Veliko ratno ostrvo ideja
- Začetnik teme miki00
- Datum pokretanja
Ambassador
Advanced
Plan Miloša Somborskog iz 50ih je predviđao upravo to:
Meni je lepše ovako kako je sada,i da je Ada ovakva kakva je.
Meni je lepše ovako kako je sada,i da je Ada ovakva kakva je.
dragan
Professional
miki00":39xhnswk je napisao(la):<< Sta mislite? .... kao na adi?! .... zasto da ne..
O tome sam ovde detaljno pisao još pre 10 mes. na temi o VRO i postavio ovu skicu.dragan @ VRO":39xhnswk je napisao(la):
Urbanizacija dela VRO jedino može da se u potpunosti ostvari izgradnjom jezera i
zaštitnog nasipa na VRO u određenom pojasu oko jezera, nap. 100-200met.
Ne bi to ličilo baš na adu Ciganliju, jer bi se ( će se) graditi za prodaju lokacija !
Otprilike ovako : žutim su označene dve pregrade sa ustavama/vratima za kanale
koji će služiti za izmenu vode u jezeru i propuštanja manjih plovila, kao i za
sprečavanje poplava u delu jezera.
Između njih po ostrvu ide nasip udaljen 100-200met. od jezera.
Na tom delu mogu da se prodaju placevi za elitnu gradnju,hotela,vila,..itd.
Time bi se delom pokrili troškovi izgradnje, a drugim delom može da se
osmisli davanja u zakup plaže na zemunskoj strani ...itd. ima dosta varijanti.
I tu može da se proda deo lokacija, a sada od Zemuna do ušća svaki splav
bezpravno gradi na zauzetom zemljištu paspram svog splava.
Sve to oko jezera, jednog dana može da bude skupo zemljište za elitnu gradnju.
Da li si ti nacrtao 'tvoju' ili si skinuo sa neta? .. potpuno je ista sa mojom osim kanala.
Inače, jezero kao kod Ade će biti sigurno izgrađeno ( ma šta ovde mislili), jer je to jedino logično.
Nisam video tu temu o velikom ratnom ostrvu. Da sam video tamo bih se nadovezao.
Meni je ovo palo na pamet poodavno lepa mi je ideja da Beograd ima 2 jezera. Naravno nisam skidao sliku sa neta. Sam sam obradio u photoshopu u Subotu.
Interesantno je da imamo slicno razmisljanje. Ne bih rekao isto. Mislimo da ce jednog dana tu biti lepo jezero.
Ranije sam mislio da postavim takvu sliku.
----------------------------------------------
Umesto ustava bolja mi je ideja sa zemljanim nasipom. Prosto zbog jednostavnijeg postavljanja asfaltnog puta koji bi digao cenu zemljista na samom ostrvu. A mozda nije losa ideja sa izgradnjom mosta dalje prema Borci i spajanje te obale sa ostrvom i posle dalje sa Zemunom i novim Beogradom. Pitanje je koliki most moze da se napravi i kakvo je zemljiste. Ali mozda nije losa ideja. Takodje most koji bi se pruzio preko Save do Nebojsine kule..ili tu negde.
Uvek sam zamisljao to ostrvo kao centar Beograda. Neki soliteri na ostrvu koji su okruzeni sa sve 4 strane vodom. Verovatno bi kvadrat u tom soliteru jako brzo bio proglasen najskupljom nekretninom u evropi. Nesto poput onog jedra u Dubaiu.
Verovatno bi prekukali zastitnici zivotinja. Kako divljih tako i splavarskih.
Meni je ovo palo na pamet poodavno lepa mi je ideja da Beograd ima 2 jezera. Naravno nisam skidao sliku sa neta. Sam sam obradio u photoshopu u Subotu.
Interesantno je da imamo slicno razmisljanje. Ne bih rekao isto. Mislimo da ce jednog dana tu biti lepo jezero.
Ranije sam mislio da postavim takvu sliku.
----------------------------------------------
Umesto ustava bolja mi je ideja sa zemljanim nasipom. Prosto zbog jednostavnijeg postavljanja asfaltnog puta koji bi digao cenu zemljista na samom ostrvu. A mozda nije losa ideja sa izgradnjom mosta dalje prema Borci i spajanje te obale sa ostrvom i posle dalje sa Zemunom i novim Beogradom. Pitanje je koliki most moze da se napravi i kakvo je zemljiste. Ali mozda nije losa ideja. Takodje most koji bi se pruzio preko Save do Nebojsine kule..ili tu negde.
Uvek sam zamisljao to ostrvo kao centar Beograda. Neki soliteri na ostrvu koji su okruzeni sa sve 4 strane vodom. Verovatno bi kvadrat u tom soliteru jako brzo bio proglasen najskupljom nekretninom u evropi. Nesto poput onog jedra u Dubaiu.
Verovatno bi prekukali zastitnici zivotinja. Kako divljih tako i splavarskih.
I šta kazeš, soliteri na ostrvu. Svaka čast ideji. Ali, još bolja je ona Vuka Bojovića koji je predlagao da se na ostrvu izgradi kopija Tadz Mahala. Hvala bogu u pametnim idejama nikad nismo bili prikraćeni. Srećom (a na vašu zalost) postoji zakon koji brani i štiti VRO od ovakvih genija. Po tom zakonu, kao jednistvena prirodna i ambijetalna celina ostrvo ostaje ovakvo kakvo je sada.
Još jedno jezero treba napraviti na Adi Huji
Još jedno jezero treba napraviti na Adi Huji
NIKAKO!!! Napravis 8 mostova, 34 solitera, prikacis jezero za grad, i koji djavo onda dobijes? Kakav bi to bio pogled sa Kalemegdana?!?! Bas vala sreca sto je ostrvo zasticeno takvo kakvo je. Mogu samo da se dodaju drveni mostici (putici), oko metar iznad zemlje, i da prolaze kroz celo ostrvo ( kao npr. Plitvicka jezera sto imaju. Ne znam drugi primer), ako se zeli napraviti turisticka atrakcija od toga. Turisti ne dolaze da gledaju nebodere i vestacka jezera!
To ostrvo je nesto JEDINSTVENO sto Beograd ima!!!!
To ostrvo je nesto JEDINSTVENO sto Beograd ima!!!!
Razlika je veoma velika. Centralni park je ogroman, urbanozovan gradski park. VRO je ostrvo, oaza sačuvane prirode bez asfalta, automobila i betona. Sa svim svojim kvalitetima nalazi se u neposrednom centru velikog grada. Taj njegov centralni polozaj još više će doći do izrazaja izgradnjom Dunavgrada (Beograd III ili Novi Novi Beograd). Mogao bi se raspisati konkurs za ime tog budućeg Beograda na levoj obali Dunava.
jovanovm
Advanced
Centralni park je genijalna tvorevina, i oaza prirode i uzivanja u samom centru jedne takve urbane sredine. Iskreno, mislim da za VRO nema nijedne druge bolje opcije. E sad, s obzirom da je Olmsted je CP dizajnirao u skladu sa onim sto je bilo moderno u 1860--tim... to ne znaci da bi mi trebalo da koncipiramo VRO utom fazonu - CP je po meni previse vestacka tvorevina. Mislim da bi bilo mnogo interesantnije pristupiti postepenom i limitiranom ljudskom prisustvu na ostrvu - staze za setanje, klupe, piknik stolovi uz obalu, regulacija plaze.. uz ostavljanje delica prirodne konzervirane biosfere... Uz urbanizaciju Treceg Beograda, VRO kao prirodna oaza jednostavno nema buducnost jer covek svojim prisustvom oko samog ostrva vec duboko utice njega.
Da li neko ima neku detaljniju mapa ostrva?
Da li neko ima neku detaljniju mapa ostrva?
Otkud ti ideja da VRO nema budućnost!? Ono ima budućnost kao što je imaju vredna umetnička dela po muzejima. Čovek moze da ih gleda ali ne sme da ih dira ili, još gore, doteruje i prepravlja. Jednostavno, ona imaju najveću vrednost ovakva kakva su. VRO je umetničko delo prirode pre svega po svojo lokaciji, flori i fauni. Valjda već po stoti put pišem - jedinstveno je po tome što je tako očuvano a u blizini velikog grada. Ima stotine takvih ostrva širom sveta ali sva ona koja su u blizini većih naselja su urbanizovana, izgrađena, veštački pošumljena, jednom reči čovek se široko umešao i, najčešće, pokvario prirodni ambijent. Nekad treba i to uraditi, ostrvo treba "privesti nekoj nameni" i to je na pr. dobro urađeno kad je u pitanju ada ciganlija. Biće urađeno i sa ada hujom. Ali, VRO je nešto drugo, njega treba sačuvati. Sva intervencija čoveka treba da se svede na čišćenje i eventualno staze za šetnju KOJE NEĆE BITI ASFALTIRANE. Problem sa kojim se godinama najčešće srećem u vezi ove teme je što ljudi neće da shvate da VRO nije kao ostala ostrva. Ono je nešto posebno. Tako je i, na pr. sa rekama. Srbija i CG imaju mnogo lepih reka ali jedinstvena je Tara.
jovanovm
Advanced
Ideja mi dolazi od toga da covek svojim prisustvom oko ostrva vec duboko utice na i menja biosferu samog prostora, te da je ideja VRO kao umetnickog dela u muzeju samo iluzija, mit, samozavaravanje.
A staze ne smeju biti asfaltirane - zasto bi i bile? u parkovima ima mesta samo sljuncanoj stazi
Slazem se sa ocuvanjem VRO kao prostora u kome obitava priroda, koje ima mnogo lepsi geo. polozaj od recimo CP. Sa druge strane, to nije neki prastari zasticeni prostor kao Białowieża u Poljskoj, to je mesto na koje covek direktno utice i jos vise ce uticati (npr. izgradnjom 3. Beograda).... Zato umesto da vestacki pokusavamo da zaustavljamo prirodne tokove razvoja, treba da ih iskoristimo i kanalisemo. Vidi moje postove o tunelima za posetioce umesto mostica ili camaca, o ogradjivanju dela ostrva, o drvenim ili sljuncanim stazama, o posmatracnicama i piknik mestima. To ne moraju biti "civilizovana" mesta sa vodovodom i kanalizacijom itd itd, ali mogu biti uredjena, u tome je razlika - radio sam dobrovoljno sa velikim brojem konzervatora prirode u nacionalnim parkovima Nju Meksika, i mogu ti reci da je tako nesto vrlo moguce.
A staze ne smeju biti asfaltirane - zasto bi i bile? u parkovima ima mesta samo sljuncanoj stazi
Slazem se sa ocuvanjem VRO kao prostora u kome obitava priroda, koje ima mnogo lepsi geo. polozaj od recimo CP. Sa druge strane, to nije neki prastari zasticeni prostor kao Białowieża u Poljskoj, to je mesto na koje covek direktno utice i jos vise ce uticati (npr. izgradnjom 3. Beograda).... Zato umesto da vestacki pokusavamo da zaustavljamo prirodne tokove razvoja, treba da ih iskoristimo i kanalisemo. Vidi moje postove o tunelima za posetioce umesto mostica ili camaca, o ogradjivanju dela ostrva, o drvenim ili sljuncanim stazama, o posmatracnicama i piknik mestima. To ne moraju biti "civilizovana" mesta sa vodovodom i kanalizacijom itd itd, ali mogu biti uredjena, u tome je razlika - radio sam dobrovoljno sa velikim brojem konzervatora prirode u nacionalnim parkovima Nju Meksika, i mogu ti reci da je tako nesto vrlo moguce.
Izvini Jovane ali postove o tunelima ispod reka ne zelim da čitam. Kad je u pitanju ovaj grad i njegove vrednosti (kao VRO) suviše emotivno reagujem. Imam utisak da između mog i tvog stava po pitanju VRO nema tako velike razlike. U pitanju je nijansa čuvanja. Ja sam za apsolutno 100% čuvanje a ti si za neki manji procenat. Evo ti jedan interesantan primer. U Sarajevu se već dugo vremena čuva izuzetno vredna knjiga "Hagada". Ja o njoj ne znam ništa ali sam davno čuo da je jedinstvena u svetu, izuzetno stara i neprocvenjive vrednosti. E, sad dolazi poenta. Nju ljudi ne mogu da vide. Ona nije čak ni pod staklom već valjda u nekoj posebnoj kutiji ili u muzeju ili biblioteci. Na uvid mogu da je dobiju samo stručnjaci koji se bave tematikom te knjige (valjda nešto verski) i za pristup knjizi treba posebna dozvola. Ja tu knjigu nikad nisam video niti ću je videti ali drago mi je da tako nešto imamo MI sa prostora ex YU nezavisno od nacionalnosti. VRO stalno gledam sa Kalemegdana, nisam bio nikad na njemu ali drago mi je što Beograd tako nešto ima. Pariz ima ostrva na Seni, Budimpešta i Beč na Dunavu ali VRO zasluzuje zaštitu UNESCA.
bigvlada
Advanced
E pa tu je problem. Što tu Hagadu nisu digitalizovali, poput svitaka sa Mrtvog Mora ili Vojničevog manuskripta da svi mogu da ih vide? Na internetu se ti dokumenti mogu naći bez problema. Kakvu korist ljudi imaju od knjige u kutiji koju sme da vidi samo par odabranih?
Šta će mi VRO ovakav kakav je ako ne mogu da ga obiđem? Jovanovm je pisao o minimalnom uticaju koji se svodi na to da mi ne trebaju ribarske čizme i camel trophy oprema kada želim da se prošetam po ostrvu.
Šta će mi VRO ovakav kakav je ako ne mogu da ga obiđem? Jovanovm je pisao o minimalnom uticaju koji se svodi na to da mi ne trebaju ribarske čizme i camel trophy oprema kada želim da se prošetam po ostrvu.
jovanovm
Advanced
Samo molim vas procitajte ponovo moj post, znaci VRO SADA nije neka oaza primordijalne prirode, vec i TRENUTNO na njega utice covek u znatnoj meri, (ako vam to nije jasno zasto i kako, procitajte koju knjigu iz nauke o covekovoj okolini). Taj ce se uticaj samo povecavati. Mi KORISTIMO prirodi tako sto cemo regulisati covekovo mesanje u taj prostor i pribliziti njegovo prirodno bogatstvo obicnom coveku koji ce onda moci da razume ZASTO i treba da se cuva takav prostor. Ovde ne govorimo o izgradnji na VRO vec preuredjenju i regulisanju covekovog prisustva na njemu sto je vec druga prica.
A inace, Hagadu smo imali i u Beogradu, stajala je isto tako u podrumu Narodne biblioteke zajedno sa stotinama drugih spisa iz 15, 16 veka koji su svi tako lepo izgoreli, a niko nije stigao da ih vidi Nemojmo da se isto desi i sa VRO.
I izvinite sto koristim Caps Lock, obicno mrzim to da radim, ali mi se cini da me ljudi ne razumeju kad stalozeno pisem/govorim.
A inace, Hagadu smo imali i u Beogradu, stajala je isto tako u podrumu Narodne biblioteke zajedno sa stotinama drugih spisa iz 15, 16 veka koji su svi tako lepo izgoreli, a niko nije stigao da ih vidi
Nemojmo da se isto desi i sa VRO.I izvinite sto koristim Caps Lock, obicno mrzim to da radim, ali mi se cini da me ljudi ne razumeju kad stalozeno pisem/govorim.
Bigvlada, kakvu KORIST ti očekuješ od Hagade? Mozda da je prodamo Kuvajtu pošto je to islamska knjiga i za te pare podignemo dečiju bolnicu. Šta je vaznije - stara knjiga ili zdravlje dece? Ovo je samo primer kako se sve moze vulgarizovati. Da li misliš da Miroslavljevo jevanđelje mozeš da uzmeš u ruke i listaš, eventualno čitaš? Zašto su svi bili srećni kad je ustanovljeno da ta knjiga nije izgorela 1941 u Narodnoj biblioteci pošto se slučajno i srećom tada nalazila u Narodnom muzeju? Meni je dovoljan pogled na VRO sa Kalemegdana, ne moram po njemu da šetam. Ako neko baš hoće da šeta po ostrvu to mu treba omogućiti, bitno je sprečiti svaku gradnju. Jovanov post malo je konfuzan. On naglašava kako ljudi već sad utiču na VRO. Naravno, to je tačno i neizbezno. Ali bitno je da taj uticaj bude što manji, da se po svaku cenu izbegne bilo kakvo oštećenje prirodnog ambijenta. Uticaj čoveka na VRO treba svesti samo na povremena čišćenja. Staze za šetnju na VRO je skoro nemoguće napraviti pošto je ono nekad potpuno a nekad delimično plavljeno. Pa kome je do šetnje ima Kalemegdan, kejove, ušće i sl. VRO je kao Sikstinska kapela - samo za gledanje a ne i za diranje.
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.418
- Pohvaljen
- 8.201
Mislim da si pogrešno razumeo vladu, isti ti eksperti koji smeju da pročitaju tu knjigu bi obavili i digtalizaciju iste. Štete ne bi bile pošto knjiga i skener ne bi dolazili u fizički kontakt, ali dobrobit bi bila ogromna, populacija koja nema pristup knjizi bi imala šancu da je prouči, zamisli koja bi to dobit bila npr. recimo za fakultete? Ovako dobijamo pobedničko-pobedničku situaciju, gde svi mogu da "vide" sadržaj knjige bez uopšte da dolaze u fizički kontakt sa njom a knjiga može da ostane dobro čuvana. Bigvlada nije pomenuo da treba prodati tu knjigu.dedinje":rxh49ha3 je napisao(la):
Sorry na offtopicu.
jovanovm
Advanced
dedinje, molim vas bez uvrede, ali vidim da se slabo razumete u materiju o kojoj pisete...zasto? pa spominjete konzervaciju i izjednacavate dinamicne sisteme (prirod/biosferu) sa zatvorenim (ljudsko nasledje), bez osnovnog razumevanja da su to potpuno razlicite stvari.
vama je dovoljan pogled, mozda, ali kada ste bili na VRO? kada je vecina ljudi bila na njemu? molim vas, vi se zalazete za potpunu konzervaciju - ja vam pricam da je to cista iluzija, da je tako nesto nemoguce ... onda vi se zalazete za maksimalnu mogucu - ne shvatajuci da sam polozaj ostrva u centru velike urbane sredine cini takav pristup nemogucim. VRO se NE MOZE tretirati kao nacionalni park jer je suvise malo i suvise blizu Beograda - tj. moze, ali nepravilno, rogobatno, POLOVICNO. Molim vas, poslusajte nase argumente i dajte neke vase... i pokusajte da ih razumete kako smo mi namerili da ih kazemo, a ne kako vama odgovara.
U Sikstinsku kapelu ljudi bar mogu da udju I, Hagada ima veze sa islamom otprilike koliko i patrijarh srpski gosp. Pavle, posto je to jedna od najsvetijih jevrejskih knjiga
E sad, da se vratimo na neke malo logisticke stvari - tu definitno postoji problem plavljenja... sta mislite da bi moglo da se uradi sa tim? kako sto manje uticati na biosferu, a opet pomoci sa razvojem ostrva? Razumem da resenje ovog problema je bilo na umu Somborskom kada je razvio plan...
vama je dovoljan pogled, mozda, ali kada ste bili na VRO? kada je vecina ljudi bila na njemu? molim vas, vi se zalazete za potpunu konzervaciju - ja vam pricam da je to cista iluzija, da je tako nesto nemoguce ... onda vi se zalazete za maksimalnu mogucu - ne shvatajuci da sam polozaj ostrva u centru velike urbane sredine cini takav pristup nemogucim. VRO se NE MOZE tretirati kao nacionalni park jer je suvise malo i suvise blizu Beograda - tj. moze, ali nepravilno, rogobatno, POLOVICNO. Molim vas, poslusajte nase argumente i dajte neke vase... i pokusajte da ih razumete kako smo mi namerili da ih kazemo, a ne kako vama odgovara.
U Sikstinsku kapelu ljudi bar mogu da udju
I, Hagada ima veze sa islamom otprilike koliko i patrijarh srpski gosp. Pavle, posto je to jedna od najsvetijih jevrejskih knjiga E sad, da se vratimo na neke malo logisticke stvari - tu definitno postoji problem plavljenja... sta mislite da bi moglo da se uradi sa tim? kako sto manje uticati na biosferu, a opet pomoci sa razvojem ostrva? Razumem da resenje ovog problema je bilo na umu Somborskom kada je razvio plan...
Zaista ne mogu da razumem g. Jovana. On kaze da se VRO ne moze tretirati kao nacionalni park jer je suviše blizu grada !? Pa to što je tako blizu to mu je samo prednost a nikako mana. Da je ono negde na Dunavu 100 km daleko od najblizeg grada ono ne bi imalo nikakvu posebnu vrednost. Biosfera (priroda) i ljudsko nasleđe su potpuno različite stvari? Zavisi od ugla posmatranja. Mislim da na svetu postoje izuzetno vredne "stvari" koje treba po svaku cenu čuvati. To mogu biti tvorevine prirode(ako se drzimo ex.Yu: kanjon Tare, Boka Kotorska, Ohridsko jezero, Plitvička jezera, Durmitor) ili remek dela koja je stvorio čovek (Tadz mahal, grad Firenca, katedrale u Kelnu i Milanu, Versaj, St. Peterburg, grad Prag , piramide u Egiptu i sl.) Šta je zajedničko Plitvičkim jezerima i gradu Firenci? Pa jednostavno - i jedno i drugo ima ogromnu neprocenjivu vrednost i duznost sadašnjih generacija je da takve stvari (bez obzira dali su dela prirode ili čoveka) čuvaju po svaku cenu i ostave budućim generacijama. E pa, šire gledano, u takve vrednosti spada i VRO. Naravno, ovo treba shvatiti donekle relativno ali VRO znači Beogradu koliko i grad St. Peterburg (bivši Lenjingrad) znači Rusiji. Da li će sada g. Jovan razumeti šta hoću da kazem kada poredim VRO i hagadu zaista ne znam. Sliku korica hagade sam davno video u novinama i tada mi se učinilo da je natpis na arapskom pa sam, pogrešno, pomislio da je to islamska verska knjiga.
jovanovm
Advanced
dedinje, imam osecaj kao da ne citate moje postove, vec pretpostavite da ste razumeli moj ton i samo odgovarate... molim vas, ja sam veoma ozbiljan na ovom forumu, cenio bih ako biste me tako i shvatali...
i, jos jednom - ne zovem se Jovan
E sad da poslednji put objasnim moju poentu:
Sam koncept nacionalnog parka prejudicira relativnu izoliranost biosfere i ekosistema od coveka. Sta to znaci? Znaci da npr. Richmond Park u Londonu koji ima endemsku vrstu jelena ne moze biti nacionalni park, vec urbani park.. svrha tih stvari je razlicita. VRO je odredjeni relativno zatvoreniji ekosistem na koji je covek vec uticao (posebno npr. u 17. veku) i na koji covek i danas utice na veliki nacin... Za razliku od covekovih dela koja su relativno nepromenjiva u svom postojanju kroz vreme (uz casne izuzetke), priroda sama po sebi nema "dela".. to su sistemi koji se konstantno menjaju. Ti sistemi mogu biti stvoreni covekovim delovanjem ili prirodnim procesima, ali su inherentno razliciti od kulturnog nasledja. To ne znaci da ih ne treba ocuvati, ali smatram da je licemerno da sistem koji je inzenjerisan i kontrolisan od strane ljudskog faktora vec duze vreme, koji se nalazi u centru gradskog jezgra i stoga je primer prirode u kojoj veci udeo ima covek (koji sam po sebi je prirodan kao i sve ostalo), bude ogranicen od ljudi. Mislim da kad vec uticemo na ekosistem koji postoji na ostrvu, da to trebamo uciniti planski, organizovano, i ostrvo privesti nameni - tako mu i dajemo vecu vrednost od onoga sto ima.
E sad, vasa teza da VRO znaci Beogradu kao ljudsko nasledje je jasna, ali zelim da mi kazete sta je to (osim same lokacije) sto cini ostrvo posebnim? Neke posebne vrste, posebni slucajevi, primeri? Molim vas, iskreno me zanima.
A Sarajevska hagada je jedna od najstarijih jevrejskih verskih knjiga u postojanju, i jedina cela ocuvana hagada Procenjena je na 700 miliona EUR, tj. Naftna Industrija Srbije plus kusur
i, jos jednom - ne zovem se Jovan
E sad da poslednji put objasnim moju poentu:
Sam koncept nacionalnog parka prejudicira relativnu izoliranost biosfere i ekosistema od coveka. Sta to znaci? Znaci da npr. Richmond Park u Londonu koji ima endemsku vrstu jelena ne moze biti nacionalni park, vec urbani park.. svrha tih stvari je razlicita. VRO je odredjeni relativno zatvoreniji ekosistem na koji je covek vec uticao (posebno npr. u 17. veku) i na koji covek i danas utice na veliki nacin... Za razliku od covekovih dela koja su relativno nepromenjiva u svom postojanju kroz vreme (uz casne izuzetke), priroda sama po sebi nema "dela".. to su sistemi koji se konstantno menjaju. Ti sistemi mogu biti stvoreni covekovim delovanjem ili prirodnim procesima, ali su inherentno razliciti od kulturnog nasledja. To ne znaci da ih ne treba ocuvati, ali smatram da je licemerno da sistem koji je inzenjerisan i kontrolisan od strane ljudskog faktora vec duze vreme, koji se nalazi u centru gradskog jezgra i stoga je primer prirode u kojoj veci udeo ima covek (koji sam po sebi je prirodan kao i sve ostalo), bude ogranicen od ljudi. Mislim da kad vec uticemo na ekosistem koji postoji na ostrvu, da to trebamo uciniti planski, organizovano, i ostrvo privesti nameni - tako mu i dajemo vecu vrednost od onoga sto ima.
E sad, vasa teza da VRO znaci Beogradu kao ljudsko nasledje je jasna, ali zelim da mi kazete sta je to (osim same lokacije) sto cini ostrvo posebnim? Neke posebne vrste, posebni slucajevi, primeri? Molim vas, iskreno me zanima.
A Sarajevska hagada je jedna od najstarijih jevrejskih verskih knjiga u postojanju, i jedina cela ocuvana hagada
Procenjena je na 700 miliona EUR, tj. Naftna Industrija Srbije plus kusur Pa gospodine Jovanovm ja vas itekako shvatam ozbiljno inače se ne bih upuštao sa vama u ovakvu diskusiju. Na moju jednostavnu tezu o "stvarima" koje postoje širom sveta ( bez obzira da li su prirodna ili ljudska tvorevina) i koje treba po svaku cenu čuvati i ostaviti budućim generacijama nekako niste konkretno odgovorili. Naravno, ovo je tema koja zahteva dosta prostora i vremena ali ja sam, kao učesnik ovog foruma, protiv suviše dugih ili suviše kratkih postova. Vaš stav mi nije potpuno jasan. Da li ste vi za strogo čuvanje VRO ili niste? Ponavljate reči koje sam mnogo puta čuo i koje su za mene stravične ( da i ja malo koristim "zestoke" reči) - "ostrvo treba privesti nameni!? Pa kakvoj nameni pobogu? Da li hagadu treba privesti nameni? Za njenu vrednost (mislim da ste malo preterali sa 700 miliona evra) moze se izgraditi metro u Beogradu i to ne laki nego teški. Neshvatljivo mi je vaše pitanje - šta čini VRO posebnim? Koliko puta je odgovor na to pitanje dat i koliko je taj odgovor jednostavan. Ostrvo čini posebnim izvanredno bogata flora i fauna, nedirnuta priroda i ono što vi stavljate u zagradu - lokacija tj. njegov polozaj u neposrednoj blizini (takoreći u geografskom centru ) velikog grada. Beograd nije svetska metropola ali je dobro poznat u svetu. U Beograd već godinama dolaze povremeno čuveni arhitekti, urbanisti kao i gradonačelnici gradova iz celog saveta. Pouzdano znam da su mnogi od njih čestitali raznim našim gradskim funkcionerima što su uspeli da sačuvaju takav ekološki sistem uz priču kako tako nešto nema nijedan drugi grad. Naravno, oni nisu znali da naši funkcioneri, lokalni političari i urbanisti u tome nemaju nikakvu zaslugu već je VRO sačuvano nekom srećom i slučajnošću. Vi stalno govorite o nekakvom neizbeznom uticaju ljudi (čoveka) na VRO. Već sam rekao - takav uticaj postoji ali treba ga usmeriti isključivo u smislu očuvanja njegove prirode. Pre mnogo godina bio sam sa grupom izletnika na planini Tari. Vodič šumar pokazivao je i objašnjavao razne predele planine. U jednom momentu je pokazao jedan šumovit brezuljak i rekao: "vidite ovo mesto, tu ne sme ništa da se dira. Ako vetar slomije neku granu ili celo stablo to ne smemo pipnuti. Bili su drugovi iz Beograda i rekli su nam da čuvamo celu planinu a ovo mesto posebno". Pretpostavljam da su na tom mestu verovatno bila brojna stabla čuvene Pančićeve omorike. I još jedan primer. Pričali su mi ljudi koji su obilazili planine u Sloveniji. Domaći meštani su im govorili da ne smeju da beru cveće po livadama (mislim da je ovde bilo malo slovenačke prepotencije i nacionalizma).