Odlomak teksta arhitekte Bojana Kovačevića, objavljeno na sajtu AAS.
RATNO OSTRVO
Da li Beograđani znaju da se razmatra gradnja na Velikom ratnom ostrvu? Niko to još ne sme da obelodani jer je jasno kuda bi vodila reakcija javnosti. I gle čuda – aktuelnom gradonačelniku palo je na um da Stari savski most, onaj što ga je Učitelj spasao a sad će ga respasiti Mali Siniša, translira, da bi učinio gradjanima, da na rukavcu Dunava spoji obalu sa Velikim ratnim ostrvom. Ganutljivo, plemenito. Bilo bi da se ipak ne zna da je neko zainteresovan za gradnju na tom istom ostrvu, i to namena od lažnog interesa za sve Beograđane, kao što su hotel, golf tereni i privatne vile. Naravno sve u potaji, jer je jasno da em nema tzv. planskog osnova em niko normalan ne bi posezao za tim prostorom kodiranim endemskim vrstama ptica, tonjenjem i izranjanjima iz Dunava kroz mene vodostaja, neophodnošću obaloutvrde, itd. Još naravnije, kada nam je jednom prošla prevara zvana PPPPN, odnosno Prostorni plan područja posebne namene, ne treba se čuditi ako bi se opet poseglo za istim mehanizmom kojim država vara samu sebe. Slučajno ili ne, u dnu Savskog amfiteatra potamanjene su neke životinjice kao argument “čišćenja” a na Ostrvu su zaštićene zakonom. Ali bi trebalo da se isele, šta čekaju. Uostalom, orao iz Eagle Hills preduzeća jača je ptica od tamo nekih manjih koje nigde drugde u Evropi ni ne postoje.