Vertikalni Transport (liftovi i pokretne stepenice)

[Express]

Nisam siguran gde da stavim ovu temu, vidim da je nema što je prava šteta s obzirom na profil fokusa foruma (građevinarstvo).

U pitanju je jedan od najvažnijih vidova prevoza na planeti.

Liftovi prevezu preko milijardu putnika dnevno što ih čini najviše korišćenim transportnim sistemom na svetu. Povećanjem urbanizacije ta cifra će rasti.

Na ovoj temi možemo razgovarati o svemu vezanom za vertikalni transport, uključujući i propise, na koji način bi ih trebalo unaprediti i slično.

Pa evo ja da počnem.

Primetio sam da su nam najzastupljeniji liftovi i dalje premali da bi bili univerzalni, i pored toga što je nosivost najzastupljenije konfiguracije lifta povećana sa 300kg na 630kg. Dimenzije kabine povećane su sa 1100x1000 na 1100x1400mm radi prevoza osoba sa posebnim potrebama uz pratioca.

Univerzalni liftovi veće ose dužine 2100mm su prava retkost zbog toga što naši propisi ne prepoznaju potrebu za prevozom liftom u svim situacijama u svim objektima sa istim (grupne posete, slavlja, medicinska evakuacija na nosilima, selidbe, kućna dostava kabaste robe, profesionalno čišćenje zgrade sa velikim mašinama za čišćenje, prevoz više oosoba sa invaliditetom istovremeno, prevoz bicikala uz istovremeno ublažavanje efekta klaustrofobije) i pored toga što je većina objekata niža (automatski prenose nedostatke na najveći broj objekata). Na taj način bukvalno sve stambene jedinice na tržištu izuzev Beograda na Vodi ili Skajlajna (Belvil ima duboke kabine ali to je već izgrađeno naselje spratnosti P+10, P+13) nude samo jedan tip lifta sa ograničenom upotrebnom vrednosti. S obzirom na navedeno čitav stambeni fond nam takođe ima ograničenu upotrebnu vrednost zbog toga što lift utiče na zgradu kao domino efekast. Džaba ti stan u zgradi sa liftom kad kao da ga nema u većem broju situacija. Jednostavno su nepraktični, nesvestrani.

Pošto je razlika u ceni kabine minimalna a povećanje udela bruto površine zbog većeg šahta beznačajno da li smatrate da je racionalno doneti propis da zgrade sa jednim liftom moraju imati umesto jedne isključivo putničke kabine koja ispunjava standarde pristupačnosti osoba sa invaliditetom dimeznija 1100x1400mm (ulazište 800mm) jednu univerzalnu kabinu poželjno svetle širine ulazišta 1200mm (široka 2100x1100mm što ne znači da ukoliko za to postoji potreba ne može duboka 1100x2100mm, recimo kada je prolazna sa vratima na oba kraja)?

Putnički lift 630kg 1100x1400 je skuplji i troši više energije nego univerzalni 450kg 2100x1100 ili 1100x2100 pa bi to onda bio dobar kompromis za objekte sa najviše 8 nadzemnih etaža (7 spratova) koje imaju jedan lift.

Kakva je situacija u svetu?

U SAD i Kanadi najmanji lift je 2100lbs (952kg) dimenzija 68x51in (1725x1295mm) svetle širine ulazišta min 36in (915mm) dok je najuobičajeniji 2500lbs (1133kg) dimenzija 84x51in (2032x1295mm) svetle širine ulazišta 42in (1067mm). Drugim rečima metrički Američki bi bili 1000kg, 1700x1300, Clear Opening=900 odnosno 1150kg, 2000x1300, CO=1100. U stambenim zgradama vrata su obično lateralna sa jednom pločom (u kontinentačnoj Evropi prava retkost, u Velikoj Britaniji uobičajena konfiguracija) dok su u hotelima smičuća/centralno otvarajuća simetrična. Poslovne zgrade koriste liftove za 21, 24 ili 26 osoba, CO=48in ili 1219mm i kao takvi proporcionalno su isti samo veći u svim dimenzijama plus visina kako kabine tako i vrata. Šira viša vrata u poslovnoj kuli izgledaju isto kao niža uža u hotelu. Konceptualno su praktično svi isti osim servisnih (vatrogasnih) i za prevoz kreveta u bolnicama. Samo oni imaju teleskopska, obično lateralna vrata. Prava retkost su teleskopska centralno otvarajuća abnormalne širine kod javnih objekata velike posečćenosti kao što su šoping molovi, muzeji i ostale javne zgrade. Njih je najmanje.

Prelazim na Rusiju. Tamo su kabine 1000x1200 i 2100x1100 jednako zastupljene zbog toga što je gabarit većine objekata takav da uobičajena spratnost uz projektovanu strukturu stanova po ploči zahteva mali (putnički) i veliki (univerzalni) lift od kojih univerzalni ispunjava standardne pristupačnosti. Najčešća konfiguracija je 500kg (stari), 630kg (novi), ređe 1000kg (novi, retko stari) 2100x1100mm svetle širine ulazišta 1200mm. Duboke kabine 1100x2100 su i sada prava retkost a rezervisane su za liftove nosivosti 1000kg u novim veoma visokim objektima, ne tako retko u prolaznoj izvedbi. Nekada u slučaju lamela kombinuju pa obične imaju široke a ugaona lamela duboke ili obrnuto u zavisnosti od osnove sprata. Male zgrade su nekada imale isključivo najmanje najsporije liftove najmanje nosivosti, međutim sada se često ugrađuju liftovi 630kg 2100x1100mm (CO=1200mm) koji su najpraktičnija sredina.

Rusija je specifičan slučaj zbog toga što ništa od navedenog ne bi postojalo da nije zakona koji prepoznaje dve kategorije liftova. Prva predstavlja liftove sa ograničenim maksimalnim dimenzijama kabine bez uređaja za sprečavanje preopterećenja (standardni kontinentalnoevropski) dok druga predstavlja liftove sa većim kabinama sa uređajem za sprečavanje preopterećenja (neće da se pokrene ukoliko je preopterećen).

Zbog toga su duboke kategorije A uvek 1000kg pa se ugrađuju u najveće zgrade, mahom novogradnje u najvećim gradovima, 630kg su uvek 1100x1400 kao bilo gde u Evropi ili kod nas dok su 630kg kategorije B umesto 1100x1400 skoro uvek 2100x1100 široke koje se ugrađuju u skoro sve objekte, danas kako u male tako i u veće, obično lamele preko 10 spratova i to u kombinaciji sa malim ili drugim takvim velikim.

Vrata su interesantna zbog toga što su smičuća asimetrična (jedno krilo je znatno kraće, obično 900+300mm umesto 600+600mm kod simetričnih) pa se nalaze sa strane kao američka lateralna sa jednom pločom, odnosno kontinentalnoevropska lateralna teleskopska s tim da su šira od američkih te plića, brža, jednostavnija, pouzdanija, dugotrajnija i jeftinija od teleskopskih. Danas se nude i teleskopska CO=1200mm kao opcija, no većina se i dalje ugrađuje sa smičućim asimetričnim zbog prethodno navedenih prednosti (očigledno su svi toga tamo svesni da zapravo imaju najracionalniju konfiguraciju kao neiznenađujuću zaostavštinu iz doba komunizma).

Zato su Rusi još pre 40 godina imali većinu liftova sa automatskim vratima i pored ograničenih finansijskih sredstava, Amerikanci pre 70 godina a mi nismo. Jednostavno komplikovanije varijante su u to vreme bile strašno skupe.

Nije teško zamisliti gde se tu nalazi Beograd koji sa svojom uobičajenom P+6 lamelom s liftom 630kg 1100x1400 po praktičnosti više predstavlja Kečkemet nego Njujork ili Moskvu. Dobro bolji je od Pariza tj. mnogo bolji (ono je horor) ali daleko od idealnog. Uz malo više pažnje prilikom vrednovanja praktičnosti i racionalnosti delimičnom izmenom postojećih propisa moguće je značajno poboljšati upotrebnu vrednost liftovskog prostrojenja u svim novim zgradama.

 

[direktor]

I poenta je da sad sve litove ugasimo i ugradimo nove ...
Oce to svibti liftovi kad su ugradivani ispunjavali su propise ...
Stanari poneki u starim zgradama odluce seza novi lift zavisbo od okna
Ugradjuje se novi sirih automackih vrata i vece nosivosti konfora bezbjednosti itd...
Zasto daka nije pravio ili pak nisu porucivani liftovi automackih vrata dok u drugim djelovima sfrj bio standats ...sad postoje liftiovi bez unutrasnjih vrata ...koje bi prve iskljucio ...

 

[Igor]

Deo solitera građenih uglavnom sa početka 80-ih ima i takozvane teretne liftove koji su pogodni upravo za namenu koju je express pomenuo. Ali pamtim da su se oni uglavnom prvi kvarili ili da su ih predsednici kućnih saveta samoinicijativno zakjučavali i stavljali van upotrebe.

 

[Vladivoje]

Masovna ugradnja teretnih liftova je počela još 1970-ih godina.

Ja sam se u novoizgrađenu osmospratnicu u Bloku 30 uselio početkom 1977. godine, koja ima i teretni lift za osam osoba.

 

[DusanBG]

Da, 70ih i početkom 80ih su se instalirali i teretni liftovi, plus zavisno od broja spratova 2 ili 3 lifta. U zgradama u 64. bloku gde sam odrastao su postojala 2 manja + 1 teretni lift, što zaista puno znači u svakoj zgradi preko 10 spratova (kako se smanjuje spratnost, smanjuje se i broj liftova, trospratince nisu imale nijedan). Mi lično nikada nismo imali problem sa teretnim, štaviše, čini mi se da je on imao najmanje zastoja u radu. Naravno, svi automatska vrata unutra.

Ipak sredinom 80ih čini mi se da je sve krenulo nagore, pošto npr Blok 44 (kao poslednji izgrađen u "staroj" novogradnji) je u zgradama od p+6+p ima samo 1 ekstra mali lift po lameli. To je čist kriminal, sa ručnim vratima koja se otvaraju na unutra, tamo se teško šta osim 3-max4 osobe može staviti u lift.

 

[astrodule]

Meni zaista nije jasno zašto se nekada štedelo na veličini lifta. Evo, u mojoj zgradi ne mogu da uđu malo veća kolica za bebe u lift. Zar je 10cm širi lift bilo teško predvideti.

Takođe mi nije jasno zašto je dosta zgrada do 4 sprata bez lifta.

A imam šta da kažem i na temu pokretnih traka i to u "novom" Merkatoru (a i u ostalim tržnim centrima). Uske su. Naime, kada neko stane sa kolicima ne možeš ga zaobići.

Na istom mestu je prisutan sledeći fenomen. Naime, ljudi (bez kolica) užurbano prilaze stepenicama, i onda stoje do kraja vožnje, i onda kada završe "vožnju" opet užurbano hodaju. Pa zar je problem da hodaš po pokretnoj traci? Na stepenicama još to mogu nekako da razumem, ali na traci - i ne baš.

A imam i još još nešto da kažem. Opšta kultura, koja kod nas ne postoji, nalaže da se na pokretnim stepenicama stoji u jednoj koloni sa desne strane da oni koji žure ili ne vole da stoje, mogu da prođu. To se odmah primeti u inostranstvu i veoma je praktično.

 

[DusanBG]

Dule slažem se sa većinom napisanog, naročito za stajanje sa strane na stepenicama, ali ok, to ovde godinama nije bio bonton, vremenom će ljudi usvojiti.
Jedino što mislim da pokretne trake ne mogu da budu šire zbog bezbednosti na istim, inače bi po sredini mogla da se stvori "srednja" kolona, koja nema za šta da se uhvati u slučaju problema. Tako da kolica jednostavno moraju da ih blokiraju.

PSZgrade do 4 sprata po propisima ne moraju da imaju lift, pa ga niko ne ugrađuje.

 

[roger34]

Cini mi se (mozda gresim) da su u Uscu sire. U Uscu je cak moguce provuci se izmedju dve osobe, u Merkatoru tesko.

 

[astrodule]

U Merkatoru se ne može provući, ali zato jedno "izvinite, samo malo" pomaže i onda ljudi ukapiraju pa ili ostanu sa desne strane ili krenu da hodaju.

 

[Express]

direktor » 04 Jan 2019 12:46 am[/url]":350b1irn]I poenta je da sad sve litove ugasimo i ugradimo nove ...
Oce to svibti liftovi kad su ugradivani ispunjavali su propise ...
Stanari poneki u starim zgradama odluce seza novi lift zavisbo od okna
Ugradjuje se novi sirih automackih vrata i vece nosivosti konfora bezbjednosti itd...
Zasto daka nije pravio ili pak nisu porucivani liftovi automackih vrata dok u drugim djelovima sfrj bio standats ...sad postoje liftiovi bez unutrasnjih vrata ...koje bi prve iskljucio ...

Zaključna rečenica u zaključnom pasusu glasi: "Uz malo više pažnje prilikom vrednovanja praktičnosti i racionalnosti delimičnom izmenom postojećih propisa moguće je značajno poboljšati upotrebnu vrednost liftovskog prostrojenja u svim novim zgradama."

Nisam se najbolje izrazio. Mislio sam na uslov za dobijanje upotrebne dozvole za buduće projekte čija bi dozvola bila izdata posle dana stupanja na snagu izmena zakona o uslovima i normativima za izgradnju stambenih zgrada i stanova.

Radikalno unapređenje postojećih objekata je u praksi često veoma teško izvodljivo i zavisi od zgrade do zgrade. Recimo da imamo jedno okno dimenzija 1500x1500mm i želimo da ga proširimo ili produžimo za 1100mm (na 2600mm) kako bi stao veći lift onda grad mora otkupiti celu vertikalu stanova, smanjiti sve sobe kod okna lifta i preprodati ih kao obnovljene i to pod uslovom da ti pregradni zidovi nisu noseći ili da se noseći stubovi kod skeletnog sistema ne ispreče.

Starim zgradama je praktično zapečaćena sudbina i nema tu šta da se menja s obzirom na mentalno i materijalno stanje stanara, te tehničke mogućnosti izmena.

Igor » 04 Jan 2019 12:57 am[/url]":350b1irn]Deo solitera građenih uglavnom sa početka 80-ih ima i takozvane teretne liftove koji su pogodni upravo za namenu koju je express pomenuo. Ali pamtim da su se oni uglavnom prvi kvarili ili da su ih predsednici kućnih saveta samoinicijativno zakjučavali i stavljali van upotrebe.

Sinoć se vratih od rođaka iz Gandijeve koji žive u vojnoj lameli NP+VP+13 (13. redukovan) s 3 originalna lifta z 1981. godine zbog čega mi i pade na pamet da otvorim temu. S obzirom na to da se na drugim temama može videti kako kupci nekretnina u novogradnji primećuju određene nedostatke ovo možda i bude od neke koristi u smislu da može uticati na neke akcije, predloge nadležnima i sl. što može dovesti do određenih izmena koje bi rezultirale praktičnijim stambenim objektima.

Dotična zgrada ima dva mala putnička i jedan veliki putničko-teretni (univerzalni) lift. Proizvođač je Končar po licenci Schindler.

Interesantno da se u ovom slučaju u Gandijevoj taj lift koji se ništa manje ne koristi od onih manjih upravo najmanje kvario. Devedesetih su često oba mala bila u kvaru ali taj veliki retko vidi servis, samo redovne preglede.

Stariji stanari ga štede od bojazni da ne ostanu bez velikog lifta. Oni ulaze samo kada nisu sami ili kada nešto nose pošto u mali često jedva uđe samo jedan krupniji muškarac iako je površina dovoljna za više ljudi. Dvokrilna ručna vrata značajno smanjuju praktičnu korisnu površinu male kabine prilikom ulaska/izlaska. Osim bezbednosti to je jedan od razloga zašto su sada automatska vrata obavezna.

Mladi stanari (milenijali) u male uopšte ne ulaze čak i sami, osim u slučaju da je veliki zauzet. Postoji generacijski jaz očigledno. Veliki (u mlađim glavama čitaj "normalan" odnosno "prihvatljiv") se koristi uvek kada je dostupan. Za mlade je mali očigledno nužno zlo.

E sad što se tiče masovnijih kvarova u većem broju zgrada, često u starom delu grada (najpoznatiji kvarovi su u Istočnim Kapijama na Konjarniku) moguće da se tu samo radi o prividno većem broj kvarova velikih liftova kao posledica većeg broja manjih.

Recimo "Mercedesima" u Bloku 37 situacija je još gora zbog toga što imaju još veći broj malih liftova a samo jedan veliki. Vremenom se stekne utisak da veliki "nikad" ne radi iako to u većini slučajeva nije tako (osim kao što rekoh da nema delova za specifične instalacije).

Na primer ako bi sada u nove zgrade ugrađivali nove velike liftove ne bi trebalo da bude neke razlike u odnosu na onaj invalidski plići dubine 1400mm, osim ukoliko se mnogo češće koristi.

Vladivoje » 04 Jan 2019 03:00 am[/url]":350b1irn]Masovna ugradnja teretnih liftova je počela još 1970-ih godina.

Ja sam se u novoizgrađenu osmospratnicu u Bloku 30 uselio početkom 1977. godine, koja ima i teretni lift za osam osoba.

Jel to ova zgrada?

Spojler

https://www.google.com/maps/@44.818...4!1sShhri_r3_wcA9TII4kgqCw!2e0!7i13312!8i6656

Osnova sprata iz časopisa Arhitektura i Urbanizam:

Kada se kupuje stan obavezno vredi pogledati osnovu celog sprata zgrade, ne samo stana jer tu se vide razlike u liftovskim postrojenjima. Recimo lamele u Bloku 30 imaju široke velike kabine dok soliteri imaju duboke. Niske "kockice" sa druge strane koje smatraju najhumanijim imaju po jedan mali tako da su zapravo baš one najnepraktičnije što se vertikalne komunikacije tiče jer imaju čak 7 etaža tj. NP(garaža)+VP+5(poslednji povučen).

Upravo su lamele tu zlatna sredina - nit su ograničene s liftovima kao kockice, nit su previsoke kao soliteri.

DusanBG » 04 Jan 2019 11:11 am[/url]":350b1irn]Da, 70ih i početkom 80ih su se instalirali i teretni liftovi, plus zavisno od broja spratova 2 ili 3 lifta. U zgradama u 64. bloku gde sam odrastao su postojala 2 manja + 1 teretni lift, što zaista puno znači u svakoj zgradi preko 10 spratova (kako se smanjuje spratnost, smanjuje se i broj liftova, trospratince nisu imale nijedan). Mi lično nikada nismo imali problem sa teretnim, štaviše, čini mi se da je on imao najmanje zastoja u radu. Naravno, svi automatska vrata unutra.

Ipak sredinom 80ih čini mi se da je sve krenulo nagore, pošto npr Blok 44 (kao poslednji izgrađen u "staroj" novogradnji) je u zgradama od p+6+p ima samo 1 ekstra mali lift po lameli. To je čist kriminal, sa ručnim vratima koja se otvaraju na unutra, tamo se teško šta osim 3-max4 osobe može staviti u lift.

Objasnio sam Igoru da je iskustvo mojih rođaka isto kao tvoje. Samo redovni tehnički pregledi u određenim intervalima. Sa malim muku muče što je posebno bilo izraženo 90ih. Sad može biti da su zaista male projektovani za 180 poziva dnevno a veliki za 240. U starijim zgradama iz 70ih je situacija zaista često bila obrnuta kako Igor reče. Novi liftovi se projektuju za 180-200 poziva dnevno a 70% kvarova čine zaglavljena pristupna vrata kojih ima onoliko koliko ima stanica. Što više poziva može da izdrži to će manje da se kvari.

Vrata se sama po sebi ne kvare često, kad se zaglave obično blokiraju zbog prljavštine na vođicama tako da zgrade sa ručnim pristupnim a automatskim kabinskim imaju najpouzdanije liftove. Povećanjem broja automatskih vrata povećava se i nepouzdanost. Zgrade u Bežanijskim Blokovima imaju samo jedna automatska vrata. U suprotnom bi morale da imaju četrdesetdvoja vrata. U kombinaciji sa kvalitetnijom mašinom koja može da izdrži veći broj poziva (više vožnji dnevno) bez povećane učestalosti kvarova ovaj lift sa jednim automatskim vratima manje se kvari nego većina starijih bez automatskih vrata u mnogo višim zgradama, recimo onim na Konjarniku.

Investitor mnogih zgrada u Blokovima bilo je Ministarstvo Odbrane a održavalo (i još ih održava) ih je Vojno Stambeno - ne Infostan, no i pored toga mali se češće kvare iako se veliki ništa manje ne koriste. Dakle očigledno je mašina drugačija - drugi tip.

DusanBG » 04 Jan 2019 12:41 pm[/url]":350b1irn]Dule slažem se sa većinom napisanog, naročito za stajanje sa strane na stepenicama, ali ok, to ovde godinama nije bio bonton, vremenom će ljudi usvojiti.
Jedino što mislim da pokretne trake ne mogu da budu šire zbog bezbednosti na istim, inače bi po sredini mogla da se stvori "srednja" kolona, koja nema za šta da se uhvati u slučaju problema. Tako da kolica jednostavno moraju da ih blokiraju.

PSZgrade do 4 sprata po propisima ne moraju da imaju lift, pa ga niko ne ugrađuje.

Bilo nekad, hvala Bogu promenili su.

Pravilnik o uslovima i normativima za izgradnju stambenih zgrada i stanova "Sl. glasnik RS", br. 58/2012, 74/2015 i 82/2015 kaže sledeće:

Član 8

Liftovi odgovarajućeg kapaciteta i karakteristika, a u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast, obavezno se ugrađuju u svaku stambenu zgradu sa četiri i više nadzemnih etaža.

U stambenim zgradama u kojima je, u skladu sa ovim pravilnikom obavezna ugradnja liftova, najmanje jedan lift mora da zadovolji standarde pristupačnosti.

Ispod voznog okna lifta ne mogu se nalaziti stambene i poslovne prostorije i skloništa.

Drugim rečima ne samo što sada zgrada P+3 mora da ima lift, već taj lift mora imati kabinu nosivosti 630kg dimenzija ŠxD=1100x1400mm sa vratima CO=800mm min. On ima veću nosivost ali manju upotrebnu vrednost od onih gore navedenih, troši više struje od onog manjeg kapaciteta iste generacije i nešto je skuplji.

Što se eskalatora tiče obično su prilično uski oko 1m. Čini mi se da su kose pokretne trake u Lidlu u Radničkoj šire radi pristupa velikih kolica.

 

[Vladivoje]

Jel to ova zgrada?

Nisam video tvoju sliku.

Radi se o ovoj lameli preko puta bivšeg SIV-a, u BMP 119-139 (ima 11 ulaza).

 

[direktor]

Opa vladivoje redovno svracam u jedan od ulaza ...

 

[Vladivoje]

Živeo sam tu 11 godina (1977-1988).
Od 1988. sam u Džona Kenedija.

 

[Express]

Vladivoje » 04 Jan 2019 10:23 pm[/url]":3bcvx0cz]

Jel to ova zgrada?

Nisam video tvoju sliku.

Radi se o ovoj lameli preko puta bivšeg SIV-a, u BMP 119-139 (ima 11 ulaza).

Neće da se otvori spojler. Nije mu prvi put.

Da to je ta zgrada u BMP. Lamele u BZĐ su više P+10+PS dok su ove P+8+PS.

Evo je:

https://www.google.com/maps/@44.819...=55.19521&pitch=0&thumbfov=100!7i13312!8i6656

I osnova sprata sa vertikalnim profilom (slika iz časopisa Arhitektura i Urbanizam):

 

[Vladivoje]

Za tih 11 godina koliko sam tu stanovao, teretni lift je sve vreme odlično funkcionisao.
Bilo je mnogo više problema sa tzv. malim liftom, za 4 osobe.

Inače, kvalitetnije je urađena ona druga desetospratna lamela, u BZĐ.
Solitere i moju osmospratnu lamelu je gradila firma iz Beograda, a desetospratnu lamelu u BZĐ i "kockice" firma iz Novog Sada.

 

[astrodule]

Soliteri imaju 3 lifta. Dva mala koji se pozivaju na isto dugme, i jedan teretni.

Vojne lamele u Bloku 33 imaju po dva mala lifta po ulazu, ali svaki se poziva na svoje dugme, što ne doptinosi mnogo efikasnosti.

 

[Express]

Tačno astrodule. Imaju male sa kolektivnim kontrolama dok je veliki samostalan.

Soliteri iz bloka 30:

Pogledajte prilog 2

Jednom prilikom sam bio u poseti poznanicima u NP+VP+15 soliteru u bloku 45 i šokirao sam se. Imaju dva mala lifta sa pločom sa 8 velikih stanova. Pređeš Gagarinovu iz Bažanijskih u Savske blokove i padne ti mrak na oči. Stanovi u takvim zgradama bi trebalo da budu dosta jeftiniji. Inače bio sam i u onim nižim desetospratnicama koje isto imaju dva mala lifta. Naselje ok, zgrade su ok, stanovi isto a liftovi katastrofa. U Bežanijskim Blokovima je situacija potpuno drugačija.

Evo stranice sa elevacijom i osnovom tih solitera:

http://fortyfivers.blogspot.com/2014/06/arhitekti-koji-su-projektovali-blok-45.html

Spratnost ide do NP+VP+14+PS:

https://www.google.com/maps/@44.796...=64.79165&pitch=0&thumbfov=100!7i13312!8i6656

Prelaskom ulice naletimo na ovo:

https://www.google.com/maps/@44.800...21.097132&pitch=0&thumbfov=100!7i13312!8i6656

Pogledajte prilog 1

https://www.google.com/maps/@44.801...4!1s2Y0Q1tJU0NVQU4ScbMlsRg!2e0!7i13312!8i6656



Autori su arh. Darko i Milenija Marušić i arh. Milan Miodragović. Najniže lamele sivih (NP+PV+4) nemaju lift dok sve ostale imaju veliki (široki) i mali. Sve sivo-bele lamele imaju lift. Najniža NP+VP+5 ima jedan mali dok sve ostale imaju veliki (duboki) i mali.

Koliko ove tanke lamele dubine 10m bolje izgledaju od debelih novogradnji u Belvilu i A-Bloku.

 

[Kokos]

U nekim soliterima u gradu postoje parovi liftova od kojih jedan staje samo na parnim, a jedan samo na neparnim spratovima.

 

[astrodule]

Da, recimo blok 28.

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока

 

[Ksenija]

Kokos » Sub Jan 05, 2019 3:18 pm[/url]":2xvop9ed]U nekim soliterima u gradu postoje parovi liftova od kojih jedan staje samo na parnim, a jedan samo na neparnim spratovima.

A u nekim gde ne funkcionište ni parni ni neparni jer ih naprosto NEMA.
Ni čovek, ni žena, ni trudnica ni majka s malom decom, ni penzionerka s cegerom, ni osobe sa invaliditetima itd. itd.. kako sve to izgleda iz tvog ugla, poštovani Kokos?

 

[Vladivoje]

Ksenijice, čovek nije ništa loše ili ružno rekao, samo je naveo jedan od načina funkcionisanja liftova u nekim zgradama.

 

[Express]

Sistem par-nepar mogu imati i neke niže zgrade sa većim pločama. Pola Medakovića II ima po dva mala lifta u par-nepar sistemu. Ostatak (visoke i niske) imaju veliki i mali, odnosno samo mali lift. U malim taj jedan lift normalno opslužuje sve etaže, samo se ne sećam kakav je sistem u velikim osim dimenzija lifta. Davno sam poslednji put bio u visokim lamelama. Po gradu ima zgrada sa velikim i malim liftom koji su u par-nepar sistemu, obično starije (60-te, 70-te), međutim u novijim ili u onim sa 3 ili više liftova ako ne opslužuju svi sve nivoe onda bar veliki što je praktičnije.

Par-nepar sistem svakako ima svojih prednosti i mana. Recimo iako se na taj način znatno smanjuje broj stanica čime se ujedno smanjuje i potreba za velikim brojem ulazišta, odnosno pristupnih vrata što pozitivno utiče na snižavanje troškova ugradnje i održavanja uz viši nivo pouzdanosti posebno kod liftova sa automatskim vratima koji su danas obavezni.

Međutim isti sistem ograničava dostupnost kabina na svim nivoima tako da u zgradi sa dva lifta svaki sprat može normalno da koristi samo jedan bez korišćenja stepenika.

Iz ugla pristupačnosti u nivou navedeno je nepraktično tako da su danas primenjivi sistemi lokalnih liftova koji opslužuju sve etaže, odnosno u zgradama sa više od dva lifta (obično višim) kombinovanih sistema sa dodatnim ekspres liftovima koji povećavaju dostupnost liftova u višim zonama objekta u slučaju kvara pri čemu se ujedno smanjuje vreme čekanja, odnosno vreme putovanja na višim spratovima.

Što Dušan reče krajem 80-ih, početkom 90-ih situacija je naglo postala gora promenom dominantne tipologije stambenih objekata bez promena zahteva za liftovske instalacije. Prešlo se na niske lamele bez zahtevanja jedne velike univerzalne putničko-teretne kabine manje nosivosti. Kasnije sredinom 90ih, početkom 2000-ih se prešlo s jarca na magarca opisanog u prethodnim postovima što je rezultiralo opterećenjem budžeta bez značajnog povećanja upotrebne vrednosti liftovskog postrojenja koje utiče na praktičnost nekretnine.

Na Jutjubu postoji ruski kanal pod nazivom "О НОВОСТРОЙКАХ" (O novogradnjama) na sledećem linku: https://www.youtube.com/channel/UCSM_O76xVZ2vpYdSI8cT9PQ/videos

Tu možete naći dosta interesantnih klipova o novogradnjama u Moskvi, zatečenom stanju, osnovnim i dodatnim sadržajima i što je najvažnije kritikama. Vredan pažnje je i intervju stanara.

Bilo je slučajeva gde je ugrađen samo jedan lift, obično veliki, loše završne obrade, na jednom mestu su našli vrata koja nisu uopšte pričvršćena.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=5IuHVhwhkok[/youtube]

Evo je recenzija stambenog kompleksa "Moskva A101" sa gore navedenim primerima. I ovaj lift što je ugrađen nije pripremljen za eksploataciju jer zaštita enterijera kabine nije skinuta. Onaj mali nije ni ugrađen, samo su morali da postave vrata okna da neko ne bi upao. Strašno.

Kod nas je bilo slučajeva da u zgradama spratnosti koje obuhvataju propisi za obaveznu instalaciju lifta oni nisu ni ugrađeni.

 

[Гага]

Kokos » 05 Јан 2019 03:18 pm[/url]":315pk6mz]U nekim soliterima u gradu postoje parovi liftova od kojih jedan staje samo na parnim, a jedan samo na neparnim spratovima.

Да, и свих пет зграда изнад Прокопа имају систем лифтова - парни и непарни спратови. Кад год идем код другара на 11 спрат, скоро увек ми дође онај лифт за парне спратове :rant: Лифтови су иначе одлични, имају и музику. :kk:

 

[Дошљак]

Ја имам дефинитивно најкриминалнији лифт, мали, троугаоне основе, два улаза, тј. један улаз из приземља и један улаз за све остале спратове, веома непрактично решење. Мада цела зграда има чудну троугласту основу. Лифт на приземљу и прва 4 спрата има врата са бравом која праве велике проблеме када неко од гостију хостела који је у згради на прва два спрата не затвори лепо врата, док преостала три спрата имају врата која су без браве и затварају се на аутомат. Лифт је непрактичан када се преноси било шта веће од пар кофера, а и тада је тешко обигравати са паром врата и затворити и отворити их, тресе се и често прескаче пети спрат и зауставља се на шестом или четвртом, зависно да ли се креће горе или доле.

 

[direktor]

Daj fotke tog trouglastog lifta ...