislim da otpada jer treba da bude trenažer za zapadne avone koji se nabavljaju. Takođe već sam izneo mišljenje
b. Alenia M-346, Italija
Zanimljiv avion. Pominjan kao opcija. Može se razmatrati za nabavku. Pogodan za prelazak na Rafal. Postoje mogućnosti i varijante sa lovačkom ulogom i jurišno-bombarderskom. U proizvodnji. U upotrebi u više zemalja.
c. Boeing - Saab T-7 Red Hawk.
Takođe zanimljiv avion. Takođe pominjan kao opcija i može se razmatrazti za nabavku. Slična priča kao prethodni. Verovatno borbeno potentniji. Uvodi se u američku vojsku u malom broju od 2021. Ograničene povratne informacije o realnoj upotrebi.
Odlična analiza. T7 teško jer mislim da su proizveli par komada i da se ispituje. Leonardo je dobar avion u tom segmentu u kom ga predlažes. Uglavnom ono što je glavno samo 24+ LBA uz jak PVO mogu biti odvracajuci faktor. Moj izbor je bio Su35 pa i njegovo čekanje, medjutim posao je sad završen. Fali nam još jedna eskadrila Rafala. Po francuskim medijima, avioni su kostali 1,5 milijardi a ostalo ( oprema, obuka...) 1,2 milijarde, tako da bi sledeća eskadrila verovatno bila jeftinija.
Hvala! Pomislio sam da ovo niko neće da pročita.
Inače, ko ima srednju školu, a želi platu veću od pilota Mig-a - nek izvoli.
Konkurs za prijem vojnika u specijalne jedinice izviđače i oklopne jedinice otvoren je do 15.10.24.
Konkurs za 1., 2., 3. i 4. brigadu po radnim mestima (svako radno mesto po više slobodnih mesta) i uslovima konkursa.
1. Brigada
Конкурс за пријем у Прву бригаду копнене војске | Министарство одбране Републике Србије
Званични сајт Министарства одбране Републике Србије
www.mod.gov.rs
2. Brigada
Конкурс за пријем у Другу бригаду копнене војске | Министарство одбране Републике Србије
Званични сајт Министарства одбране Републике Србије
www.mod.gov.rs
3. Brigada
Конкурс за пријем у Трећу бригаду копнене војске | Министарство одбране Републике Србије
Званични сајт Министарства одбране Републике Србије
www.mod.gov.rs
4. Brigada
Конкурс за пријем у Четврту бригаду копнене војске | Министарство одбране Републике Србије
Званични сајт Министарства одбране Републике Србије
www.mod.gov.rs
U junu i julu je bio konkurs za Kobre i 72. Brigadu.
Jako bitno. Prethodno završen vojni rok nije neophodan. Ko ga nije završio biće upućen na isti.
Iz uslova konkursa:
- да су завршили војну обуку са оружјем, а право на пријаву на конкурс имају и кандидати који нису завршили војну обуку са оружјем предвиђену чланом 39. став 1. тачка 9) Закона о Војсци Србије, а који ће бити упућени на војну обуку са оружјем ради стицања услова за пријем у професионалну војну службу.
Poslednja izmena:
Zanimljiva simulacija srpskog Rafala na aerodromu Lađevci u društvu Orlova
Inače, podsećam da sam još pre nekoliko godina spomenuo da će pored Lađevaca još i Aerodromi Ponikve (Užice) i Dubinje (Sjenica) biti osposobljeni za vojnu upotrebu.
To podrazumeva rekonstrukciju piste i stvaranje uslova za privremeno posedanje ovih aerodroma u slučaju potrebe.
Posedovanje Rafala (ili bilo kojeg drugog novog čistokrvnog borbenog aviona) zahteva osposobljavanje rezervnih aerodroma.
Potrebni troškovi za ulaganje su beznačajni upoređujući ih sa vrednosti nabavljene tehnike. Za iznos koji je identičan verdnosti samo 2 - 3 rakete vazduh - vazduh se mogu se potpuno funkcionalno osposobiti navedeni aerodromi.
Zanimljiva je činjenica da nijedan od novih autoputeva koji se grade u Srbiji nije urađen tako da se deo autoputa može brzo pretvoriti u pistu, pa čak ni Moravski koridor na deonici koja prolazi pored aerodroma.
Tako da deonica autoputa Beograd - Novi Sad u delu pored aerodroma Batajnice ostaje jedina takva deonica - rezervna pista.
Inače, podsećam da sam još pre nekoliko godina spomenuo da će pored Lađevaca još i Aerodromi Ponikve (Užice) i Dubinje (Sjenica) biti osposobljeni za vojnu upotrebu.
To podrazumeva rekonstrukciju piste i stvaranje uslova za privremeno posedanje ovih aerodroma u slučaju potrebe.
Posedovanje Rafala (ili bilo kojeg drugog novog čistokrvnog borbenog aviona) zahteva osposobljavanje rezervnih aerodroma.
Potrebni troškovi za ulaganje su beznačajni upoređujući ih sa vrednosti nabavljene tehnike. Za iznos koji je identičan verdnosti samo 2 - 3 rakete vazduh - vazduh se mogu se potpuno funkcionalno osposobiti navedeni aerodromi.
Zanimljiva je činjenica da nijedan od novih autoputeva koji se grade u Srbiji nije urađen tako da se deo autoputa može brzo pretvoriti u pistu, pa čak ni Moravski koridor na deonici koja prolazi pored aerodroma.
Tako da deonica autoputa Beograd - Novi Sad u delu pored aerodroma Batajnice ostaje jedina takva deonica - rezervna pista.
Poslednja izmena:
Pitanje za tebe. Pošto su u pitanju skupi aparati. Koliko je realna izgradnja podzemnog aerodroma? Ovo vise nije vreme 60ih kada je Željava koštala ekstremno skupo. Vidimo sad mašine za kopanje tunela koje to rade prilično brzo. Vidimo cenu recimo tunela ispod terazija u dve cevi po mislim 2km je 250 miliona evra. Aerodromu ne treba ni pola od toga.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.376
- Pohvaljen
- 48.205
Još nam samo to treba.
