Ko su zapravo Bošnjaci znamo svi vrlo dobro. Ko ima ikakve sumnje neka poseti bilo koju crkvu u Hercegovini i zatraži uvid u knjige koje su vodili sveštenici u 19. veku, čuvaju se još uvek. Sve je lepo dokumentovano, kada je ko kršten i kada poturčen. Kako se prezivao i koju je slavu slavio. I ovo nije nikakav šovinizam i molim da se tako ne shvati. Samo je odgvor na novohistorijske činjenice, isplivale za vreme poslednjeg rata.
Ne zelim da ulazim u diskusiju o "bosnjastvu", mislim da gresis, ali to je tema za neki drugi forum. Moja poenta je sledeca. Postojala je elita koja JESTE napisala Bosnjacki recnik na arapskom pismu (abdzad) 1631. godine (Mujamed Hevaija Uskufi), ta elite jeste pisala pobozne, poucne, lirske, epske, i druge pesme.
Bosna je 1878. carskim ukazom (Austrougarske monarhije) presla na latinicu, pa i njihove elite. Koriscenje arebice na javnim znakovima uz cirilicu i latinicu je bilo zabranjeno, iako je to predlagao Bosanski sabor.
Znaci, do prelaza izmedju azbuka je sigurno doslo kod te elite, koja se smatrala Bosnjacima, i fakat je da Bosnjaci kao narod danas takodje postoje (i na teritoriji ove drzave).... Koji su bili brojevi tih ljudi, i kada su oni odlucili prestati biti pravoslavni (Srbi?) i odlucili postati muslimani (Bosnjaci?) uopste nije vazno za ovu diskusiju.
Ja sam ovo naveo samo da kazem da i veoma male grupe ljudi su bile sposobne ocuvati (i prosiriti) nacionalni identitet,
zato sto nisu insistirale na nekim prolaznim definicijama istog (pa bila to azbuka, vera, ili nesto trece ) vec su ukapirali da je pametnije da vezuju vece stvari za to (jezik, prostor, volja za slobodom). To je valjda i cela moja poenta. I da se razumemo, mislim da je cirilica neuporedivo lepsa od latinice, i trebamo je sacuvati, ali to i ako je ne sacuvamo, to nece biti kraj srpstva. Kraj srpstva prouzrokuju oni koji ga vezuju za neke prolazne stvari, jer sve mora nestati jednog dana, a ambiciju naroda ka postojanju pokazuje ono za sta taj narod vezuje svoje simbole.
@Nurko7000
Taj prevod je stampan od strane stamparije Kraljevine Srbije, koliko ja znam. U sv. slucaju, o arebici i njenoj upotrebi medju bosanskom elitom je dosta pisao poznati srpski istoricar, Vladimir Corovic, ima njegovo izdanje iz 1912 sa Sejfudinom Kemurom, sa kolekcijom interesantnih pesama.