Unifikacija naziva ulica u Beogradu

[solecar]

Ustanička je mešovitog tipa, malo bulevarskog izgleda, malo uličnog, pa tu nisam siguran šta bi bilo bolje, da li da ostane ulica ili da bude bulevar.

 

[solecar]

Bio Paprošo » 14 Jun 2021 17:04[/url]":2uvn7e9r]

Bender Rodriguez » Pon Jun 14, 2021 3:10 pm[/url]":2uvn7e9r]Ja procitao za Mutapovu i po inerciji na Mapama odem ka istoku, misleci da ce Borislava Pekica biti negde na Krstu. I trazim, trazim, idem duz Cara Nikolaja al nigde ne nailazim na Borislava Pekica. I tek na kraju uvidim da je Borislava Pekica ka zapadu i to svega jedan blok dalje.

Znaci prosirice ulicu u duzini jednog bloka... Impresivno, nema sta. Samo, mislim da je Beogradu potreban mnogo mnogo uzurbaniji tempo od toga. Inace cemo i 22. vek da cekamo s ovim zakrzljalim ulicama.

To vaše traženje iz daljine je otud što se imena ulica menjaju kako se ko osili! To je bivša Malajnička ulica, u kojoj je veliki Pekić, doduše, odrastao i živeo, ali sa čijom se promenom imena (a kamoli sa dodelom njemu lično) sigurno ne bi složio! Mada, taj je slučaj još i najmanje zlo, šta tek reći o preimenovanju Ohridske u Brane Crnčevića, pa o nalaženju nečeg na Vračaru za Momu Kapora, itd, itd. Kao da se grad ne širi i da novih ulica (Prva Nova, Sedma Nova...) nemamo.
Zašto je baš neophodno ugasiti ime ulice koje postoji 100 i više godina i šta uopšte, u pameti naših gradskih otaca, fali novim ulicama u novim delovima grada i zašto su one manje dobre da ponesu imena naših novijih velikana dospelih za to?

Mali off, izvinjavam se, nisam mogao da odolim.

Kada pogledam kako se u 98% slučajeva tih prigradskih ulica, što novih, što nekih Delova, koji su realno ulice 5 reda u koje zalazi samo onaj ko u njima živi (u neke još ni asfalt nije zašao), a koje su veličine reda do 5 kućnih brojeva, šakom i kapom dele imena poznatih i zaslužnih umetnika, naučnika, sportista, i drugih zaslužnih građana, a po centru se frljaju sa politički podobnim imenima u datom trenutku, bolje da ništa ne diraju.

 

[Дошљак]

solecar » Пон Јун 14, 2021 3:54 pm[/url]":1ugu9zyf]Ustanička je mešovitog tipa, malo bulevarskog izgleda, malo uličnog, pa tu nisam siguran šta bi bilo bolje, da li da ostane ulica ili da bude bulevar.

Има више од две траке, има поприличну дужину и доста битних објеката дуж ње (општина, дом здравља, прекршајни суд, специјални суд, полицијска станица, хотел, окретнице аутобуса, различити комрецијални садржаји).
Много више заслужује да буде булевар него Јужни булевар и Северни булевар.

 

[solecar]

Nije samo broj traka odrednica da li nešto ima ili nema predispozicije da bude bulevar. Eto, recimo i Vojvode Stepe ima više od dve trake, pa niko nikad nije rekao da treba da bude bulevar, iako je daleko duža od nekih bulevara.

 

[Anonymo96]

Mene zanima zašto je Bulevar Maršala Tolbuhina nazvan bulevarom, a Omladinskih brigada i Jurija Gagarina-dve najprometnije ulice u NBG, nisu nazvane tako.

 

[solecar]

Na NBG dobar deo ulica treba da nosi prefiks "bulevar", jer to u suštini i jesu.

 

[Гага]

Некако ми ова подтема највише одговара да поставим о промени/нових имена улица у делу насеља Бежанијска коса.

Наиме у делу насеља, где је улица Бежанијских илегалаца (ту су породичне куће староседелаца Бежаније), све попречне и уздужне улице су имале то име. Од пре пар месеци свака од попречних и уздужних улица је добила своје име, а само је главна улица остала са именом Бежанијских илегалаца, све до Драгановог ауто-сервиса. На карти сам означио тај део насеља

https://www.openstreetmap.org/#map=17/44.81231/20.37430

У блоку 51 је у делу некадашње улице Сурчински пут промењено име у Рајкову улицу. Такође и неке уличице у том блоку су сад добиле нова имена. На карти сам означио блок 51

https://www.openstreetmap.org/#map=16/44.8235/20.3884

 

[solecar]

Što se tiče generalno promena naziva ulica, ova tema je najadekvatnija. Što se tiče bloka 51, promenjene su i ulice u zoni Kvantaša, kao i deo Marka Čelebonovića koji je postao Petnička.

 

[solecar]

Дошљак » 03 Okt 2021 21:26[/url]":1oh6z8lw]

Labud » 03 Okt 2021 21:13[/url]":1oh6z8lw]Gradonačelnik Beograda Zoran Radojčić podneo je inicijativu da jedna beogradska ulica ponese ime akademika Vladete Jerotića (1924-2018), psihijatra, polihistora, prosvetitelja i profesora Pravoslavnog bogslovskog fakulteta u Beogradu. Takodje predloženo je da se akademiku podigne i spomenik u Beogradu.

Izvor: https://www.instagram.com/p/CUk9bUBMZtn ... =copy_link

Добар предлог. Само нек нађу неку улицу са дупликатом именом.

Na pamet mi padaju sledeći predlozi:

Nemanjina /Zemun/ - nalazi se kod Zemunskog parka i blizu KBC Zemun
Radoja Dakića /NBG/ - nalazi se u blizini Instituta za majku i dete
Strumička /od Janisa Janulisa do Vojislava Ilića/ + Velikomoravska (u produžetku Strumičke)
Grčića Milenka /od Južnog bulevara do autoputa/ - fizički zasebna ulica
Šumatovačka /od Maksima Gorkog do Južnog bulevara/ - fizički zasebna ulica
Bulevar Peka Dapčevića /od ulice Topola do Vojvode Stepe/ - fizički zasebna ulica

 

[solecar]

Председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда Андреа Радуловић саопштила је данас да је на данашњој седници овог тела усвојена иницијатива грађанина Мише Марковића да Жумберачка улица на територији општине Чукарица понесе име Марка Марковића, српског спортског новинара.

izvor: beograd.rs

 

[solecar]

Весић је рекао да ће на дневном реду седнице Скупштине Града Београда, заказаној за понедељак, 25. октобар, на његов и предлог новинарке Оливере Милетовић, бити одлука да краљица Драга Обреновић добије улицу у Београду.

Навео је да се о тој српској краљици на веома ружан начин писало у историји, а да је она веома значајна краљица која је спасила Хиландар и о којој се данас са великим поштовањем говори у том манастиру.

Додао је да ће се расправљати и о одлуци да се лева обала Саве, од Бранковог моста до Газеле, назове Обала јасеновачких жртава, уз напомену да је то предложио председник Србије Александар Вучић.

Весић је рекао да ће се пред одборницима наћи и одлука да се Жумберачка улица преименује у улицу чувеног спортског новинара Марка Марковића.

izvor: beograd.rs

 

[Dejan011]

Da li će neko da se seti da Vuku Brankoviću dodeli ulicu i podigne spomenik, pa da se konačno ispravi istorijska nepravda prema čoveku koji lažno oklevetan kao izdajnik?

 

[Drakche]

Sta je sa nazavima koji nisu imena istorijskih licnosti? Cini mi se da je ovo preimenovanje ulica iz (np) geografskog pojma u istorijsku licnost postao trend, ciji uzrok vidim u nedostatku kredibiliteta aktuelnih gradskih i drzavnih celnika, koji znaju da se po njima nista nece zvati, kao i u nekoj opstoj krizi indentiteta.

Cvetni Trg, Terazije, Pariska Ulica, Studenski Trg, Takovska Ulica, Zmaja od Nocaja*, Bulevar Oslobodjenja i sl... su pojmovi koje je lepo videti na tablama i prevaliti preko usana. Takodje nazivi flore i faune, kojih gotovo da nema, ali postoje, ili su postojali, u tradiciji imenovanja geografskih i urbanih toponima.

*Znaj od Nocaja jeste istorijska licnost, ali u isto vreme vrlo poetican naziv za jednu ulicu. Prosto zvuci kreativnije.

 

[solecar]

Umesto preimenovanja ulica sa duplim nazivima, delova ulica, ulica koje su fizički nekoliko zasebnih ulica, Novih XX ulica ili celo naselje jedna ulica, oni se bave prekrštavanjem ulica koje su prethodni imenovali, pa cepkanjem fizički jedne ulice na desetak naziva i sl. I tako svaka nova vlast. Pri tom svaka vlast ima svoj spisak podobnih ličnosti koje mogu da dobiju ulicu. S tim što je ova aktuelna to digla na viši nivo, tako što su nekim zaista značajnim ljudima i umetnicima dali sokake po periferiji u koje otprilike zalaze samo oni koji tu žive, i poštar.

 

[solecar]

Deo Dalmatinske ulice dobija ime po Vladeti Jerotiću

Predloženo je da manji deo Dalmatinske ulice, od Francuske do Džordža Vašingtona, ponese ime ovog velikog lekara, neuropsihijatra, psihoterapeuta, književnika i akademika SANU.

Tim povodom održan je sastanak predsednice Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda Andree Radulović sa predstavnicima Zadužbine Vladete Jerotića i akademikom Draganom Simeunovićem. Sastanku je prisustvovao i zamenik gradonačelnika Goran Vesić, saopšteno je iz sekretarijata za informisanje grada Beograda.

Inicijativu za preimenovanje Dalmatinske ulice podneo je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

„To će se naći na dnevnom redu predstojeće sednice Skupštine grada Beograda, 8. novembra“, kazala je Radulović.

Na sastanku se razgovaralo i o tome da u budućnosti ulice u Beogradu dobiju i znameniti Srbi iz Dubrovnika, kao što su Medo Pucić, Dum Ivan Stojanović, Luko Zore, Nikša Gradi i Antun Fabris, čime bi ulice u Beogradu po hrvatskim toponimima bile preimenovane po ovim velikim srpskim književnicima, političarima i novinarima.

izvor: studio B

 

[lukander01]

Dalmatinska od Francuske?

Sent from my SM-G981U1 using Tapatalk

 

[Bio Paprošo]

solecar » Sre Okt 27, 2021 1:52 pm[/url]":21iq5e5l]Deo Dalmatinske ulice dobija ime po Vladeti Jerotiću

Predloženo je da manji deo Dalmatinske ulice, od Francuske do Džordža Vašingtona, ponese ime ovog velikog lekara, neuropsihijatra, psihoterapeuta, književnika i akademika SANU.

Tim povodom održan je sastanak predsednice Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda Andree Radulović sa predstavnicima Zadužbine Vladete Jerotića i akademikom Draganom Simeunovićem. Sastanku je prisustvovao i zamenik gradonačelnika Goran Vesić, saopšteno je iz sekretarijata za informisanje grada Beograda.

Inicijativu za preimenovanje Dalmatinske ulice podneo je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

„To će se naći na dnevnom redu predstojeće sednice Skupštine grada Beograda, 8. novembra“, kazala je Radulović.

Na sastanku se razgovaralo i o tome da u budućnosti ulice u Beogradu dobiju i znameniti Srbi iz Dubrovnika, kao što su Medo Pucić, Dum Ivan Stojanović, Luko Zore, Nikša Gradi i Antun Fabris, čime bi ulice u Beogradu po hrvatskim toponimima bile preimenovane po ovim velikim srpskim književnicima, političarima i novinarima.

izvor: studio B

Pola vesti je pogrešno! Niti Dalmatinska ide do Francuske, niti je Dragan Simeunović akademik!
Ima još grešaka, me mrzi da nabrajam.

 

[Bender Rodriguez]

I to se dešava u Beogradu: Ne znaju da žive na novoj adresi

Više od 5.000 ulica u prestonici promenilo je naziv u proteklom periodu, u okviru nacionalnog projekta Majmunisanja sa nazivima ulica

Jedan od poslednjih primera izmene je jedan krak Ulice bežanijskih ilegalaca, na kojoj će ubuduće stajati tabla sa imenom - Meandarska. Ova promena, međutim, napravila je pometnju među žiteljima, budući da su im računi kasnili sa isporukom i tek su na kovertama uočili novi naziv adrese. Table i brojevi još nisu postavljeni, pišu Novosti.

U novoj Meandarskoj ulici nadležni još nisu postavili tablu i nove numeracije stambenih objekata, pa su stanari pomislili da je Bežanijskih ilegalaca još aktuelna adresa. Po pristizanju koverti sa mesečnim računima za komunalne usluge, primetili su razliku.

"Umalo da mi istekne rok za ostvarivanje popusta za 'Infostan', ali srećom imam nalog za elektronsko plaćanje. Moguće je da su se i poštari zbunili tražeći Meandarsku ulicu, za koju tabla nije postavljena. Ostali računi ovog meseca stigli su nam na staru adresu", kaže jedan od stanara.

Kašnjenje, kažu u "Infostanu", nije njihova greška, jer su uplatnice štampane na vreme.

Kako su nam objasnili, od JP "Gradsko stambeno" dobili su nalog da prešifruju staru novobeogradsku adresu na Meandarsku ulicu. U skladu sa tim, korisnicima su aktuelni računi poslati sa izmenjenim nazivom ulice.

"Reč je o znatnom broju ulaza, a prešifriranje je uobičajen postupak, koji se primenjuje kod svake promene naziva ulica, decenijama unazad, uvek na osnovu važećih propisa", navode u JP "Gradsko stambeno".

Inače, Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, u skladu sa Odlukom o gradskoj upravi, obavlja poslove iz nadležnosti koji podrazumevaju izradu i postavljanje tabli sa nazivima ulica i kućnih brojeva. Nadležni postupaju prema Odlukama o dodeli naziva ulica, koje donosi Skupština grada i Specifikacijama dobijenim od Republičkog geodetskog zavoda. Takođe, ovaj Sekretarijat zamenjuje stare, dotrajale table i postavlja nedostajuće.

"U prethodnom periodu došlo je do promene naziva u više od 5.000 ulica u Beogradu. Sekretarijat je izradio i postavio više od 14.000 tabli sa nazivima ulica i više od 50.000 tabli sa kućnim brojevima", rekli su u nadležnom Sekretarijatu.

Poštovanje zakona

Shodno Zakonu o registru prostornih jedinica i adresnom registru po imenovanju ulice, jedinica lokalne samouprave obaveštava stanovnike naseljenog mesta o donetoj odluci putem sredstava javnog informisanja, u "Službenom listu grada Beograda" i na svojoj veb-prezentaciji, kažu u Sekretarijatu.

"Stambene zajednice su promenile naziv na osnovu rešenja kojim se registruju promene poslovnih imena stambenih zajednica, a koje izdaje odeljenje za imovinsko-pravne i stambene poslove Opštine Novi Beograd", dodaju.

https://www.b92.net/lokal/beograd/drust ... si-2061050

 

[solecar]

Brojne važne ličnosti dobile ulicu u Beogradu, usvojen i naziv Obala jasenovačkih žrtava

Pojedine ulice u nekoliko gradskih opština imenovane su po značajnim istorijskim i kulturnim ličnostima. Prihvaćena je i inicijativa predsednika Aleksandra Vučića, u svojstvu građanina, da novobeogradska obala dobije naziv Obala jasenovačkih žrtava.

Zamenica predsednika Skupštine Grada Beograda Andrea Radulović na današnjoj sednici istakla je da je reč o delu leve obale Save od mosta Gazela do Brankovog mosta.

– Aleksandar Vučić je želeo da sačuva sećanje i zaštiti uspomenu na stradalnike iz sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu. Jasenovačke žrtve predstavljaju najstrašniji simbol stradanja pripadnika srpskog, jevrejskog, romskog, kao i drugih naroda tokom Drugog svetskog rata na području Jugoslavije. Jasenovac predstavlja gubilište na nekadašnjim jugoslovenskim i jedan od najužasnijih na sveukupnim evropskim prostorima tokom Drugog svetskog rata. Logor Jasenovac, kao sistem logora pod komandom iz logora Jasenovac, bio je najveći koncentracioni i logor smrti na prostoru okupirane Kraljevine Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata. Logor je formirala Nezavisna Država Hrvatska istočno od istoimenog gradića u avgustu 1941. godine, a uništile su ga ustaše u aprilu 1945. godine da bi sakrile i umanjile zločin koji su počinile – rekla je Andrea Radulović.

Takođe, pred odbornicima su se našle i odluke na osnovu inicijativa zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, koje je podneo u svojstvu građanina, da se u Beogradu imenuju ulice po caru Justinijanu Prvom, caru Irakliju, knezu Pavlu Karađorđeviću i princezi Oliveri.

– Kada je reč o imenovanju ulice po caru Justinijanu Prvom, predlog je bio da se preimenuje Splitska ulica na teritoriji Voždovca, kao i da se Ulica Augusta Cesarca na teritoriji opštine Savski venac preimenuje u Ulicu cara Iraklija. Takođe, predlog je bio i da se Štrosmajerova ulica preimenuje u Ulicu kneza Pavla Karađorđevića, odnosno Ulica Petra Zrinjskog u Ulicu princeze Olivere. Obe ulice nalaze se na teritoriji gradske opštine Zemun – navela je Andrea Radulović.

Skupština grada donela je i odluku da se imenuju ulice po značajnim ženama Srbije i šire, po Draginji Gavrilović, Kosari Cvetković i Jelki Bojkić Makavejev. Sušačka ulica na teritoriji Voždovca preimenovana je u Ulicu Draginje Gavrilović, Supilova ulica na teritoriji Zvezdare u Ulicu Kosare Cvetković i Ulica Matije Gupca na teritoriji Rakovice u Ulicu Jelke Bojkić Makavejev.

– Jelka Bojkić Makavejev bila je prva žena diplomirana veterinarka u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Osim što je bila prva žena iz regiona koja je završila Veterinarski fakultet, svakodnevno se borila za prava žena i svojih koleginica, što je dovelo do toga da je postala predsednica Ženske studentske organizacije Sveučilišta u Zagrebu. Jelka je sve do oslobođenja u Drugom svetskom ratu 1945. godine radila u bivšem Pasterovom zavodu. Kada je reč o Kosari Cvetković, ona je bila srpska književnica, prevoditeljka, likovna umetnica, fotografkinja, pedagoškinja, književna i pozorišna kritičarka. Godine 1903. objavila je zbirku „Pripovetke za devojčice i dečake”, a 1907. i zbirku „Sedam priča za devojčice i dečake”, sa prevodima dela ruskih književnika. Objavljivanje ovih knjiga predstavljalo je značajan književni događaj, jer je do tada dečja literatura na srpskom jeziku, pored poezije, bila vrlo oskudna. Jedna je od dve žene koje su tajnim glasanjem izabrane za članice Srpskog književničkog društva 1906. godine. Autorka dela „Devojački roman”, koji se smatra prvim ženskim romanom kod Srba, napisala je Draga ili Draginja Karolina Gavrilović, prva srpska pripovedačica i romansijerka. Njena dela za života nisu štampana u obliku zasebnih knjiga, sve do 1990. godine kada su objavljena njena „Sabrana dela”, u dve knjige. Jelka Bojkić Makavejev, Kosara Cvetković i Draginja Gavrilović su samo neke od žena koje su svojim znanjem, umećem, humanitarnim radom i zalaganjem doprinele što boljem razvoju društva u svim segmentima i zbog toga je potrebno uzdignuti ih i zahvaliti im za svako opšte dobro čiji su deo bile – pojasnila je Andrea Radulović.

Takođe, usvojeno je da ulicu u prestonici Srbije na prostoru Beograda na vodi dobije vožd Đorđe Stratimirović. Ulica koja će poneti ime vožda Đorđa Stratimirovića proteže se od zgrade Pošte na Savskom trgu do glavne kule na prostoru Beograda na vodi. Inicijativu je podneo Centar za razvoj Šajkaške, a na poslednjoj sednici ju je usvojila komisija. Imenovana je i Ulica Svetog Vladike Nikolaja Žičkog na osnovu podnete i usvojene inicijative građana naseljenog mesta Resnik u opštini Rakovica. Predloženo je bilo da jedan deo Podavalske ulice na ovoj opštini ponese ime Svetog Vladike Nikolaja Žičkog.

Na osnovu usvojenih inicijativa koje je podnela prof. dr Irena Arsić, ulice u Beogradu dobili su i dubrovački Srbi Ivan Stojanović i Nikša Gradi. Predlog je bio da Ulica bana Mladena na opštini Zvezdara ponese ime Nikše Gradija, dok je Gospićka ulica na opštini Voždovac preimenovana u Ulicu Ivana Stojanovića.

Takođe, Beograd je dobio i Ulicu Vladete Jerotića, srpskog neuropsihijatra, psihoterapeuta, filozofa, književnika i akademika Srpske akademije nauka i umetnosti i dobitnika mnogobrojnih nagrada i priznanja. Predlog je bio da Dalmatinska ulica od Takovske do Džordža Vašingtona bude preimenovana u Ulicu Vladete Jerotića.

– Želeli bismo da vam zahvalimo na podnetim inicijativama i pruženoj podršci da značajne ličnosti dobiju svoje obeležje u našem gradu. Kulturna politika naše prestonice jeste očuvanje sećanja na ljude koji su svojim istorijskim ili kulturološkim momentom značajno uticali na razvoj društva – zaključila je Andrea Radulović.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je na današnjoj sednici da nove odluke o imenovanju ulica pokazuju da poštujemo sopstvenu istoriju, tradiciju i kulturu, te da ne zaboravljamo one koji su nešto učinili za nas. On je podsetio da smo u vremenu koje je iza nas živeli u različitim državama, te da je Beograd bio glavni grad različitih zemalja. Živeli smo u različitim ideologijama, a u skladu s tim ovde je bilo mnogo ulica nazvanih po toponimima iz različitih delova bivše Jugoslavije, po znamenitim ličnostima koje nisu važne za Srbiju, ali su takođe predstavljale deo promocije nove ideologije i novog nacionalnog kursa u sklopu Jugoslavije.

– Tako smo došli u situaciju da imamo jedan broj naziva ulica koji više nemaju nikakve veze sa Srbijom ili se pak zovu po ljudima koji nama nisu bili naklonjeni, među kojima je Štrosmajer koji više neće imati ulicu u Zemunu. Ali, zato ćemo imati ulicu po knezu Pavlu Karađorđeviću, princezi Oliveri, koja je primer žrtvovanja i mučeništva za svoj narod, kao i po carevima Justinijanu Prvom i Irakliji, koji je dozvolio naseljavanje Južnih Slovena na Balkan. U budućnosti treba više da potenciramo našu vezu sa Vizantijom jer mi veru, kulturu i još mnogo toga dugujemo njoj. Sedamnaest rimskih careva rođeno je na teritoriji današnje Srbije. Ne postoji nijedna rimska provincija koja ih je dala više. Zbog toga ćemo u budućnosti dati nazive ulica po svim rimskim carevima – kazao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je posebno izrazio zadovoljstvo što će pojedine zaslužne žene dobiti svoje ulice u glavnom gradu i naveo da je Grad otvoren za sve nove inicijative odbornika, građana, naučnih zajednica.

Vesić se osvrnuo i na činjenicu da je grad često bio meta napada zbog toga što su hrvatski političari, vojskovođe, banovi izgubili ulice u Beogradu, te da je tobože na taj način Beograd izgubio kosmopolitski duh.

– Mi smo najveći grad na Balkanu, kosmopolitski grad, a oni koji su nešto uradili za naš glavni grad, narod i kulturu, bez obzira na veroispovest ili nacionalnost, imaće svoje ulice. Primer za to je Mate Parlov, koji je Hrvat, ali je na prošloj sednici dobio ulicu jer je dve svetske titule osvojio u Beogradu. Slično je i sa Antunom Gustavom Matošem i Tinom Ujevićem, koji su jedno vreme živeli i stvarali u Beogradu – rekao je Vesić, navodeći i primer Zagreba koji je oduzeo ulicu Vuku Karadžiću iako je počasni građanin tog grada.

Vesić je najavio da će u budućnosti ulicu dobiti i kneginja Julija, inače Mađarica, supruga Mihaila Obrenovića. Na ovaj način će Beograd uvek poštovati i one koji nisu srpske nacionalnosti, ali pod uslovom da su nešto uradili za naš grad i naš narod. Najavio je da će Beograd po reciprocitetu dobiti i Budimpeštansku ulicu, a to će se odnositi i na Prag, podsetivši da već imamo i Varšavsku i Briselsku ulicu, kao što i oni imaju našu. Time ćemo, zaključio je Vesić, na isti način pokazati poštovanje.

– Ove odluke mnogo su značajnije od običnih promena ulica, jer govore o promeni nacionalne politike i svesti o svom istorijskom značaju – istakao je Vesić.

Pojašnjavajući jednu od inicijativa, istoričarka književnosti prof. dr Irena Arsić rekla je da su Dubrovčani dolazili u Beograd tokom čitavog istorijata Beograda i da su na različite načine bili primani. Nastojala sam, dodala je, da u poslednjih dvadeset godina o njima i njihovim sudbinama u Beogradu posebno govorim.

– Oni su vrlo često na određen način bili neshvaćeni, jer su drugačije gledali na novu Srpsku kneževinu, pa na srpsku kraljevinu. Ovo je divna stvar koja se desila, a ja sam predložila petoricu Dubrovčana, od kojih trojica već imaju svoju ulicu u Beogradu. Ostala su dvojica – Nikša Gradi i Ivan Stojanović – naglasila je dr Irena Arsić.

Akademik prof. dr Dragan Simeunović rekao je da je Vladeta Jerotić bio najveći prosvetitelj našeg doba, dodavši da se prosvetitelji ne rađaju stalno, već da dolaze u talasima, obično onda kada ih najviše trebamo.

– Tokom svog života napisao je oko 70 knjiga i nekoliko stotina naučnih članaka, održao je ogroman broj predavanja u zemlji i inostranstvu čiji kvalitet i ogromna posećenost prevazilaze sve što je iko ikada kod nas na tom planu postigao. Jerotić je bio intelektualna mega zvezda u našem duhovnom prostoru. Zahvaljujući svojim knjigama, dugo će biti među nama. Tome će svakako doprineti i ulica nazvana po njemu, koju mu daruje Grad Beograd. Jerotić je ovaj grad voleo najviše na svetu, a grad mu je ovim gestom uzvratio ljubav i iskazao poštovanje – naglasio je Simeunović i zahvalio Gradu Beogradu i Goranu Vesiću na promptnosti i razumevanju važnosti da se održava duh Beograda sećanjem na one ljude koji su tom duhu dali sve.

izvor: studio B

 

[solecar]

Što više menjaju nazive ulica, sve više do izražaja dolazi "mržnja" prema Hrvatskim nazivima ulica, kao i nepoznavanje ko sve već ima ulice po gradu. Evo nešto što mi je prvo palo na pamet.

Mihaila Polita Desančića (Padina) - Politova (blizu Južnog bulevara)

Bulevar despota Stefana - Visokog Stevana

Đorđa Stratimirovića (BNV) - Stratimirovićeva (blizu Ustaničke)

 

[Садко]

Свака личност по којој су новоименоване улице јесу заслужније за град Београд, Србију и нашу културу сећања од разних аустроугарских поданика чије деловање суштински није било за добробит наше земље или културе.

 

[solecar]

Ali jesu bitni gradovi koji gube nazive, a u kojima su živeli Srbi. Ta selektivna kultura sećanja i podržavanje iste je još gora stvar koja nam se zadesila.

 

[Дошљак]

Ништа чудно кад Андреа одлучује о именовању улица. Ево нпр. зашто се одричемо Госпића у ком и даље живи 600 Срба? Они су мање вредни зато што их има мање?

 

[solecar]

Pa idu logikom da tamo gde više nema Srba ili se smanjuje broj istih, da ti gradovi više ne zaslužuju da imaju nazive ulica po njima u Beogradu. Spominjao je to neko ovde ranije.

Kada sam spomenuo da se slažem sa time da bi Hrvatska ulica mogla da promeni naziv (nalazila se u Kotežu), u recimo Srpska i da to bude jedina promena tog tipa, neki ovde su digli frku oko toga. A ne valja ni sada kada sam iskritikovao gradsku vlast zbog masovne pomodarske promene Hrvatskih naziva ulica.

Eto sad ispade da je bitnije da Dobrica Ćosić dobije svoju ulicu umesto Zadarske, umesto da su čoveku dali neki od duplikata, Delova, Novih XX i sl. ili neku ulicu koja je fizički zasebna, a nosi isti naziv kao još nekoliko fizički zasebnih ulica.

 

[Дошљак]

Скроз погрешна логика. До некле разумем мењање имена улица типа Матије Гупца али опет, скроз се све ради без икаквог реда. Брдо дупликата, брдо физички одвојених улица које деле име, брдо неутралних и безличних улица типа нова, новопројектована, наставак, и тд, а са друге стране се праве нови дупликати, деле се улице због имена на више делова, укидају се неки називи без јасног разлога и из хира.