Šta je novo?

Veliko ratno ostrvo ideja

Реално мислим да на Лиду нема потребе за рестораном. Иначе сам Лидо нема неки туристички потенцијал, Лидо је пре свега култно место Земунаца и тамо ретко долазе и грађани из других делова БГ. Купање на Лиду и не пружа неки ужитак јер је вода прљава. Одлична је идеја о видиковцу на Ушћу, тамо je већ било организовано посматрање птица.


Posmatranje jesenje seobe ptica sa krova „Ušća“


Liga za ornitološku akciju Srbije organizovaće u petak posmatranje jesenje seobe ptica sa 140 metara visokog krova Poslovnog centra „Ušće“.
Specijalni gost ptičarenja sa kule visoke 25 spratova biće Dejvid Lindo, londonski ptičar, kolumnista i tvorac koncepta ptičarenja sa visokih zgrada.

PTIČARENJE - Ptičarenje sa krova „Ušća“, koja je i najviša osmatračnica za ptice u kontinentalnoj Evropi, omogućava da se vide reke Dunav i Sava. One su migratorni koridor ptica, a od proleća 2009. beogradske vode su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“ u Kembridžu potvrđene kao međunarodno značajno područje za ptice.
Okupljanje je ispred ulaza u poslovni centar do 7 sati ujutru, odakle se grupno ide na krov i dvogledima i durbinom posmatraju ptice. Zainteresovani građani treba da se prijave na mejl loa@ptica.org. Beograd je tek drugi grad u Evropi (posle Londona) koji organizuje posmatranje ptica.


izvor: 24 sata
link: http://www.24sata.rs/vesti.php?id=80002
 
dokamarkovic97":c7n100ll je napisao(la):
Ja obožavam prirodu i protivim se ikakvoj seči, al šta će mi tolka priroda kad ne mogu da dođem do nje, da se nadišem čistog vazduha u prljavom gradu nalik Beogradu. Sve je zakrčeno, staze su uvek bile perfektno rešenje, a gradjevine koje sam naveo samo bi doprinele turizmu Beograda...Niko nije ugrožen, ni ptice, vazduh bi tamo ostao perfektno čist jer kao što sam rekao, bio bi zabranjen prilaz regularnim automobilima... Zakoni služe tome da ne može doći do lavine (sada može, jer trenutno u ovoj državi takvi zakoni ne postoje). Sobzirom da već postoji jedan deo VRO koji je bez šume, ništa ne bismo ni izgubili jer bi taj deo ponovo bio posumljen, a delovi potrebni za izgradnju tornja i opere bi bili iseceni, al to je veoma mali prostor... pticama nista ne bi falilo (pored toliko prirode u Srbiji, baš bi se tu nabile neke retke ptice kao što neki kažu) , ne bi bilo buke, samo ljudi...
Slažem se.
 
Опера :lol: на страну мој став да нема изградње на ВРО али идеја да опера буде на локацији која је једним делом године недоступма и којој се не може приступити аутомобилом је у најмању руку смешна.
 
Ratno ostrvo nece nikud pobeci. Ja sam u pocetku mislio da ako je vec prirodni rezervat onda bi moglo da sluzi i kao zooloski vrt sa super-humanim zabranima umesto kaveza, ali OK izgleda za to ima dosta tehnickih problema zbog poplava a i Veliko Blato je mozda dobra alternativa.

Ali ono sto mene fascinira je da mi imamo toliko zapustenih delova grada koji nam cuce pod nosom a i bodu oci. I delovi samog priobalja su blagi uzas, 'ajde da tuda uredimo staze (za bicikle i pesake) pre nego sto se prosirimo na Ratno ostrvo? Jedino Lido malo srediti koliko treba i za sledecu deceniju-dve-tri dosta. A ko bas toliko voli prirodu neka se malo pozabavi parkovima po Novom Beogradu i Zemunu, recimo. Ili da sredimo onaj smrdljivi ispust kanalizacije na samom uscu.
 
Велико ратно острво 1941
1941albnempilot-1.jpg
 
Premijera Lalovićevog filma o Velikom ratnom ostrvu
M. Ilić, Beta | 09. 11. 2012. - 23:29h izmena vesti 00:14h

http://www.youtube.com/watch?v=5w3HYQTk ... r_embedded

Ekološko-dokumentarni film poznatog režisera Petra Lalovića "Beogradska oaza", koji se bavi prirodnim bogatstvima Velikog ratnog ostrva večeras je premijerno prikazan u svečanoj sali Starog dvora.


Pored autora filma, njegovoj premijeri su prisustvovali i perdsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, predsednik Skupštine Grada Beograda Aleksandar Antić, kao i sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda Goran Trivan.
Dokumentarac prikazuje Veliko ratno ostrvo kao značajan rezervoar biljnih i životnjskih vrsta u kome živi više od 170 različitih vrsta ptica, a preko 10.000 njih ga poseti u toku seobe.
- Film prati život na Velikom ratnom ostrvu u toku sva četiri godišnja doba. Do sada sam to ostrvo nepravedno zanemarivao u svojim filmovima a kada sam prvi put čuo predlog da ono treba da se samofinansira znao sam šta to znači, i sa sekretarijatom sam učinio ovaj zajednički napor da se život na njemu održi - rekao je Lalović, režiser kultnih dokumentarnih filmova “Poslednja oaza” i “Svet koji nestaje”.
Lalović je rekao da njegov novi film predstavlja apel da se sačuvaju prirodna bogatstva Velikog ratnog ostrva, a da je na ideju došao pošto je čuo o predlog o "samofinansiranju" tog ekološkog sistema nadomak centra Beograda. On je rekao da je snimao filmove o Adi Ciganliji koja je nekada bila divljina dok sada to nije, a "Beogradska oaza" je apel da se produži život na Velikom ratnom ostrvu.

Film je rađen u produkciji Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda, kome je ovo još jedan u nizu dokumentarnih filmova kojima pokušava da probudi svest građana o značaju zaštite životne sredine.
- Koristimo sve medije kako bi brigu o životnoj sredini postavili na mesto koje joj pripada. Ovim filmom želimo da obratimo pažnju na prirodno dobro koje je u dobrom stanju i koje je vredno čuvati - istakao je Trivan.
Specifičnost Velikog ratnog ostrva, koju ističe film nalazi se i u tome što je smešteno između dva gradska, istorijska jezgra, beogradske tvrđave i zemunskog srednjevekovnog utvrđenja, a odlikuje ga nenarušena priroda bogata biljnim i životinjskim vrstama.
- Siguran sam da 99 odsto Beograđana ne poznaje istoriju ovog ostrva i ne zna koje sve životninjske vrste žive na njemu. U poslednje vreme se ovo ostrvo pominjalo samo u kontekstu industrijalizacije i globalizacije a ovaj fim će skrenuti pažnju sa tih tema na njegovu lepotu. Vlada će podržati sve projekte koji doprinose podizanju svesti o zaštiti životne sredine - izjavio je Ivica Dačić.

Flora i fauna Velikog ratnog ostrva
Bujnu vegetaciju Velikog ratnog ostrva, o kojoj govori novi Lalovićev film, čine vodene i močvarne zajednice, kao i zajednice poplavnih šuma vrbe, topole, jasena i bagremca.
Na tom ostvu zimuje oko hiljadu ptica iz Skandinavije, a razvijena vegaticija i velika vodena površina omogućava da se tu hrane, gnezde i razmnožavaju brojne vrste ptica. (Beta)
 
Ostrvo treba ostaviti životinjama, pticama i vegetaciji, nikakva urbanizacija ne bi trebalo da se dozvoli.
Zar i to da se upropasti kioscima za buđave pljeskavice, kikiriki, semenke, splavovima sa preglasnom muzikom itd.
 
Razmatram dizajn memorijalnog kompleksa na Velikom Ratnom Ostrvu, bez dodatne infrastrukture kao npr mostova. Da li neko moze da mi kaze gde mogu naci dimenzije ostrva? Kao agencija ili zavod je zaduzena za ostrvo?Hvala :)
 
Ne bih dirao Ratno Ostrvo... Mislim da treba da ostane takvo kakvo jeste....
Napravio bih jednu stalnu prezentaciju Ratnog Ostrva (negde na Kalemegdanu npr), sa fotografijama Ratnog Ostrva, biljnih i zivotinjskih vrsta koje tamo zive... Mozda bi bilo zanimljivo da se na Ostrvu na vise mesta postave kamere (koje ne bi ugrozavale ekosistem) a da se na Kalisu (ili vec negde uz reku kada se sredi priobalje) prikazuje to sto se na ostrvu snimi.... Cisto da ljudi imaju neku predstavu kako ono zapravo izgleda, jer je nedostupno i tako misticno...
Ukinuo bih Lido plazu... Dunavska voda je iovako prljava... Treba graditi bazene (otvorene i zatvorene), Aqua park... To nedostaje Beogradu... a ne da od prljave gradske reke pokusavamo da pravimo "more"...

Leva obala dunava je neiskoriscena i prostranstvo je veliko... Sve sto bi neki gradili na VRO moze da se gradi tamo preko Dunava... Dakle, zoo vrt, Opera itd itd... ako se taj prostor ikada ozivi i osmisli (pitanje je hocu li ja to uopste doziveti, imajuci u vidu koliko sporo napreduje Beograd)
 
VRO mora na neki način da se iskoristi, ali tako da ne bude ugroženo.
Lido + uređena pešačko / biciklistička staza sa pešačko / biciklističkim mostom, za mene odlično.
 
Sa tim da Lido dobije bar uredjene restorane i kafice od prirodnih materijala a ne one frizidere kao ovih godina...
 
Ne znam u koju temu da smestim nov Bobicev tekst o ratnom ostrvu, pa ga kacim ovde, a ako neko zna gde treba da ide, neka ga prebaci.

Da vam kažem šta sam čuo o Ratnom ostrvu ...
Đorđe Bobić / 04.04.2013. u 10:47

8605996684_c2fc0540f6_z.jpg


Ratno ostrvo ili Veliko ratno ostrvo je na vidiku građanima i onima što lađama prohode Savu i Dunav i svima je čudno kako opstaje onako prirodno i netaknuto obližnjom civilizacijom koja je tu okolo, preko reka. Niko nije znao odgovor dok nije naišao Praotac u jednom od njegovih, sa vremena na vreme, nailazaka tek da vidi šta ima i reče nekome usput da je Ratno ostrvo mesto gde obitava Mudro Biće odvajkada, od kada je sveta. Čulo se to brzo, prohujao glas po čaršiji i ostade priča o Mudrom Biću ispod, negde u šumi ili iznad ostrva.
Tu je bilo i za vremena kada ostrva nije bilo, kada je tu stolovalo Panonsko more ali je Mudro Biće znalo još tada da je mesto dobro za grad i mnoge neprilike od prirode ali i od namera ljudi nametnute nisu ga mogle otuda pomeriti, verovalo je u svoju zavetnu reč pa je stoički trpelo i opstalo da čeka vreme ostvarenja. Posle, kada je more oteklo kroz Đerdap u Crno more u ravnici je ostao Dunav da se susreće sa Savom a dodir je, podno vrha grebena, posle nazvanog Kalemegdan, obeležen Ratnim ostrvom gde je Mudro Biće ostalo postojano da čuva mesto za grad a kada je grad nastao i sam grad.
Pre desetak vekova ili još više Mudro Biće je dočekalo svoju priliku da kaže nekim prolaznicima a kojih je bilo mnogo ovuda na susretu dva sveta i voljnim da ga saslušaju, da je dobro imati grad na ušću dve velike reke, da je baš to mesto za njihov grad i oni su poslušali i napraviše grad koji posle postade Beograd.
Zato je Ratno ostrvo središe grada, Mudro Biće i dalje stanuje tu, niko ga nikada nije video niti sa njim zborio pa mnogi dovode u pitanje njegovo postojanje. To, da li ga ima ili je samo posledica želje žitelja grada na grebenu da imaju nekog ko o njima vodi računa i bdi i pomaže kad je neka nevolja nadošla, nikada se neće saznati jer ako bi se doznalo, čarolija bi nestala i Mudro Biće bi izgubilo svoju zaštitničku moć, dovelo bi u pitanje razlog i svrhu opstanka na tom mestu, bila bi mu odjednom neudobna ostrvska klima i zeleno okruženje, počelo bi da mu smeta glasanje ptica i lepet krila i odlučilo bi da se pomeri negde dalje, otišlo bi na neko drugo mesto, da savetuje neke druge prolaznike u vezi izgradnje nekog novog grada, a Beograd bi ostao sam i nezaštićen.
Sada Ratno ostrvo jeste skoro u sredini grada, ali nije tako uvek bilo. Nekada, neposredno po nastanku grada, Ratno ostrvo je bilo istureno ka severu kao grudobran, prema močvarnoj ravnici na obe obale Dunava i povremeno je bilo uporište ratnika, pa otuda i naziv ostrvu, koji su čeznuli da osvoje grad na grebenu i to im je u par mahova i uspevalo. Posle je izgrađen Novi Beograd na mestu močvare, a kada bude izgrađen Treći Beograd na levoj obali Dunava zaista će se potvrditi njegovo mesto u samom središtu. Ipak tu nije važna geografija i geometrija, Ratno ostrvo je središte zato što je iz njega došao glas o mestu za grad, da bude na obalama reka a zatim na sve strane, samo što horizont ne dotakne.
Na Ratnom ostrvu su retke ptice odasvud, odlaze i dolaze tamo i, kad se vrate, donose glas odasvud, pronose poruke i odavde na sve strane, tako povezuju Beograda sa svetom. Takođe ptice kad doleću, mnogo njih ovde na ostrvu sviju gnezda i izležu svoje piliće. Ratno ostrvo je tako njihova domovina, a rođenjem na ratnom ostrvu mogu se ti ptići nazivati Beograđanima.
Zaista je jedinstveno da u središtu grada bude pusto ostrvo sa očuvanom izvornom prirodom, biljkama, pticama, gmizavcima kojih nema okolo, ostrvo koje se vidi odasvud i to je dragocenost koju treba čuvati. Ne samo zbog staništa Mudrog Bića, već i zato što je Ratno ostrvo verovatno najvažniji znak koji obeležava identitet duha Beograda. Ostrvo je ekološki i prirodni rezervat, zaštićen zakonom kao prirodno dobro, zaštićeno i urbanističkim planom gde se insistira na zelenom, na vodi, na očuvanju privilegije ostrva da bude poplavljeno svake godine jer tako eko sistem opstaje, tu se čuva priroda onakva kakva je bila i ako se izdrži i ne dozvoli graditeljsko nasilje koje se sa vremena na vreme ustremi na njega, osteće takva. Ostrvo je pribežište za ptice ali i za Beograđane od zla, loše muzike, glasnih komšija ali i od samih sebe. Tamo mogu da se izoluju i osame, zaštite i mogu da posmatraju i čude onome što se događa u Beogradu tamo, na grebanu i podno njega, preko reka.
16368.jpg

Ali nikako ne treba misliti da je ovo mesto bezbedno zauvek u Beogradu. Ratno ostrvo je sa vremena na vreme tema jer je bila namera da se tu gradi neki velelepni centar za zabavu i kockanje sa neizbežnim hotelima veoma luksuznim, predlgana je i žičara sa Ratnog ostrva pravo na Kalemegdan preko ušća, a imalo je i namere da se učini most ka Novom Beogradu ili izgradnja zoo vrta sa kavezima za divlje životinje a o pticma koje su tu starosedeoci tu nije bilo reči. Pa da bi se tako što izgradilo nameravano je podizanje nivoa tla ostrva i bedemi radi zaštite od poplava jer takvi sadržaji ne vole da su im noge do kolena u vodi. Takve ideje su zaista postojale a ako ih je bilo ranije pa su na sreću Beograda angažovanjem branitelja ostrva nekako osujećene, moguće je da nisu zaboravljene bez obzira na zaštitui i urbanističke planove. Mogu se probuditi i ponovo i napasti ostrvo, nije nemoguće da neka politička vizija uz volju onih što prostor gledaju samo sa lukrativne strane, ili obnovljena urbanistička ideja sve promeni i onda je Ratno ostrvo izloženo opasnosti i može postati jedan od gradskih kvartova. Uostalom, jednom je uvažena umetnica sa referencom jabuke iz Njujorka predlagala trokraki most sa jednim pipkom na ostrvu a ima i ideja o nekoj veoma velikoj srpskoj kuli svetilji po sred prirodnog zaštićenog dobra.
Zato je oprez neophodan, zatišije može biti taktička zamka, da se otupi i uspava duh branitelja, mada i kad nastupi uspavanost zna se da Mudro Biće bdi kao i proteklih vekova i pozvaće kada bude vreme i potreba da se ogrne ratnički plašt. Borba za opstanak Ratnog ostrva traje i opuštenost je nedopustiva uprkos Generalnom planu i zvaničnoj zaštiti prirodnog rezervata. Beograđani treba da spavaju na jedno oko i čekaju poziv sa ostrva, nesanica da bude njihov doprinos za opstanak i očuvanje staništa onog Mudrog Bića ispod, negde u šumi ili iznad ostrva, jer ako graditelji nadvladaju i započnu neku nepodopštinu u vidu razigrane arhitekture moguće je da će Mudro Biće posle toliko vekova dići ruke i otići, neće se više znati kako je i odakle nastao grad. Zato je izgradnja bilo čega, izgradnja bedema i podizanje nivoa ostrva radi zaštite od poplava nemoguća, jer se Beograd onda ne bi prepoznao, ostao bi dezorijentisan u svetu bez svog središta.

http://blog.b92.net/user_stuff/upload/368/16368.jpg
 
Булеварац, имаш посебну тему о Велико ратном острву на "Беобилд-радионица", подтема: "Велико ратно острво идеја", па би можда могло тамо да се пребаци, то Игор, а и Вучко знају.

Иначе интересантан чланак о Ратном острву, а тај трокраки мост је предлагала Оља Ивањицки. Чак има и тема о том мосту на форуму још од 2007. године "Трокраки мост на В.Р.Острву...будућнoст или утопија":
viewtopic.php?f=21&t=241

Ево како је Оља замислила тај мост:
 
Svi predlozi za urbanizaciju ostrva, umetnicki ili samo ekonomski orijentisani unistavaju ne samo ostrvo nego i celokupnu sliku, dusu ovog grada. VRO je prirodna tvorevina, i cela njegova vrednost je upravo u tome da je prirodan i neurbanizovan. Sam polozaj VRO u najurbanijem delu ove nase zemlje , a opet potpununo izolovan i prirodan mu daju taj duh, tu snagu. Onog trenutka kada se krene u modernizaciju-urbanizaciju VRO, grad ce izgubiti svoj pecat,dusu i to se postati samo jos jedno urbano mesto u gradu, koji sa njime samo postaje montooniji i slicniji hiljadama drugih gradova.

VRO izdrzi, vremena su teska, primitivni i glupi danas imaju prioritet.... :gobb:
 
Боље би било увек прескочити острво, зашто би морало преко њега. Свакако му не би требало набацивати садржаје па самим тим ни инфраструктуру.

Трокраки план се да модификовати ако настану тенденције за изградњу тако нечега.


Избећи острво, а повезати сва три дела града. Жуто је алтернатива, црвеном плану, наравно, грубо исцртано без обзира на било шта. Већи мост, преко чапље, тврђава... Само осврт на постојећи цртеж
 
Saklonite nas cetrir "S" i sta bi to uopste trebalo da prestavlja (sem kicha)?

@Borcanac, nije samo VRO prirodni rezervat zivota za grad, kao sto se vidi na slici.
I dan danas ne znam koji je zvancini naziv za zelenu adu sa borcanske strane (?).
Ne dopada mi se ni to sto ce se raditi na Kalemegdanu.
Ako ce vec, kao, da se dizu ti titanski mostovi onda bi mogli da idu samo preko vode i da se na vodi ukrstaju.
 
Drakche":nrrzolx6 je napisao(la):
Saklonite nas cetrir "S" i sta bi to uopste trebalo da prestavlja (sem kicha)?

@Borcanac, nije samo VRO prirodni rezervat zivota za grad, kao sto se vidi na slici.
I dan danas ne znam koji je zvancini naziv za zelenu adu sa borcanske strane (?).
Ne dopada mi se ni to sto ce se raditi na Kalemegdanu.
Ako ce vec, kao, da se dizu ti titanski mostovi onda bi mogli da idu samo preko vode i da se na vodi ukrstaju.

Драгче, имаћу стрпљења. Прво, ( четри С ) како волиш да их називаш, су више миленијумска традиција, или кич наших пра предака. Били су кроз историју и званични симболи, на пример византије, данашње државе у којој живиш...

Друго. Назив преко Дунава за аду би требало да је Чапља, постоје и неке амбиције уређења или шта већ
( Пројекат Чапља )
http://www.urbel.com/documents/info24-25_tema.pdf

Ништа против твог предлога, све у води, немам. Остале ствари се ни мени не допадају као и теби, па сам и навео да се нисам обазирао на то...
 
Ma ok, ne napadam nikog :) necu sada da razvlacim o tome zbog cega mislim da su cetiri "S" (zajedno sa svim drugim nazivima za simbol) i dalje kich...
Mozda nesto malo poeticnije, ako nam je vec stalo do simbola, nesto sto opet ima veze sa prirodom i regijama koje most povezuje...

Hvala na informaciji. Caplja je sasvim ok naziv, skroman, mozda bi i mi mogli posatati nesto skromniji.
 
astrodule":39jtlqxo je napisao(la):
4 S su bezveze, ali 4 ocila vec imaju neku vrednost...

Не знам зашто, али... имам страшан, не контролисан нагон, да ти прибележим похвалу!
 
Vrh