Ova sanacija jeste napravila važan iskorak, ali ima i istakli bi mane. One su pre svega proizvod različitih ogranićenja, ali i nekih omaški u dizajnu i izvođenju. To se pre svega odnosi na asimetriju i geometrijsku disproporciju, koja ustvari umanjuje monumentalnost čitavog prostora. Iako je ostvarena osa koja povezuje Resavsku ulicu sa ulazom u crkvu, prostor i dalje ostavlja utisak neostvarenog koncepta. Tu je najveće ograničenje okretnica tramvaja, čije bi izmeštanje stvorilo prostorne preduslove za mnogo uspešnije objedinjavanje ovog javnog prostora.
Isto tako, tokom izvođenja zadržana je potpuno nelogična nivelacija prostora, pa plato ima blag pad od bulevara ka crkvi. Ovo je jako loše rešenje i estetski i funkcionalno. Ovakvu nivelaciju biće jako teško uklopiti sa portom crkve, a posebno što stvara nepovoljne tokove površinskih voda. Isto tako, drveće koje je posađeno u centralnoj aleji nije dobro osmišljeno, pošto će izrasle i olistale krošnje ubrzo predstvaljati vizuelnu prepreku ka crkvi. Aleje treba vrtno urediti, uz eventualnu sadnju niskih stabala dizajniranih krošnji.