Šta je novo?
Od:
Filteri

Veliko ratno ostrvo - Lido Zemun

Gradnja smA VRO krece uskoro jer investitori tako hoce.
 
Kad kreće, koji investitori?
 
Krece kad se ispuni medijska i zakonska priprema.
 
Citam da ce morati da se sruse sve kucice koje su ljudi tamo pravili jer VRO postaje park?
 
Мислим да те кућице нису смелу ту да буду ни пo постојећем степену заштите, додуше он се примењује од 2005, не знам какав је статус кућица изграђених пре тога.
Ево постојећег степена заштите
Uspostavljeni su režimi zaštite I, II i III stepena.

I. Zona zaštite prirode (režim zaštite I stepena) ima karakter specijalnog rezervata prirode i obuhvata Malo ratno ostrvo u celini, zonu priobalja Velikog ratnog ostrva, šumski kompleks, vlažna područja unutar Velikog ratnog ostrva i vodene površine oko Malog ratnog ostrva.
II. Zona rekreacije (režim zaštite II stepena) obuhvata unutrašnje delove Velikog ratnog ostrva, nekadašnje obradive površine koje se i sada koriste na taj način, livadske površine priobalja prema Dunavcu, koje su sada delimično zauzete bespravno izgrađenim objektima, kao i lokaciju javnog pristana sa kontrolisanom javnom saobraćajnicom i zaštitnom zonom u širini od 10 m koja povezuje ovu lokaciju sa plažom Lido.
III. Zona turizma (režim zaštite III stepena) obuhvata plažu Lido sa planiranim proširenjem gde se mogu organizovati turističke — rekreativna ponuda i novi sadržaji.

Pored navedenih režima zaštite primenjuju se i režimi zaštite utvrđeni zakonom Republike Srbije i drugim propisima kojim se uređuje upravljanje međunarodnim plovnim putevima, zaštita vodosnabdevanja i vodoprivrednih objekata, zaštita močvarnih područja, kao i zaštita lovnih i ribolovnih rezervata. Po Međunarodnom statusu je značajno područje za ptice IBA (Important Bird Areas) i Evropske mreže zaštićenih prirodnih dobara Emerald (Emerald Area).
Kliknite za proširenje...

PIO Veliko ratno ostrvo – Zavod za zaštitu prirode Srbije

BeUniversity | Best WordPress theme for colleges and schools
www.zzps.rs www.zzps.rs

Какве су конкретно промене настале проглашењем за парк, да ли је неки од ових режима заштите унапређен или редукован?
 
Predizborna lupetanja u punom zamahu

Добићемо и два нова пешачко-бициклистичка моста, мост који ће спајати Аду Циганлију и Нови Београд и мост који ће спајати Земунски кеј са Великим ратним острвом, истакао је Весић и додао да ћемо добити и мост који ће бити направљен на месту садашњег трамвајског моста.
Kliknite za proširenje...

www.politika.rs

Весић: До 2030. године Београд ће добити седам мостова

До 2030. године Београд ће добити седам нових мостова, најавио је кандидат на листи „Александар Вучић-Заједно можемо све” Горан Весић. Према Весићевим речима, реч је о два моста на Дунаву, мосту код Ада Хује, затим мосту код Винче, на обилазници око Београда, два моста у функцији БГ воза који се...
www.politika.rs www.politika.rs
 
Припадници понтонирских јединица Копнене војске поставили су понтонски мост преко Дунава, од Земунског кеја до Великог ратног острва, и тако грађанима омогућили несметан приступ популарној дунавској плажи Лидо.

Мост је на употребу данас предат туристичкој организацији Градске општине Земун, а за време експлоатације током летње сезоне о његовој сигурности и одржавању стараће се понтонири Речне флотиле који су успоставили мостовно место прелаза.

Понтонски мост је носивости 20 тона, дужине 362 метра и моћи ће да га користе пешаци и лака возила. Током превожења елемената моста реком из Шапца и његовог постављања увежбаване су радње и поступци у реализацији наменских задатака понтонирских јединица, чиме је додатно унапређена оспособљеност војника и стрешина Речне флотиле.

Припадници Војске Србије годинама уназад, на велико задовољство грађана Београда, премошћавају Дунав од Великог ратног острва до земунске обале, а понтонски мост ће и ове године бити у функцији до краја летње сезоне, када следи његово расклапање и превожење у матични гарнизон.
https://www.vs.rs/sr_cyr/vesti/FAE4...avila-pontonski-most-do-velikog-ratnog-ostrva
vojska-srbije-postavila-pontonski-most-do-velikog-ratnog-ostrva-jun2022-17.JPG
 

Preko fekalija i pontonskog mosta na „Lido“: Kakav je kvalitet vode u kojoj se građani kupaju na Dunavu?​


Otvaranjem kupališne sezone u Zemunu veliki broj građana svakodnevno, od 9 do 19 časova, odlazi do zemunske plaže Lido preko pontonskog mosta koji je postavila Vojska Srbije, ali taj ponton već pliva u fekalijama koje se direktno izlivaju u Dunav.

Ove fekalije predstavljaju veliki problem, kaže za N1 Aleksa Petković iz Inicijative „Pravo na vodu“.

„Ovo je jedan od najvećih ekoloških problema Beograda, ali i Srbije generalno, jer je u Srbiji samo 14 odsto stanovništva pokriveno nekom preradom otpadnih voda. Ovo što vidimo sada u Zemunu se dešava zato što je nivo Dunava poslednjih dana, prema podacima RHMZ-a, nekih nižih i srednjih vrednosti za ovo doba godine, što znači da su neke stvari, koje su inače sakrivene, sada postale otkrivene“, rekao je Petković.

Podseća da Beograd ne prerađuje svoje otpadne vode.

„Sve što Beograđani proizvedu, dolazi direktno u reku. To je ono što sada vidimo, to se i oseća, neprijatno je i za videti, tako da je to veliki problem. To posle utiče i na kvalitet vode, jer Beograd oko 70 odsto svoje vode dobija direktno iz reke, odnosno iz rečnih izvora, tako da to biološko opterećenje povećava i cenu proizvodnje pijaće vode“, naglasio je sagovornik N1.

Na pitanje kako rešiti ovaj problem, kaže:

„Kratkoročno bi ovo moglo da se očisti, ali dugoročno ne može da se reši osim ako se ne izgrade postrojenje za preradu otpadnih voda. Beograd je potpisao ugovor s Kinezima, kineska firma će da gradi, od kineskog kredita. Prva faza treba da bude vrednosti 271 milion evra, u Velikom selu“.

To je, dodaje, bitno, zbog Zemuna i Novog Beograda, odakle će voda ići na preradu u Veliko selo.

Petković napominje da je inicijativa „Pravo na vodu“ ranije ukazivala na to da nije bilo javne rasprave o izboru tehnologije i cene izgradnje ovog postrojenja.

„Ono što je u javnom interesu, radi se, dakle, mimo javnosti… Rešićemo možda ovaj problem, ali je pitanje kako ćemo ga rešiti i po koju cenu“, upitao je.

www.danas.rs

Preko fekalija i pontonskog mosta na „Lido“: Kakav je kvalitet vode u kojoj se građani kupaju na Dunavu?

Otvaranjem kupališne sezone u Zemunu veliki broj građana svakodnevno, od 9 do 19 časova, odlazi do zemunske plaže Lido preko pontonskog mosta koji je postavila Vojska Srbije, ali taj ponton već pliva u fekalijama koje se direktno izlivaju u Dunav.
www.danas.rs www.danas.rs
 
Vec godinama , obicnom šetnjom od Gardoša do Brankovog mosta svako može da se lično uveri u stanje..
Od Gardoša do ušca diše se prirodno , od ušca mora iči plici dah , kako bi se Savski smrad što manje osetio....
Jbg....
Dunav svojom veličinom i divljinom kako-tako još uvek jeste pojam za reku...
Sava...Sava postade tabu kolektor ...
Dozvoljeno je da se oplete po Dunavu jer nema toliko novih kvadrata za prodaju....
 
Од успостављања последње београдске власти из градских колектора су почеле да се изливају фекалије у Саву и Дунав, до тада су то били "извори младости"
 
Zaista, sumnjam da više od 1% vode koju pijemo dolazi od kiše koja se proceđuje kroz zemlju da bi na kraju došla do bunara gradskog vodovoda. Pa čak i da je to 10%, ali teško, pošto su maltene svi bunari tik uz reku, pa je ono što pijemo skoro isključivo proceđena i "tretirana" rečna voda, drugim rečima kanalizacija. Zato je to zaista problem o kome se malo priča. Zagađenje vode se ne sastoji od pet, ili deset, ili čak od sto zagađujućih hemijskih jedinjenja. Njih ima hiljade ili na desetine hiljada. Uglavnom u malim koncentracijama, ali ih ima. Pa čak i veoma kompleksnih i aktivnih, kao što su oni biološkog porekla: naprimer hormoni, proteini raznih vrsta, ostaci poljoprivrednih đubriva, pesticida, hemijski tretiranih površina u industriji, ulja i maziva za motore, benzina, nafte, teških metala, itd, itd. Sad probajte da zamislite fabriku vode koja SVE to uklanja iz rečne vode da bi se iz razblažene kanalizacije dobila voda za piće!? Naravno da je nemoguće, pa niko to ni ne pokušava. Malo se provuče kroz taložnik da se oslobodimo blata i peska, malo se doda hlora ili nekog sličnog otrova da ubije ono što je u toj vodi i dalje živo, možda još po neka hemikalija tog tipa, i gotovo. Voda za piće je spremna! To što je u njoj ostalo nekih desetak hiljada hemijskih jedinjenja, to ništa ... Bez temeljnog prečišćavanja i ispuštanja negde nizvodno od grada, bez znatnog broja bunara dalje od reke, maltene sve što ispustite u kanalizaciju na kraju i popijete. Betoniranje Makiša će nam se tek osvetiti. To bi trebala biti mentalna slika koju je korisno imati u glavi kad se o svemu ovome misli.
 
Bravo Zuma!

Nego, da li negde mogu da se vide realni rezultati analize vode koju pijemo?
 
boca-ica je napisao(la):
Vec godinama , obicnom šetnjom od Gardoša do Brankovog mosta svako može da se lično uveri u stanje..
Od Gardoša do ušca diše se prirodno , od ušca mora iči plici dah , kako bi se Savski smrad što manje osetio....
Jbg....
Dunav svojom veličinom i divljinom kako-tako još uvek jeste pojam za reku...
Sava...Sava postade tabu kolektor ...
Dozvoljeno je da se oplete po Dunavu jer nema toliko novih kvadrata za prodaju....
Kliknite za proširenje...

Da li je zagadenej u stvari doslo iz Beograda na Vodi?
To je moguce objasnjenje?
Da li kompleksi kao onaj na mestu Beka uopste imaju normalnu kanalizaciju?
Prenekog vremena sprovedena je sev od te grupe odbratnih zgrada do DUsvskog keja. Od tada se na mestu izlivanja oseca smrad.
 
Slike Zemunske obale, nesuđenog nastavka keja (jer su privatniku prodali čak i obalu reke, sve do tačke snimanja), između izlivne kanalizacione tačke i ponotonskog mosta za Lido. Ovaj izliv i izmet nizvodno je naravno ostao naš, narodni. Nije prodat.

Istureni deo je duboki betonski blok u kome su ubetonirane dve ogromne izlivne cevi (svaka više od metra promera), koje se upravo ovde završavaju. Malo dalje duž cevi, sa druge strane prigodno postavljenog dečijeg igrališta (odmah iza drveta desno) i ulice, je glavna kanalizaciona crpna stanica za Novi Beograd i Zemun, a u istoj liniji, ali u drugom smeru, je kupalište Lido.

IMG_5202.JPG


Nizvodno od otvora kanalizacione cevi odmah počinje čitava veštačka obala izmeta. Ovo je početak ...

IMG_5204.JPG


a ovo nastavak

IMG_5206.JPG


IMG_5207.JPG


IMG_5209.JPG


Ispod mostića za brod sa ogradom od trske vidite deo pontonskog mosta za Lido.

IMG_5210.JPG


A ovo je snimak baš sa ponotonskog mosta za kupalište Lido. Čitavo more pomešanog blata, izmeta i žabokrečine.

IMG_5214.JPG


I to tako stoji, i čuva se, decenijama.

IMG_5215.JPG


Sreća naša da je ovo čudo tehnologije i prirode u istoj poprečnoj liniji sa Lidom, pa ne utiče na samo kupalište jer voda ne stoji, tako da veliki deo svega ovoga voda odmah odnosi nizvodno. Međutim kanalizacionih izliva ima i uzvodno od Lida (iako se izmet do Lida donekle razblaži, jer em su oni dalje, em je Lido više na sredini reke, a izlivi na obali). Ali sa druge strane, Zemunska polovina Dunava je plitka, pa tu ima bitno manje vode da se ova uzvodna zagađenja još više razblaže. Tako da su slike korisne kao ilustracija kako ustvari izgleda reka ispod velikog kanalizacionog izliva kad se vodostaj dovoljno smanji, pa može da se vidi i ono što je inače skriveno. Iako je uvek tu, videlo se ili ne.
 
@Zuma, steta sto nemas prisup medijima.
Sad mi je jasno zasto je onaj Nemac plivajuci dosao do usca i dalje nije mogao zbog fekalija.

Da li je to oduvek tako na tom mestu?
Da li je ikad bilo bolje?
 
Zuma je napisao(la):
Sreća naša da je ovo čudo tehnologije i prirode u istoj poprečnoj liniji sa Lidom, pa ne utiče na samo kupalište jer voda ne stoji, tako da veliki deo svega ovoga voda odmah odnosi nizvodno. Međutim kanalizacionih izliva ima i uzvodno od Lida (iako se izmet do Lida donekle razblaži, jer em su oni dalje, em je Lido više na sredini reke, a izlivi na obali). Ali sa druge strane, Zemunska polovina Dunava je plitka, pa tu ima bitno manje vode da se ova uzvodna zagađenja još više razblaže. Tako da su slike korisne kao ilustracija kako ustvari izgleda reka ispod velikog kanalizacionog izliva kad se vodostaj dovoljno smanji, pa može da se vidi i ono što je inače skriveno. Iako je uvek tu, videlo se ili ne.
Kliknite za proširenje...

Izgleda da moram da povučem boldovani deo rečenice. Hteo sam da kažem da postoji jedan faktor koji situaciju popravlja (to što su izlivi na obali, a Lido na sredini reke), i jedan koji pogoršava (što je desna, Zemunska polovina Dunava, drastično plića od leve obale, pa tu ima manje vode za razblaživanje kanalizacije). Međutim potpuno sam zaboravio na efekat koji ima krivina Dunava. Tako da olakšavajućih okolnosti skoro i da nema. A postoje dva otežavajuća. To se vidi na mapama kanalizacionih izliva i na mapi grada.

Beogradski kanalizacioni sistem, pr.jpg


BgdIzlivi1.jpg


Na gornjim planovima vidite gde su kanalizacioni izlivi u Zemunu, uzvodno od Lida. A ovde sam ucrtao verovatni efekat krivine obale Dunave u Zemunu. Unutar crvenih linija je verovatna putanja najvećih koncentracija izlivnog materjala iz tih izliva. Kao što vidite, Lido nije na sredini reke u odnosu na širinu i pravac pružanja korita Dunava uzvodno od Ratnog ostrva. Lido je ustvari VIŠE udesno, tj čak VIŠE "ka obali" i od same Zemunske obale pre Lida. Drugim rečima, Lido je tačno U SREDINI očekivane lepeze rasturanja kanalizacionog izlivnog materjala. To što na Lidu liči da je ono u sredini reke je samo privid. Posledica je da stepen razblaživanja štetnih materija zavisi samo od udaljenosti Lida od kanalizacionih izliva (i od količine vode, tj vodostaja), a ne od nekog njegovog tobože posebno povoljnog položaja koji ne postoji.

Kanalizacija, Zemunski deo Dunava sa najvecom koncentracijom izliva.jpg


E sad, što se količine vode raspoložive za razblaživanje tiče, ni tu nemamo previše sreće. Bilo je zaista teško ovo naći, ali ipak, evo profila dna Dunava. Ovo je izmereno za jednu tačku između otprilike sredine Ratnog ostrva i leve obale Dunave, ali nema razloga sumnjati da je profil dna donekle sličan i kad se ode malo uzvodno, u nivo Zemunskog keja. Leva obala Dunava je na ovoj slici desno. Vidite drastičnu asimetriju u dubinama. Zbog toga je plovni put uz levu obalu Dunava.

Profil dna Dunava izmedju Ratnog ostrva i leve obale Dunava.jpg


Kao što vidite, kad je mali vodostaj, a leti je skoro uvek mali, uz Zemunsku obalu Dunava (levo na slici), nema previše vode da bi ona mogla baš drastično da razblaži kanalizacione izlive do vremena dok oni ne stignu do Lida (koje je kao što smo videli zbog krivine Dunava baš u sredini "razlivne lepeze" kanalizacije).

I to je kompletan opis situacije. Naravno, ne treba baš previše dramiti jer je i ta mala količina vode uz obalu ipak drastično veća od količine kanalizacije koja se izliva. Na nesreću mi uglavnom nismo previše sigurni koje su koncentracije zagađivača dovoljne da nam naštete kad se kupamo. Jasno je da se mnogi kupaju i da im nije ništa. Ali da li znamo statistiku onih kojima jeste nešto bilo? Postoje li uopšte podaci o tome? Tako da bi svakako bilo dobro da se objavljuju dnevni bilteni o stanju zagađenja vode (ako neko to uopšte meri svaki dan). Ili, kad god da meri, bar da TO bude dovoljno vidljivo, pa neka svako sam bira šta njemu odgovara.
 
Poslednja izmena:
Углавном одем на Лидо да се сунчам и прошетам по острву, задњи пут када сам се купао добио сам неки стомачни вирус, температура 39, повраћање , пролив, у устима ми изашла нека бела афта због које сам имао температуру још недељу дана, ребало мије једно месец и по да се у потпуности опоравим,
погрешио сам што сам ишао пар дана за редом предвече од 17 до 21 час, то јест баш после пуштања канализације, треба ићи раније кад се колико толико прочисти вода и Дунав однесе те фекалије преко ноћи.
 
Često sam ovde pisao kako se VRO pomera prema Zemunu i kako se matica Dunava premešta prema Banatu. Slučajno sam video na jednom starom filmu ovo ostrvo na banatskoj strani koje je Dunav odneo. Snimci sa TV-a su malo lošiji, ali se jasno vidi bivši položaj te ade.

MVIMG_20220728_164006.jpg

MVIMG_20220728_164546.jpg
 
Можда је тај спруд формиран око неке олупине?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh