Naše iskustvo sa 2 firme za profesionalno upravljanje je da uglavnom gledaju da se okoriste.
Iskustvo ulaza do nas je potpuno isto.
Imate primer samo par poruka iznad vaše da upravnik stanarima govori koja vrata i čiju ponudu treba da uzmu jer ima dil.
Dajte neki dobar primer gde vi radite prof.upravljanje šta ste postigli a da nije sadnja ljubičica. Ovde ionako svi iznose samo negativne komentare i time štete vašoj profesiji.
Ono što vidim kao neko ko 2 nedelje radi da ne kažem šegrtuje u ovoj branši je da ima takvih profesionalnih upravnika, što možemo i videti na osnovu ličnog primera 11030 koja je navela kako to izgleda u njenoj situaciji.
Ja ne mogu da iznosim detalje kojom zgradama upravljamo jer još uvek nemam licencu za profesionalnog upravnika, ali ću je nadam da ću je imati u narednih mesec dana pa ću onda moći kao licencirani profesionalni upravnik da to činim, do tada sam šegrt i ovo nisu saveti profesionalnog upravnika.
Našu firmu zovu ljudi koji vide da je neka zgrada u komšiluku ili njihovih prijatelja dobro održavana pa na osnovu preporuke komšija nas kontaktiraju, kao što sam rekao nemamo sajt.
Prošle nedelje sam prisustvovao prvoj sednici skupštine stambene zajednice u jednoj velikoj zgradi koju održava vojno stambeno a u kojoj je naš profesionalni upravnik. Tu više godina organizujemo profesionalno upravljanje i glavna kritika upućena profesionalnom upravniku je bila da nije imao inicijativu da se vrše investiciona održavanja zbog čega su stanari hteli da ga smene na sazvanom sastanku. Naime, na računu zgrade je preko milion dinara, ali upravnik ne izmišlja i ne naduvava radove kao neki drugi već je čekao da se stanari slože oko toga u šta treba uložiti u zgradi. Problem je što dobar deo stanara želi da se rade radovi na fasadi, a drugi na krovu i tako nikada nemaju konsenzus.
Upravnik je podvukao da nije kriv što ne mogu da se dogovore, i podsetio je da je on baš i izabran jer su prethodni upravnik iz redova stanara a i profesionalni upravnik bili skloni izmišljanju radova.
Dok se sada stanari suočavaju sa drugačijim pristupom održavanju zgrade gde upravnik predlaže radove, ali ne pokušava da ubedi stanare da promene mišljenje. Posle tih burnih sat i po vremena sastanka gde je bilo i vređanja i prozivanja da krademo novac jer naplaćujemo održavanje 400 dinara mesečno je ipak većina stanara odustala od smene jer su shvatili da je problem do njihove nesloge, a ne zle namere profesionalnog upravnika.
Posle sastanka sam bio zatrpan utiscima jer nikada nisam mogao da pomislim da stanarima problem bude i to što se novac od fonda zgrade ne troši.