[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=545175#p545175:3d9dh1qq je napisao(la):
nekianonimnilik » Pet Jun 15, 2018 11:39 pm[/url]":3d9dh1qq] to pustanje dece da rade sta hoce je najbolji nacin da od deteta napravis razmazenog vandala i idiota koji ne mari za druge nego sve oko sebe maltretira radi svoje guzice
Moram ponovo da se osvrnem na ovu izuzetno važnu temu s tendencijom da postane veliki problem mada, već jeste.
Govorimo (auuu, izgleda da smo dali go, čujem kroz prozor kako masa urliče od sreće
i pucaju, valjda nisu vandali :lol: )
Hoću reći, deca napuštena od roditelja a onda i od društva postaju problematična, baš kako ih je lepo opisao Дошљак. A sada zamislimo da nisu sva deca ista pa će neki krenuti u suprotnom pravcu jer agresija može biti usmerena ka nekome ili ka sebi, u kom slučaju dete strahovito strada.
Prenosim predgovor i autentične delove iz knjige "Pozdravi nekog", kooatura Vesne Ognjenović i Budimira Nešića (autori knjige "Olovka piše srcem"), u izdanju IRO "Gradina". Četvrto izdanje je izašlo 1979.
____________________________________
PREDGOVOR
Materijal za ovu knjigu sakupljen je tokom našeg redovnog rada na radnim mestima psihologa u Centru za socijalni rad - Zemun i Prihvatilišta za decu i mladež u Beogradu. Obe ustanove su socijalne i tretiraju probleme počev od socijalne ugroženosti do najtežih slučajeva maloletničkog prestupništva.
Tokom rada na knjizi korišćeni su odgovori sa testova ličnosti, sa testova inteligencije i spontani dečiji iskazi dobijeni preko psihološog intervjua. Dogadjaje smo rekonstruisali iza obavljenih intervjua, pa samim tim nije moglo da se izbegne izvesno "glačanje" materijala. Ipak smo se trudili da, koliko je to moguće, sačuvamo autentičnost.
Podaci ispod teksta su iz zvanične dokumentacije ustanova. Njih smo dodavali da bismo kompletirali sliku i da bismo pokazali da postoje psihološke doslednosti u ličnosti i ponašanju. Neke tekstove smo ostavili bez dopunskog dela jer smatramo da sasvim dovoljno sami govore.
Tokom čitavog rada na knjizi, vodili smo računa o jednom važnom momentu: da ih ne povredimo ako se prepoznaju.
Mart 1971.
O.V. - N.B.
_____________
Fragmente knjige sam prekucala kao dobru ilustraciju temi:
HOŠTAPLER
Ja mislim da sam ja jedan od retkih.
Smatram to zato što se svi tuže na mene. Ja
sam, kako bi rekla moja baba, hoštapler,
koji se druži sa lošim društvom koje ga
tera da puši i krade, mada ja neću.
Samo ponekad hoću.
Dečak, 14 godina.
Učestvovao u dve provalne kradje.
_______
ADRESA NEPOZNATA
Moji roditelji su se razveli kada sam pošao
u prvi razred osnovne škole. Tata je jedno-
stavno otišao a da mi ni ruku nije pružio.
Išao sam kod njegove sestre, ali ona mi je
rekla da zna da se javljao iz Švedske, ali da
je adrsu negde zaturila. Pričala mi je da je
tata prošlog avgusta dolazio u Beograd na
odmor i da je tu bio mesec dana.
Ljutio se što nisam došao da ga vidim.
A ja sam ceo prošlogodišnji avgust bio
u bolnici. Možete i da proverite ako hoćete.
Moj tata nije ni pitao za mene. Posle sam
išao i kod bake. Mama je išla sa mnom,
ali je ostala ispred zgrade. Baba se isto
ljutila što nisam posetio tatu kad je bio
kod nje. Dala mi je samo dinar za sladoled,
a adresu neda zato što se tata ponovo
oženio i ima srećan brak. Kaže, ako ti dam
adresu sigurno ćeš mu pisati, pa možeš brak
da im pokvariš.
Jedva sam sišao niz stepence.
Uz put smo mama i ja zajedno plakali,
ali to je bilo poslednji put da plačem za njim.
Dečak, 12 godina.
Prima socijalnu pomoć.
Majka teško bolesna.
U školi dobar i disciplinovan
učenik.
_________
* * *
Čuo sam da se čovek može kretati po mahovini,
možda je to bolje, ali ja ne znam kako.
Kada bih se izgubio u šumi, prvo bih se okrenuo
oko sebe i potražio senku. Kad bih je našao,
pošao bih za njom. Kuda ide senka išao bih i ja.
Tako bih valjda negde stigao.
Dečak, 15 godina, zvani "Banana".
Smešten u Prihvatilište zbog skitnje i prošnje.
"Juče smo vodili decu u pozorište. Svi su bili
veoma disciplinovani. Uz put je "Banana" rekao:
- Nastavnice, neko će možda da pomisli da smo mi djaci."
(Beleška vaspitača)
___________
* * *
Očuh ima svog sina.
Mama ima ovog najmladjeg.
A mene nema niko.
___________
* * *
Da sam ponovo dete, volela bih da imam
druge roditelje.
______________
* * *
ja moram da odem
čujete li
moram
u meni za mene
nema života
vi tugu ne poznajte
a ako ikad
zaželite
da je upoznate
zavirite mi
u dušu
Devojčica, 17 godina.
Dva puta pokušala samoubistvo
i kao hitan slučaj primljena na
psihijatrijsku kliniku.
_____________
ČISTA FIZIKA
Moj otac nema nikakvo ponašanje.
Kad se uveče vratim kući, on se sav
pretvori u fizički izgled. Odmah znam šta me čeka.
Dobijao sam od njega batine dok se obojica
ne onesvestimo.
Dečak, 16 godina. Stalno nastanjen u Beogradu.
Zajedno sa maloletnim D.M. i B.B. osumnjičen:
"...da su dana 19. maja 1970. godine u S. nasilno
otvorili vrata u dečijem vrtiću „Kekec“, ul. Zagorska 2,
potom ušli u prostorije vrtića i za sebe zadržali 40 dinara,
tri ćebeta i jedan sapun, sve u vrijednosti od 260 dinara.
Iste noći i u dogovoru, pritiskom na ventilaciono staklo
kioska Dunav sačinili otvor, potom kroz nastali otvor ušli
u kiosk, te iz ovog uzeli i za sebe zadržalai 25 paketa peperminta,
4 kutije sira „Zdenka“, 6 ribljih konzervi, 11 komada dvojnog C,
20 paketa slanih štapića, 4 čokolade po 15 grama „Životinjsko carstvo“.“
(Deo optužnice)
____________
* * *
Moji roditelji ne mogu da shvate da ja
mrzim njihovu mržnju.
__________
TIŠINA
Poša bih u svim pravcima
Jer znam
Da negde postoji jedna reka
Puna tajanstvenih krugova
Jedna lipa puna tajanstvenih mirisa
Jedan čamac ostavljen u pesku
Koji čeka
Pošao bih u svim pravcima
Dečak, 17 godina.
Sudjeno mu zbog ubistva oca.
Poginuo januara 1968. u saobraćajnoj
nesreći prilikom vožnje ukradenim kolima.
"Većinu vremena u prihvatilištu provodio
je crtajući. Krio je da je ubio oca jer se
plašio da će deca da beže od njega.
U jednom trenutku rekao: "Brzo mi prodje detinjstvo".
(Beleška psihologa)
________
* * *
Draga mama,
Evo da ti se javim da sam dobro i da sam
živ i zdrav. Ovde mi je lepo, dobra je hrana
i spavanje. Tata je bio jednom da me poseti
i doneo mi čokoladu od trista dinara. Bio sam
i kod tetka Janje. Sada će još malo Nova
godina. Ovde ću je proslaviti. Ja vam želim
da lepo provedete Novu godinu.
Puno pozdrava od tvog Duška.
Ako imaš malo vremena, pošalji mi
jednu čestitku.
Duško
Dečak, 10 godina.
Majka i očuh ga smestili u prihvatilište.
Dovodjen devet puta.
"Odrasli ga ubedili da sa njim
nešto nije u redu i da od njih nema
pravo da traži bilo kakvu naknadu".
(Beleška psihologa)
_____________
* * *
Najveća tuča izmedju tate i mame odigrana
je 31. avgusta, ne znam tačno koje godine.
Baš na moj rodjendan.
Iz razgovora sa psihologom.
Dečak, 11 godina.
Priveden zbog bekstva od kuće.
______
* * *
Otac me je toliko tukao
da se maćeha rasplakala.
Itd. itd. Ima toga još, tužno i pretužno i sada pitam: koga ćemo optužiti?
Izvinjavam se na podužem postu ali mislim da vredi pročitati.
:lool:
