Veliko ratno ostrvo - Lido Zemun

[dragan]

VELIKO RATNO OSTRVO

Carigradskom konvencijom,2. marta 1741. godine regulisano je pitanje dunavskih i savskih ada.Veliko ratno ostrvo podeljeno je na dva dela s tim sto je granicna crta povucena sredinom ostrva po sirini.
Turskoj je pripala polovina ostrva prema Beogradu a Austriji ona prema Zemunu i Banatu.

I ako je bilo predvidjeno da na adi ne sme boraviti vojska,da ne sme biti tvrdih objekata da se mora poseci vrbak,uz jos mnogo drugih ogranicenja,nijedna strana to nije mnogo postovala.Jos pre izbijanja rata 1788.godine Zemunci obradjuju plodne povrsine ade a ribari imaju tu kolibe u koje se sklanjaju za vreme oluje.
U vreme prvog srpskog ustanka,decembra 1806.godine i januara 1807. godine Karadjordjeve tobzije sa ade tuku Beograd uz precutnu saglasnost zemunskog vojnog komandanta.

Kroz ceo XIX vek prostor Velikog ratnog ostrva ima uglavnom poljoprivrednu namenu.Medjutim po okoncanju prvog svetskog rata uredjena je plaza koja vrlo brzo dobija epitet jedne od najlepsih recnih plaza Evrope uz bok nesto ranije uredjenom beckom Genzenhojfelu.
Plaza svoje zlatno doba dozivljava u deceniji pred pocetak drugog svetskog rata.Dobro uredjena i svakodnevno detaljno ciscena,snabdevena svim potrebnim objektima bila je nadaleko cuvena,mesto na kome su i Beogradjani zavideli svojim susedima.

Dugo posle rata popularni Lido se ne koristi, a planeri cak donose odluku da se ostrvo izbagerise za potrebe izgradnje Novog Beograda 1948.godine.To bi im i poslo za rukom da Dunav nije poceo da nanosi daleko vise peska no sto bageri mogu da odvade pa se najzad od zamisli i odustalo.
Ubrzo zatim plaza na adi postaje najomiljenije mesto Zemunaca po letnjoj pripeci.

 

[dedinje]

Bojan Stanojevic, gradski menadzer, izjavio je u intervjuu casopisu "Perspektive Beograda" (posebno izdanje "Ekonomist-a" od 5-3-2007) doslovce: "Ratno ostrvo vidim kao buduci srpski Monte Karlo" (kraj citata). Ako Beogradu treba Monte Karlo apelujem da se ne gradi na Velikom ratnom ostrvu koje je zasticeno prirodno dobro, jedinstvena oaza netaknute prirode na celom toku Dunava. O potrebi cuvanja Ratnog ostrva od bilo kakve izgradnje godinama su pisali razni strucnjaci, arhitekte, gradjevinari, urbanisti, ekolozi i obicni gradjani i u strucnoj i "obicnoj" stampi (Na pr. Politika "Medju nama"). Stranci koji su dolazili u posetu Beogradu i razgovarali sa funkcionerima grada vise puta su izjavili kako su impresionirani cinjenicom da je takva prirodna oaza potpuno ocuvana i ako je u neposrednoj blizini centra grada. Beogradski Monte Karlo se moze graditi na desetini drugih mesta u gradu isto tako lepih i interesantnih. Ratno ostrvo treba ostaviti ovakvo kako je sada, nikakva izgradnja njemu nije potrebna.
Са Градских вести пребацио Влада

Veliko ratno ostrvo je ogromno bogatstvo Beograda isto kao i Kalemegdan. Svaka izgradnja na njemu je ravna zlocinu prema ovom gradu koji inace nazalost nema bas mnogo stvari kojima se moze pohvaliti. Pre oko 12 godina, u jednom pismu koje je Politika objavila u rubrici "Medju nama" citirao sam Ivu Andrica koji je za pogled sa Kalemegdana i Veliko ratno ostrvo napisao: "To je kao neka nadoknada ovoj cudnoj varosi za sve ono lepo cega u njoj nema i uteha zbog svega onog cega nebi trebalo da bude" (pocetak romana "Gospodjica").

 

[dragan]

na sta je mislio kad je rekao monte karlo na ratnom ostrvu?jel ima neko vise inf. o tome?

Nije mislio uopšte,ako je to ozbiljno rekao ....verovatno je neka šala ili neozbiljna izjava.

Info. o 'tome' : .... je da ko hoće da gradi, bilo šta na VRO, mora da ima pare da naspe ostrvo i izgradi obalo-utvrdu ili kajski zid - da Dunav neodnese nasuto.
To je sumanuta ideja.

Beograd ima mesta da se širi do Avale,Batajnice i Pančeva....gde može da živi 3mil. stanovnika.
U odnosu na priraštaj i doseljavanje , grad sa više stanovnika nikad nam neće ni trebati.
Tek kad budemo izgradili Savski amfiteatar, područje Huje, mostove prema Pančevu i banatsku stranu,pravac prema Batajnici i Avali.......videćemo da li nam se ispilti vršiti neku umerenu gradnju na VRO, za jedno 30god.

 

[Lucifer]

Zar se nekaze taj Lido??

 

[dedinje]

Veliko ratno ostrvo je ogromno bogatstvo Beograda isto kao i Kalemegdan. Svaka izgradnja na njemu je ravna zlocinu prema ovom gradu koji inace nazalost nema bas mnogo stvari kojima se moze pohvaliti. Pre oko 12 godina, u jednom pismu koje je Politika objavila u rubrici "Medju nama" citirao sam Ivu Andrica koji je za pogled sa Kalemegdana i Veliko ratno ostrvo napisao: "To je kao neka nadoknada ovoj cudnoj varosi za sve ono lepo cega u njoj nema i uteha zbog svega onog cega nebi trebalo da bude" (pocetak romana "Gospodjica").

 

[dragan]

alexandernbg wrote:
na sta je mislio kad je rekao monte karlo na ratnom ostrvu?jel ima neko vise inf. o tome?

Ja sam vec pisao Pre oko 15 dana u ovom forumu kako je g Bojan Stanojevic casopisu "Perspektive Beograda ( posebno izdanje "Ekonomista") dao intervju marta 2007. Izmedju ostalog u intervjuu je doslovno rekao - citiram :
"Ratno ostrvo vidim kao buduci srpski Monte Karlo. Srbija od takvog koncepta, samo od poreza, moze da ubira godisnje milijardu evra. Ja se nadam, kad gradu budu vracene nadleznosti, da cemo nesto uraditi sa Ratnim ostrvom. " Kraj citata.

Kada sam ovo procitao bio sam zaprepasten. Da je to rekao na pr. Vuk Bojovic ne bih se iznenadio. Ali da takvu sokantnu izjavu da glavni menadzer velegrada u najmanju ruku je zalosno. Zar taj covek nista nezna o ogromnim vrednostima jedinstvene ocuvane prirode Ratnog ostrva. Vec sam pomenuo, mnogi kazu da takvog ostrva nema na celom toku Dunava.
To nije nista novo, o vrednostima ovog jednistvenog ostrva godinama su pisali arhitekti, ekolozi kao i obicni gradjani. Sam sam objavio vese clanaka u politici u rubrici "Medju nama".Mislim da je g. Bojan Stanojevic suvise mlad dosao na tako odgovorno mesto. Neko ko u Beogradu zivi decenijama, kome nije svedno kako taj grad izgleda, ko zna njegovu istoriju i stariju i noviju nebi nikad dao takvu izjavu. I tako g. Bojan masta kako da Beograd usreci prljavim kockarskim novcem po cenu unistenja jedinstvene oaze sacuvane prirode na kojoj nam svet zavidi. Nesto kao Ratno ostrvo nemaju drugi gradovi.
Sto puta su mnogi rekli "Treba ga cuvati ovakvo kako je sada" Nikakva uredjenja njemu nisu potrebna osim povremenog ciscenja polomljenih grana i djubreta koje nanosi Dunav.

 

[dragan]

Zar se nekaze taj Lido??

Lido - zovemo špic VRO gde se nalazi plaža zemunaca..........i gostiju sa 'strane'.

Na starim kartama se vidi da je postojalo više kanala preko VRO.

U Prvom sv.ratu ispred ostrva je potopljen austriski ( nemački) brod oko kojeg je Dunav počeo da
nasipa pesak i tako se formirao današnji 'špic' ostrva, pa nema više kanala koji idu preko njega.

 

[dedinje]

U redu je Lido, ono treba da ostane i u ovim dimenzijama ono ne ugrozava ratno ostrvo. Već decenijama se vodi borba između onih koji su ze očuvanje ostrva kao jedinstvene prirodne oaze koja čini celionu sa rekama i Kalemegdanom i onih koji bi ostrvo tretirali kao BILO KOJE DRUGO ostrvo i na njemu svašta gradili (sportske centre, zološki vrt, komercijalne i trzne centre a bilo je i predloga da to bude beogradski Manheten, da se na njemu napravi kopija Tadz Mahala (ovo je vrhunac) koja bi privlačila bogate strance, da most poveze ostrvo sa kopnom, da se napravi beogradski Monte Karlo i još mnogo sličnih) Sve se to moze graditi (osim kopije Tadz Mahala) ali ne na Ratnom ostrvu vec na mnogo drugih mesta. Sam sam davao svoj skromni prilog borbi za očuvanje ostrva uporno pišući novinama (kao sad ovom forumu) i govoreći mada nikad nisam imao prilike da razgovaram sa nekim od uticaja u skupštini grada. Ali, svejedno, i moj prilog, kao i svačiji, nije uzaludan. Nadam se da ima više nas koji smo za očuvanje ostrva. Samo da dodam. Neke pristalice očuvanja ostrva uporno ponavljaju kako je ono stanište ptica selica. Svaka čast pticama ali to je poslednji razlog zbog koga ostrvo treba čuvati. Ptice bi se snašle i bez ostrva. Njega treba čuvati kao jedinstveni prirodni ambijent takoreći u sred grada pogotovu kad se u budućnosti grad proširi i na levu obalu Dunava. U Americi (pisala je naša štampa) Beograd je proglašen za treći grad na svetu po lepoti polozaja. Prvi je Rio de zanerio a drugi je Istambul. Ovo je bilo ozbiljno istrazivanje i ovaj kompliment moze sve beogradjane da učini ponosnim. Sacuvajmo to treće mesto.

 

[Влада]

Тачно се зна шта се може а шта не на ВРО, једино ако Станојевић опет нема неку "почетну идеју" након доношења Решења

Skupština grada Beograda na sednici održanoj 8. aprila 2005. godine, na osnovu člana 42. stav 1. i člana 43. stav 3. Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95) i člana 31. Statuta grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 14/04 i 30/04), donela je
REŠENJE O STAVLJANJU POD ZAŠTITU PRIRODNOG DOBRA "VELIKO RATNO OSTRVO"
(Objavljena u "Sl. listu BGD", br. 7 od 11. aprila 2005)

Član 1.
Prirodno dobro "Veliko ratno ostrvo" stavlja se od zaštitu kao predeo izuzetnih odlika.

Prirodno dobro "Veliko ratno ostrvo" stavlja se pod zaštitu radi očuvanja živopisnih pejzažnih obeležja i nenarušenih primarnih predeonih vrednosti od izuzetnog značaja za očuvanje staništa prirodnih retkosti, retkih i ugroženih ptica močvarnica i radi zaštite reprezentativne morfološke i geološke tvorevine - rečnog ostrva, nastalog na ušću Save u Dunav kao produkt fluvijalne faze u faciji korita, koje ima ekološki, kulturno-istorijski i rekreativni značaj za grad Beograd.

Član 2.
Zaštićeno prirodno dobro "Veliko ratno ostrvo" (u daljem tekstu: zaštićeno prirodno dobro) sastoji se od dve rečne ade, Velikog i Malog ratnog ostrva, koje su smeštene između 1172. i 1169 km toka Dunava, sa zaštitnim pojasom u širini od 50 m vodene površine, odnosno od kote 70,10 m vodostaja Dunava - kote niskog plovidbenog nivoa (EN).

Zaštićeno prirodno dobro nalazi se na teritoriji Beograda, gradska opština Zemun, KO Zemun, katastarske parcele broj 2621, 2622, 2624, 2625, 2627, 2628, 2629, 2630, 2631 i 2633, ukupne površine 157.75.27 ha na zaštićenom tlu Velikog ratnog ostrva i katastarska parcela 2632, ukupne površine 10.15.29 ha na zaštićenom tlu Malog ratnog ostrva, u državnoj svojini.

Ukupna površina zaštićenog prirodnog dobra iznosi 167.90.56 ha.

Zaštićeno prirodno dobro čini i svaka druga površina tla Velikog i Malog ratnog ostrva koja se, pri najnižem stanju vodostaja nalazi iznad nivoa reke, kao i svi sprudovi koji se javljaju, odnosno koji se mogu javiti usled dejstva vodenih struja i promena u vegetaciji ili kao posledica nanosa, koji su povezani sa adama.

Član 3.
Zaštićeno prirodno dobro kategoriše se kao značajno prirodno dobro III kategorije.

Član 4.
Zaštićeno prirodno dobro poverava se na upravljanje, odnosno staranje Javnom komunalnom preduzeću "Zelenilo - Beograd", Beograd, Mali Kalemegdan broj 8 (u daljem tekstu: staralac).

Član 5.
Za zaštićeno prirodno dobro utvrđuju se tri zone sa različitim režimom zaštite, i to:

1. Zona zaštite prirode - režim zaštite I stepena koji ima karakter specijalnog rezervata prirode i obuhvata: Malo ratno ostrvo u celini, zonu priobalja Velikog ratnog ostrva (forland prema Dunavu i Savi), šumski kompleks (međuprostor između vodenih površina unutar ostrva), vlažna područja unutar Velikog ratnog ostrva, vodene površine oko Malog ratnog ostrva, vodene površine oko Malog ratnog ostrva i vodene površine oko I i II zone na Velikom ratnom ostrvu;

2. Zona rekreacije - režim zaštite II stepena koji obuhvata: unutrašnje delove Velikog ratnog ostrva, nekadašnje obradive površine koje se i sada u tom statusu koriste, livadske površine i nekadašnje livadske površine napadnute bagremcem i drugim neautohtonim vrstama, deo forlanda prema Dunavcu koji je delimično zauzet bespravno izgrađenim objektima i na kom su vršene neovlašćene intervencije na vegetaciji i na tlu, kao i lokacija javnog pristana prema beogradskom delu sa kontrolisanom javnom saobraćajnicom i zaštitno zonom u širini od 10 m, koja povezuje ovu lokaciju sa postojećom plažom Lido;

3. Zona turizma - režim zaštite III stepena koja obuhvata: plažu Lido sa planiranim proširenjem na kome se može locirati organizovana turističko-rekreativna ponuda i novi sadržaji, vodenu površinu koja je okružuje i lokaciju javnog pristana prema beogradskom delu.

Pored režima zaštite iz stava 1. ovog člana za zaštićeno prirodno dobro primenjuju se režimi zaštite utvrđeni zakonom i drugim propisima kojima se uređuje upravljanje međunarodnim plovnim putevima, zaštita izvorišta vodosnabdevanja i vodoprivrednih objekata, zaštita močvarnih područja, kao i zaštita lovnih i ribolovačkih rezervata.

Član 6.
Za zone zaštite iz člana 5. ovog rešenja utvrđuju se opšte mere zaštite i korišćenja zaštićenog prirodnog dobra kojima se zabranjuje:

1. promena namene prostora utvrđene prostornim i urbanističkim planovima;

2. uništavanje akvatične, močvarne i livadske vegetacije;

3. čista seča i krčenje šume, unošenje alohtonih biljnih i životinjskih vrsta ili na drugi način promena stanišnih uslova prirodnih retkosti;

4. lov i korišćenje biljnih i životinjskih vrsta radi stavljanja u promet (sakupljanje žaba, puževa, pijavica, pečuraka, lekovitog bilja i dr.);

5. korišćenje i upotreba hemijskih sredstava za zaštitu vegetacije od biljnih bolesti i štetočina;

6. zagađivanje otpadnim vodama ili deponovanjem komunalnog smeća i drugih otpadnih materijala;

7. izgradnja objekata;

8. korišćenje podzemnih voda i eksploatacija peska, šljunka i drugih materijala suprotno zakonu;

9. unošenje uređaja koji emituju zvuk, odnosno buku;

10. uvođenje životinja, posebno pasa;

11. obavljanje drugih aktivnosti kojima se degradira prostor i menja ili utiče na postojeće stanje.

Opštim merama zaštite i korišćenja, iz stava 1. ovog člana, dozvoljeno je:

1. korišćenje prirodnog dobra u naučno-istraživačke i vaspitno-obrazovne svrhe;

2. uređivanje i održavanje prirodnog plodišta na unutrašnjim vodenim površinama;

3. sanitarno-uzgojni radovi na zaštiti šume;

4. kontrolisana ogledna poljoprivredna i baštovanska proizvodnja, osim u Zoni zaštite prirode iz člana 5. stav 1. tačka 1;

5. organizovano i kontrolisano korišćenje prirodnog dobra u rekreativne i sportske svrhe, osim u Zoni zaštite prirode iz člana 5. stav 1. tačka 1.

Za sve radove i mere iz stava 2. ovog člana koje se preduzimaju u zaštićenom prirodnom dobru obavezno je pribavljanje uslova organizacije za zaštitu prirode.

Član 7.
Za uređivanje i korišćenje zona sa II i III stepenom zaštite, pored uslova iz člana 6. stav 3. ovog rešenja, utvrđuju se posebni uslovi koji se odnose naročito na:

1. selektivno i ograničeno korišćenje obnovljivih prirodnih bogatstava,

2. kontrolisane intervencije u prostoru ako su usklađene sa funkcijama zaštićenog prirodnog dobra ili ako su vezane za nasleđene tradicionalne oblike obavljanja privrednih delatnosti i turizma;

3. selektivno i kontrolisano održavanje obrazovnih manifestacija: poseta, ekoloških i drugih kampova, istraživačkih akcija i osmatranja, kao i drugih sadržaja vezanih za vaspitno-obrazovne svrhe;

4. održavanje kulturnih, rekreativnih i sportskih manifestacija manjeg kapaciteta kojim se ne ugrožavaju funkcije zaštićenog prirodnog dobra.

Aktom staraoca bliže se uređuju ograničenja za uređivanje i korišćenje zona sa II i III stepenom zaštite, u zavisnosti od kapaciteta prostora i u skladu sa uslovima organizacije za zaštitu prirode.

Član 8.
Staralac ima pravo aktivne legitimacije u pogledu ostvarivanja ustanovljenog režima zaštite, kao što je pravo pokretanja krivičnih i prekršajnih postupaka, pravo na naknadu od pravnih i fizičkih lica za korišćenje zaštićenog prirodnog dobra i druga prava utvrđena zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Član 9.
Staralac je dužan da:

1. zaštićeno prirodno dobro čuva i održava u skladu sa merama zaštite propisanim zakonom i ovim rešenjem;

2. u slučaju nastanka promena koje zaštićeno prirodno dobro mogu uništiti, oštetiti ili narušiti njegova bitna svojstva, bez odlaganja obavesti organizaciju za zaštitu prirode i nadležni inspekcijski organ;

3. zaštićeno prirodno dobro obeleži i stara se da neprekidno bude obeleženo na propisan način;

4. organizuje čuvarsku službu;

5. vodi evidenciju o ugovorima na osnovu kojih se koristi zaštićeno prirodno dobro;

6. donese dugoročni program zaštite, uređivanja, korišćenja i unapređenja zaštićenog prirodnog dobra (u daljem tekstu: dugoročni program), u skladu sa uslovima koje utvrdi organizacija za zaštitu prirode;

7. donosi godišnje operativne programe mera zaštite i korišćenja zaštitnog prirodnog dobra (u daljem tekstu: operativni program) na osnovu dugoročnog programa najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu;

8. podnosi izveštaje gradu Beogradu o realizaciji dugoročnih programa, odnosno godišnjih operativnih programa, najkasnije do 31. decembra za tekuću godinu.

Program iz stava 1. tač. 6. i 7. ovog člana staralac donosi po prethodno pribavljenoj saglasnosti organizacije za zaštitu prirode.

Član 10.
Primalac zaštićenog prirodnog dobra koje se ovim rešenjem stavlja pod zaštitu, dužan je da prirodno dobro učini pristupačnim javnosti.

Član 11.
Imalac zaštićenog prirodnog dobra dužan je da ugovore i druga akta koja se odnose na korišćenje zaštićenog prirodnog dobra dostavlja staraocu radi vođenja evidencije.

Član 12.
Sredstva potrebna za sprovođenje režima zaštite zaštićenog prirodnog dobra obezbeđuju se u budžetu grada Beograda, iz prihoda koji se ostvaruju obavljanjem delatnosti staraoca, od naknade za korišćenje zaštićenog prirodnog dobra i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva obezbeđena u budžetu grada Beograda za tekuću godinu isplaćuju se staraocu u skladu sa obimom i dinamikom utvrđenim godišnjim operativnim planom iz člana 9. stav 1. tačka 7. ovog rešenja.

Član 13.
Stručni nadzor nad sprovođenjem ovog rešenja i akata donetih na osnovu ovog rešenja vrši organizacija za zaštitu prirode u skladu sa zakonom.

Član 14.
Planovi, programi i osnove koji obuhvataju zaštićeno prirodno dobro, a koji su doneti pre stupanja na snagu ovog rešenja, usaglasiće se sa odredbama ovog rešenja u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog rešenja.

Član 15.
Imalac zaštićenog prirodnog dobra dužan je da, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog rešenja, preda staraocu kopije svih ugovora o davanju u zakup i podzakup zemljišta i bilo kom drugom osnovu korišćenja prirodnog dobra, kao i druge podatke i dokumentaciju kojom raspolaže, koja je od značaja za upravljanje, odnosno staranje nad zaštićenim prirodnim dobrom.

Član 16.
Imalac, odnosno korisnik, zakupac i podzakupac i druga lica koja po bilo kom osnovu koriste zaštićeno prirodno dobro dužni su da akte koji su osnov za korišćenje zaštićenog prirodnog dobra usaglase sa utvrđenim režimom, odnosno propisanim opštim merama zaštite i posebnim uslovima, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog rešenja.

Član 17.
Staralac je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog rešenja organizuje čuvarsku službu na način propisan zakonom.

Član 18.
Dugoročni program staralac je dužan da donese u roku od 180 dana od dana stupanja na snagu ovog rešenja.

Operativni program za 2005. godinu i akt iz člana 6. stav 3. ovog rešenja staralac će doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog rešenja.

Do donošenja programa iz stava 2. ovog člana, primenjivaće se opšte mere zaštite i posebni uslovi utvrđeni ovim rešenjem i druge mere koje odredi nadležni inspekcijski organ.

Član 19.
Ovo rešenje stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".

Skupština grada Beograda

Broj 501-362/05-XIII-01, 8. aprila 2005. godine.

Predsednik, Milorad Perović

преузето са http://forum.b92.net/lofiversion/index.php/t31176-0.html

А ево и

Ostrvo u centru grada
19. jul 2006. | 16:52 | Izvor: B92
Beograd -- Veliki broj biljnih i životinjskih vrsta živi na Velikom ratnom ostrvu, praktično u centru Beograda.

Međutim, tek prošle godine to ostrvo je stavljeno pod zaštitu kao prirodno dobro, a ove godine Skupština grada je izdvojila 50 miliona dinara za njegovo sređivanje. Veliko ratno ostrvo, na ušću Save u Dunav, prirodni je rezervat retkih ptica, ali i biljaka i rečnih riba. Činjenica da se nalazi u neposrednoj blizini grada čini to mesto jedinstvenim u Evropi.

Međutim, zbog radova na obalama, jedan broj ribljih mrestilišta je nestao. Na desetine ribljih vrsta koje žive u Dunavu mogle bi da na Velikom ratnom ostrvu nađu prirodno mrestilište, ali da bi se ostrvo privelo toj nameni neophodno je dosta zahvata. Orao belorepan, crna roda i mnoge barske ptice kojih nema nigde u Evropi, stanovnici su tog ostrva. Predviđeno je popisivanje vrsta koje su tamo nastanjene, a zatim će biti praćen prelet ptica preko ostrva. Cilj je napraviti mesto za prikupljanje tih retkih i zaštićenih ptica na Dunavu.

Veliko ratno ostrvo povereno je na staranje Gradskom zelenilu, koje je formiralo savet stručnjaka čiji je posao da osmišljava i kontroliše kako se sprovode projekti zaštite. Na Velikom ratnom ostrvu neće biti betona. Određene zone sadržavaće turističke sadržaje, planirano je i pravljenje mosta, konjičkog kluba, terena za mini-golf, ali samo po elaboratu, uz vođenje računa o kriterijumima i u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Celo ostrvo biće obeleženo, postojaće table sa oznakama za zone i sa uputstvom šta je dozvoljeno raditi na tom delu ostrva.

Predviđeno je da ostrvo bude otvoreno za posetioce sledeće godine.

извор Б92
линк http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=07&dd=19&nav_id=205228

 

[dragan]

'Zemunske novine'- citat iz intervjua Predsednika G.O. Zemun,gosp.G.Pop-Lazić :

..Ono što je najvažnije jeste Kej, zato što je Zemun orjentisan prema reci,naravno zainteresovan pre svega za reku.Leti smo najviše zainteresovani za Ratno ostrvo.Danas smo imali razgovore sa direktorom "Zelenila Beograd" koji je dao jedno svoje viđenje razvoja Ratnog ostrva.
Od prošle godine je, zahvaljujući odluci grada Beograda,samo održavanje RO u njihovoj nadležnosti, a deo plaže i nekih objekata je u nadležnosti opštine Zemun, jer su u fondu JP "Poslovni prostor"

Kroz razgovor smo došli do zaista lepih ideja kako da ove godine RO približimo Zemuncima.Istini za volju , ima mnogo problema da to kupalište zaživi kao pravo gradsko kupalište, zato što voda nije ispravna i ima mnogo divljih kanalizacionih priključaka koji direktno u Dunav izbacuju otpadne vode.
To pokušavamo da prevaziđemo na taj način što će sada u sklopu uređenja obale koje " Srbijavode" radi, ići rekonstrukcija ulice Kej oslobođenja i povezaće se kanalizacioni prkiljučci na jedan kolektor, koji će ići na špic Dunava.To će , naravno, trajati i ove i iduće godine,ali će umnogome doprineti da i voda bude čistija.

Planira se izgradnja nekoliko osmatračnica kako bi se građanima omogućilo da vide ono što se , inače, ne vidi na RO.Postoje delovi koji nisu baš pristupačni šetačima, a tu ima brojnih ptica koje su zaštićene i brojnih retkih biljaka.
Pravi se oko 3-4 km. duga staza, biće nekih sportskih sadržaja i ideja je bila da se omogući izgradnja nekoliko sojenica koje bi bile prikladni ugostiteljski objekti gde bi građanikoji dolaze na RO mogli da se osveže.
Nadam se da će nam poći za rukom da sve to uradimo u ovoj sezoni, pogotovu što je "Zelenilo Bgd." spremno da za ostvarenje svih tih ideja stavi na raspolaganje svoje stručne ljude, a i mi smo spremni da sarađujemo sa njima kako bismo građanima omogućili da u toku leta uživaju na Ratnom ostrvu.

 

[Lucifer]

Zar se nekaze taj Lido??

Lido - zovemo špic VRO gde se nalazi plaža zemunaca..........i gostiju sa 'strane'.

Hvala najlepse sto si mi pojasnio sta je Veliko ratno ostrvo... mi Lionci (a i svi Dorcolci koje sam pitao) kazemo taj Lido, Lido je lep, Lido je uredjen, a ne Lido je lepo, uredjeno, ali ako si ti Zemunac i kazes da je Lido srednjeg roda... verovacemo ti.

Mozda si iz Neu Satz-a?

 

[dragan]

Ajd, za vas sa Liona i da razumem, ali Dorćolci bi trebali da znaju šta je Lido (plaža), a šta VR Ostrvo.

Kad pogledam sa zemunskog keja ( vidi ispod avatara), Dorćol je jedino što vidim od Bgd....prvi komšiluk.

From : Zemun-Key

 

[Milance]

Lucifer je asocirao na rod a ne na to sta taj naziv oznacava. Right Lucifer?

 

[dragan]

ali ako si ti Zemunac i kazes da je Lido srednjeg roda... verovacemo ti.

^^^^ Pa, jasno piše da je 'asocirao' na rod....ali sam mu-im objasnio da se samo plaža naziva Lido.

Kad bi u Zemunu neko rekao ' taj Lido ' , svi bi pali sa stolice............od smeha.

 

[miloss]

hej
zanima me da li postoji onaj pešački most, koji je na slici gore i povezuje zemun sa lidom ili je to neka montaža? Jer pre godinu dana kad sam bio u zemunu , nisam ga video a ne vidi se ni na google earthu.

 

[Milance]

Pa to je pontonski most koji se postavlja da bi kupaci mogli da predju na "taj" LIDO

 

[dragan]

hej
zanima me da li postoji onaj pešački most, koji je na slici gore i povezuje zemun sa lidom ili je to neka montaža? Jer pre godinu dana kad sam bio u zemunu , nisam ga video a ne vidi se ni na google earthu.

Pre par god. vojska ga je montirala početkom leta, a sklanjala posle sezone kupanja.
Bila je neka mala naplata prelaska pontonskog mosta, kao sada ~ 50din.

Međutim, oko i na pontonu se sakupljala prljavština, granje i ostalo što nosi Dunav.
Bunili su se i vlasnici čamaca jer nisu mogli da prolaze od p.mosta.
Postoji projekat visećeg mosta, čiji bi stubovi bili na par pontona, tako da bi i jahtice i Dunav mogli da nesmetano prolaze.Ali, firma koja je zakupila Lido nije tog leta dobila sve dozvole, a posle je naišla i velika voda sledeće god. tako da je ugovor o korišćenju otkazan.

U projektu te firme je bilo dosta dobrih rešenja za deo oko plaže koji su dobili od opštine.
Sportski tereni,golf, staza za školu jahanja...itd.Bez gradnje čvrstim materijalom, jer ti zemunci su znali da će Dunav kad-tad da dođe sa Velikom vodom, što se i ostvarilo.
Zato je bilo planirano samo ono što može da izdrži poplavu....šteta što se odustalo od tog projekta.

 

[ada huja]

Ja bi na velikom ratnom ostrvu napravio zooloski vrt i sve zivotinje bi imale dovoljno prostora a ne kao sada na kalisu.

 

[Milance]

...i pri tom unistio celu floru i faunu na ostrvu koja upravo treba da se ocuva jer se tu nalaze neke jedinstvene i jako retke vrste kako biljaka tako i zivotinja.
A kad nadodje Dunav i poplavi Zoo i kad zaplivaju lavovi, zirafe zmije i ostale sitne i krupne zivotinje ima da ih jurimo u Rumuniji.

 

[ada huja]

Cuvena prica o flori i fauni

Normalno ako bi i doslo do izgradnje zoo vrta a sto se nece naravno desiti na moju veliku zalost sigurno bi se teren pripremio za to, tako da Dunav i Sava mogu da nadodju koliko hoce.
Problem je u tome sto mi kao narod ne znamo da iskoristimo to sto imamo i unovcimo nego nam je bolje da gajimo paradajz i kupus na tom ostrvu i brinemo o retkim primercima pet ambalaze inace veoma retke zivotinje u svetu.

 

[dragan]

@ ada huja
Da li si ti pročitao ovu temu od početka, a i temu 'Preuređenje dunavske obale'? Izgleda da nisi, čim tako pišeš.

Imaš li uopšte predstavu koliko bi koštalo da se "teren pripremi za to, tako da Dunav i Sava mogu da nadodju koliko hoce."'....Nemaš, jer ne bi pisao o ovim odbačenim idejama koje i iznose oni koji ne znaju šta je Dunav i VRO, koje za sada pripada reci....i nama.

Tamo negde u daljoj budućnosti 30+god.možda će se ozbiljno razmišljati o nekoj izgradnji na VRO.

 

[ada huja]

Nemam predstavu koliko kosta, sigurno je cifra ogromna i nisam siguran da bi neko uopste investirao u tako neki projekat a da nisu seici iz dubaia koji se "igraju" pravljenjem raznih Palm Islanda.Ali da moze da se uradi MOZE pa taman da jos dva dunava proticu pored i opet se vracamo na pocetak zasto bi to neko uopste radio zbog jednog zoo vrta.

 

[dragan]

Naravno da 'može' da se uradi, gledajući iz hidro-građevinskog ugla, ali pitanje je racionalnosti.

Moja predpostavka je da će biti urađeno slično kao na Adi, tj. formirano Jezero od dunavca.
Dunav stalno nanosi mulj kod Zemuna i dalje u dunavac, pored hotela YU do ušća.
Kada je niska voda ima dosta podvodnih sprudova i plićaka, skoro da može da se pregazi do VRO.
Ako bi se napravile dve pregrade, kao na Adi,dobili bi Jezero i ne bi gradili mostove za ostrvo.

Sve je to ipak dalja budućnost, a Bgd. ima prvo posla da izgradi Savski anfiteatar sa obe strane Save.

 

[dragan]

Evo, danas sam napravio par fotosa da vidite o čemu sam pisao juče :

Sa ove terase ima više od 8km. do pančevačkog mosta .....pogled kao na moru.

Sa druge, banatske strane su vikednice zemunaca.

Sve su na stubovima, sojenice.....radi poplava.

Sa obale 100met. nizvodno od restorana 'Venecija'

'Venecija' ...odavde Dunav počinje nasipanje obale, pa nizvodno...

Na ovom mestu su nekad pristajali šlepovi uz kej, koji je sad ispod ove zemlje.

Pecaroši na mestu gde je nekad bila voda.

Šlep oko kojeg ja nasuta obala od Dunava.

Svake godine šlep, za čuvanje čamaca, je sve dalji od keja.

Sa nasutog terena vidi se Ušće i Avala, za sada još bez Tornja.

Kada bi potopili 10-tak starih barži i šlepova od ovog šlepa do špica Lida, Dunav bi sam nasuo mulj i pesak i skrenuo Dunavac prema banatskoj strani - odradio bi pola posla za nas.
Tada bi mogli da formiramo Jezero, kao na Adi, do ušća ..... ali, to će morati da popričeka dosta vremena.

 

[Milance]

A koja je prednost formiranja tog jezera? Pretpostavljam da nivo vode u tom delu ne bi varirao toliko. Sa druge strane ta voda bi bila onda potpuno stajaca pa je potrebno bolje odrzavanje nego sada.