Upotreba ћирилице i latinice

[Дошљак]

 

[Прле]

Умрећу))

 

[Дошљак]

Да се уведу фонтови на форуму

 

[Сенке]

Донедавно су сва слова на згради била латиничка. Лепо је знати да се неко ипак бави тиме и да је спреман да изврши промену, и поред трошкова.

I too je bio Plazma logo.

 

[Pendolino]

Umesto da se priča o pismenosti priča se o pismu.

 

[Чича]

Код нас су оба писма равноправна.

Нису и не могу да буду, та пре свега нетачна флоскула се често провлачи у дискусијама о овој теми.
Ћирилица је матично писмо српског језика и службено писмо у Републици Србији.
Латиница је у употреби на начин утврђен Законом о службеној употреби језика и писама.
Дакле, у старту два нису дефинисана као равноправна, по мом мишљењу и не треба да буду, али то по страни.

 

[Чича]

*та два писма

 

[Pendolino]

Могу да прихватим да држава политички одлучи које писмо, који језик и која религија су службени. Или која писма, који језици и које религије.
Али то је политчка одлука и као такву је треба гледати. (намерно помињем и религије, јер су и оне подељене на "традиционалне" и остале)

Али сам врло осетљив на позивање на традицију. Која бре традиција? Ово што се данас продаје као српска традиција су ствари које потичу од пре 200 година, из доба националног романтизма. Традиција старе Србије је нестала током 17. века.

Све у свему, апсолутно немам проблем да народ одлучи да је само ћирилица писмо у употреби. Или само латиница. Само ми не причајте о традицији.
У Србији је латиница од почетка 19. века, док је Вук урадио реформу 50 година касније,

И наравно, морам да подржим борце за ћирилицу у делу око употребе у рачунарским системима. Употреба уникода омогућава равноправну употебу са латиницом.

Али да поновим још једном став пре него се искључим из ове дискусије на неко време.
Тема мора да буде растућа неписменост и све већа необразованост у Србији, која добија размере епидемије. Ако имаш шта да напишеш и умеш то да урадиш смислено и писмено, којим писмом си то урадио је потпуно другоразредно.

 

[direktor]

 

[vranac]

У Србији је латиница од почетка 19. века, док је Вук урадио реформу 50 година касније,

Откуд латиница од почетка 19. века у Србији? Можда нешто на немачком или мађарском. Вук је урадио реформу, тј. преузео од Мркаља, одмах после устанка,само без слова ф и х.

 

[Пантограф]

Али службена (па великим делом и јавна) употреба језика нигде није ствар некакве слободе избора. Не могу ја у Словенији да предам захтев државном органу на ћирилици.

У Чешкој зато можеш да предаш на словачком (зато што су нормални људи).

 

[Прле]

преузео од Мркаља, одмах после устанка,само без слова ф и х

И променио ï на ј

 

[vranac]

У Чешкој зато можеш да предаш на словачком (зато што су нормални људи).

Па то је језик националне мањине. Као што можеш у већем делу Војводине на Мађарском.

Чеси и Словаци се нису раставили вољом грађана, већина је желела да остану у истој држави.

 

[Пантограф]

Није то. Дефинисано је да можеш да доставиш допис на чешком или на "разумљивом" језику - и нормални људи то тумаче на нормалан начин.

А иначе, откуд и теби и свима тај вишак ауторитаризма? Сам пишеш да ти је баба из Врања, а да си сестричне зборив на књижеван српски, само с`с друг акценат (мени је мајка из Врања). Да смо у Норвешкој, нпр, ни од кога ко је из Врања се не би очекивало да говори на књижевном ("правилном!" - а у Врању живе неправилни људи, па им је језик неправилан!) језику; сви би говорили на дијалетку, и на ТВ-у, и у парламенту, свуда.

Искулирајте мало/iskulirajte malo.

(Да: Заболе ме живо шта раде усташе и домобрани, те стандарде нећу да усвајам док сам жив.)

 

[Pendolino]

Откуд латиница од почетка 19. века у Србији? Можда нешто на немачком или мађарском. Вук је урадио реформу, тј. преузео од Мркаља, одмах после устанка,само без слова ф и х.

U Vojvodini, sadašnjoj Srbiji.
Npr. "Serbske narodne novine" od 1835. na Srpskom, štampane latinicom.

Južno od Save i Dunava nije bilo 1000 pismenih tada.

A dok je Švaba jeo prstima a mi viljuškom boc, još nije ni postojala Ćirilica.
Srbi su na balkan stigli potpuno nepismeni.
Ako idemo dalje u istoriju Srbije, pre dolaska Srba ovde su bili Rimnjani, koji su pisali Latinicu.

 

[CEBEP]

99% штампе, магазина, недељника, дневних новина, страначких гласила и слично на српском језику у Војводини у 19. и првој половини 20. века штампано је на ћирилици.
Чак и данас, новосадски Дневник је међу ретким дневним новинама на ћирилици.
Ко не верује нека прочита Историју српске штампе у Уграској 1791 - 1914 или нека једноставно изгугла издања.

Што се Сербских народних новина тиче...

 

[CEBEP]

Не разумем зашто се компликују ствари које су у ствари врло једноставне.
Што се тиче простора данашње Војводине, а и Срба у бившој Хабзбуршкој монархији генерално, пре Вукове реформе образованији слојеви користили су славеносрпски језик и старословенску ћирилицу.
Неписмени су били неписмени и говорили "народним језиком".
Вукова реформа прихвата се и јужно и северно од Дунава и Саве и од тада се језик којим говоре Срби зове српски а писмо којим се пише је (вукова) ћирилица.
Латиница на простор данашње Србије као званично писмо (једно од) и писмо које почиње да постаје заступљеније у значајнијој мери улази као једно од два равноправна писма српскохрватског језика након "новосадског договора" из 1954. године када је српскохрватски језик стандардизован.

Донет је нови Устав а "новосадски договор" ревидиран.
"У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава"
Члан 10.

 

[vranac]

U Vojvodini, sadašnjoj Srbiji.
Npr. "Serbske narodne novine" od 1835. na Srpskom, štampane latinicom.

Južno od Save i Dunava nije bilo 1000 pismenih tada.

Нису, него су старом ћирилицом:

Serbske narodne novine br. 8-49 za 1838

Serbske narodne novine br. 8-49 za 1838 Godina I, 41 broj (jul-decembar), Pesta 1838, tvrdi povez, stanje vrlo dobro 4+*, uk. str. 196, format: 32x25cm, cirilica, vidi slike i opis

www.antikvarne-knjige.com

Војводина је по питању језик била конзервативнија од кнежевине, управо због познавања притиска асимилације.

 

[Debeli]

ниједан наш аутор се не продаје или издаје у Хрватској

A ako se ipak "prodaje i izdaje" onda i nije "nas" autor nego strani placenik i domaci izdajnik...

 

[Noki]

Донет је нови Устав а "новосадски договор" ревидиран.
"У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава"
Члан 10.

Nije donet nego izglasan. A ono što se izglasa može i da krši moja ljudska prava jer ja znam kojim jezikom govorim i kojim pismom pišem, kao Srbin.

Osoba tj. lice kako bismo mi na "srpskom" rekli, koja je rođena recimo 1970. godine, te tokom svog školovanja zvanično učila srpskohrvatski (hrvatskosprski, srpski ili hrvatski) u vreme kad su u službenoj upotrebi postojala 2 pisma tog (maternjeg) jezika, te joj i u svakoj knjižici i svedočanstvima stoji koji je jezik učila, po zakonima i Ustavu koji su važili u to vreme i po kojima je latinica kao pismo imala svoje zagarantovano mesto ravnopravnog pisma tog jezika; i dan danas kao deo neotuđivog korpusa ljudskih prava koja se odnose na jezik i pismo lica, već formiranog nacionalnog i jezičkog identiteta, ta osoba ima pravo na upotrebu svog jezika i pisma, naučenog i prihvaćenog, ma šta prozitivnopravnim normama kasnije za srpski jezik bilo propisao.

Pogotovo imajući u vidu da je upodobljavanje latinice, tokom Vukove reforme ćirilice, paralelni proces i zajednicki poduhvat upodobljavanja (na kojem je i sam Vuk radio) 2 pisma za štokavski standard, knjizevni standard kojim mi na srpskom jeziku govorimo.

Pripremana i uvedena za srpski jezik u 19. veku., doduše kao deo dogovora i zajednickog projekta srpskohrvatskog jezika, u praksi latinica, ne samo da je zaživela nego, nego postaje široko rasprostranjena i u svesrdnoj upotrebi. Zluradi bi rekli poput korova ali nije pristojno upodobljeno pismo drevnih Rimljana tako nazivati, kao što ne bi bilo pristojno upodobljeni grčki alfabet u kombinaciji s 2 milenijuma starom latinicom iz koje se iznedrila ćirilica bilo kako pogrdno nazivati.

Dakle do danas latinica je sveprisutna i korišćena bez prestanka, uz generacije građana koji su stasali tako da je i latinica pismo njihovog maternjeg jezika, deo njihovog kulturnog identiteta, onoga što oni jesu i čime se kao Srbi ponose. To ne moze potezom pera da se obriše tj. svede na ličnu upotrebu kod kuće, a da debelo ne prekršiš osnovna ljudska prava na upotrebu jezika i pisma.

S obzirom na generacije odrasle u tim uslovima vremena, gde je pripisano bez nametanja, vremenom, postalo deo narodnog, izobičajenje se ne može vršiti na silu i pritiscima a da time ne kršiš zagarantovana ljudska prava.

Još jednom, latinica u 20. veku postaje deo korpusa ljudskih prava svake individue koja na srpskom jeziku piše, bez obzira na novi zakon. U opisanom stanju stvari, zakon izbacivanjem latinice kao ravnopravog pisma srpskog jezika, pre svega negira realnost široke rasprostranjnosti tog pisma, njenog značaja u kulturi i identitetu srpskog naroda, a ujedno i krši ljudska prava svih onih Srba koji to pismo aktivno koriste.

S tim u vezi, od izuzetne je važnosti staviti tačku na srozavanje latinice u Srba kako ne bismo došlo u situaciju da sutradan bilo koji podnesak građanina, ispunjeni zahtev, molbu ili potpis građanina na latinici neko odbaci tj. neuvažen pod izgovorom da nije korišćeno pismo u službenoj upotrebi.

Jer sve drugo već imate ćiriličari samo je još to ostalo. Pa ne znam tačno ni šta hoćete i čime ste nezadovoljni?

Danas, nas u principu samo dobra praksa štiti od pravnog iživljavanja tog tipa jer latinica nigde zvanično nije priznata pa ni tim zakom kojim treba na osnovu ustava da se podrobnije uredi. Ima samo jedna odredba o latinici vezano za ispisivanje saobraćanih natpisa, kojom se ništa u vezi latinice i ne uređuje, sem da službeno više ne postoji. Otvoriti zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma.

I sad na sve to neko bi nove mere protiv latinice. Pa dokle više?

I da zaključim, Srbin ima puno pravo da latinicu smatra svojim pismom svog narodnoga jezika kao stečeno i neotuđivo pravo i da je koristi bez ograničenja u ostvarenju svih svojih drugih prava a bez da trpi bilo kakve negativne posledice zbog upotrebe svog jezika i pisma.

 

[CEBEP]

Osoba tj. lice kako bismo mi na "srpskom" rekli, koja je rođena recimo 1970. godine, te tokom svog školovanja zvanično učila srpskohrvatski (hrvatskosprski, srpski ili hrvatski) u vreme kad su u službenoj upotrebi postojala 2 pisma tog (maternjeg) jezika, te joj i u svakoj knjižici i svedočanstvima stoji koji je jezik učila, po zakonima i Ustavu koji su važili u to vreme i po kojima je latinica kao pismo imala svoje zagarantovano mesto ravnopravnog pisma tog jezika; i dan danas kao deo neotuđivog korpusa ljudskih prava koja se odnose na jezik i pismo lica, već formiranog nacionalnog i jezičkog identiteta, ta osoba ima pravo na upotrebu svog jezika i pisma, naučenog i prihvaćenog, ma šta prozitivnopravnim normama kasnije za srpski jezik bilo propisao.

Изгласан на референдуму, да, што значи да су и Устав и његови чланови потврђени демократском вољом грађана

Како се тај већ формирани национални и језички идентитет звао/зове?
Српскохрватски као језик (назив и правопис настали компромисом и договором лингвиста) и латиница као једно од два писма се у Србији није учила као део националног и језичког идентитета Срба већ из практичних разлога и потребе да једни друге разумемо.
Живели смо у истој држави и то је имало смисла.
Тада је то имало смисла, данас то више није случај.

Pripremana i uvedena za srpski jezik u 19. veku., doduše kao deo dogovora i zajednickog projekta srpskohrvatskog jezika, u praksi latinica, ne samo da jw zaživela nego, nego postaje široko rasprostranjena i u svesrdnoj upotrebi

Нетачно.
На простору који обухвата данашња Србија до 1914/15. године и у службеној и у јавној и у личној употреби ћирилица је међу Србима заступљена са 99,9% и постојао је јасан став лингвиста да је писмо српског језика ћирилица.
На простору Војводине, наравно, и мађарски и немачки и други језици, али они немају везе са темом о којој пишемо.
На простору Хрватске и Босне у другој половини 19. и почетаком 20. века нису могли да се договоре ни око имена језика који говоре и једни и други.
Хрвати су инсистирали на хрватском књижевном језику и користили искључиво латиницу док су Срби инсистирали на томе да они говоре српским и користили ћирилицу.

Након 1918. у КСХС званични језик није српскохрватски већ "српско-хрватско-словеначки језик" са два писма, "вуковом ћирилицом" и "гајевом латиницом". На простору данашње Србије између 1918. и шезедесетих/седамседетих година доминанто је коришћења "вукова ћирилица", на простору данашње Хрватске доминантно/искључиво "гајева латиница".

Латиница није постала друго званично писмо српског језика као ни у значајнијој мери употребљавано писмо после Вукове реформе.
Друго званично писмо како међу Србима као народом тако и на простору данашње Србије постаје стандардизацијом српскохрватског језика и услед различитих политичких и друштвених кретања која трају од шезедесетих година до данас.
Чињенице.
Популарна "теза" која се у делу јавности појавила пре извесног времена да је Вук творац српске латинице једноставно не стоји јер није брањива.

 

[Пантограф]

U osnovi, nebitan je i taj argument drevnosti. Nije moguće da je srpska baština nastala u 20. veku manje značajna od ranije? To bi bila dosad najsmešnija teza koju sam čuo, u okeanu komedije na ovim obalama. A povelik deo te baštine je na latinici. Boti Čorbi ne može se poreći da je bio Srbin; e, pa, i omoti njegovih ploča su na latinici.

Da vam dodam i da je to što su putokazi na manjim drumovima u Srbiji samo na ćirilici - težak skandal (uopšte me ne zanima da li je tako u Rusiji, tamo niko živ ne dolazi sa strane kolima).

U pravu je Noki, samo dobra praksa ljudi u upravi nas štiti od svinjarija tipa nepriznavanja dokumenata jer nisu na ćirilici, a talibanizovano ćirilizatrstvo - koje se na žalost i na ovoj temi promoviše - moglo bi da stvori društveni pritisak u tom smeru. E tad pomalo život postaje nepodnošljiv; tada se, zaslugom talibana, možda ljudi krenu ispisivati iz Srba i oglašavati pripadnicima nacionalnih manjina. Ne štetite svom narodu - mnogi su to već radili u prošlosti.

 

[CEBEP]

Значи, Србину који живи, рецимо, у Чикагу, не представља проблем да научи енглески који није његов матерњи језик и да енглески језик и алфабет користи као званично средство у комуникацији са јавним службама али би Србину у Србији у службеној употреби сметао српски језик на ћирилици (коју зна јер је учи у школи) толико да би себе из бунта прогласио припадником националне мањине.
Да нас нема требало би нас измислити

 

[Delija]

Два писма су неодржива и нерационална ствар и на сваком кораку видимо компликације али и злоупотребе које то проузрокује. Нисмо више суграђани са народима чије писмо је искључиво латиница.

Притом, латиница је свакако неминовна ствар кроз школство, кад се уче страни језици или природне науке и при сваком одласку на интернет а што данас значи да ћете свакако у 80% случјева конзумирати латиницу.

Дакле, за макар и минмалну равноправност писама у пракси ћирилица мора бити једино писмо у службеној употреби. У противном, ова култура остаје без свог кода кроз пар деценија.

Надам се да ће бити лакше кад помру бумери и југовићи па ће нестати и ове идеолошке и патолошке препреке којих нису ни свесни.

 

[nekrobatica]

talibanizovano ćirilizatrstvo

Слободно кажи словенским Македонцима да прихвате писмо својих албанских суграђана како не би били талибани у сопственој земљи. А и Бугари и Грци би могли да се одрекну свог писма како би били већу еуропејци.