Vodovod i kanalizacija - BVK

[astrodule]

Pumpa valjda nije radila ni tokom prethodne kiše kada se stvorilo jezero na auto-putu. Da li je tada išta urađeno?

Da li je BVK napravio vanrednu kontrolu kišne kanalizacije i svih slivnika? Reći ću da nije jer u kraju imam mnogo zapušenih slivnika i dalje.

 

[11030]

Odakle leva obala Dunava uopšte dobija vodu? Tamo je stanje jezivo pre svega jer ljudi svoje septičke neće da prazne već ih puštaju da taku ulicama i kanalima koji su predviđeni za kišu. Grade se zgradurine bez kanalizacije. Zaista ne vidim kako će oni taj problem rešiti i da li kanalizacija uopšte i može da se napravi na nekim mestima.

 

[astrodule]

Rečeno je da je dosta kuća ispod nivoa glavnog puta, tj, nivoa glavne kanalizacione cevi.

Vučić je obećao, tako da ne vidim razlog da se to ne uradi u naredne 2 do 3 godine

 

[solecar]

Kamen temeljac u martu iduće godine.

 

[11030]

Da, zanimljiv je taj njegovo nastup bio, kad se izuzmu obećanja i drama dosta toga im je rekao, samo nema ko da sluša.

 

[tzoran1]

solecar@
mora bar mesec ranije... znaci u februaru i odmah bager i tri kamiona da kopaju neki kanal...

 

[solecar]

Ako je mogla da se u februaru prošle godine najavi linija 300 , što ne mogao i kamen temeljac u martu naredne? :mrgreen:

 

[tzoran1]

parlamentarni mart 2020...mora neki dan ranije da pojaca

 

[Zuma]

Upravo sam pročitao jedan uzemirujući izvešaj o količini mikro plastike koju ljudi konzumiraju kroz vodu i hranu. Do 5 grama nedeljeno, dovoljno da se napravi kreditna kartica!

Jedna od napomena je da je to više izraženo u pijaćoj vodi koja se originalno dobije iz reka, a manje u onoj koja se dobija bušotinama iz zemlje. Verovatno zato što se proceđivanjem kroz zemlju ipak donekle filtrira i mikro plastika. A u reku se eventualno spira dobar deo otpada, pa i raspadnutih ostataka plastičnog, koji se nalazi bačen na zemlji.

Tako da prelaz na veće snabdevanje vodom Beograda direktno iz reka, a zanemarivanje bušotina i vodoizvorišta nije baš zdrav pristup u ovom posebnom pogledu. Teško da se u fabrikama za prečišćavanje rečne vode filtrira mikro plastika. Kao ni mnogo što šta drugo. Pa uopšte nije svejedno ako se i površina i broj vodoizvorišta smanjuje, a time i potencijalni broj bunara koji crpu podzemnu vodu. Proširivanjem kapaciteta zahvatanja vode iz Save se dakle uopšte ne dobija voda istog kvaliteta kao što bi se dobila proširivanjem mreže bunara i čuvanjem dovoljne površine i broja vodoizvorišta.

https://www.worldhealth.net/news/you-ma ... very-week/
https://www.earth.com/news/eating-plastic-credit-card/
https://www.newcastle.edu.au/newsroom/f ... ard-a-week

Assessing plastic ingestion from nature to people
http://awsassets.panda.org/downloads/pl ... ingles.pdf

 

[dragan]

Mikroplastika se nalazi po celom Svetu u rekama, moru, vazduhu, . . čak i u glečerima.

To je globalni problem, a ne bi trebalo dizati paniku da je ima i u Beogradskom vodovodu.

https://www.nationalgeographic.rs/vesti ... stike.html

 

[Zuma]

Nisam rekao da je kod nas ima više nego u svetu, nego da je u vodi iz dubokih bunara obično ima manje nego u prerađenoj rečnoj vodi.

 

[dragan]

To su vrlo male mikročestice čim se nalaze i u vazduhu, pa je pitanje

da li ili koliko ih ima manje u reni-bunarima, koji se napajaju iz reka.

 

[boca-ica]

Jos nema plana za preradu pijace vode iz Dunavskog zahvata za potrebe Bgda
a klimatske promene jasno upozoravaju na sve blizu neophodnost

 

[dragan]

Gubici u vodovodnoj mreži Beograda su čak 25% !

http://bif.rs/2018/07/gubici-na-vodovod ... -29-odsto/

Kada se zamene cevi i remontuju reni-bunari, eto vode i za izvoz.

 

[unedfined]

dragan » Čet Jul 25, 2019 4:59 am[/url]":3naielx0]Gubici u vodovodnoj mreži Beograda su čak 25% !

http://bif.rs/2018/07/gubici-na-vodovod ... -29-odsto/

Kada se zamene cevi i remontuju reni-bunari, eto vode i za izvoz.

Zašto građani Beograda i Srbije da plaćaju remont privatnih septičkih jama vikendica i klubova na Savskom Nasipu?

 

[astrodule]

Gubici u vodovodnoj mreži Beograda su čak 25% !

http://bif.rs/2018/07/gubici-na-vodovod ... -29-odsto/

Kada se zamene cevi i remontuju reni-bunari, eto vode i za izvoz.

Imali smo slučaj da je struja poskupljivala zato što EPS-u neki duguju, tj, ne mogu da imaju dobru naplatu. A ko je kriv za to? Mi što redovno plaćamo račune i kao nagradu dobijemo poskupljenje?

dragan » Čet Jul 25, 2019 4:59 am[/url]":191y88lw]Gubici u vodovodnoj mreži Beograda su čak 25% !

http://bif.rs/2018/07/gubici-na-vodovod ... -29-odsto/

Kada se zamene cevi i remontuju reni-bunari, eto vode i za izvoz.

Zašto građani Beograda i Srbije da plaćaju remont privatnih septičkih jama vikendica i klubova na Savskom Nasipu?

Remont reni bunara je u našem interesu. "Samo" treba da vlasnici vikendica o svom trošku uklone sve što ne sme da postoji u zoni reni bunara.

 

[Žika]

Malo je staro ali sigurno da idu uzlazno

Pogledajte prilog 1

Podaci iz Tabele 1. govore o ogromnim gubicima električne energije, u periodu 2012.-2015.g. neverovatnih 24,353 milijardi kWh! Zvaničnici EPS-a imaju jedan izgovor: nije se ulagalo u sistem, zato su gubici ogromni. Ovo obrazloženje je potpuno lažno, paušalno izrečeno, neodgovorno i kriminalno. U prenosu struje, tačno je, postoje određeni tehnički gubici, svetski prosek je 3 do 4%. Neka bude da je u Srbiji mreža loše održavana, prihvatamo tehničke gubitke od 5%, što znači da su netehnički gubici u prikazanom periodu bili po godinama: 9,1%, 9,8%, 13,5% i 20,3%. U kWh izraženo izgleda ovako: ukupni gubici EE za četiri godine iznose 24,353 mlrd.kWh, kada se umanje za 5% dozvoljenih tehničkih gubitaka iznose 17,76 mlrd. kWh. Preračunato vrednosno, po prosečnoj ceni kWh u Evropskoj uniji, ukupni gubitak električne energije za četiri kalendarske godine, po zvanično objavljenim podacima, iznosi 3,243 milijarde evra (4,5 mlrd.eura ukupno)!!! Prosečno 811 miliona evra po godini!!!

Netehnički gubitak je stručni termin, prevedeno na narodski jezik ima značenje KRAĐE STRUJE!

 

[dragan]

Ovde nije tema o EPS-u i nemoj da bezveze zatrpavaš i ovu temu (?!)

 

[dragan]

Vidim da je bilo raznih komentara u vezi izliva štetnih materija u Brodu i još negde u slivu Save.

Naravno, do granice ništa nije stiglo, pa ni do Sremske Mitrovice, Šapca, . .a, ni do Beograda.

A, da bi stiglo, trebalo bi da neko tamo u RS namerno danima sipa u Savu velike količine otrova.

 

[Zuma]

Teško da otrovi i zagađenja tek tako mogu da nestanu. Naravno da sve to uvek stigne na svako mesto nizvodno, samo u razblaženom obliku.

Inače, da napomenem nešto što se retko spominje. Uobičajene zvanične priče u takvim situacijama, kako su neka zagađenja već toliko razblažena da više nisu značajna, su u principu netačna. To samo znači da su koncentarcije manje i da se zagađenje po efektima rasporedilo na više ljudi. Međutim, činjenica da nekog otrova uzimamo manje, pa čak i manje od zvanično dozvoljenog minimuma, samo znači da on deluje manje i sporije, ali NE znači da NE DELUJE uopšte. Ako bi zamislili da je moguća neka evidencija u smislu sabiranja svih štetnih posledica nekog konkretnog zagađenja po mnogo ljudi i po mnogo vremena, recimo i mnogo godina kasnije, videli bi da je otrov verovatno u zbiru napravio istu štetu po ljudsko zdravlje, kao da je u velikoj koncentraciji pogodio malo ljudi. Samo bi u jednom slučaju mali broj ljudi imalo, brzo, veoma ozbiljne posledice, a u drugom bi mnogo ljudi imalo, tokom dužeg vremena, manje ozbiljne posledice. Tako da gledano u jednom širem smislu ukupnih zbirnih posledica po društvo, svaki otrov i svako zagađenje uvek deluje, BEZ OBZIRA na koncentraciju, jedino je raspodela efekata drugačija: na manje ili više ljudi, ozbiljnije ili manje ozbiljno, u kraćem ili dužem periodu.

Dakle, pogrešno je mišljenje da smo se spasili ako dočekamo da se ispušteni otrov razblaži dovoljno da mu koncentracija bude ispod dozvoljenog nivoa. Štetna dejstva su kumulativa, a ne binarna, ima-nema. Ako neko pusti neka štetna zagađenja u okoiinu onda će to UVEK, nekada i negde, potrovati neke ljude, samo je pitanje kako su te posledice raspoređene po broju pogođenih, intenzitetu štetnih efekata i vremenu kada se najzad ispolji štetno dejstvo. Naprimer, neko će možda decenijama kasnije umreti od raka, iako se to možda ne bi desilo da mu nekada davno odbrambeni sistem organizma nije bio samo malo oslabljen zbog izloženosti nekoj agresivnoj supstanci u maloj količini.

 

[dragan]

Na mernim stanicama na granici i u SM nisu nadjeni ni razblaženi otrovi.

 

[Zuma]

Ne pričam o tom konkretnom slučaju nego u principu. Sem ako je zagađenje takvo da se brzo i spontano razgrađuje, a takva su retka, zagađenje ne može da nestane. Ono je i dalje tu negde, samo razblaženo. Možda je ispod praga merenja uređaja na toj stanici. Možda ga je u prilčnoj meri upila zemlja, pa je manje u reci a više u njivama, biljkama ili životinjama koje jedemo. U prirodi sve kruži, i voda i razne materije. Ako je zagađujuće hemijsko jedinjenje hemijski stabilno, negde će se ponovo pojaviti.

Poenta onog teksta je jasno razumevanje da su normativi za maksimalno dozvoljene koncentracije zagađivača u ogromnoj meri društvene konvencije, a daleko ređe naučne istine u smislu da ispod te koncentracije loše dejstvo dokazano ne postoji. Ne, to su društvene konvencije u smislu "društveno prihvatljivog nivoa štete".

Ili, da to prevedem na jednostavniji i svima razumljiv jezik:

Društvo misli da ako zbog nekog zagađenja jednog dana vi lično umrete, to i nije toliko velika šteta ako se ne desi i prevelikom broju drugih ljudi. Taj nivo štete je "društveno prihvatljiv", pa će vas već nekako zameniti i prežaliti. To je pravo značenje "maksimalno dozvoljene koncentracije zagađivača".

 

[dragan]

Naša Civilizacija ima "društveno prihvatljive" razne vrste štete, nap. automobilske nesreće.

 

[Zuma]

Nažalost da. Ali bi smo bar mogli početi razmišljati koje štete su previše skupe i gde bi smo realno mogli nešto učiniti da ih smanjimo. Problem je što je prosečni utisak među narodom o tome koliko je nešto zasita štetno namerno iskrivljen stalnom propagandnom kojom čitava civilizacija oržava socijalni mir. Laganjem. Pa, ako i moramo priznati da "maksimalno dozvoljena koncentracija" jeste društvena konvencija (a ne naučna istina) koja mora postojati zbog ekonomskih razloga, to ipak ne govori ništa o tome da li ta dozvoljena koncentracija može da bude i manja, ako bi uobičajna raspodela bogatstva, rizika i zdravlja među društvenim klasama bila malo pravednija. Setite se afere sa alfatoksinima u mleku. Da li je dozvoljna koncetracija ponovo smanjena posle onog neverovatnog povećanja? Tako je i sa mnogim drugim granicama i zagađenjima, pa i onima u vodi koju pijemo. Nije isto ako se voda namenjena piću vadi direktno iz Save ili iz dubokih bunara u zemlji.

Dozvoljena količina aflatoksina u mleku i dalje veća nego u zemljama EU
Vesti 16.02.2019. 19.35

Građani Srbije ne piju isto mleko kao građani Evropske unije. Količina otrovne, kancerogene supstance - aflatoksin u mleku koje se pije u zemljama evropske zajednice iznosi do 0,05 mikrograma. U Srbiji, ona je pet puta veća - 0,25 mikrograma po litru. Ipak, to ne zabrinjava ministre Vlade Srbije.

"Mleko koje je sa 0,25 to je mleko koje je ispravno zdravo za upotrebu, samo se preporučuje da bude što bolje. I ne brinite, biće to sve ok, znam ja da se vi brinete za bezbednost naše populacije", rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

"Sadašnji nivo nije nešto što je u suprotnosti sa bezbednošću hrane, već nije u potpunosti usklađen sa onim što su drugi postigli ulaskom u Evropsku uniju", navodi ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Upravo iz bezbednosnih i zdravstvenih razloga EU ne dozvoljava da se uvozi mleko iz Srbije dokle god se nivo aflatoksina ne smanji, kaže narodni poslanik i bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić. Dodaje, posledice će trpeti i građani Srbije.

"Posledice će trpeti pre svega deca, gde dolazi do deponovanja toksina u jetru i u budućnosti možemo da očekujemo povećanje karcinoma jetre. Ne investira se ništa, niko ne rešava probleme koji su očigledni i ne očekujem da se bez ozbiljnih intervencija i znanja uskladi pravilnik sa EU", kaže Ješić.
http://rs.n1info.com/Vesti/a460953/Dozv ... ma-EU.html

 

[astrodule]

http://rs.n1info.com/Vesti/a540561/Pukl ... -vode.html

Urgentni centar obustavio je prijem pacijenata, zbog pucanja vodovodne cevi u Pasterovoj ulici u centru Beograda.

Spojler

Pacijenti se upućuju u KBC "Zemun" i "Dr Dragiša Mišović".

Pored Pasterove bez vode su i okolne ulice.

U toku su radovi na otklanjanju kvara, a iz Vodovoda i kanalizacije su rekli za N1 da će problem pokušati da reše do 18h, a da je krajnji rok do 20h.

Vladimir Šobot iz Vodovoda i kanalizacije objasnio je za N1 da velike temperaturne varijacije u toku dana loše utiču na vodovodne cevi, te da zbog toga dolazi do ovakvih pucanja.

Brateeeeu, šta reći za ovakvu izjavu? Namerno daju ovakve izjave da bi se iole obrazovani nervirali i otišli iz zemlje.