Šta je novo?

Vertikalni Transport (liftovi i pokretne stepenice)

Za mene su ove dve trinaestospratne kule na Dorćolu (na slici jedna od njih) oduvek bile nekakva privlačna enigma.

Više puta sam ulazio u prizemlje da vidim strukturu hodnika, lifta, itd, ali me posebno interesuje struktura stanova.

Nisam do sada imao prilike da uđem u neki stan.


 
To na dorcolu su 5 stanova po etazi sa nekom zajednickom kuhinjom svaki stan je povrsine 16 mkv
Cini mi se da imaju 2 lifta negdje je vec kacena osnova kula na formu u nekoj temi ...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=593386#p593386:3t6x4grc je napisao(la):
Kokos » 05 Jan 2019, 14:18[/url]":3t6x4grc]U nekim soliterima u gradu postoje parovi liftova od kojih jedan staje samo na parnim, a jedan samo na neparnim spratovima.

I u Londonu je isti princip, i u stambenim i u poslovnim višespratnicama :sesir:
 
Ево вратио сам се у БГ па ето и слика лифта. Није баш прави троугао, али га ја тако доживљавам :mrgreen:
 
Ovo cudo ima 2 vrata ,ne vidjeh manjeg lifta sa dvoje vrata
 
И ја исто дишо, врло непрактичан лифт.
 
kakav užas od lifta. Inače ja mrzim liftove , ako ne trba da se ide baš visoko ja idem pešaka. Nije da se bojim zatvorenog prostora, ali nije mi lagodno, većina je prljava, nervira me i ono žmirkavo svetlo i lupnjava kada kreće i kada se zaustavlja.
Evo malo kratko istorijata liftova

Lift je tip transporta, koji pomera ljude ili robu od poda do vrha zgrade, plovila ili drugih struktura. Potreba za lakšim prenosom sirovina, drvene građe i uglja, doprinela je razvoju liftova. Tehnologija koju su razvijale ove industrije, kao i uvođenje konstrukcije liftova sa čeličnim sajlama, dovela je do tehnologije po kojoj se liftovi uglavnom i danas prave.

Najstarija poznata referenca u vezi lifta, pronađena je u projektima arhitekte Markus Vitruvius-a (Marcus Vitruvius Pollio), koje je obelodanio Arhimed 287-212 p.n.e. Markus je svoj prvi lift najverovatnije napravio 236. godine p.n.e. U nekim pronađenim izvorima iz kasnijeg perioda, spominju se lift u obliku kabine, koja je bila pričvršćena za konopac. Te liftove koji su bili zakačeni na konopac, pokretali su ljudi, ali i životinje. Sredinom 19. veka liftove je pokretala parna snaga, a ti liftovi su se koristili za prenošenje većih količina robe u fabricima i rudnicima.

Počevši od 1823. godine, liftovi su se počeli koristiti i u druge svrhe. Arhitekte Hormer i Burton koji su radili u Londonu, projektovali su izgradili i pokrenuli novu turističku atrakciju. To je bio panoramski lift, kojim su bogati ljudi imali mogućnost da plate vožnju ovim liftom. Panoramski lift je bio postavljen u centru Londona i klijenti koji su vožnju platili, mogli su sa izuzetno velike visine da uživaju u predivnom panoramskom pogledu grada Londona.

Hidraulični lift je osmislio i projektovao Sir Viliam Armstrong 1846. godine. Ovaj tip lifta je zamenio dosadašnji sistem liftova koji su radili na paru, a prvi put je korišten u pristaništu Tinesajd (Tineside). Sistem hidrauličnog lifta je koristio Paskalov (Pascal) zakon i taj sistem je omogućio nošenje robe veće težine.

Napuljski arhitekta Gaetano Genovese je ugradio tip lifta koji je u tome vreme, svojim dizajnom bio apsolutno ispred svog vremena. Lift je bio obložen kestenjastim drvetom od javorovog drveta, imao je ugrađeno svetlo, dve drvene klupe i prekidač koji se aktivirao rukom čak i izvan lifta. Lift je nazvan „Letećom stolicom“, koristio je sistem sa zupčanicima i imao je dizajniran sigurnosni sistem, koji bi zaustavio lift u slučaju da puknu sajle.

Prva zgrada koja je imala ugrađene putničke liftove, bila je poslovna zgrada The Equitable Life Building u Njujorku 1870. godine. U Liverpolu u Engleskoj, arhitekta Peter Elis (Peter Ellis) sa jednim engleskim arhitektom, postavlja prve liftove, koji su opisani kao Paternoster liftovi.

Verner von Simens (Werner von Siemens) je prvi dizajnirao električni lift. Anton Freisler (Anton Freissler) je bio pronalazač, koji je dodatno razvio ideju Simensa i kasnije pokreće svoju kompaniju za proizvodnju liftova u tadašnjoj Austro-Ugarskoj. Brzinu i sigurnost električnih liftova poboljšao je Frank Sprag, koji je dodao kontrolu poda, kontrolu ubrzanja lifta te osmislio automatske liftove. J.V. Maeker 1874 godine patentiranom metodom, omogućava potpuno sigurno otvaranje i zatvarenje liftova. Američki pronalazač Aleksandar Mils (Alexander Miles), prvi patentira proizvodnju liftova.

https://www.reddit.com/r/NekretnineSrbija/comments/agxzdw/istorijat_lifta/
 
Koliko se nekada nije štedelo na zelenim površinama i rastojanjima između zgrada i ulica, toliko se štedelo na liftovima.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=593454#p593454:12g2q78o je napisao(la):
Vladivoje » Sub Jan 05, 2019 10:40 pm[/url]":12g2q78o]Ksenijice, čovek nije ništa loše ili ružno rekao, samo je naveo jedan od načina funkcionisanja liftova u nekim zgradama.
Pa nisam ni ja mislila da je nešto loše rekao samo sam želela njegovo mišljenje. Bilo bi dobro da ova tema ima i uticaja na nadležne računajući da neko čita, a ne samo da polemišemo o istima i iznosimo iskustva što nije loše, naravno.
Na Beobuild sam i došla u potrazi za bilo kakvim podatkom, zakonima itd. itd. o ugradnji liftova, zna diša.

@Dule
Dao si odličan zaključak. Primetila sam da je u mnogim zgradama ostavljen prostor za lift, valjda su računali na ovakva vremena. I kod mene na BB su ostavili prostor al' džaba, sada su to nišice, ostave, garderoberi...

@nensav
Slažem se s tobom, rado idem peške i mislim da je to korisno ali, kada uprtim torbe, kada idem na put sa koferima niz i uz stepenice, kada unosim u stan nešto kabasto... dođe mi da vrisnem. Čak sam primetila osetni pad gostiju. Ovo je samo moj doživljaj nemanja lifta, a ima i daleko većih problema.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=595784#p595784:1g7um8wi je napisao(la):
astrodule » 17 Jan 2019 03:32 pm[/url]":1g7um8wi]Koliko se nekada nije štedelo na zelenim površinama i rastojanjima između zgrada i ulica, toliko se štedelo na liftovima.

Još ćemo ih lepiti od blata. Vidi danas kako štede i na prostoru, zelenilu i na liftovima:

https://www.google.com/maps/@44.805...4!1s7nk88hzIiJywR-60nnz65w!2e0!7i13312!8i6656

Štede na svemu osim na tuđem džepu. To su sve stručnjaci za pražnjenje istog. Liftovi su i dalje funkcionalno na nivou najmanjih iz doba komunizma iako su nešto veći (putnički, samo što mogu da prime i osobe sa invaliditetom s pratiocem) s tim da su nekoliko puta skuplji i još manje pouzdani (pitanje da li će izdržati i pola radnog veka starih). Zgrade su jedna do druge sa parkinzima između. Praktično kao da ljudi treba da žive na parkingu umesto da budu okružemni zelenilom i dodatnim sadržajima. I to sve i pored podzemnih garaža.

A-Blok je još i dobar. Većina investiora štedi i na završnoj obradi.

https://www.google.com/maps/@44.8056499,20.4008876,207m/data=!3m1!1e3

Da su podigli spratnost severnog dela bloka sa SU+PR+5/6+PS na SU+PR+12+PS ne samo što bi vertikalni transport bio racionalnije rešen ugradnjom i velikog lifta (koji postoje u višim lamelama u istom bloku) već bi prostor koje su 3 "kockice" u sredini zauzele bio slobodan.

Nabijaju što više mogu čak i u Novom Beogradu što je poražavajuće. Opšteprisutan je veoma loš odnos cena-kvalitet.
 
Сад сам се сетио једног занимљивог прастарог предратног лифта, у згради где се налази легат Паје Јовановића, у Краља Милана 21.
 
ako je svaki stan 16 kvadrata sa zajedničkom kuhinjom onda je to samački hotel. Ili je makar zamišljeno kao samački hotel ali je gramzivost i pohlepa za prostorom koja vlada ovim gradom dovela do prenamene. Kad je ovo građeno? Lift je mali jer obekat nije predviđen za porodično prebivalište. Kad bi ovo neko mogao da otkupi i od toga napravi pravi hotel niske kategorije koji nam toliko fali.
 
To na dircolu jeste samacki hotel izvorno bio kasnije su ljudi otkupili to ...
Moze postati ponovo ako neko otkupi sve ...
U objektu postoje dva lifta cibi mi se standardna ...ima cak radijatore po hodniku ...
Kacio sam svojevremeno osnovu ...
Moglo bi se fino renovirati ....
 
Medaković II

Rade Končar (1971/2), neparni sa određenim modifikacijama, funkcionalno ispravan ali estetski ruiniran (mada ima i gorih primera), slike u spojleru:


Nazivna nosivost: 300kg/4 osobe, brzina: 1m/s, unutrašnje dimenzije kabine ŠxDxV (u mm)=1000x950x2100, broj stanica: 6 (-2, -1, 0, 1, 3, 5 - izvorno DP, SU 1, GP, 1, 3, 5), dimenzije okna lifta (u mm): 1500x1500, orijentacija tega: pozadi, orijentacija ulazišta: centralno, svetla visina ulazišta: 2000mm, širina okna unutrašnjih vrata (u mm): 700mm (ovo bi kod onog bez vrata ili sa automatskim bilo jednako svetloj širini ulazišta/bez opstrukcija), svetla širina ulazišta potpuno otvorenih ručnih vrata bez opstrukcije drške: oko 600mm.

Na prvoj slici se vidi kontrolna ploča starija i od samog lifta i od zgrade (skinuta sa rashodovanog iz 60ih), neke stanice imaju original a gornje prizemlje ima nove (i parni i neparni). Sužavanje kontrolnog otvora je dodatno doprinelo skrnavljenju. Slika i prilika stanja društva - kao iz postapokalističkog filma.

Slikao sam i kontrolnu ploču pa obrisao sliku jer mi upala kesa za đubre u kadar. Toliko su skučeni. Ta strana ima nalepnicu za bonton u zgradi koja je iscepana pa oblepljena raznim oglasima, takođe iscepanim.

Inače jedva sam slikao treću sliku, pristupna vrata držao ramenom, levo krilo unutrašnjih levom rukom a desno desnom nogom da se ne bi pozatvarala vrata. To je prava retkost. Sve šarke imaju opruge pa se automatski zatvaraju.
 
Danas reko ajd kad mi već usput da slikam komandnu tablu neparnog.

Pogledajte prilog 3

On ustvari preskače -1, parni ga opslužuje.

Htedoh da slikam i kabinu parnog da vidite razliku (kao nebo i zemlja), međutim nisam bio neke sreće. Odvezao me do 6. (8. od donjeg prizemlja) ali posle kad sam izlazio iz zgrade nije reagovao. Tražio ga po celoj zgradi i pritom obišao baš 2. sprat (prvo otišao gore da proverim da nije neko otvorio vrata ali nije).

Izgleda je "blokirao" na drugom. Neko ga je zvao posle mene i tamo gde je ostao blokirao tako da posle nije reagovao na pozive ni na jednoj stanici. Sledeći stanar koji ga bude pokrenuo sa tog sprata (iz kabine) odblokiraće ga. Dole sretnem komšinicu koju inače vidim prvi put u životu a ona kaže ne radi taj lift. Ljudi pojma nemaju da lift radi "nenormalno" i da se pritom retko uopšte zaglavi. Jednostavno ne reaguje uvek na komande izvan kabine. Ovo pričam jer su to radila oba već decenijama. Često ljudi ukoliko nakon poziva ne čuju lift da ide pomisle da je u kvaru iako ne mogu biti dalje od istine. Kakav je to zaglavljen lift koji proradi sam od sebe bez intervencije ovlašćenog servisa? Nikakav. U funkciji je. Kad se zaglavi obično se desi između sprata, često sa sve putnicima koji zovu servis. Kod onih sa automatskim vratima u 70% slučajeva blokiraju vrata zbog prljavštine (ne zatvore se 100% pa ne "odbravi" i otpusti kočnice da bi krenuo iako zadata komanda stoji u memoriji "na čekanju"), retko kad je u pitanju mehanički kvar. Najčešći kvarovi novih liftova su elektronske prirode pa je takva popravka skupa.

Taj parni nema ruiniranu kabinu, čist je, neoblepljen i ima crni gumeni neklizajući pod sa izdignutim kružićima (standardna, po meni najbolja podna podloga za liftove).

Pristupna ručna jednokrilna zaokretna vrata okna parnog lifta sa originalnom pozivnom pločom na 6. (8.) spratu, najviša stanica u zgradi:

Pogledajte prilog 2

Rade Končar - Zagreb, (osobno) Dizalo, nosivost 300kp (kiloponda), 4 osobe

Na ovoj stanici osim original pozivne ploče u uzvornom stanju je i metalni ram kontrolnog prozora. Kontrolni prozor je sužen zavarivanjem nove metalne ploče sa unutrašnje strane vrata. Originalno armirano staklo je zamenjeno standardnim zbog toga što je sada kontrolni prozor mnogo manji. Takva su stakla na Končarima iz 80.ih koji su u izvornom stanju imali male prozore nakon promene zakona za ugradnju novih liftova. Tek je skoro donešen zakon da se uradi naknadno sužavanje u svim starijim liftovima.

Vrata su farbana i nije najsjajnije izvedeno (što se može videti po zamazanom ramu i kontrolnoj ploči), no bar je higijenski pristojno. Bar farba nije požutela od starosti. Boja pristupnih vrata je originalno u svim stepenastim lamelama bila bela - samo su se razlikovale kabine u zavisnosti od proizvođača lifta (Dake laminat imitacija drveta, izgledali su dosta starije od ovih Končara).

Inače pristumna vrata su prilično šarena. Skoro ni jedna nisu baš ista. Neka imaju armirano staklo i sužen prozor a skarabudžen ram, originalnu pozivnu ploču, neka isto to a stariju ploču od rashodovanog, u gornjem prizemlju (2. s donje strane) neparni ima novu "no name" ploču, parni originalnu. Cirkus živi.

Inače nešto se dešava:



Šta sad stavka 6 treba da znači? Hoće li da prefarbaju laminat, čak i onaj odvaljen deo ili će da skinu laminat i lepak pa ofarbaju metalne zidove? Ovo drugo je po meni bolje rešenje mada ne znam šta će sa lajsnama oko vrata. Ti liftovi sa laminatnim enterijerom nisu imali direktno spojene savijene metalne ploče već imaju malo veće razmake za lajsne.

Treba da "srede" osvetljenje šta god to značilo. U neparnom već neko vreme LED sijalica žmirka pri pokretanju kabine, pristajanju ili pri ulasku (raguje na cimanje).

Videćemo kako će na kraju da bude realizovano.

Liftovi su samo priča za sebe. Ima u Medaku II dosta primera za temu "Ko im ovo dozvoli?" a tiče se fasada.

Zaboravi da okačim idejno rešenje osnove tipskog sprata tipične lamele iz Medaka II. Dva pomenuta lifta se nalaze u takvoj zgradi. Neparni je levo do smećare a parni desno. Iz hodnika je obrnuto - desno do smećare neparni, levo parni:

Pogledajte prilog 1

Visoke lamele kao što sam već spominjao umesto neparnog malog i smećare imaju veliki lift. Smećara je pomerena sa druge strane hodnika, instalacije drugačije rešene tako da je drugačija osnova. Najniže lamele imaju samo jedan mali lift koji opslužuje sve etaže, drugo okno je verovatno prazno, nisam siguran.
 
TRAGEDIJA U ZGRADI NA NOVOM BEOGRADU Čoveku se srušio i preminuo ispred lifta koji je DANIMA U KVARU

Na stepeništu zgrade na Novom Beogradu u Gandijevoj ulici 154, komšije su pronašle beživotno telo muškarca starog oko 60 godina, pored koga su se nalazile kese sa namirnicama iz prodavnice, potvrđeno je "Blicu" u Hitnoj pomoći.

- Mogli smo samo da konstatujemo smrt - kratko su rekli iz ove hitne službe.

Kako kažu komšije za "Blic", lift u višespratnici je u kvaru od srede, pa je nesrećni čovek morao da pešači, te se pretpostavlja da mu je tada pozlilo, srušio se i preminuo.

Telo je poslato na obdukciju da bi se utvrdio konačan uzrok smrti.

Postoji li u ovom slučaju odgovornost nekog nadležnog? Jeste star čovek, nedavno pokvaren lift, ali bez obzira. Stanje sa liftovima u Beogradu je katastrofa, barem se meni tako čini. Kod mene na fakultetu izbegavam što više lift iako u jednom danu treba da se penjem bezbroj puta, samo zato što su stariji i neverovatni neprijatni za vožnju.
Izvinjavam se ako postoji neka druga tema za ovo, ovu sam jedino uspeo da nađem u pretrazi.

https://www.blic.rs/vesti/hronika/trage ... je/b2sy0q3
 
60 godina nije toliko star čovek, tako da je verovatno delom uzork i nekog oboljenja, ali je svakako velika tragedija.
Nažalost stanje sa liftovima je takvo pošto je i dalje standard nizak i zamena lifta za novi je misaona imenica za većinu stambenih zajednica (treba se izdvojiti 30-40 pa naviše hiljada evra). Dodatno, Infostan naravno nema pare koje se vode na računima pojedinačnih stambenih zajednica pa ne da da se iste koriste osim za vanredne situacije.
Kod moje koleginice u zgradi se pokvario lift, otišli u infostan, oni rekli mora da se menja ceo, cena 4 i nešto miliona dinara (ne sećam se tačno). I ni da mrdnu, cena tolika i to je to, morate da skupite pare, ne može da se koristi ni ono što ima na stambenoj zajednici. I ljudi raskinu ugovor sa Infostanom, "pare" na računu im propadnu, a oni onda zaključe ugovor sa privatnom firmom koja za 300-nak hiljada dinara popravi lift.
 
Инфостан и јавно градско стамбено су опасна мафија.
 
Treba biti uporan i smarati ih jer se prave blesavi i daju glupe odgovore
 
Доста су бахати, наш управник зграде се доста жали на њих.
 
Novosti iz Medaka, ali i iz Blokova.

U Medakoviću II skoro ogulili laminat ali nisu sigurni šta će dalje. Na osnovu prvih informacija razmišlja se o lamperiji.

Preostaje samo da se vidi na šta će na kraju oba lifta da liče. U planu je "obnova" i drugog iako njemu realno ništa ne fali osim iste boljke sa ručnim vratima koja zauzmu pola lifta prilikom ulaza/izlaza.

Što se Novog Beograda tiče (Gandijeva) kad me šlog nije strefio. Nisu više narandžasti. Sva tri lifta ofarbana u svetlokrem boju, promenjen pod (umesto tačkaste gume linoleum imitacija drvenog poda, mada lepo se uklopilo) i lažni plafon (false ceiling) s tim da su kontrolne ploče ostale iste (nabudženi originali) a u malim ista problematična vrata kao u Medaku. Veliki lift sa druge strane ignorišući kontrolnu ploču izgleda kao nov, čak je i ogledalo ugrađeno.

Premerio sam dimenzije jer nisam bio siguran. Visina mobilnog telefona je 15cm pa mi je bilo lako da izračunam. Horizontalne dimenzije su: džep (ploča levo od vrata)=600mm, vrata=1300mm, usna (ploča desno od vrata)=200mm tako da je skupa širina 2100mm. Dubina je 1100mm, visina ulazišta 2000mm tako da je ukupna unutrašnja visina kabine lifta do lažnog plafona 2200mm zbog toga što je greda iznad ulazišta jednaka širini usne (200mm).

Interesantno da je nazivna nosivost izražena u kilogram-sili s tim da je označena u kp (Kilopond) umesto u kgf (Kilogram-force). U ovom slučaju piše 450kp - ne 450kg.

Razlika je astronomska. Nakon osveženja izgledaju obnovljeno, savremeno, međutim izgubljena je originalnost toga doba. Tamnoplava pristupna vrata pratila su boju ulaznih vrata zgrade, odnosno gelendera i ograda na terasama dok su narandžaste kabine odgovarale boji fasadne opeke kojom su obloženi zidovi lođa. I pod je bio prava klasika - frugalnost i praktičnost komunizma jasno se ogledala čak i u pokretnim delovima objekata. Ovaj primer je jedinstven jer postoji samo u dve grupe i to: Gandijeva 116-130 i Dušana Vukasovića 68-82. Čak štaviše pre osveženja bilo je tu i ogrebotina, onako narandžasti izgledali su kao retrofuturistički i to vidno korišćeni. S obzirom na pouzdanost u radu ovi našminkani vremešni liftovi uspešno prikrivaju svoju starost.

Bio u žurbi pa nisam ni stigao da slikam pristupna vrata. Šteta jer se vidi kako je trebalo da sužavaju kontrolne prozore s obzirom na to da su ovi liftovi ugrađeni posle stupanja na snagu zakona iz 1980. godine. I to sve decenijama pre donošenja odredbe o obaveznom sužavanju otvora na postojećim liftovima ugrađenim pre stupanja na snagu propisa iz 1980., a koji imaju šire otvore od naknadno propisanih.

Slike u spojleru.

 
Vrh