Šta je novo?

Vjera i društvo

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ако иде реч у св. Мартину Испведнику папи (епископу) римском, упокојио се 655 године да то је јесте светитељ, заштитник православља који се такође слави у нашој цркви (27 април). Ако га не видите у малом календару то је зато што не могу сви да стану. У већим календарима га има.

Једино ко би могао да буде још је овај

Рођен у Панонији (територија данађње Мађарске) живео у првим вековима хришћанства, касније епископ у Галији. Такви светитељи пре раскола су заједнички и прослављају се и код римокатолика и код нас. Можда је постојао дан посвећен њему, али да је био истиснут важнијим за нас св Стефаном Дечанским. Опет, треба имати у виду да смо у то време имали активне контакте са Французима али и са Мађарима, тако да можда и не треба да чуди присуство ретких и мало познатих светитеља у нашем календару.
 
Управо ми је о. Милош, парорх у св Симеона Мироточивог потврдио да је у питању св Мaртин Турски (не турски од турске, већ од града Тура). У мешувремену нађох да постоји на на српском википедија која то потврђује
 
А шта је спорно?
Ти си написао да си прочитао да СПЦ тврди. Али ето, не тврди да је Мрата св Стефан Дечански, већ врло добро зна ко је Мрата. Или ја нисам нешто разумео?
 
Sporno je sto nista ne kapiram 🤣

Mratindan je izbacen iz kalendara i stoji samo Sveti Stefan Decanski.

112022.gif



Каленадри СПЦ су деценијама уз име Стефана Дечанског имали написано и Мратиндан, до 2012. године.[6] Од 2013. године се српска црква враћа старијој трдицији, да у календару тога датума не стоји Мратиндан, него само Стефан Дечански.[7]

I otkud znam, odrastas uz pricu Sveti Mrata, sneg do vrata, Stefan Decanski i onda ti bas svestenik kaze da tu slavu slavis tada jer si poreklom Sas rudar i da je tvoj zastitnik Sv.Martin koji je Sv.Mrata.

A onda nadjes da zvanicna crkva hoce da kaze da je Stefan Decanski Sveti Mrata 🤣 Ali dobro, ostavimo to sad po strani.

Nema vise Mrate, bio on Decanski ili Martin Turski, ostao samo Decanski. A kazem, to uopste ne bi trebalo da je moja slava i svetac koga slavim 🤣

Trebam li staviti ikonu Decanskog ili Martina u kucu? 🤣 Ako stavim Martina, onda moja slava i svetac ni ne postoje u kalendaru crkve 😭😭😭
 
Могу само да претпоставим да је због недостатка места у врстању текста. У електронској верзији пише

1644347191456.png
 

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril pozdravio je na početku zasedanja Svetog sinoda ponovno ujedinjenje MPC-OA sa SPC, ocenjujući to kao „važan istorijski događaj".
 
1. Ne slažem se sa time da si dobar jer nisi nikoga ubio ili prevario. To mi izlgeda kao pojednostavljivanje. Vjerujem da svakodnevno uradiš bar nešto loše, bar neki sitan grijeh. Ne zato što si drugačiij, nego zato što si kao i svi ostali. Svi to radimo! A kako i gdje povući granicu, i zašto?

Obožavam ovo pitanje. Nekome će religija ili vera u boga dati odgovor na to pitanje... Granicu koju bude povukao možda neće želeti da pređe iz straha od nebeske kazne ili zato što mu je duhovni učitelj rekao da tako (ne) treba... Kad je reč o krivom postupanju ili moralno nepodobnom ponašanju, neki su jednostavno postavili sebi granice jer su na drugi način, svetovnim putem i van religije došli do neophodnih odgovora, zašto tako (ne) treba...

Naravno na tom putu dobra, treba naći motive i sigurna su lutanja i greške, potpuno i u svakoj situaciji moralno opravdano postupanje i svima prihvatljivo ponašanje, ne postoji.

E sad sa predavanja iz krivičnog prava. Od nas je društvo zainteresovano da barem ne činimo krivična dela. Moram priznati da mi se dopada ovako nisko postavljena granica :) Pokriva neke, najvažnije segmente tzv. 10 božjih zapovesti... Sankcija je jasna, lišenje slobode, udri po džepu, i tome slično, organizovano društvo je sprovodi... Danas, na slobodu i pare smo najosetljiviji...

Još jedan omiljeni postulat filozofije (krivičnog) prava koji bih ovde spomenuo je: za misli se ne kažnjava...

Zvuči tako rasterećujuće i banalno, kao da od misli sve ne kreće. I najveće dobročinstvo i najteža dela koja su zgrozila čovečanstvo, sve počinje od misli...

Dakle društvo kažnjava za krivična dela i prekršaje... Međutim postoje moralno neprihvatljiva ponašanja koja nisu ni jedno, ni drugo i gde organizovane, spoljašnje sankcije koju društvo nameće, nema.

Na primer, vi se ne morate javiti komšiji u ulazu ili mu pridržati vrata na ulazu da mu olakšate da uđe sa punim rukama namirnica posle subotnje nabavke... Niko vas neće kazniti zbog toga... Ali većina ljudi će osetiti da tako ne treba da postupi, osetiće grižu savesti.

Griza savesti je sadašnja, ovozemaljska, unutrašnja, autonomna sankcija za nemoralna postupanja. Čoveku je svojstvena i ne treba mu vera u boga da bi postupio ispravno ili se kajao zbog nedobročinstva. Naravno bolje i sa verom u boga da postupa kako treba ako je već nesposoban sam sebi da postavi granice i nađe unutrašnje, ovozemaljske motive, zašto nešto (ne) treba...

Dakle niko ne reaguje, kazne nema, ipak biramo da postupimo ispravno. Nekad i kalkulišemo. Ipak je to komšija, možda ću i ja nekad imati neku korist od njega. Ali nekad ćemo pridržati vrata ili pomoći nekom nama potpuno nepoznatom, ne očekujući bilo kakvu konkretnu, materijalnu korist za uzvrat, sada ili u buduće. Jednostavno ćemo se osećati dobro, jer smo postupili dobro. Tako da su i tu motivi pomalo sebični i na obostranu korist.

Čoveku je svojstveno da bude i loš i dobar. Na nama je izbor kada ćemo i u kojoj situaciji postaviti granicu.

Nekome će griža savesti biti dovoljan motiv da ne učini loše makar se društvo i ne obaziralo na neko ponašanje...

Krug moralnih normi je uvek širi od kruga pravnih normi, od protivpravnog postupanja... Svako krivično delo je ujedno i nemoralno, ali nije svako nemoralno ponašanje ujedno i krivično delo...

Da podvučem crtu, ne znam šta će mi bog ili vera u boga, kad imam dovoljno unutrašnjih i spoljnih korektiva da bih znao i ponašao se u skladu sa očekivanjima društva i onim što mene čini da se osećam bezbrižno i spokojno, ponekad čak i srećno, a na obostranu dobit, materijalnu ili duhovnu.

Svi znamo za osećaj satisfakcije kad nekom pomognemo ili učinimo dobro, čak i kad to neće biti neposredno ili bilo kako i bilo kada, materijalno nagrađeno... Osmeh i lepa reč ozariće nam dušu.

Ne treba ti bog da bi ispravno postupao, dovoljno je što si čovek. Ispravno postupanje ugrađeno je u tebi. Kao i ono loše. Naći balans i postaviti granicu je individualni put svakog od nas omeđen konkretnim očekivanja društva i spokojem naše duše...

A kome treba bog, nemam ništa protiv, jednak je meni i ne smatram se ni na koji način nadmenim ili privilegovanim što na drugačiji način obojica (namerno neću reći oboje jer ovde i onako samo čitaju muškarci 🙂) trasiramo put ka istom...
 
Опасан је тај морал без Бога... мртав је, и ничему не служи никуда не води. Човек се није родио да би био добар ка комшији и да после умре и као да га више никад није било. А није тако, умро, значи да га нема са нама али ено га отишао Богу на Истину. Тј, сви коиј су умрли све што се тиче Бога схватају и не морају да верују, јер живе у тој парадигми, а ми који смо овде, на земљи, требамо кроз веру да се учимо да се општимо са Богом, јер је то наша коначна инстанца. Ко то не научи овде, док је на земљи, тамо, после преласка нема шта да ради, па испитује на себи одвојеност од Бога што се и паклом, а касније и муком вечном зове.
Бити добар как комшији је свакако потребан али не и довољан услов нашег спасења, и по мени, степеница ближе ка Богу.
 
Dakle ne treba biti dobar prema komšiji jer je to normalno i zbog komšije, nego treba biti dobar prema komšiji kako bi bio dobar sa Bogom i sa sobom. Prilično sebično...
 
Gospodin Eddie Griffin sve objasnio u ovih 6 minuta. Sam za sebe kaže da je nigga from the hood a mudriji je nego mnogi titulaši, intelektualci i filozofi kojih sam se naslušao na ovu temu tokom života. Sve je tu lepo rekao, čak i napravio sjajnu paralelu sa naukom i fizičkim svetom. I još sve to kroz humor. 😄 Odličan primer čoveka koji uspešno inkorporira dobro iz duhovnog i dobro iz materijalističkog sveta. Odnosno suštine iz oba.

 
Dakle ne treba biti dobar prema komšiji jer je to normalno i zbog komšije, nego treba biti dobar prema komšiji kako bi bio dobar sa Bogom i sa sobom. Prilično sebično...

Najsebičnije mi je to što veruju da mora njihov, individualni, ljudski život da se nastavi u nekom obliku posle smrti...

To je nekima toliko potrebno kao vera, da bi potpuni haos zavladao na Zemlji da toga nema... Ne bi imalo šta da ih zadrži da zlo u njima ne prevlada... Potpuno istrebljenje bi usledilo... Večiti Purge... Meni bolje da veruju, plaši me šta bi bilo da ne veruju kad i ovako verujući, pod plaštom religije i u ime boga seju smrt na sve strane...

Verujte braćo hrišćani, muslimani, Jevreji... Šta bi tek radili da ne verujete...
 
Mislim da malo preteruješ. Ne veruju svi u život posle smrti samo zbog nekog narcizma ili sebičnosti.

Kako polako napreduje oblast kvantne fizike, tako se sve više otkriva da neki život posle smrti i može da bude moguć.
Na sve to, u ovom i prošlom veku je bilo i ostalo jako puno istaknutih naučnika na polju fizike ili astronomije koji su se uzdali u racio i nauku, ali kapirali da postoje stvari izvan ljudskih objašnjenja i dosadašnje nauke i ili su verovali, ili nisu odbacivali mogućnost postojanja nematerijalnog sveta i života posle smrti.

Meni lično ne smetaju ljudi koji misle, smatraju da nešto postoji ili ne postoji. Smetaju mi ljudi koji decidno tvrde ili jedno ili drugo. Koji misle da znaju dovoljno o svetu da odlučuju o tome. Ispada da su oni takvi pametniji i mudriji nego naučnici koji se bave kvantnom ili astrofizikom i drugim naukama koje su za 95% ljudi nedostižne da se razumeju, a kamoli da se njima ovlada. Recimo, većina nas još uvek ne može da pojmi, da racionalizuje Kvantnu spregu ili više od 4 dimenzije (odnosno 3 ako ne računamo vreme) a hoćemo da odlučujemo da li postoji ili ne postoji nešto što je još dublje i kompleksnije od toga. Mislim, kvantni fizičari još ne mogu ni svest da objasne - tačno vide da ona ima veze sa kvantnom fizikom ali ne mogu da nađu pravu perspektivu da je uvide i shvate - a ovamo će sad običan čovek da zna i pronikne u mnogo dublje probleme od toga, poput smrti, beskonačnosti, univerzalnih zakona itd... Meni je to veći narcizam i sebičluk nego ostavljanje svih mogućnosti i skrasivanje na agnosticizmu, iliti ''znam koliko ne znam''.
 
Poslednja izmena:
Mislim da malo preteruješ. Ne veruju svi u život posle smrti samo zbog nekog narcizma ili sebičnosti.
Ja nisam ni govorio o svima, niti tvrdim da bog u ovom ili onom obliku postoji ili ne postoji.

A dobro je da ne preteruje ovaj nigga gore 😄

Da sam upoznao vernike koji su mi izričito priznali da su iz nekog njihovog pakla izašli putem vere i da ih samo vera odvraća od toga da nastave da čine zlo sebi i drugima, upoznao sam ih mnogo...

I neka im vera, jasno je da im je potrebna... Ja im to ne sporim, niti ih odvraćam...

Kvantna fizika je nauka, to što nam je nešto danas nedokučivo ne objašnjava postojanje boga. To što su neki naučnici verovali na način i u obliku kojih je u to vreme zadovoljavao ili im bio neophodan, neka su takođe. Imam ogromno poštovanje prema nauci ona nije lišena vere ima je više, kompleksnija je i povezana sa filozofskim promišljanjem... Nauka će nam dati i neki smisleni odgovor o tvorcu ili u potpunosti obesmisliti pitanje o tvorcu i pokazati da je to pogrešan put i pogrešno postavljeno pitanje... tu još uvek nema nikakvog definitivnog odgovora, ali nama nedokučivo ne treba da bude prostor za relativizaciju...

Neki ljudi znaju da im se život nastavlja posle smrti i da ih, budu li se vladali kako ne treba, čeka večna muka u ognjenom jezeru, ubeđeni su u to... Ako je nešto preterivanje, to je preterivanje...
 
Који је смисао да умреш и да те после не буде? Што си се родио онда?
 
Ako te posle smrti "negde" bude, koja je poenta onda življenja? Zašto odmah ne budemo svi tamo negde?
 
@Noki
Naravno, ima raznih, svega i svačega. Neko veruje da ga nakon smrti čeka religijski raj ili pakao u zavisnosti od toga kakav je bio živ. Ja pak ne verujem u to. Nego da kako živimo život, ovde i sada, tako nam se vraća. Verujem u koncept kauzaliteta u nauci (akcija i reakcija) i u koncept karme (ono, sve što radiš, sebi radiš). Koji se zapravo dosta poklapaju, i meni to ima logike i smisla. Primera radi, ako bih ja bio dalabu koja divlja na putu i iseca druge, brza, bahati se, agresivno vozi... pre ili kasnije, usled kauzaliteta, velike bi bile šanse da ću završiti ili isprebijan od strane nekog, ili zakucan u banderu. I sad, to može da se gleda i kao karma i kao kauzalitet. Za mene su i jedno i drugo.

To ne znači da verujem u boga kao neko svemoćno biće. Verujem u pojedine zakonitosti. I često u ovakvim raspravama, i uživo i preko žice, apelujem na ljude da razlikuju pojmove kao što su religija, crkva, vera, duhovnost i bog. Sve je to različito i to treba imati u vidu. Ne veruje u boga svako ko je duhovan, niti je svaki vernik u Crkvu kao instituciju automatski i dobar vernik, niti neko ko veruje u boga mora da se povinuje rečima sveštenog lica, itd itd... Sve su to različite stvari. Iako ljudi s obe strane, i ateisti i vernici, vole da ih poistovećuju.

Prosto, kao što svi mi ovde imamo svoja uverenja i stavove o: 1) ekonomskom uređenju zemlje; 2) političkom uređenju zemlje, 3) društvenom uređenju zemlje 4) spoljnopolitičkom opredeljenju... dakle, više dimenzija, više osa po kojima se smešta neki stav, tako isto važi i za sve te duhovne i religijske teme. Stav o crkvi, stav o bogu, stav o duhovnosti, stav o veri...
A i nisu te teme za preko žice, to sam počeo da uviđam skoro, jer je lako doći do nesporazuma i da osobe pogrešno razumeju jedne druge, jer nije isto kao kad je razgovor uživo. I teže je sve preneti. Treba ti čitava strana teksta da bi obrazložio nešto što bi uživo u 2 minuta govora.
 
Који је смисао да умреш и да те после не буде? Што си се родио онда?

Joj, ovo je toliko egocentrično... a što se majmun rodio? Je l' i neki drugi sisar ide u raj ili samo ljudi? Ko je postavio granicu da baš samo ljudi nastavljaju da žive posle smrti a ne i pauk i komarac?

Stvarno nisi pomislio da je na primer poenta potomstvo, i naredne ganeracije koje dolaze i smenjuju stare i civilizacija koja traje i život generalno nezavisno od jedne (ljudske) civilizacije.. i da je taj život koji se nastavlja, ne tvoj i moj, nego život kao takav samo maleni deo u pokušaju razumevanja cilja otkud mi ovde...

Najbolje da si ti Prle bitan ili ja Noki bitan pa ćemo nas dvojica da nastavimo posle smrti da živimo... Zabole boga uvo za nas dvojicu... On ima neki veći i opakiji plan 🙂

U nekom smislu smo tu i dalje.. Sve se transformiše, sva materija je data već... Ja ne tvrdim da znam šta dolazi posle smrti ali univerzum mi prosto ne deluje friendly da sva ikad nastala živa bića neograničeno trpi... Deluje mi da hoće da nas proždere što pre, a mi se ne damo... Toliko je negostoljubiv, a opet tamo gde je život moguć vrste se tamane među sobom pa i unutar svoje vrste se tamanimo... Ko god je stvarao sve ovo i nas ubacio unutra, nisam siguran da je tako veličanstven i pun dobra, a još manje mogu da tvrdim da je to neki muškarac sa belom bradom... Priličan haos ovde vlada i mi ljudi mu dajemo neki smisao, dok ne otkrijemo tu savršenu logiku postojanja koju od nas tako vešto krije.
 
Jel ovo pravoslavna ikona iza i koji je svetac?

maxresdefault.jpg
 
Najsebičnije mi je to što veruju da mora njihov, individualni, ljudski život da se nastavi u nekom obliku posle smrti...

To je nekima toliko potrebno kao vera, da bi potpuni haos zavladao na Zemlji da toga nema... Ne bi imalo šta da ih zadrži da zlo u njima ne prevlada... Potpuno istrebljenje bi usledilo... Večiti Purge... Meni bolje da veruju, plaši me šta bi bilo da ne veruju kad i ovako verujući, pod plaštom religije i u ime boga seju smrt na sve strane...

Verujte braćo hrišćani, muslimani, Jevreji... Šta bi tek radili da ne verujete...
Ako te ne mrzi da odgovoriš, ko ustvari veruje u nastavak života posle smrti? Koja ili koje religije?
 
Jel ovo pravoslavna ikona iza i koji je svetac?

Сувише је ниска резолуција да се виде детаљи, али напомиње на икону пресвете Богородице Страдалне (још се и Београдска зове).
Дакле анђели који доносе оруђе казне се виде виде се звезде Богородице. Оно што се не види је Христос који треба да буде као дете који грли мајку. То овде не видим. Зато не могу да тврдим да ли је икона у питању или просто уметничко дело.
Иконографија је карактеристична за православље али је користе и римокатолици али не као канон већ као један од уметничких израза заједно са осталим уметничким правцима. Због тога, поклонити нашу икону римокатолику или англиканцу (претпостављам да је Павле (Пол) једно од та два, макар по рођењу ако не по убеђењу) је могуће и не представља увреду религиозних осећања.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Vrh