Vodovod i kanalizacija - BVK

[Nurko7000]

Пре свега вас молим да не пијете воду из хидрантских мрежа. Та вода се сматра техничком. И да, пишем то управо зато што нападате људе из Водовода и канализације, на погрешан начин.
Заправо, оштећење хидранта је узроковало пражњење хидрантске мреже и вероватно оставило тај део без воде за заштиту од пожара. Што је опасније него да је исцурила пијаћа вода.

Без конкретног пројекта тешко је рећи како је хидрантска мрежа повезана, сасвим је легитимно поставити и резервоар на таван неког скорије грађеног објекта и из њега напајати и спољашњу хидрантску мрежу. Ако сам као пример навео фабрику не видим разлог зашто хотели и друге установе не би имале своје бунаре техничке воде. Некад их је имала свака кућа.

Легитимно је и да хидрантска мрежа црпи воду не из резервоара исте висинске зоне као и водоводна већ из зону, две више.

 

[Zuma]

Aman, sa slike se vidi da velike količine vode kuljaju sa nekog mesta ispod kolovoza, pa je u pitanju tipična centralna napojna cev za ulicu, položena duž nje, u tipičnoj situaciji koja postoji u čitavom gradu. Niko nije spominjao ni fabrike ni unutrašnjost velikih novijih zgrada koji ponekad imaju posebnu instalaciju. Kako si uspeo da zaključiš da ovde postoji neki poseban slučaj ili da su posebne mreže nešto uobičajeno, pa bi se mi sada morali njima baviti u temi o gradskom vodovodu?

 

[direktor]

Nurko 7000
Mislim da treba potraziti odgovor od bvk kako i na sta su spojeni hidranti na ulici a na sta u zgradama
Mislim da pise na osnovu pravilnika sta bi kako bi nesto trebalo da bude a da to cesto nije tako
Navedi neki primjer zgrade sa rezervoarima za hidrantsku mrezu .Takodje brzina isticanja vode iz ulicnog hidranta se regulise isto kao na bilo kojoj slavini cesmi (ili kako ti to hrv kazes pipi)

 

[Nurko7000]

Друже судија овако је то било:
- неки чобани, радници су оштетили хидрант.
- диван човек из Водовода и канализације је дао саопштење да је су то случајно урадили и да у хидрантској мрежи ионако није пијаћа вода.
- на форуму су почели да нападају радника ВиКа за две ствари:
- да је у хидрантској мрежи пијаћа вода (директор је лично пио пре и хај, хај и још је жив да пише на форуму...) (а можда је хтео да едукује грађане да не би требало да пију из хидраната)
- да је требао да изостави ово "случајно" јер није надлежан да одлучује о намерама чобана радника (а можда је хтео да не шири панику, јер не дао бог да су ови то намерно урадили).
- и даље је дискусија отишла у маштарије о хидрантским мрежама, укључујући јединсвен систем цевовода техничке воде на територији града.

И ја онда налетим као бу**** и напишем понешто о хидрантским мрежама...
Ипак, не пијте из њих.

 

[Nurko7000]

direktor » 23 Jul 2018 01:49 pm[/url]":2jnqqq7y]Nurko 7000
Mislim da treba potraziti odgovor od bvk kako i na sta su spojeni hidranti na ulici a na sta u zgradama
Mislim da pise na osnovu pravilnika sta bi kako bi nesto trebalo da bude a da to cesto nije tako
Navedi neki primjer zgrade sa rezervoarima za hidrantsku mrezu .Takodje brzina isticanja vode iz ulicnog hidranta se regulise isto kao na bilo kojoj slavini cesmi (ili kako ti to hrv kazes pipi)

Директоре, није пристојно хватати људе за пипу.

 

[direktor]

Ocekivo sam da nesto korisno procitam nesto naucimo mozda a ti post totalno bez veze .
Ocigledno ima neko znanje o pp sistemima i hidrantima
Ali isto tako je onda grad u prekrsaju dajuci romima da piju vodu iz hidranta i montirajuci cesme kao na fotki sto sam stavio na prosloj strani .
A ostale gradjane postedjuje toga i njima dovozi cisterne
Prvom prilikom kad budem u mogucnosti raspitacu se oko sistema ulicnih hidranata u bg nadzemnih i podzemnih.

 

[Zuma]

Njurko, sve je to lepo, još samo da napišeš gde to u Beogradu, a pogotovo u opštini Stari Grad, postoji posebna vodovodna mreža sa tehničkom vodom na koju su priključeni ulični hidranti (izvan fabrika i velikih novih zgrada)? I odakle dolazi ta tehnička voda? Pa da svi naučimo nešto novo.

 

[Nurko7000]

Заиста сам написао да у Београду постоји на хиљаде бунара различитих намена. И даље остајем при томе.
Поента није у бунару, а временом ћеш прихватити да постоје и у Старом Граду, већ у томе да се вода у хидрантима сматра за техничку воду.
Зашто се узима за такву? Покушао сам у претходним постовима да објасним.

 

[astrodule]

Koliko ja shvatam Nurka, neki hidranti imaju rezervoar koji se napunio pijaćom vodom u jednom trenutku. Pošto taj rezervoar nije protočan (jer je u njemu veći pritisak nego u vodovodnoj mreži), ta voda vremenom postaje nepijaća. To bi objasnilo izjavu predstavnika BVK da nije tekla pijaća voda.

Ja jedino zameram što je izjava bila u fazonu - niko nije kriv, a neko jeste kriv, a to udaranje u hidrant, kao i izlazak na teren ekipe BVK mora neko da plati, a taj neko je ivođač radova u Balkanskoj, a ne Grad, tj mi, građani.

 

[direktor]

Da razni bunari postoje sa raznom namjenom to niko ne spori Uzimaju je za tehnicku jer niko ne mora da odgovara a romima moze se dati da je piju.

 

[Nurko7000]

direktor » 23 Jul 2018 02:08 pm[/url]":3t8zkonx]Ocekivo sam da nesto korisno procitam nesto naucimo mozda a ti post totalno bez veze .

Ма пусти, мој добри Директоре, шта друго да ти напишем? Јадно је позвати се на то што си се позвао, а опет кад си већ цимнуо како да ти то не напишем.

 

[direktor]

Da nam se vratis sa fotkama tir hidrantskih sistema kao u dobra stara vremena

 

[Zuma]

astrodule » 23 Jul 2018 02:32 pm[/url]":n8hkgm9d]Koliko ja shvatam Nurka, neki hidranti imaju rezervoar koji se napunio pijaćom vodom u jednom trenutku. Pošto taj rezervoar nije protočan (jer je u njemu veći pritisak nego u vodovodnoj mreži), ta voda vremenom postaje nepijaća. To bi objasnilo izjavu predstavnika BVK da nije tekla pijaća voda.

Voda kulja sa neke tačke koja je na sred ulice, što znači da je verovatno pukao GLAVNI vod. Čak i da u nekoj obližnjoj zgradi na krovu postoji rezervar, prvo bi trebalo da u zgradi postoje dve nezavisne vodovodne mreže, a zatim da se mreža sa tehničkom vodom iz rezervara na tavanu spusti na ulicu, pa zatim zakopa ispod SREDINE ulice. Što je besmisleno. Zašto bi se tuda vodila lokalna cev ka hidrantu? I koja to visoka zgrada postoji u okolini (zbog potrebnog velikog pritiska) da bi imala rezevar dovoljnog kapaciteta? U Balkanskoj, ispod kolovoza, ne postoje dve mreže sa dve vrste vode koje su zakopane po sred ulice.

 

[Nurko7000]

Астродуле, да. Уз пикантерије да власник може и сам да напуни такав резервоар техничком водом, као и ватрогасци приликом интервенције.

Зума, ако може мањи списак, циљао сам да Хотел Праг има бунар али ови што што су објавили узорке на интернету нису га навели (можда и не постоји, можда нису узорковали), свакако Москва је меродавна као аргумент.

Stari grad
R. br. Vodni objekat Voda za piće Voda koja se može koristiti kao tehnička
1. Duboki bušeni bunar Cetinjska br. 15, BIP I da, da

2. Duboki bušeni bunar Cetinjska br. 15, BIP II da, da
3.3 Duboki bušeni bunar Cetinjska br. 15, BIP III da, da
4.Vlajkovićeva br. 8, Štamparija "Glas" ne,da
5. Balkanska br. 1, Hotel "Moskva" ne, da
6. Cara Dušana br. 45, Toplo kupatilo "Dunav"

7. Cara Dušana br. 61, Gimnazija "M. Pijade" ne, da
8. Kalemegdan, Crkva "Ružica" da, da

http://www.zdravlje.org.rs/ekoatlas/09t1.htm

 

[Nurko7000]

Zuma » 23 Jul 2018 03:03 pm[/url]":2dsm2a1v]

astrodule » 23 Jul 2018 02:32 pm[/url]":2dsm2a1v]Koliko ja shvatam Nurka, neki hidranti imaju rezervoar koji se napunio pijaćom vodom u jednom trenutku. Pošto taj rezervoar nije protočan (jer je u njemu veći pritisak nego u vodovodnoj mreži), ta voda vremenom postaje nepijaća. To bi objasnilo izjavu predstavnika BVK da nije tekla pijaća voda.

Voda kulja sa neke tačke koja je na sred ulice, što znači da je verovatno pukao GLAVNI vod. Čak i da u nekoj obližnjoj zgradi na krovu postoji rezervar, prvo bi trebalo da u zgradi postoje dve nezavisne vodovodne mreže, a zatim da se mreža sa tehničkom vodom iz rezervara na tavanu spusti na ulicu, pa zatim zakopa ispod SREDINE ulice. Što je besmisleno. Zašto bi se tuda vodila lokalna cev ka hidrantu? I koja to visoka zgrada postoji u okolini (zbog potrebnog velikog pritiska) da bi imala rezevar dovoljnog kapaciteta? U Balkanskoj, ispod kolovoza, ne postoje dve mreže sa dve vrste vode koje su zakopane po sred ulice.

Па да, цеви хидрантске мреже се полажу одвојено од водоводне. Мали наговештај - различити притисци.

 

[Zuma]

Još jednom, pričamo o OVOM kvaru u Balkanskoj ulici. Ne o bilo kom. A eventualno, ako baš želimo da stvar posmatramo šire od toga, bitno je kakva je tipična situacija da bi imali informaciju za ubuduće, ako se pojavi sličan problem. To što u gradu postoji nekoliko bunara gde bi to što pričaš BILO moguće (ne znači i da je urađeno), ili par starijih zgrada sa predratnim rezervarima na krovu (koji odavno nisu spojeni), ili par najnovih solitera u Novom Beogradu, jednostavno nije bitno ako želimo da budemo informisani o uobičajenoj situaciji u vodovodnoj mreži, onoj koja postoji na 99,99% priključnih mesta. A ti si tvrdio da je OVDE tako, a možda čak i da je to tipična situacija, sad me mrzi da tražim tačne formulacije.

Sem toga, upravo sam se potrudio da pronađem tačnu lokaciju ove vesti. Evo slike (ugao Balkanske i Gavrila Principa). Na Guglu možete videti da tamo verovatno čak ni hidranti ne postoje, pa je cela priča apsurdna pošto se svodi na tvoje teorije šta bi se ponegde u gradu moglo napraviti. Sasvim sigurno niko nije kopao sredinu petostruke raskrsnice da bi baš tuda sproveo posebne cevi tehničke vode sa nekog prastarog rezervara u potkrovlju, samo da bi baš ovde uštedeo beznačajne količine pitke vode svakih 50 godina kad izbije požar :bash:

 

[Nurko7000]

Зума, није поента у штедњи пијаће воде па да је не арчимо за гашење пожара. Да би угасио пожар на некој локацији потребна ти је одређена количина воде коју ћеш под одређеним притиском да употребиш из различитих црева у кратком времену. Тим проблемом се баве хидрантске мреже и нису почеле да се развијају јуче. То што не можеш да препознаш хидрант на слици не значи да он не постоји. Заправо, постоје одавно и нису сви истих врста и облика. Да поједноставим није хидрант само оно сребрено са шеширићем на глави, вероватно их не препознајеш. Опет то може бити вод хидрантске мреже која је намењена заштити и даљих објеката.

А можемо и једноставно веровати саопштењу Водовода и канализације по том питању, без омаложавања те институције.

 

[direktor]

Pa vjerovatno je podzemni hidrant u pitanju mala sahta ovalnog oblika pise hidrant nalaze se na trotaru i kolovozu
Sto se tice vjerovanja bvk bas i nisu za vjerovati kad vidim kako krpe cijevi drvenim klinovima umjesto da zamjene cijev i jos slicnih rijesenja koja praktikuju

 

[Zuma]

Pričamo o starom delu grada. Na toj raskrsnici nema velikih novih zgrada. U tim starim zgradama sigurno nisu originalno postojale dvostruke instalacije, jedna za pitku vodu, a druga sa rezervarima na krovu i cevima do podnožija zgrade samo zbog hidranta i gašenja požara. Što znači da ti tvrdiš da je neko naknadno plaćao ogroman ceh uvođenje svega toga u stare zgrade, pa zatim vođenje tih cevi ispod velike saobraćajne raskrsnice. Znaš li koliko bi koštalo da se krene u standardne rekonstrukcije tog tipa po Starom gradu i koliko je siromašni vodovod imao prečih stvari? Iako naravno niko od nas ne može da zna sigurno, ja ti tvrdim da tamo NEMA dva različita sistema cevovoda, jedan za tehničku i jedan za pijaću vodu.

 

[Nurko7000]

Прво, ко зна где им шта иде и куда се цеви протежу, ако кажу да је хидрантска - ја верујем да је хидрантска.

Друго, ако препоставимо да су 60те и 70те биле године када се штедило али и озбиљно технички размишљало те улице су сигурно од тада бар једном реконструисане. Грађено, дограђивано је и неколико новијих великих и јавних објеката, рецимо Центротекстил, Народни Фронт, Праг. Опет, читав крај је имао своје водоснабдевање и пре него што је до њега дошао модерни водовод. Ја бих пре очекивао да је та хидрантска мрежа стварно изграђена.

Треће, мени је логичније да су у том времену рецимо пунили цистерне за прање улица из хидрантске мреже са техничком водом из бунара у Хотел Москви него да су користили скупљу прерађену, што се данас по штампи тврди.

Четврто, кад помињеш те старе зграде немој се ограничавати само на унутрашњу хидрантску мрежу, објекти се штите и спољном.

 

[Zuma]

NE POSTOJI posebna hidrantska mreža u Starom gradu, jednostavno zbog cene i složenosti njenog naknadnog dodavanja, kao što sam već objasnio.

Rezervari vode na krovu u starim zgradama su zanimljiv i malo poznati detalj. Oni su zaista bili popularni negde 20tih i 30tih godina 19. veka , zbog peglanja čestih nestašica vode, povećavanja i ujednačavanja pritiska. Međutim oni su bili vezani za jedinstvenu kućnu mrežu pitke vode. Nikada nisu postojali nezavisni, paralelni cevododi kroz zgradu od njih i do njih. Sem toga oni su bili od pocinkovanog lima i svi su davno zarđali. Tako da to što su u nekim zgradama nekada postojali, ni na koji način ne štedi novac ako neko odluči da ih iskoristi kao što ti tvrdiš. Ionako bi se sve moralo raditi ispočetka, pa njihovo postojanje nije ni od kakve koristi kao osnova za neku paralelnu uličnu hidrantsku mrežu. Rasturanje zidova prastarih privatnih zgrada da bi se tobože provlačile nove cevi na privatne tavane koji treba da se opterete tonama i tonama akomulirane vode u velikim novim rezervoarima samo zbog posebne hidrantske mreže je obična fantazija. To se nikada nije radilo. Prosto dođe vatrogasna cisterna koja ima poseban motor i posebnu pumpu za stvaranje visokog pritiska, pa još treba samo priključak na običan vodovod. Dodatni pritisak stvara dizel motor pumpe na cisterni. NIJE potreban basnoslovno skup sistem paralelnih i naknadno dodatih cevovoda u celom gradu. Na silu pokšavaš da pronađeš opravdanje za običnu propagandu.

 

[Nurko7000]

Добро, добро не постоји посебна хидрантска мрежа у Старом Граду, не постоје бунари, резервна водоизворишта, резервоари по зградама су реликт прошлости. Саопштење Водвода и канализације је гнусна лаж.

Само молим те не пиј воду из хидрантских мрежа, или бар пре набери хајдучке траве кажу да може помоћи.

 

[boca-ica]

Ja verujem Nurko7000 :kk:
i lepo je sa njegove strane što ljudima približava i pojašnjava jedan zaseban segmet Bg. infrastrukture
o kome ne samo da se malo zna
nego je i ne pravedno zapostavljen a ne izostavan u svakoj urbanoj sredini



Nurko7000
+1

Koliko sam skapirao osnovna podela je u spoljašnje i unutrašnje hidrate, pa tek onda ide ostala podela
a kako je njihova namena za situacije ,,ne daj Bože,, trebalo bi insistirati na dualnu funkciju
kako bi gradjanima postali još bitnij, i svakodnevno korisniji

Koliko se secam nekadašnjeg noćnog prizora sa ćoška Teraziskog parka uz Prizrensku
obavezno su perači ulice imali namotano crevo na onom ogromnom koturu i tako prali ulicu bez cisterne
a priključivali su se na ..... h i d r a n t :kk:

dualna primena :idea:
naravno i gradsko zelenilo bi moglo češce da koristi te hidrate ... eh... pamtim i prskalice po Bg parkovima..... naravno priključeni na hidrant

danas sve redje su dualne upotrebe hidratna , verovatno zbog ne znanja ....
ne diraj crveno ... opasno je :lol: :lool: :lol:

 

[Nurko7000]

Пусте хидратантске мреже.
О квалитету дискусије доста говори и да смо промашили општину дешавања. Какав бре Стари град, оно је Савски венац! Све поново.

 

[Zuma]

Dobro, neka svako veruje šta želi. Da zaključim. Globalni, paralelni i povezani hidrantski sistem na nivou grada, a pogotovo starog dela grada, ne postoji. Mogu postojati lokalni hidrantski sistemi za jednu zgradu, novi veći projekat ili fabriku. Cev je pukla na sred raskrsnice, a ne na trotoaru pored zgrade gde bi se mogao nalaziti eventualni priključak naknadno uvedene lokalne hidrantske instalacije neke od okolnih zgrada. To bi međutim značilo da su u nekom trenutku ovde raskopane sve ulice da bi se u starom delu grada i u više starih privatnih zgrada naknadno uvela nezavisna i POVEZANA hidrantska mreža, inače nema šanse da se baš na sredini raskrsnice nađe upravo cev nezavisnog hidrantskog sistema za čitav ovaj kompleks zgrada. Uopšte ne mogu da zamislim ni motiv za ovakav povezani sistem ni ekonomsku računicu po kojoj bi neko iz grada smatrao da treba da troši naš novac na sistem koji baš ovde povezuje sve ove privatne zgrade različitih vlasnika. Šta bi bila odgovrajuća ogromna prednost povezivanja hidrantskih sistema svake zgrade u jedinstvenu celinu po velikoj ceni provlačenja cevi za njihovo povezivanje ispod velikih gradskih ulica? Eventualni veoma izdašan prirodni izvor vode izdašniji od gradskog vodovoda sa pitkom vodom? Nisam čuo za tako nešto. Neki vlasnik zgrade ponudio drugima u ovoj oblasti da im iznajmi svoj tavan za gigantski, težak i dugoročno rizičan rezervar sa vodom da bi u slučaju požara bilo više vode za gašenje sa svakog od njih? Iako vatrogasni kamioni sa pumpama sada rade to isto i daleko jeftinije? A ostali vlasnici su toliku cenu kao prihvatili i platili? Ili Grad zbog njih? Cela priča je naučna fantastika. Daleko je jednostavnije umesto takvih neosnovanih komplikacija, visoke cene i nerazumljivih motiva primeniti uobičajnu Okamovu oštricu i prosto pretpostaviti da neko laže, i da je puklo ono što se uobičajno nalazi ispod velikih gradskih ulica i raskrsnica, a to je cev sa pitkom vodom.