Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.462
- Pohvaljen
- 3.336
Nisam siguran gde da stavim ovu temu, vidim da je nema što je prava šteta s obzirom na profil fokusa foruma (građevinarstvo).
U pitanju je jedan od najvažnijih vidova prevoza na planeti.
Liftovi prevezu preko milijardu putnika dnevno što ih čini najviše korišćenim transportnim sistemom na svetu. Povećanjem urbanizacije ta cifra će rasti.
Na ovoj temi možemo razgovarati o svemu vezanom za vertikalni transport, uključujući i propise, na koji način bi ih trebalo unaprediti i slično.
Pa evo ja da počnem.
Primetio sam da su nam najzastupljeniji liftovi i dalje premali da bi bili univerzalni, i pored toga što je nosivost najzastupljenije konfiguracije lifta povećana sa 300kg na 630kg. Dimenzije kabine povećane su sa 1100x1000 na 1100x1400mm radi prevoza osoba sa posebnim potrebama uz pratioca.
Univerzalni liftovi veće ose dužine 2100mm su prava retkost zbog toga što naši propisi ne prepoznaju potrebu za prevozom liftom u svim situacijama u svim objektima sa istim (grupne posete, slavlja, medicinska evakuacija na nosilima, selidbe, kućna dostava kabaste robe, profesionalno čišćenje zgrade sa velikim mašinama za čišćenje, prevoz više oosoba sa invaliditetom istovremeno, prevoz bicikala uz istovremeno ublažavanje efekta klaustrofobije) i pored toga što je većina objekata niža (automatski prenose nedostatke na najveći broj objekata). Na taj način bukvalno sve stambene jedinice na tržištu izuzev Beograda na Vodi ili Skajlajna (Belvil ima duboke kabine ali to je već izgrađeno naselje spratnosti P+10, P+13) nude samo jedan tip lifta sa ograničenom upotrebnom vrednosti. S obzirom na navedeno čitav stambeni fond nam takođe ima ograničenu upotrebnu vrednost zbog toga što lift utiče na zgradu kao domino efekast. Džaba ti stan u zgradi sa liftom kad kao da ga nema u većem broju situacija. Jednostavno su nepraktični, nesvestrani.
Pošto je razlika u ceni kabine minimalna a povećanje udela bruto površine zbog većeg šahta beznačajno da li smatrate da je racionalno doneti propis da zgrade sa jednim liftom moraju imati umesto jedne isključivo putničke kabine koja ispunjava standarde pristupačnosti osoba sa invaliditetom dimeznija 1100x1400mm (ulazište 800mm) jednu univerzalnu kabinu poželjno svetle širine ulazišta 1200mm (široka 2100x1100mm što ne znači da ukoliko za to postoji potreba ne može duboka 1100x2100mm, recimo kada je prolazna sa vratima na oba kraja)?
Putnički lift 630kg 1100x1400 je skuplji i troši više energije nego univerzalni 450kg 2100x1100 ili 1100x2100 pa bi to onda bio dobar kompromis za objekte sa najviše 8 nadzemnih etaža (7 spratova) koje imaju jedan lift.
Kakva je situacija u svetu?
U SAD i Kanadi najmanji lift je 2100lbs (952kg) dimenzija 68x51in (1725x1295mm) svetle širine ulazišta min 36in (915mm) dok je najuobičajeniji 2500lbs (1133kg) dimenzija 84x51in (2032x1295mm) svetle širine ulazišta 42in (1067mm). Drugim rečima metrički Američki bi bili 1000kg, 1700x1300, Clear Opening=900 odnosno 1150kg, 2000x1300, CO=1100. U stambenim zgradama vrata su obično lateralna sa jednom pločom (u kontinentačnoj Evropi prava retkost, u Velikoj Britaniji uobičajena konfiguracija) dok su u hotelima smičuća/centralno otvarajuća simetrična. Poslovne zgrade koriste liftove za 21, 24 ili 26 osoba, CO=48in ili 1219mm i kao takvi proporcionalno su isti samo veći u svim dimenzijama plus visina kako kabine tako i vrata. Šira viša vrata u poslovnoj kuli izgledaju isto kao niža uža u hotelu. Konceptualno su praktično svi isti osim servisnih (vatrogasnih) i za prevoz kreveta u bolnicama. Samo oni imaju teleskopska, obično lateralna vrata. Prava retkost su teleskopska centralno otvarajuća abnormalne širine kod javnih objekata velike posečćenosti kao što su šoping molovi, muzeji i ostale javne zgrade. Njih je najmanje.
Prelazim na Rusiju. Tamo su kabine 1000x1200 i 2100x1100 jednako zastupljene zbog toga što je gabarit većine objekata takav da uobičajena spratnost uz projektovanu strukturu stanova po ploči zahteva mali (putnički) i veliki (univerzalni) lift od kojih univerzalni ispunjava standardne pristupačnosti. Najčešća konfiguracija je 500kg (stari), 630kg (novi), ređe 1000kg (novi, retko stari) 2100x1100mm svetle širine ulazišta 1200mm. Duboke kabine 1100x2100 su i sada prava retkost a rezervisane su za liftove nosivosti 1000kg u novim veoma visokim objektima, ne tako retko u prolaznoj izvedbi. Nekada u slučaju lamela kombinuju pa obične imaju široke a ugaona lamela duboke ili obrnuto u zavisnosti od osnove sprata. Male zgrade su nekada imale isključivo najmanje najsporije liftove najmanje nosivosti, međutim sada se često ugrađuju liftovi 630kg 2100x1100mm (CO=1200mm) koji su najpraktičnija sredina.
Rusija je specifičan slučaj zbog toga što ništa od navedenog ne bi postojalo da nije zakona koji prepoznaje dve kategorije liftova. Prva predstavlja liftove sa ograničenim maksimalnim dimenzijama kabine bez uređaja za sprečavanje preopterećenja (standardni kontinentalnoevropski) dok druga predstavlja liftove sa većim kabinama sa uređajem za sprečavanje preopterećenja (neće da se pokrene ukoliko je preopterećen).
Zbog toga su duboke kategorije A uvek 1000kg pa se ugrađuju u najveće zgrade, mahom novogradnje u najvećim gradovima, 630kg su uvek 1100x1400 kao bilo gde u Evropi ili kod nas dok su 630kg kategorije B umesto 1100x1400 skoro uvek 2100x1100 široke koje se ugrađuju u skoro sve objekte, danas kako u male tako i u veće, obično lamele preko 10 spratova i to u kombinaciji sa malim ili drugim takvim velikim.
Vrata su interesantna zbog toga što su smičuća asimetrična (jedno krilo je znatno kraće, obično 900+300mm umesto 600+600mm kod simetričnih) pa se nalaze sa strane kao američka lateralna sa jednom pločom, odnosno kontinentalnoevropska lateralna teleskopska s tim da su šira od američkih te plića, brža, jednostavnija, pouzdanija, dugotrajnija i jeftinija od teleskopskih. Danas se nude i teleskopska CO=1200mm kao opcija, no većina se i dalje ugrađuje sa smičućim asimetričnim zbog prethodno navedenih prednosti (očigledno su svi toga tamo svesni da zapravo imaju najracionalniju konfiguraciju kao neiznenađujuću zaostavštinu iz doba komunizma).
Zato su Rusi još pre 40 godina imali većinu liftova sa automatskim vratima i pored ograničenih finansijskih sredstava, Amerikanci pre 70 godina a mi nismo. Jednostavno komplikovanije varijante su u to vreme bile strašno skupe.
Nije teško zamisliti gde se tu nalazi Beograd koji sa svojom uobičajenom P+6 lamelom s liftom 630kg 1100x1400 po praktičnosti više predstavlja Kečkemet nego Njujork ili Moskvu. Dobro bolji je od Pariza tj. mnogo bolji (ono je horor) ali daleko od idealnog. Uz malo više pažnje prilikom vrednovanja praktičnosti i racionalnosti delimičnom izmenom postojećih propisa moguće je značajno poboljšati upotrebnu vrednost liftovskog prostrojenja u svim novim zgradama.
U pitanju je jedan od najvažnijih vidova prevoza na planeti.
Liftovi prevezu preko milijardu putnika dnevno što ih čini najviše korišćenim transportnim sistemom na svetu. Povećanjem urbanizacije ta cifra će rasti.
Na ovoj temi možemo razgovarati o svemu vezanom za vertikalni transport, uključujući i propise, na koji način bi ih trebalo unaprediti i slično.
Pa evo ja da počnem.
Primetio sam da su nam najzastupljeniji liftovi i dalje premali da bi bili univerzalni, i pored toga što je nosivost najzastupljenije konfiguracije lifta povećana sa 300kg na 630kg. Dimenzije kabine povećane su sa 1100x1000 na 1100x1400mm radi prevoza osoba sa posebnim potrebama uz pratioca.
Univerzalni liftovi veće ose dužine 2100mm su prava retkost zbog toga što naši propisi ne prepoznaju potrebu za prevozom liftom u svim situacijama u svim objektima sa istim (grupne posete, slavlja, medicinska evakuacija na nosilima, selidbe, kućna dostava kabaste robe, profesionalno čišćenje zgrade sa velikim mašinama za čišćenje, prevoz više oosoba sa invaliditetom istovremeno, prevoz bicikala uz istovremeno ublažavanje efekta klaustrofobije) i pored toga što je većina objekata niža (automatski prenose nedostatke na najveći broj objekata). Na taj način bukvalno sve stambene jedinice na tržištu izuzev Beograda na Vodi ili Skajlajna (Belvil ima duboke kabine ali to je već izgrađeno naselje spratnosti P+10, P+13) nude samo jedan tip lifta sa ograničenom upotrebnom vrednosti. S obzirom na navedeno čitav stambeni fond nam takođe ima ograničenu upotrebnu vrednost zbog toga što lift utiče na zgradu kao domino efekast. Džaba ti stan u zgradi sa liftom kad kao da ga nema u većem broju situacija. Jednostavno su nepraktični, nesvestrani.
Pošto je razlika u ceni kabine minimalna a povećanje udela bruto površine zbog većeg šahta beznačajno da li smatrate da je racionalno doneti propis da zgrade sa jednim liftom moraju imati umesto jedne isključivo putničke kabine koja ispunjava standarde pristupačnosti osoba sa invaliditetom dimeznija 1100x1400mm (ulazište 800mm) jednu univerzalnu kabinu poželjno svetle širine ulazišta 1200mm (široka 2100x1100mm što ne znači da ukoliko za to postoji potreba ne može duboka 1100x2100mm, recimo kada je prolazna sa vratima na oba kraja)?
Putnički lift 630kg 1100x1400 je skuplji i troši više energije nego univerzalni 450kg 2100x1100 ili 1100x2100 pa bi to onda bio dobar kompromis za objekte sa najviše 8 nadzemnih etaža (7 spratova) koje imaju jedan lift.
Kakva je situacija u svetu?
U SAD i Kanadi najmanji lift je 2100lbs (952kg) dimenzija 68x51in (1725x1295mm) svetle širine ulazišta min 36in (915mm) dok je najuobičajeniji 2500lbs (1133kg) dimenzija 84x51in (2032x1295mm) svetle širine ulazišta 42in (1067mm). Drugim rečima metrički Američki bi bili 1000kg, 1700x1300, Clear Opening=900 odnosno 1150kg, 2000x1300, CO=1100. U stambenim zgradama vrata su obično lateralna sa jednom pločom (u kontinentačnoj Evropi prava retkost, u Velikoj Britaniji uobičajena konfiguracija) dok su u hotelima smičuća/centralno otvarajuća simetrična. Poslovne zgrade koriste liftove za 21, 24 ili 26 osoba, CO=48in ili 1219mm i kao takvi proporcionalno su isti samo veći u svim dimenzijama plus visina kako kabine tako i vrata. Šira viša vrata u poslovnoj kuli izgledaju isto kao niža uža u hotelu. Konceptualno su praktično svi isti osim servisnih (vatrogasnih) i za prevoz kreveta u bolnicama. Samo oni imaju teleskopska, obično lateralna vrata. Prava retkost su teleskopska centralno otvarajuća abnormalne širine kod javnih objekata velike posečćenosti kao što su šoping molovi, muzeji i ostale javne zgrade. Njih je najmanje.
Prelazim na Rusiju. Tamo su kabine 1000x1200 i 2100x1100 jednako zastupljene zbog toga što je gabarit većine objekata takav da uobičajena spratnost uz projektovanu strukturu stanova po ploči zahteva mali (putnički) i veliki (univerzalni) lift od kojih univerzalni ispunjava standardne pristupačnosti. Najčešća konfiguracija je 500kg (stari), 630kg (novi), ređe 1000kg (novi, retko stari) 2100x1100mm svetle širine ulazišta 1200mm. Duboke kabine 1100x2100 su i sada prava retkost a rezervisane su za liftove nosivosti 1000kg u novim veoma visokim objektima, ne tako retko u prolaznoj izvedbi. Nekada u slučaju lamela kombinuju pa obične imaju široke a ugaona lamela duboke ili obrnuto u zavisnosti od osnove sprata. Male zgrade su nekada imale isključivo najmanje najsporije liftove najmanje nosivosti, međutim sada se često ugrađuju liftovi 630kg 2100x1100mm (CO=1200mm) koji su najpraktičnija sredina.
Rusija je specifičan slučaj zbog toga što ništa od navedenog ne bi postojalo da nije zakona koji prepoznaje dve kategorije liftova. Prva predstavlja liftove sa ograničenim maksimalnim dimenzijama kabine bez uređaja za sprečavanje preopterećenja (standardni kontinentalnoevropski) dok druga predstavlja liftove sa većim kabinama sa uređajem za sprečavanje preopterećenja (neće da se pokrene ukoliko je preopterećen).
Zbog toga su duboke kategorije A uvek 1000kg pa se ugrađuju u najveće zgrade, mahom novogradnje u najvećim gradovima, 630kg su uvek 1100x1400 kao bilo gde u Evropi ili kod nas dok su 630kg kategorije B umesto 1100x1400 skoro uvek 2100x1100 široke koje se ugrađuju u skoro sve objekte, danas kako u male tako i u veće, obično lamele preko 10 spratova i to u kombinaciji sa malim ili drugim takvim velikim.
Vrata su interesantna zbog toga što su smičuća asimetrična (jedno krilo je znatno kraće, obično 900+300mm umesto 600+600mm kod simetričnih) pa se nalaze sa strane kao američka lateralna sa jednom pločom, odnosno kontinentalnoevropska lateralna teleskopska s tim da su šira od američkih te plića, brža, jednostavnija, pouzdanija, dugotrajnija i jeftinija od teleskopskih. Danas se nude i teleskopska CO=1200mm kao opcija, no većina se i dalje ugrađuje sa smičućim asimetričnim zbog prethodno navedenih prednosti (očigledno su svi toga tamo svesni da zapravo imaju najracionalniju konfiguraciju kao neiznenađujuću zaostavštinu iz doba komunizma).
Zato su Rusi još pre 40 godina imali većinu liftova sa automatskim vratima i pored ograničenih finansijskih sredstava, Amerikanci pre 70 godina a mi nismo. Jednostavno komplikovanije varijante su u to vreme bile strašno skupe.
Nije teško zamisliti gde se tu nalazi Beograd koji sa svojom uobičajenom P+6 lamelom s liftom 630kg 1100x1400 po praktičnosti više predstavlja Kečkemet nego Njujork ili Moskvu. Dobro bolji je od Pariza tj. mnogo bolji (ono je horor) ali daleko od idealnog. Uz malo više pažnje prilikom vrednovanja praktičnosti i racionalnosti delimičnom izmenom postojećih propisa moguće je značajno poboljšati upotrebnu vrednost liftovskog prostrojenja u svim novim zgradama.