Veliko ratno ostrvo - Lido Zemun

[Аполон]

Наравно да нису. Једва су се удостојили и сам Јасеновац да обележе, а камоли да се бакћу с овим.

 

[SRBO]

Кад смо већ код жртава из хрватских логора...

https://twitter.com/DzigiBau11/status/1 ... 3456622593

 

[Аполон]

Народ чија је колективна свест на тако ниском нивоу, да не види за сходно да ода пошту ни оним мученицима којима може - ако су нам већ Јасеновац и остала стратишта недоступна - мало је више од сто'ке.

 

[Дошљак]

Надам се да ће то бити исправљено спомен комплексом Старо сајмиште.

 

[Аполон]

Дошљак » Пон Јан 04, 2021 12:17 am[/url]":2im51608]Надам се да ће то бити исправљено спомен комплексом Старо сајмиште.

И ја се надам, али одсуство било какве организоване акције, и притиска од стране јавности, заиста је поражавајуће.

Знам да има оних код којих је свест о овим стварима пробуђена, и да већина реагује разумно када им се обзнане чињенице, али свеједно иритира то што један народ, који је подигао толико буна и устанака, и непрестано устајао у одбрану својих права, данас „сном мртвијем спава”, и немо ћути.

Срамно је што овде уопште постоји плажа. Срамно је што чинимо исто оно што Хрвати чине на Пагу - истина, ми, за разлуку од њих, то чинимо својима, што је још горе.

И стид ме је што се ни сам нисам сетио жртава када сам, на претходној страници, поменуо идеју ботаничке баште, иако сам међу онима којима је историја наших стратишта позната. Знао сам да посотји разлог зашто ми плажа смета, али просто, нисам се уопште сетио гробова. А кад нисам ја, који знам, шта очекивати од оних који не знају?

 

[Дошљак]

Нажалост Београд је препун стратишта. Често размишљам на ту тему - Стамбол капија, кула Небојша, кеј код 25. маја, Ушће и Старо сајмиште, Бањица, Стари железнички мост и Бранков мост (Краља Александра), Аутокоманда, Јајинци, Лисичији поток, Теразије, Карађорђев парк, црква Невског, само су нека од бројних места вековног страдања нашег народа само у Београду.

 

[wexy]

Ne znam da li je ovo odgovarajuca tema, ako ne odgovara premestite .

Beograd traži vodu na Velikom ratnom ostrvu - Raspisan tender za projektanta gradnje izvorišta podzemnih voda (ekapija.com)

JKP Beogradski vodovod i kanalizacija raspisalo je tender za izradu prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom izgradnje izvorišta podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu.

Kako je navedeno u tenderskoj dokumentaciji, intenzivan privredni razvoj i urbanizacija grada u proteklom periodu zahteva iznalaženje novog resursa voda, odnosno izgradnju novih infrastrukturnih objekata koji obezbeđuju stabilno i kvalitetno vodosnabdevanje.

- U prilog navedenom je i činjenica da je na postojećim izvorištima podzemnih voda Beogradskog vodovoda i kanalizacije, od njihovog formiranja do danas, registrovan generalni pad eksploatacije, odnosno starenje izvorišta (sa 5 m3/s na < 3,0 m3/s) - stoji u projektom zadatku.

...

 

[Zuma]

Tačno ono čega sam se plašio. Zbogom netaknutom rezervatu prirode, kakav na ovakvoj poziciji nema niko u svetu. Samo zato što hoće da grade na Makišu? Pošto su prethodno ukinuli i Dunavsko vodizvorište na levoj obali Dunava gde pripremaju teretnu luku, industrijsku zonu i čitav obalski grad? A tobože gradnja u Makišu nije bila problem, isto kao ni sužavanje zone vodoizvoršta na obe reke? A sad odjednom čitamo o smanjenju izdašnosti postojećih vodoizvorišta? To kao nisu znali ranije? Pa zato sada treba uništiti Ratno Ostrvo kao rezervat prirode, čemu tek treba da sledi i drugo ogromno ostrvo uz Dunav, do sada neizgrađena priobalja obe reke, itd, itd? Ovo je zločin.

"U prilog navedenom govori i činjenica da je na postojećim izvorištima podzemnih voda Beogradskog vodovoda i kanalizacije, od njihovog formiranja do danas, registrovan generalni pad eksploatacije, odnosno starenje izvorišta (sa pet kubnih metara u sekundi na manje od tri kubika)" stoji u projektom zadatku. Dodaje se da Beograd mora da obezbedi dodatni resurs podzemnih voda koji će se distribuirati ka konzumnom području.
https://www.b92.net/lokal/beograd/ekono ... vu-1793334

Zuma » 19 Dec 2020 07:10 pm[/url]":mir7wd6y]Šta praktično znači proglašenje Ratnog ostrva za zonu vodoizvorišta?

Da li to znači da će se na njemu u budućnosti graditi reni bunari, ili samo da je to površina rezervisana da na njoj tlo ostane u prirodnom i nezagađenom stanju da bi služilo kao prostor za apsorpciju površinskih voda i obnavljanje podzemih zaliha vode?

Jer ako je ovo prvo to podrazumeva:

Gradnju puteva na Ratnom ostrvu
Dovođnje struje
Pravljenje male trafo stanice
Kopanje kanala i razvod za struju i vodovodne cevi
Polaganje cevi velikog prečnika svuda po ostrvu
Ili premošćavanje rukavca Dunava kopanjem po dnu reke (za struju i cevi)
ili pravljnje dovoljno velikog mosta da bi se po njemu položile cevi velikog promera

A onda to više nije rezevat prirode

Orao Belorepan 2016 - prvi let

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=6dmIGdgdnO8[/youtube]

 

[Express]

Da neće VRO preko reda da urbanizuju pre Kožare? :shock: Tamo u najgorem slučaju može biti zoo vrt sa safarijem, možda čak ni to jer retko koji grad ima takvu prirodnu oazu u centru grada.

Što se samih vodozvorišta tiče da li je još neko primetio koliku površinu zauzimaju ista, te koliko su zapravo blizu grada (unutar obilaznice gde je zemljište najskuplje)? Rolandov post sa druge teme: viewtopic.php?t=374&start=700#p518811

Pogledajte odakle Njujork dobija vodu za piće (sigurno ne sa Stejten Ajlenda na kome ima samo podzemne bazene):

Spojler

Kao i u antičko doba koriste se akvadukti.

 

[wexy]

Par reni bunara, mala trafo stanica (ako je uopste potrebna) i cevi ispod zemlje sigurno nece ugroziti rezervat, a bogami kad se gleda sa visine ovaj severozapadni deo deluje sve samo ne netaknuto.

Ima mesta oprezu ali tolikoj drami ne..

 

[Zuma]

Znate li koja je srednja nadmorska visina Ratnog Ostrva?

72 metra. Najviša kota je 73,50 m, a najniža oko 70 m

A novousvojena kota priobalja u Beogradu, ona koja obezbeđuje bezbednost od visokih voda, je 77 m.

Ako bi se teritorija Ratnog Ostrva uključila u sistem vodosnabdevanja Beograda, to bi podrazumevalo da zbog održavanja, kvarova i drugih hitnih intervencija u svakom trenutku teška mehanizacija može da priđe reni bunarima, ventilima na razvodima cevovoda položenim svuda po ostrvu, trafo stanici, električnim instalacijama i svoj ostalog infrastrukturi koja tek treba da se napravi jer trenutno tamo ne postoji ništa. Međutim to je plavno ostrvo i mora takvo da ostane zbog čitavog biljnog i životinjskog eko sistema koji je prilagođen baš takvim uslovima. Ali pošto je sve to na koti 72 metra, sva nova infrastruktura koja uvek mora biti dostupna ili ne može biti potopljena u reku, bi morala da bude na nasipu od neverovatnih 5 metara visine, uključujući tu i kompletan novi sistem PUTEVA, takođe na nasipu od 5 metara. Imate li predstavu na šta bi to ličilo i šta bi ostalo od oaze prirode?

 

[Dzigi Bau]

Zuma » Ned Jan 10, 2021 7:42 pm[/url]":2qme6yjc]Znate li koja je srednja nadmorska visina Ratnog Ostrva?

72 metra. Najviša kota je 73,50 m, a najniža oko 70 m

A novousvojena kota priobalja u Beogradu, ona koja obezbeđuje bezbednost od visokih voda, je 77 m.

Ako bi se teritorija Ratnog Ostrva uključila u sistem vodosnabdevanja Beograda, to bi podrazumevalo da zbog održavanja, kvarova i drugih hitnih intervencija u svakom trenutku teška mehanizacija može da priđe reni bunarima, ventilima na razvodima cevovoda položenim svuda po ostrvu, trafo stanici, električnim instalacijama i svoj ostalog infrastrukturi koja tek treba da se napravi jer trenutno tamo ne postoji ništa. Međutim to je plavno ostrvo i mora takvo da ostane zbog čitavog biljnog i životinjskog eko sistema koji je prilagođen baš takvim uslovima. Ali pošto je sve to na koti 72 metra, sva nova infrastruktura koja uvek mora biti dostupna ili ne može biti potopljena u reku, bi morala da bude na nasipu od neverovatnih 5 metara visine, uključujući tu i kompletan novi sistem PUTEVA, takođe na nasipu od 5 metara. Imate li predstavu na šta bi to ličilo i šta bi ostalo od oaze prirode?

Да ли можеш да поставиш овде неку рељефну мапу или неки линк ка тим подацима о надморској висини свих делова Београда

 

[Плусквамперфекат]

Па ја само да подсетим Зуму шта је писао када је требало оправдати водозахвате на дунавским острвима:

Najveća dragocenost grada je velika površina plavnog zemljišta, tamo gde je reka skoro stalno u kontaktu sa zemljom, zato što upravo TU ponire u zemlju i prečišćava se VELIKA količina vode. To je ono što hrani naše podzemne rezervoare vode. Broj litara u sekundi koji uđe u zemlju je proprcionalan površini zemljišta i stepenu natopljenosti vodom tog mesta. Ovo ostrvo je upravo zato rudnik zlata i najveća dragocenost Beograda, jer daje vodu, a sa njom i siguran život ovom gradu. Ništa slično više ne postoji (ako ne računamo deo preko puta Ratnog ostrva koje je nizvodno, i zato nepogodniji, i takođe već viđen za gradnju pošto je previše blizu centru).

Такође је занимљиво да се од градње водозахвата на Великом ратном острву одустало, тј укинута је ужа зона заштите водоизворишта управо са овде навелико оспораваним елаборатом института Јарослав Черни који је сузио ужу зону заштите на Макишком пољу. Тако је некад водозахват еколошки, а некад уби Боже нееколошки

 

[Zuma]

Nisi razumeo šta sam tada napisao. Ogromna potrošnja vode jednog budućeg Beograda mora bude praćena isto toliko velikim kapacitetima za proizvodnju zdrave i jeftine vode. Samo deo toga može da se zahvata direktno iz reke i na skup način kompletno filtrira u fabrikama vode. Ostalu količinu treba da obezbedi prirodno prečišćavanje atmosferske i rečne vode kroz slojeve zemlje koji služe kao besplatan, jeftin i daleko najbolji filter. Dakle tačno onoliko vode koliko izvučemo bunarima, isto toliko mora ponovo da se stvori proceđivanjem površinske vode koja ponire u zemlju da bi zamenila onu koju mi bunarima iscrpimo. Ta količina nove, pročišćene vode je proporcionalna površini SLOBODNOG I NEZAGAĐENOG zemljišta koje je rezervisano kao filter nečistoća, tj kao vodoizvorište.

Vodoizvorište dakle nije samo zemljište neposredno oko bunara, nego sva ona okolna nepokrivena površina zemlje kroz koju voda ponire sa površine, polako se cedi kroz njene slojeve i pri tome pročišćava, da bi na kraju zastala na nekom vodonepropusnom sloju, tu akumulirala u podzemno jezero, i tako dospela u taj reni bunar. Zbog toga bunar ne mora da bude baš na svakom mestu gde voda ponire u zemlju. Dovoljno je da bude bilo gde iznad podzemnog rezervoara vode gde se ta prođena voda najzad zaustavlja i akumulira. To znači da bunari ne moraju da budu baš na ostrvu, bilo tom uzvodnom naspram Batajnice, bilo na Ratnom ostrvu. Dakle, Ratno ostrvo i to ostrvo pored Batajnice bi i tada bili vodoizvorište, čak i ako tamo ne bi bilo bunara, prosto zato što tamo voda ponire u zemlju i čisti se. Međutim to znači da onda oba ostrva moraju ostati u prirodnom stanju, nebetonirana, neizgrađena i nezagađena. Tako da nema nikakve protivrečnosti u onome što sam pisao. Na tom velikom ostrvu naspram Batajnice bunari se ne bi gradili na njemu, nego na obali, na višem terenu iza kopnenog nasipa, a ne na samom plavnom ostrvu. Isto kao i kod Ratnog ostrva.

Na kraju moram da dodam i da je to uzvodno ostrvo mnogo puta veće od Ratnog Ostrva (kao dobar deo Novog Beograda) i zato manje ekološki osetljivo od njega, pa bih ako baš moram (da izbegnemo luku) pre prihvatio bunare na tom ostrvu nego na Ratnom ostrvu. Iako je naravno najbolje da oni uopšte nisu NIGDE u inundacionom (plavnom) pojasu obe reke, dakle samo da budu na nasipu i dalje od njega, a NE na bilo kom plavnom i niskom rečnom ostrvu.

 

[Плусквамперфекат]

Zuma » Sun Jan 10, 2021 10:24 pm[/url]":3p9sg30o]
Vodoizvorište dakle nije samo zemljište neposredno oko bunara, nego sva ona okolna nepokrivena površina zemlje kroz koju voda ponire sa površine, polako se cedi kroz njene slojeve i pri tome pročišćava, da bi na kraju zastala na nekom vodonepropusnom sloju, tu akumulirala u podzemno jezero, i tako dospela u taj reni bunar. Zbog toga bunar ne mora da bude baš na svakom mestu gde voda ponire u zemlju. Dovoljno je da bude bilo gde iznad podzemnog rezervoara vode gde se ta prođena voda najzad zaustavlja i akumulira. To znači da bunari ne moraju da budu baš na ostrvu, bilo tom uzvodnom naspram Batajnice, bilo na Ratnom ostrvu. Dakle, Ratno ostrvo i to ostrvo pored Batajnice bi i tada bili vodoizvorište, čak i ako tamo ne bi bilo bunara, prosto zato što tamo voda ponire u zemlju i čisti se. Međutim to znači da onda oba ostrva moraju ostati u prirodnom stanju, nebetonirana, neizgrađena i nezagađena. Tako da nema nikakve protivrečnosti u onome što sam pisao. Na tom velikom ostrvu naspram Batajnice bunari se ne bi gradili na njemu, nego na obali, na višem terenu iza kopnenog nasipa, a ne na samom plavnom ostrvu. Isto kao i kod Ratnog ostrva.

Па ја не знам како си то замислио. Имаш острво са свих страна окружено Дунавом, кроз њега се филтрира вода а ти је вадиш где? На обалама банатског Београда?

Је л видиш проблем? Колико онда везе има та бунарска вода са острвом? На то острво не падне кише за 10 година колико протече Дунавом за дан. Тако да се та издан у делу где би поставио бунаре скоро уопште не натапа водом са острва филтрираном кроз зеленило, него пре свега из Дунава.

 

[Zuma]

Ima veze zato što se podzemna voda nagomilava u sloju zemljišta iznad prvog vodonepropusnog, recimo gline, praveći neku vrstu podzemnog jezera. Pošto ne može više da ide na dole, onda se pomera u stranu. Zbog toga može da se crpi i na nekom daljem mestu. Uostalom pogledaj gde je velika većina reni bunara u Savskom priobalju. Nisu u samoj reci, ispod nasipa u plavnom delu obale, gde ima najviše vode, nego iznad nasipa, na višem nivou. A to što u reci ima daleko više vode nego što padne kiše, ne znači i da reka u istoj toliko većoj meri doprinosi podzemnim vodama. Zemljište je gusti filter koji dopušta samo određenu brzinu migracije mikroskopskih kapljica vode kroz pore zemljišta pa često nije ni bitno da li je iznad čitava reka ili neka veća bara. Voda ne može da se kroz zemlju kreće baš puno brže ako iznad ima više vode. Tako da je nekada važnije imati veću površinu zemljišta koje upija kišnicu (ili podzemne tokove i izvore), nego čitavu reku sa malom površinom dna ili nepovoljnim sastavom zemljišta na dnu reke. Naprimer u Savskom amfiteatru izgleda da se čitave podzemne reke sa okolnog prostora ulivaju u Savu, a ne obrnuto. Zato im je onomad potonula obala, pa su posle morali da potroše čitavo bogatsvo na šipove duž svakog dela obale koji su posle toga radili. Inače bi podzemne vode opet odnele kej. Tako da voda teče ispod zemlje bez problema, pa bunari i ne moraju biti na nezgodnim i ekološki osetljivim mestima.

 

[Плусквамперфекат]

Па то је вероватно проблем, што ти замишљаш да вода понире као у крашком пределу у некакво подземно језеро па је ти вадиш са друге стране брда. Боље да замислиш џиновски сунђер, у нивоу реке, где је хоризонтално кретање јако споро, јер не постоје силе које пропагирају такво кретање. А поготово не да вода са острва некако оде испод засићеног слоја па избије на другој страни реке.

 

[Аполон]

Овде ће, чини ми се, пре нићи неки Београд на оствру него споменик жртвама..

 

[MC_]

Sve je to samo spin. Zar mislite da ce ce grad zaista da investira u izvorista vode.
Ima da kupujete flasiranu vodu, za skupe pare.

 

[boca-ica]

Flasiranom vodom ne moze da se pere ulica, auto ,ves, ruke....
nije sve u flasiranoj vodi nema grada ako nema vode ...
Spin ili ne , bitno je da su gradske vlasti shvatile da i u Dunavu ima vode

 

[solecar]

Pa kad hoće da grade na savskim vodoizvorištima, normalno da će da se sete Dunava, zarad mira u gradu.

 

[vucko]

Već se ljudi organizuju da protestuju pored pipanja Velikog ratnog ostrva. Eto im Makiš pa neka tamo vade vodu.

 

[Zuma]

Плусквамперфекат » 11 Jan 2021 11:42 am[/url]":3du603eh]Па то је вероватно проблем, што ти замишљаш да вода понире као у крашком пределу у некакво подземно језеро па је ти вадиш са друге стране брда. Боље да замислиш џиновски сунђер, у нивоу реке, где је хоризонтално кретање јако споро, јер не постоје силе које пропагирају такво кретање. А поготово не да вода са острва некако оде испод засићеног слоја па избије на другој страни реке.

Naravno da podzemni vodonosni slojevi liče na sunđer i da je horizontalno kretanje sporo, ali postoji, to je ključno. Inače bunari velikih kapaciteta ne bi mogli ni postojati. Ubrzo bi iscrpili svu vodu u zemljištu neposredno oko sebe, pa bi praktično presušili. A u stvarnosti decenijama daju desetine a neki i više od sto litara vode u sekundi. Ta voda se kreće i horizontalno, "u stranu", a ne samo vertikalno kao što ti izgleda zamišljaš (pošto je reka bočno od njih a ne samo iznad drenova). U bogatim vodonosnim slojevima zemljišta, sitne pore između čestica su dovoljno velike da omoguće kretanje vode bez prevelikog otpora pa se čitav sloj ponaša kao povezana posuda. Dovoljno je postojanje razlike u hidrostatičkom pritisku, recimo zbog bunara, pa će voda da teče i horizontalno ka njemu. Polako doduše, ali sasvim dovoljno brzo ako su drenovi dovoljno dugački pa je sakupljaju sa velike površine.

Zatim je bitno imati na umu i efekat zamuljavanja rečnog dna. Pošto je mulj nerastvoriv u vodi i veoma sitan, vremenom njegovo taloženje čini da opada porozost zemljišta na dnu i bočnim stranama reke, pa prihranjivanje podzemnih "rezervoara vode" vremenom opada. Iako je reka i dalje glavni snabdevač vode, njen uticaj je bitno manji nego što to može na prvi pogled izgledati, pa isto toliku važnost ima i proceđivanje atmosferske vode kroz nezagađeno zemljište izvan rečnog korita velike reke. Što znači da i ono mora biti dovoljne površine i nezagađeno. Naprimer, u slučaju Makiša, citiram

"Na područje Makiša slivaju se vode sa brdovitog terena u zaleđu čija je površina oko 46 km2. Ovaj padinski sliv je izdeljen na više podslivova, od kojih su najznačajniji Železnička reka, zatim Repiški i Žarkovački potok. ... Nivoi podzemnih voda na području Makiša se formiraju pod uticajem rečnog toka Save, rada Ranney bunara, padavina i doticaja iz zaleđa. Pri tome se doticaj iz zone Save u potpunosti eliminiše radom Ranney bunara."

Dakle Makiš je VEĆ odavno bio ugrožen izgradnjom, jer njegove podzemne vode dolaze upravo sa kopnene strane koje se ubrzano izgrađuje i pokriva betonom i asvaltom, dok se bunari na obali napajaju i iz reke i iz doticaja iz zaleđa. Zbog toga su ovi novi planovi dalje gradnje na Makišu opasni.

Tvrdnju da su podzemne akomulacije vode međusobno povezane i da se mogu eksploatisati i malo dalje od izvora (ako je zemljište u oblasti gde voda ponire nezagađeno i slobodno) dokazuje i poznati podatak da izgradnja novog Reni bunara sa jedne strane Save automatski smanjuje izdašnost već postojećih bunara i na suprotnoj obali reke. To znači da novi bunar krade podzemnu vodu bunarima na drugoj obali reke. A po tebi to ne bi smelio da se dešava ako se napajaju samo iz reke, koja je IZMEĐU njih, sa ogromnim protokom u odnosu na količine koje crpi jedan bunar. Pa bi trebalo da reka snabdeva vodom bunare na dve suprotne obale nezavisno. Tj da jedan ne utiče na drugi. Ali NIJE tako. Što znači da oba bunara crpe vodu iz POVEZANIH podzemnih slojeva gde se ona akomulira, što se tek polako obnavlja delom iz reke a delom proceđivanjem površinskih voda, kiše, izvora i potoka nezavisih od glavne reke.

Ukratko, voda suprotno onome što ti misliš teče i ispod reke, pa ne mora da crpi baš na ostrvima u reci, a obnavlja se ne samo iz reke, nego i iz drugih delova čitave teritorije vodoizvorišta, koje međutim zbog toga mora biti nezagađeno i velike površine.

Tako i kad je u pitanju veliko ostrvo naspram Batajnice, bunari ne moraju da budu baš na njemu, ali nigde nisam rekao da moraju da budu daleko. Moguće je smestiti veoma veliki broj blizu ostrva, duž oboda nasipa i izvan plavne zone. Tako da nema potrebe uništavati Ratno ostrvo zato što hoće da unište i vodozvorište u Makišu i ranije predviđeno Dunavsko vodoizvorište preko puta Zemuna i Batajnice.

Par slika sa osnovom šemom kruženja vode.

 

[Плусквамперфекат]

Zuma » Tue Jan 12, 2021 4:45 am[/url]":xpj0htyx]
Naravno da podzemni vodonosni slojevi liče na sunđer i da je horizontalno kretanje sporo, ali postoji, to je ključno...

Провео си превише времена доказујући без потребе да је издан спојена, то нико није ни спорио.
Ја сам тврдио да у дунавском рељефу уместо слика планина треба имати слику издани као сендвича песка и шљунка натопљених водом, првенствено водом реке.

То сам поменуо у контексту твог инсистирања да, у тој географској ситуацији, зелена површина острва доноси неко екстра побољшање квалитета воде, у односу на саму филтрацију реке кроз корито и обале, и то када је између острва и бунара - река.
(У овој анализи нигде нисмо ни помињали воду филтрирану кроз зелени слој на самој обали тако да поређење са залеђем Макиша није адекватно)

Било како било, даља расправа у вези токова воде неће нам донети ништа корисно, јер сам ја пошао од премисе да се, уместо Великог ратног острва, залажеш за бунаре на Бељарици или негде преко пута Ратног острва... За локацију коју помињеш једино нам остаје дискусија на некој другој теми, јер пати од много тежих проблема него перфектан квалитет воде

 

[MC_]

Zuma » Ned Jan 10, 2021 5:02 pm[/url]":40lphvrx]Tačno ono čega sam se plašio. Zbogom netaknutom rezervatu prirode, kakav na ovakvoj poziciji nema niko u svetu. Samo zato što hoće da grade na Makišu? Pošto su prethodno ukinuli i Dunavsko vodizvorište na levoj obali Dunava gde pripremaju teretnu luku, industrijsku zonu i čitav obalski grad? A tobože gradnja u Makišu nije bila problem, isto kao ni sužavanje zone vodoizvoršta na obe reke? A sad odjednom čitamo o smanjenju izdašnosti postojećih vodoizvorišta? To kao nisu znali ranije? Pa zato sada treba uništiti Ratno Ostrvo kao rezervat prirode, čemu tek treba da sledi i drugo ogromno ostrvo uz Dunav, do sada neizgrađena priobalja obe reke, itd, itd? Ovo je zločin.

Da, to je zlocin, ali zrtve uglavnom nisu toga svesne.