Nasuprot tvom mišljenju, meni blokovi odaju utisak stare slave. Ove zgrade bih opisao kao gorde dame koje je vreme očito pregazilo, ali to ih ne čini ružnim.
Jako mi se svideo nečiji komentar: bluralistička arhitektura je odvratna kada se pojedinačna zgrada nađe među ostalim stilovima, dok kao celina, kao Blokovi, izgleda nekako... Ne mogu ni ja reći lepo, već ponosno, ali i to je valjda dobro.
Ako, naravno, mislimo na iste blokove, a to su blokovi 61-64.
Kao Barbican centar u Londonu... Kada se posmatra iz modernog dela grada, pomisliš sa kog je neba ta zgrada pala tu, jer se nikako ne uklapa u taj ambijent, dok kada se nađeš u samom centru, vidiš koliko lepo stoji sam sebi i koliko može dobro da izgleda. Inače, jedan od najboljih primeraka brutalističke arhitekture Londona.
http://image.guardian.co.uk/sys-images/Arts/Arts_/Pictures/2007/03/29/barbican460.jpg
Previše jednostavno da bi bio bolji od našeg Genexa.
Ako pričamo o 44, 45, 70, 70a, moram konstatovati da bi njih rado porušio, jer su mi zgrade apsolutno konfuzno raspoređene, a i ružne su.
Da odem sa Novog Beograda malo...
Omiljeni potez za šetnju u centru mi je od Trga Slavija (ako ignorišemo i sam trg) preko Kralja Milana, pa preko Terazija, pa kroz Knez i do Kalemegdana. Kad se šetam tuda, najviše volim sebe da zamišljam kao turistu i razmišljam o tome kako bi oni doživeli arhitekturu čitavog tog kraja, a smatram da bi im se jako svidela. Taj potez mi odaje sliku pravog Beograda. Beogradizovanog Beograda.
Sličan utisak stičem i u Bulevaru Kralja Aleksandra, ali u delu od (uključujući i) Park Ćirila i Metodija (kod Vuka, valjda se tako zove), pa opet do Kalemegdana preko Trga Nikole Pašića.
I to bi uglavnom bili delovi Beograda koji najveći utisak ostavljaju na mene.