Vjera i društvo

[Svetlopis]

Ovo nije apokaliptična propovjed o sudnjem danu. Nije ni objava novokomponovanog vjernika koji će da galami o evoluciji i obliku naše planete. Nije ni ispoljavanje turbofolk vjere, one poznate na našim prostorima. Niti nju ejdž propaganda za naivne.

Kao revnosnom hrišćaninu, razočaravajuće mi je da vidim da se o društvu govori na više tema sa više aspekata, a da vjere nema nigdje. Ako se i gdje pomene, nerijetko bude u negativnom kontekstu.

Duboko vjerujem da ne postoji ništa što jedno društvo može učiniti boljim, sem one zapovjesti na koju se na neki način može svesti čitavo jevanđelje. A to je ljubav. Bezuslovna, kakvom Bog voli nas, i ne samo za sebe ili bližnje, već za sve, bez izuezetka. Eh, pa zamislite samo to, da se svi bezuslovno volimo.

Znam. To zvuči kao da sam neki sanjar, jer avaj, to je nemoguće sprovesti u praksu. A "taj tvoj Bog uopšte ne postoji!". A i, "ne treba mi Bog da bih bio dobra osoba"...eh, a tek sav taj klir koji se udobno vozi u novim modelima prestižnih SUV-ova. Znam, i čuo sam to bezbroj puta.

No, hajde pak da pričamo o vjeri, zaigrajmo po tankom ledu. Da li dijelite moje mišljenje da izvor istinske ljubavi i dobra može biti samo Bog, ili smatrate da moralne vrijednosti mogu dolaziti odnekud drugo i da Bog nije neophodan? Da li smatarte da je vjera kompatibilna sa vijekom u kojem živimo, ili je prevaziđena? Kada bi vjera bila samo ljubav o kojoj govorim i kada bi vjernici samo tako vodili svoj život, da li biste se borili za tako nešto? Imate li pitanja za moj svjetonazor i uvjerenja?

Bez obzira na uvjerenje i svjetonazor, slobodno pišite, samo kulturno i u duhu objave - s ljubavlju.

 

[Beki]

Nemam nikakvu potrebu da pricam o veri. Nas dvojica imamo poseban odnos, ne trebaju mi ni knjige, ni objekti za to. Razumemo se i nismo protiv jedan drugog.

Nisam krsten.
Ne idem u crkvu.
Nisam nikog ubio.
Nisam nikog prevario.
Nisam nikome naudio.

To je sve. Ne prica mi se dalje.

 

[Svetlopis]

Da li je to iz perspektive deizma ili agnosticizma?
Takvo razmišljanje kao tvoje i najčešće čujem. Konkretno sa time imam dvije primjedbe:

1. Ne slažem se sa time da si dobar jer nisi nikoga ubio ili prevario. To mi izlgeda kao pojednostavljivanje. Vjerujem da svakodnevno uradiš bar nešto loše, bar neki sitan grijeh. Ne zato što si drugačiij, nego zato što si kao i svi ostali. Svi to radimo! A kako i gdje povući granicu, i zašto?

2. Čak i da jesi dobar, za to je neophodan Bog. Ne tvrdim da je za dobrotu potrebna vjera u Boga, nego Bog. Bitna razlika. Ti možeš raditi dobre stvari i ako si ateista. Ali:
Ako nema Boga, šta uopšte znači da si dobar? Da li postoji apsolutni standard za dobro i loše? Ako ne postoji, šta nam daje za pravo da kritkujemo bilo koga za bilo kakvo ponašanje? Ako postoji, odakle ono dolazi?

 

[Beki]

Postoji apsolutni standard, zato što verujem tj.tvrdim da je čovek biće sposobno za sve i da ne postoje misteriozne i neobjašnjive pojave već je samo pitanje vremena kada to više neće biti neobjašnjivo. Mnogo toga nismo razumeli samo vek ili dva pre, a sada razumemo. A vek ili dva su ništa u odnosu na to koliko postoji samo ova planeta, da ne pričam o univerzumu. Tvrdim da će u toku naših života već neke stvari biti jasnije.

I to je apsolutni pokazatelj da postoji apsolutni standard za to šta je dobro ili loše. Činjenjem onih stvari koje ja smatram za dobra dela, sa verovanjem u Boga ili religiju ili ne, dolazi do napretka čovečanstva, a napredak nam omogućuje da bolje razumemo neke stvari i da ne krivimo Boga ili Satanu za odredjene pojave.

Zamisli da se skupi odredjena grupa ljudi, recimo 10 000 ljudi, koji su dobri, po onome što ja smatram da znači biti dobar čovek. 10 000 ljudi koji nikada nisu pretukli ženu, napravili krivično delo, uništili nekom život, nekoga prevarili...koji sade drveće, spašavaju živote životinja ili ljudi, svojim radom doprinose nauci, medicini, umetnosti...koji poštuju druge ljude i čine dobra dela po ,,mojim'' standardima. Skupe se oni i odluče da žive na nekom mestu na ovoj planeti koje još nije naseljeno i nekim raketnim štitom se zaštite od ostatka čovečanstva da ih ne uznemirava.

I posvete se radu, plemenitosti, istraživanju, nauci... Ne sprečava ih gužva u saobraćaju, ne koče ih loši ljudi oko njih, kretenski kapitalistički šef na poslu, ne guši ih zagađenje u vazduhu, ne bombarduju ih bespotrebne informacije iz svih medija...

Uzmimo saobraćaj na primer. Zamisli samo koliko je nekih genijalnih, dobrih ljudi bilo na pragu nekog otkrića u svoj struci, a onda ih je neki kr**** pokosio i ubio ili pokosio njihove dete ili nekog bližnjeg i uništio im život zauvek i od njihovih planova nije ostalo ništa.

За протеклих 50 и више година Шинкансен је превезао укупно преко 10 милијарди људи и током тог периода ниједна особа није настрадала услед судара или искакања воза из шина.

Znači, moguće je stvoriti sistem gde nijedan čovek ne pogine u saobraćaju.

Vratimo se na 10 000 ljudi dobrih koji žive izolovano. Stvore sistem. Niko ne umre u saobraćaju. Niko ne bude ubijen u sukobu. Niko ne bude psihički maltretiran. Živi se bez stresa u prirodnim i zdravim uslovima bez zagađenja. Svi imaju potencijal da žive duge živote i da se u potpunosti svom poslu.

Beba umre na rođenju. Da li je to sudbina kleta i Bog je tako hteo ili to možemo da promenimo? Koliki je procenat umrle dece tokom rodjenja sada a koliki je bio pre sto godina? Je li to u Bozjim ili nasim rukama? Ako smo drasticno smanjili procenat, samo je pitanje vremena kada cemo da ga eliminisemo. To vazi i za sve bolesti. To vazi i za prirodne katastrofe. Samo je pitanje vremena kada ce sve to moci da se razume u potpunosti i da se spreci u potpunosti. Napredak je konstantan vec nekoliko vekova, nekad manje, nekad vise i jedino sto moze da ga spreci su losi ljudi izazivanjem nekog rata koji bi nas vratio stotinama godina unazad.

10 000 dobrih ljudi bi u tim uslovima uglavnom dozivelo duboku starost i ostvarili bi pun potencijal, a da ne pricamo o njihovoj deci koja bi od starta zivela u takvim uslovima i koja bi bila odgajana na pravi nacin, ne mogu ni da zamislim koliki bi bio njihov potencijal. Ja tvrdim da je dug zivot na zemlji bez fizickih i psihickih bolesti moguc, a takodje je moguce spreciti i smrt u saobracajnim nesrecama, na poslovima poput gradjevine,
moguce je eliminisati ubistva, ratove... Sve je do nas. Pa bi polako poceli i da razumemo bolje i prirodne katastrofe, vec sada to cinimo, pa bi se mogla spreciti ili bar predvideti svaka prirodna katastrofa i spasiti svaki zivot.

A onda bi polako mogli i da prelazimo na pitanja Boga, univerzuma, zivota posle smrti... Ja verujem i da bi i to onda sve bilo shvaceno jednog dana, a ako i ne bi, imali bi raj na zemlji i ne verujem da bi se toliko opterecivali tim pitanjima kada bi umrli u 100 i nekoj godini zadovoljni svojim zivotom.

 

[marrecar]

Granicu ne možeš da povučeš. Danas je to nemoguće, jer svojim potezima nesvesno nekom činimo nešto loše. To sam shvatio gledajući seriju The Good Place. Iako banalna i humoristička serija, bavi se ozbiljnom temom. I u jednoj epizodi je ekipa likova iz serije shvatila, ako bi hipotetički postojao raj i pakao, i ljudi išli u jedan ili drugi na osnovu poena koji se dobijaju ili oduzimaju na osnovu svojih poteza, da danas bi vrlo retko ko išao u raj, pa čak iako bi činio sve dobro. Zato što je toliko sve isprepletano, da neko nekim potezom koji izgleda dobro, ustvari se ispostavi da je to toliko dugačak lanac u čijem jednom delu postoji nešto loše. Najbanalnije bi bilo ako biste nekoj skitnici na ulici dali novac, sve to misleći da činite dobro. A onda ta skitnica ode kupi alkohol ili drogu i ubija svoj organizam. Ili se napije pa ubije nekoga.

Ja lično nisam vernik, ne verujem u postojanje Boga. Trudim se da živim svoj život tako da budem što bolja osoba prema sebi, svojoj porodici i prijateljima. Smatram da ljubav mora da se zasluži, jer ljubav nije jednostavna stvar da bi se propagirala tako "da moramo da se volimo". Da bi nam bilo bolje društvo, tu mora mnogo više stvari da se čini, a ne samo da se volimo međusobno.
Poštujem (valjda) sve vere, jer smatram da one u srži treba da pomognu čoveku da se bolje ponaša i da pomogne društvu da bude bolje. Međutim, u realnosti se vera zloupotrebljava, krivi se njeno značenje u svrhu podizanja te vere iznad drugih i čak ubijanja drugih. Danas ćete pre čuti nešto u fazonu "Bog će ga/je kazniti". Prosjak na ulici će vas moliti za pare u ime Boga, a kada ne date, onda će vas psovati i kleti isto u ime Boga. I to je blago, dok od našeg patrijarha možete čuti slične stvari, što je skandalozno. Da ne pričam i o sveštenicima i ostalim činovima, koji javno osuđuju i propagiraju skandalozne osude protiv drugih vera, naroda, žena, homoseksualaca, zatim protiv drugačijih ideja i slično.
Mene lično je sama crkva i njeni predstavnici odvukla od vere, a potom nauka. Nemam ništa protiv bilo koga, niti me zanima u šta veruje ili ne veruje, samo dok to ne ugrožava moj život i način življenja.

 

[Ventilator_BGD]

Beki » 11 Feb 2020 10:19 am[/url]":3c6scrpu]Nemam nikakvu potrebu da pricam o veri. Nas dvojica imamo poseban odnos, ne trebaju mi ni knjige, ni objekti za to. Razumemo se i nismo protiv jedan drugog.

Nisam krsten.
Ne idem u crkvu.
Nisam nikog ubio.
Nisam nikog prevario.
Nisam nikome naudio.

To je sve. Ne prica mi se dalje.

Jos da znas razlog zbog kog si ovo napisao pa jos i da ima smisla. To je kao da si napisao nemam nikakvu potrebu da pricam o smislu.

 

[Svetlopis]

Postoji apsolutni standard, zato što verujem tj.tvrdim da je čovek biće sposobno za sve

Ne razumijem ovo. Apsolutni standard je standard za dobro i loše koji je univerzalan za sve. Nema veze sa našom sposobnošću da smanjimo zagađenje ili da napravimo raketni štit.

 

[Пантограф]

Нешто као категорички императив (Кант)?

 

[Svetlopis]

I u jednoj epizodi je ekipa likova iz serije shvatila, ako bi hipotetički postojao raj i pakao, i ljudi išli u jedan ili drugi na osnovu poena koji se dobijaju ili oduzimaju na osnovu svojih poteza

Slažem se da bi takav raj i pakao bili izuzetno besmisleni i glupi. Hrišćanski koncept raja i pakla je bitno drugačiji od toga.

Mene lično je sama crkva i njeni predstavnici odvukla od vere, a potom nauka.

Žao mi je da to čujem, iako si u pravu. Nažalost, ima svuda korumpiranih, pa i u crkvi. A i što se nauke tiče, potpuno je postalo uobičajeno mišljenje da je nauka, ili prevazišla vjeru, ili da jedno sa drugim nije više kompatibilno. Šteta što vlada takvo mišljenje, i iako mislim da su sami vjernici krivi za tu sliku, jer, smatram da je realnost potpuno suprotna. Vjera i nauka nisu u kontradiktornosti.

 

[Beki]

marrecar » Uto Feb 11, 2020 2:09 pm[/url]":xlnbt48a]Granicu ne možeš da povučeš. Danas je to nemoguće, jer svojim potezima nesvesno nekom činimo nešto loše. To sam shvatio gledajući seriju The Good Place. Iako banalna i humoristička serija, bavi se ozbiljnom temom. I u jednoj epizodi je ekipa likova iz serije shvatila, ako bi hipotetički postojao raj i pakao, i ljudi išli u jedan ili drugi na osnovu poena koji se dobijaju ili oduzimaju na osnovu svojih poteza, da danas bi vrlo retko ko išao u raj, pa čak iako bi činio sve dobro. Zato što je toliko sve isprepletano, da neko nekim potezom koji izgleda dobro, ustvari se ispostavi da je to toliko dugačak lanac u čijem jednom delu postoji nešto loše. Najbanalnije bi bilo ako biste nekoj skitnici na ulici dali novac, sve to misleći da činite dobro. A onda ta skitnica ode kupi alkohol ili drogu i ubija svoj organizam. Ili se napije pa ubije nekoga.

Ja lično nisam vernik, ne verujem u postojanje Boga. Trudim se da živim svoj život tako da budem što bolja osoba prema sebi, svojoj porodici i prijateljima. Smatram da ljubav mora da se zasluži, jer ljubav nije jednostavna stvar da bi se propagirala tako "da moramo da se volimo". Da bi nam bilo bolje društvo, tu mora mnogo više stvari da se čini, a ne samo da se volimo međusobno.
Poštujem (valjda) sve vere, jer smatram da one u srži treba da pomognu čoveku da se bolje ponaša i da pomogne društvu da bude bolje. Međutim, u realnosti se vera zloupotrebljava, krivi se njeno značenje u svrhu podizanja te vere iznad drugih i čak ubijanja drugih. Danas ćete pre čuti nešto u fazonu "Bog će ga/je kazniti". Prosjak na ulici će vas moliti za pare u ime Boga, a kada ne date, onda će vas psovati i kleti isto u ime Boga. I to je blago, dok od našeg patrijarha možete čuti slične stvari, što je skandalozno. Da ne pričam i o sveštenicima i ostalim činovima, koji javno osuđuju i propagiraju skandalozne osude protiv drugih vera, naroda, žena, homoseksualaca, zatim protiv drugačijih ideja i slično.
Mene lično je sama crkva i njeni predstavnici odvukla od vere, a potom nauka. Nemam ništa protiv bilo koga, niti me zanima u šta veruje ili ne veruje, samo dok to ne ugrožava moj život i način življenja.

Uživao sam u prvoj sezoni, šteta što su upropastili kasnije seriju ili je bar mene smorila.

Samo ne znam odakle ti ideja da ja činim dobra dela da bih išao u raj ili da povlačim neku granicu zbog toga. Ili da uopšte verujem u pakao i raj.

Niti ja činim nešto preterano dobra dela, čisto gledam da ne ugrožavam drugog. A kada bi bar to svako činio, imali bi raj na zemlji pa posle šta bude da bude.

 

[Beki]

Svetlopis » Uto Feb 11, 2020 2:21 pm[/url]":dgy4usi6]

Postoji apsolutni standard, zato što verujem tj.tvrdim da je čovek biće sposobno za sve

Ne razumijem ovo. Apsolutni standard je standard za dobro i loše koji je univerzalan za sve. Nema veze sa našom sposobnošću da smanjimo zagađenje ili da napravimo raketni štit.

Mislim to u smislu da bi se vrlo lako i jasno dokazalo da kada bi veća grupa ljudi koji žele dobro i misle dobro, po onome što su naši ljudski standardi za dobro, živela na jednom mestu, brzo bi se dokazalo da se njima to dobro i vraća. Dok bi ostatak čovečanstva nastavio život u haosu kakav je svet danas i kukao na Boga i sudbinu što mu je dete udarilo auto ili što je dobio neku rakčinu, izolovana grupa dobrih ljudi vrlo brzo ne bi imala tih problema.

Apsolutni standard trenutno nije primenljiv, u današnjem Beogradu na primer, što ne znači da ne postoji.

 

[Svetlopis]

Пантограф » Uto Feb 11, 2020 2:23 pm[/url]":lbuciwb4]Нешто као категорички императив (Кант)?

Da. Zapravo, imam u glavi klasični argument iz moralnosti za postojanje Boga.

 

[marrecar]

Svetlopis » 11 Feb 2020 03:27 pm[/url]":391msxwo]

I u jednoj epizodi je ekipa likova iz serije shvatila, ako bi hipotetički postojao raj i pakao, i ljudi išli u jedan ili drugi na osnovu poena koji se dobijaju ili oduzimaju na osnovu svojih poteza

Slažem se da bi takav raj i pakao bili izuzetno besmisleni i glupi. Hrišćanski koncept raja i pakla je bitno drugačiji od toga.

Mene lično je sama crkva i njeni predstavnici odvukla od vere, a potom nauka.

Žao mi je da to čujem, iako si u pravu. Nažalost, ima svuda korumpiranih, pa i u crkvi. A i što se nauke tiče, potpuno je postalo uobičajeno mišljenje da je nauka, ili prevazišla vjeru, ili da jedno sa drugim nije više kompatibilno. Šteta što vlada takvo mišljenje, i iako mislim da su sami vjernici krivi za tu sliku, jer, smatram da je realnost potpuno suprotna. Vjera i nauka nisu u kontradiktornosti.

To je koncept raja i pakla iz serije. U stvari, to je koncept po kojem ljudi odlaze u "dobro" ili "loše" mesto. A kroz celu seriju se prožimaju različiti izgledi jednog i drugog mesta, prema verama i književnim delima. Čak se ne spominje nikakva vera niti bilo koji Bog.
Po kojem principu odlazi čovek u raj ili pakao, prema Hrišćanstvu? Na osnovu tog Strašnog suda koji će grešnike baciti u pakao, a one koji nisu grešili - u raj. To je čak vrlo slično, samo je upitno šta je po hrišćanstvu (i drugim verama) greh. Možemo čak i da se pitamo da li je to od početka bilo u hrišćanskoj veri, šta su grehovi, ili je to neko odjednom odredio. Greh može biti učinjen namerno, ali i nenamerno. Pa čak i kada imaš priliku da učiniš nešto ispravno, ali to ne učiniš. I to se klasifikuje kao greh. Današnji način života ne dozvoljava da svesno znaš i prepoznaš greh. I na kraju, koja je poenta postojanja greha, postojanja raja i pakla? Meni tu nema logike, jer se uporno ponavlja mantra da Bog voli sve, da je Bog svemogući, a svaki dan toliko ljudi prolazi kroz pakao. Zašto postoji taj raj i taj pakao nakon tog drugog dolaska Hrista ili bilo koga, ako pričamo o drugim verama?
Zato ja smatram da je vera samo jedna od vaspitnih mera za čoveka, ali koja ne bi trebalo da se primenjuje baš od rođenja, nego od trenutka kada čovek može da razmišlja pravo. Do tada su tu roditelji i porodica koja treba svojim primerima da vaspita.

Uživao sam u prvoj sezoni, šteta što su upropastili kasnije seriju ili je bar mene smorila.

Samo ne znam odakle ti ideja da ja činim dobra dela da bih išao u raj ili da povlačim neku granicu zbog toga. Ili da uopšte verujem u pakao i raj.

Niti ja činim nešto preterano dobra dela, čisto gledam da ne ugrožavam drugog. A kada bi bar to svako činio, imali bi raj na zemlji pa posle šta bude da bude.

Ispalo je da odgovaram tebi, izvini, bilo je na komentar iznad.

 

[Svetlopis]

Po kojem principu odlazi čovek u raj ili pakao, prema Hrišćanstvu? Na osnovu tog Strašnog suda koji će grešnike baciti u pakao, a one koji nisu grešili - u raj.

Zapravo nije tako Dok se gotovo sve druge religije temelje na takvom mehanizmu, Hrišćanstvo je posebno. Hrišćanstvo ne uči da dobri ljudi idu u raj! Zato što, svi griješimo, u manjoj ili većoj mjeri, ali svi to radimo. I niko ne zaslužuje ničim da ide u raj. Ne postoji ništa što mi sami možemo da učinimo da bismo otišli u raj. Zbog toga je Bog uzeo ljudsko tijelo i podnio naše žrtve na sebe. Hristos je na krstu otkupio sve naše grijehe. Da li to znači da sada možemo da radimo šta god hoćemo? Naravno da ne. I dalje moramo da vodimo hrišćanski život, ali bez žrtve na krstu, ne bi bilo moguće ni naše spasenje.

I na kraju, koja je poenta postojanja greha, postojanja raja i pakla? Meni tu nema logike, jer se uporno ponavlja mantra da Bog voli sve, da je Bog svemogući, a svaki dan toliko ljudi prolazi kroz pakao. Zašto postoji taj raj i taj pakao nakon tog drugog dolaska Hrista ili bilo koga, ako pričamo o drugim verama?

Raj i pakao postoje baš zbog te mantre, baš zato što je Bog dobar i što voli svakoga. Da nema pakla, ne bi bilo kazne za one koji ne žele da žive kako treba. Zar ne misliš da je ispravno da Bog kazni Hitlera, ili nekog silovatelja, ubicu i slično?

 

[JohnnyLee]

ово је зезнута тема за тек тако чаврљање на форуму. мислим, сви можемо да имамо мишљење, али је ово врло озбиљна ствар

 

[Svetlopis]

Slažem se, Džoni. Volio bih da tema ostane u domenu kulturne i zanimljive razmjene mišljenja, a ne srljanja u nečija osjećanja.

 

[Drakche]

Zalazem se za sekularnost, sto manje mesanje sa politikom, religija treba da ostane privatna stvar pojedinca. Ovo treba da bude stav vernika.

 

[Steva]

Moja dva centa: duhovnost je privatna stvar i niko nema pravo na monopol nad istom, posebno ne razne crkve i sekte.

 

[marrecar]

Svetlopis » 11 Feb 2020 04:27 pm[/url]":251puc3g]

Po kojem principu odlazi čovek u raj ili pakao, prema Hrišćanstvu? Na osnovu tog Strašnog suda koji će grešnike baciti u pakao, a one koji nisu grešili - u raj.

Zapravo nije tako Dok se gotovo sve druge religije temelje na takvom mehanizmu, Hrišćanstvo je posebno. Hrišćanstvo ne uči da dobri ljudi idu u raj! Zato što, svi griješimo, u manjoj ili većoj mjeri, ali svi to radimo. I niko ne zaslužuje ničim da ide u raj. Ne postoji ništa što mi sami možemo da učinimo da bismo otišli u raj. Zbog toga je Bog uzeo ljudsko tijelo i podnio naše žrtve na sebe. Hristos je na krstu otkupio sve naše grijehe. Da li to znači da sada možemo da radimo šta god hoćemo? Naravno da ne. I dalje moramo da vodimo hrišćanski život, ali bez žrtve na krstu, ne bi bilo moguće ni naše spasenje.

I na kraju, koja je poenta postojanja greha, postojanja raja i pakla? Meni tu nema logike, jer se uporno ponavlja mantra da Bog voli sve, da je Bog svemogući, a svaki dan toliko ljudi prolazi kroz pakao. Zašto postoji taj raj i taj pakao nakon tog drugog dolaska Hrista ili bilo koga, ako pričamo o drugim verama?

Raj i pakao postoje baš zbog te mantre, baš zato što je Bog dobar i što voli svakoga. Da nema pakla, ne bi bilo kazne za one koji ne žele da žive kako treba. Zar ne misliš da je ispravno da Bog kazni Hitlera, ili nekog silovatelja, ubicu i slično?

Pojasni mi onda koji princip ima Hrišćanstvo u pogledu raja i pakla? Sad ni meni nije jasno baš.
Naravno da bi, iz naše perspektive, bilo ispravno da Hitler, silovatelj i ubica budu kažnjeni. Ali zar nije to, takoreći, infantilno da se svi ponašamo primereno samo kako ne bismo išli u taj nekakav pakao? Ako je Bog dobar i voli svakoga, zašto je npr. moj deda doživeo srčani udar i preminuo u bolovima, moj ujak imao tumor i išao na silne operacije, vadio sve zube, da bi na kraju preminuo, neizlečen? Ili zašto neko dobije rak, ide na silne hemoterapije, operacije, bori se za svoj život i preživi ili umre? Zašto Bog određuje čoveku takav život, ako voli svakoga i svemoguć je? Ovo zaista postavljam kao ozbiljno pitanje, jer ne razumem uopšte.

Ne želim da povredim ničija osećanja, poštujem nečija verovanja, i opet, dokle god to mene ne ugrožava. Želim da čujem tuđa mišljenja i da naučim neke stvari.

 

[Bender Rodriguez]

Sve što mislim i imam da kažem na temu boga, vere, religije i crkve (svi ti pojmovi nisu isto), kao i njihovih sličnosti i poklapanja sa naukom...
gospodin Edi Grifin je objasnio u svega 6 i po minuta. I to na krajnje originalan, smešan a jasan i tačan način.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=sACOhLI7rgQ[/youtube]

Kauzalitet. Akcija i reakcija. Kako radiš, tako ti se vrati. Kakve su ti misli,takav ti je i život.
Srž i suština, kako nauke, tako i religije. I to je cela nauka.
Svo dalje detaljisanje i filozofiranje na tu temu je gubljenje vremena i živaca.

 

[Svetlopis]

Pojasni mi onda koji princip ima Hrišćanstvo u pogledu raja i pakla? Sad ni meni nije jasno baš.

Ako misliš na spasenje, odgovorio sam iznad. Nema nikakve vage i mjerenja dobrih i loših djela.

Ali zar nije to, takoreći, infantilno da se svi ponašamo primereno samo kako ne bismo išli u taj nekakav pakao?

To je kao da kažeš da mi ne ubijamo jedni druge samo zato što postoji zatvor.

Zašto Bog određuje čoveku takav život, ako voli svakoga i svemoguć je?

Ne određuje, imamo slobodnu volju da živimo kako hoćemo. Predodređenost nije hrišćansko učenje.

 

[Beki]

Kako radis, tako ti se i vrati...a onda te drogirani Darko Lazic pokupi kolima...

 

[Bender Rodriguez]

Dođe to i takvima na naplatu. Griža savesti, depresija, post-traumatski sindrom, stigma okoline (među kojima ima i nekih njemu bitnih), haotičan život bez cilja, smera i smisla, gubljenje u bahatosti... Može njegov svesni deo da preboli to i da zaboravi, ali podsvest i savest ne može da ućutka sve i kad bi hteo. Ovo sad govorim sa aspekta psihologije. Čovek može da laže svoj svesni deo, ali podsvest ne. Otud razne patnje i duševne/mentalne bolesti čak i kod ljudi za koje bi neko sa strane rekao ''pa šta on ima da se deprimira zbog toga kad ima sve što poželi?'' Pa možda ima sve što poželi od materijalnog, ali mu zato noću košmari ne daju mira a danju se ubija od alkohola i koke da ne bi uhvatio sebe u mislima kako će protraćiti život. Ne kažem za Lazića nego generalno za takve tipove ljudi.

Dođe sve na naplatu. Sve je povezano i sve utiče na sve. A ovo sad kažem sa aspekta fizike pa i sociologije (načina funkcionisanja društva). Sve što radimo ima posledice i te posledice su uvek mnogo veće nego što se nama čini. Na kraju, svako dobije svoj račun. Možda ne baš ''u dinar'', ali pre ili kasnije, kad se podvuče crta, svako dobije ono što je i zaslužio.

 

[razgradjevinar]

Svetlopis » 11 Feb 2020 01:16 am[/url]":78q7n45z]
....
No, hajde pak da pričamo o vjeri, zaigrajmo po tankom ledu. Da li dijelite moje mišljenje da izvor istinske ljubavi i dobra može biti samo Bog, ili smatrate da moralne vrijednosti mogu dolaziti odnekud drugo i da Bog nije neophodan? Da li smatarte da je vjera kompatibilna sa vijekom u kojem živimo, ili je prevaziđena? Kada bi vjera bila samo ljubav o kojoj govorim i kada bi vjernici samo tako vodili svoj život, da li biste se borili za tako nešto? Imate li pitanja za moj svjetonazor i uvjerenja?

Bez obzira na uvjerenje i svjetonazor, slobodno pišite, samo kulturno i u duhu objave - s ljubavlju.

mislim da je vera kompatibilna sa svakim vekom i svakim covekom, ziveo on pre par hiljada godina ili ce se tek roditi za koji vek. u tom smislu nema velike razlike izmedju pecinskog coveka koji je verovao u ko zna kakve vise sile i pojave, preko npr nekog starog slovena ili kelta koji su svojevremeno verovali u vile i trolove pa do nas danas koji verujemo u isusa, alaha, budu, ili mojsiju. razlika je samo sto je danas mnogo lakse biti nesvrstan u verskom smislu za razliku od gomile vekova iza nas u kojima je vera determinisala neciji zivot vise od toga da li je taj neko musko ili zensko.

ono sto nije kompatibilno sa nasim vremenom, po mom skromnom misljenju, je verovanje u bilo koga od postojecih kandidata, on su samo trenutno aktuelni ali istorija je puna primera koliko su bog ili bogovi podlozni zaboravu a jos vise primera koliko nisu bili zainteresovani da se aktivno bave ovozemaljskim desavanjima. nas tvorac ako postoji nije zainteresovan da svojom pojavom i autoritetom jednom za svagda stavi tacku na ovaj haos ovde vec, ako postoji, ocigledno gleda iz prikrajka a mi smo u najboljem slucaju stvoreni i pusteni ovde kao neki mravi u mravinjaku koje tvorac gleda kroz staklo, ne u zelji da nas vidi kako mu se klanjamo i molimo, bez namere da nam rusi ili gradi tunele vec sa zeljom da uziva u predstavi, ne kao akter nego kao gledalac, da vidi sta smo sposobni da uradimo i napravimo.

meni smeta prisvajanje monopola na nekakvu duhovnost i bliskos visem bicu od strane ljudu koji kao veruju u isusa ili alaha i mole im se i klanjaju od nas drugih koji ne smatramo da cemo profitirati isticanjem svoje vere u nekoga ili nesto ili jednostavno smatramo da bog, ako postoji, nema vremena da se bavi sitnicama u nasim zivotima pored tolikih kosmickih tema i problema. to sto smo takvi ne znaci da nismo duhovni, da ne mozemo da volimo i budemo srecni i ispunjeli

na srecu ili na zalost, saznacemo svi sve na kraju jel ga ima ili nema i ko je bio pravoveran a ko ne, ali jedan po jedan, sa one a ne sa ove strane duge

 

[marrecar]

Svetlopis » 11 Feb 2020 05:13 pm[/url]":2cynaklq]
1) Ako misliš na spasenje, odgovorio sam iznad. Nema nikakve vage i mjerenja dobrih i loših djela.

2) To je kao da kažeš da mi ne ubijamo jedni druge samo zato što postoji zatvor.


3) Ne određuje, imamo slobodnu volju da živimo kako hoćemo. Predodređenost nije hrišćansko učenje.

1) Koja je onda svrha spasenja ako se svi stavljaju u isti kos? Kazes ako je neko dobar, ne znaci nuzno da bi isao u raj, ali zato gresnik ce sigurno ici u pakao. Zar to nije stavljanje u isti kos? Kakvu to poruku onda salje, jer to onda znaci da je svima dozvoljeno da rade sta hoce, jer nema veze ako si dobar, ne znaci da ces ici u neko bolje mesto od nekoga ko je ubijao i silovao. Tako ja barem razumem to sto ti pises.

2) Pa nazalost, tako se danasnji svet ponasa. Cak i u bezazlenim situacijama, ljudi strogo postuju te neke religiozne "zakone" kako im se ne bi desilo nesto lose. Pogotovo nas narod, crveno slovo, odmah nema pranja vesa, nema peglanja, nema popravljanja kola, nema ovo nema ono jer - ne valja se. Jer se toliko, kao sto sam ranije rekao, vera zloupotrebljava i pogresno tumaci, najvise od strane samih vernika. Pre ce neko reci "jao dao sam nekom prosjaku 50 dinara, nagradice to bog" ili "jao vidi je, radi to i to, vidi sve bog i bog ce sve to kazniti".

3) Ok, slazem se, ja sam se pogresno izrazio. Da preformulisem onda. Zasto se propoveda, kad se nekome desi nesto lose, a to najcesce cujem kada neko umre, predstavnik crkve (znaci skolovani covek), kaze "takva je bozija volja", isto i kada se neko razboli, kada neko ozdravi. Sve je bozija volja, a zasto onda bog, za koga vazi mantra da sve voli, dovodi ljude u neke teske trenutke u njihovim zivotima?
Ja sam takvog uverenja da coveku nije predodredjen zivot, ali i da covek ne kontrolise u potpunosti tok svog zivota. Na neke spoljne uticaje ne moze da reaguje i da ih zanemari, ali da veci tok zivota sam kontrolise.
Tako da, ako se nekome desava nesto dobro, ili nesto lose, ne smatram da je to neko iznad nas ucinio, nego da je to zbog nasih poteza i odredjenih spoljnih uticaja. I to se posebno odnosi na trenutak kada doktori spasu neku osobu od neke bolesti, povreda i slicnog, ljudi treba da se zahvaljuju samo doktoru, a ne svom bogu.