Unutrašnjost mora da bude takva da se lako održava i pere. Ako se našto ošteti, a to je najčešće tapacirung sedišta i kreveta, nije problem da se iznova tapacira.
Nedsvno sam imao čast da me jedan fijat vozi iz u Ue u Bg, pa sam u vožnji malo i razgledao: pod i bočne stranice su od neke plastične mase i kada se krevet izvuče, dovoljno je šmrkom sve isprati, a za fino čišćenje, krpa prilazi svuda. Boca sa kiseonikom, ekg, oprema za reanimaciju... lako se vade da se ili zamene ili da se ne kvase pri pranju. Unutra su još dva sedišta, za lekara i tehničara u pratnji.
Smatram da bi trebalo da imamo vozila raznih konfiguracija, za različite namene.
Iz Užica, vozila nekad samo menjaju posade i po više puta u toku dana idu ka Bg i Kg, pa prelaze mnogovviše od onih koja idu po pozivu na 194, tako da bude dana, kao u koroni, recimo, kada prelaze i po više 1000km dnevno. Posle 2 godine uglavnom, iza njega je 300-600 000km, a medicinski deo je u još dobrom stanju.
Ne smem ni da zamislim kako bi f-nisao prevoz povređenih u slučaju neke masovne nesreće koja ne bi bila u blizini nekog većeg grada.
Tu bi trebalo da se uspostavi standard šta bi koja sredina, zabisno od broja stanovnika i rizika trebalo da ima. Ali kako, kad mi ni sirene i svetla nismo uspeli da ujednačimo? (Nekad zvuče kao da smo u D, nekad I, a nekad u F. Često se ne razlikuje ni koja služba je u pitanju). Nije retkost, kod vozila iz donacija da imaju crveno-plava rotaciona svetla i blinkere, iako su ona po ZOBS, rezervisana samo za vozila pod pratnjom.
I ta vozila, i kad nisu deo vojske, bitan su činilac bezbednosti zemlje i građana i trebalo bi uvesti red standardizacijom.