1. Ne slažem se sa time da si dobar jer nisi nikoga ubio ili prevario. To mi izlgeda kao pojednostavljivanje. Vjerujem da svakodnevno uradiš bar nešto loše, bar neki sitan grijeh. Ne zato što si drugačiij, nego zato što si kao i svi ostali. Svi to radimo! A kako i gdje povući granicu, i zašto?
Obožavam ovo pitanje. Nekome će religija ili vera u boga dati odgovor na to pitanje... Granicu koju bude povukao možda neće želeti da pređe iz straha od nebeske kazne ili zato što mu je duhovni učitelj rekao da tako (ne) treba... Kad je reč o krivom postupanju ili moralno nepodobnom ponašanju, neki su jednostavno postavili sebi granice jer su na drugi način, svetovnim putem i van religije došli do neophodnih odgovora, zašto tako (ne) treba...
Naravno na tom putu dobra, treba naći motive i sigurna su lutanja i greške, potpuno i u svakoj situaciji moralno opravdano postupanje i svima prihvatljivo ponašanje, ne postoji.
E sad sa predavanja iz krivičnog prava.
Od nas je društvo zainteresovano da barem ne činimo krivična dela. Moram priznati da mi se dopada ovako nisko postavljena granica
Pokriva neke, najvažnije segmente tzv. 10 božjih zapovesti... Sankcija je jasna, lišenje slobode, udri po džepu, i tome slično, organizovano društvo je sprovodi... Danas, na slobodu i pare smo najosetljiviji...
Još jedan omiljeni postulat filozofije (krivičnog) prava koji bih ovde spomenuo je:
za misli se ne kažnjava...
Zvuči tako rasterećujuće i banalno, kao da od misli sve ne kreće. I najveće dobročinstvo i najteža dela koja su zgrozila čovečanstvo, sve počinje od misli...
Dakle društvo kažnjava za krivična dela i prekršaje... Međutim postoje moralno neprihvatljiva ponašanja koja nisu ni jedno, ni drugo i gde organizovane, spoljašnje sankcije koju društvo nameće, nema.
Na primer, vi se ne morate javiti komšiji u ulazu ili mu pridržati vrata na ulazu da mu olakšate da uđe sa punim rukama namirnica posle subotnje nabavke... Niko vas neće kazniti zbog toga... Ali većina ljudi će osetiti da tako ne treba da postupi, osetiće grižu savesti.
Griza savesti je sadašnja, ovozemaljska, unutrašnja, autonomna sankcija za nemoralna postupanja. Čoveku je svojstvena i ne treba mu vera u boga da bi postupio ispravno ili se kajao zbog nedobročinstva. Naravno bolje i sa verom u boga da postupa kako treba ako je već nesposoban sam sebi da postavi granice i nađe unutrašnje, ovozemaljske motive, zašto nešto (ne) treba...
Dakle niko ne reaguje, kazne nema, ipak biramo da postupimo ispravno. Nekad i kalkulišemo. Ipak je to komšija, možda ću i ja nekad imati neku korist od njega. Ali nekad ćemo pridržati vrata ili pomoći nekom nama potpuno nepoznatom, ne očekujući bilo kakvu konkretnu, materijalnu korist za uzvrat, sada ili u buduće. Jednostavno ćemo se osećati dobro, jer smo postupili dobro. Tako da su i tu motivi pomalo sebični i na obostranu korist.
Čoveku je svojstveno da bude i loš i dobar. Na nama je izbor kada ćemo i u kojoj situaciji postaviti granicu.
Nekome će griža savesti biti dovoljan motiv da ne učini loše makar se društvo i ne obaziralo na neko ponašanje...
Krug moralnih normi je uvek širi od kruga pravnih normi, od protivpravnog postupanja... Svako krivično delo je ujedno i nemoralno, ali nije svako nemoralno ponašanje ujedno i krivično delo...
Da podvučem crtu, ne znam šta će mi bog ili vera u boga, kad imam dovoljno unutrašnjih i spoljnih korektiva da bih znao i ponašao se u skladu sa očekivanjima društva i onim što mene čini da se osećam bezbrižno i spokojno, ponekad čak i srećno, a na obostranu dobit, materijalnu ili duhovnu.
Svi znamo za osećaj satisfakcije kad nekom pomognemo ili učinimo dobro, čak i kad to neće biti neposredno ili bilo kako i bilo kada, materijalno nagrađeno... Osmeh i lepa reč ozariće nam dušu.
Ne treba ti bog da bi ispravno postupao, dovoljno je što si čovek. Ispravno postupanje ugrađeno je u tebi. Kao i ono loše. Naći balans i postaviti granicu je individualni put svakog od nas omeđen konkretnim očekivanja društva i spokojem naše duše...
A kome treba bog, nemam ništa protiv, jednak je meni i ne smatram se ni na koji način nadmenim ili privilegovanim što na drugačiji način obojica (namerno neću reći oboje jer ovde i onako samo čitaju muškarci
) trasiramo put ka istom...
ru.wikipedia.org
Odličan primer čoveka koji uspešno inkorporira dobro iz duhovnog i dobro iz materijalističkog sveta. Odnosno suštine iz oba.
