Ne znam zašto to još niko nije rekao jasno i glasno, ali trolejbus sa žicama je identitetsko pitanje. Čak i da je neefikasan i skup kao što nije u rukama iole pismenih, trebalo bi da ostane kao onaj viseći tramvaj u Vupertalu. Ili kao neke tusrističke linije kakve imamo po belom svetu.
Kad sam u nekom od prethodnih postova pomenuo "tradicionalni elektrobus" epitet je nagovestio upravo identitet i nasleđe.
Čisto da ne kažu posle kako su svi uveli elektrobuse pre nas, iako smo bili među prvima, ironično baš u vreme kada je ekološki prosvećena Evropa masovno uklanjala električne sisteme u korist trovača (usput zanemarujući i same autobuse na alternativna goriva sa znatno smanjenom emisijom).
Autobusi su kao autonomni nekada bili neophodni poglavito u prigradskom i lokalnom saobraćaju, međutim argumenti protiv tramvaja i trolejbusa na koridorskoj mreži gradskih linija nikada nisu bili opravdani.
Dugačak tramvaj na baštici ne koči saobraćajni tok, niti blokira raskrsnice koje se mogu više prilagoditi njemu, a ne obrnuto. Uz dobro planiranje i organizaciju minimizira negativne posledice intrinističke krutosti (kao npr. mestimičnu "Gagarinizaciju", tj. kolonu zbog kvara na vozilu ili mreži). Trole i bez ikakve autonomije u uskoj ulici mogu obići pokvareno vozilo, a alternativnu trasu (predviđenim ili neočekivanim preusmerenjem) pokriti ukoliko se planira redundantna kontaktna mreža (samim tim i mreža linija sa poprečnim vezama, čitak što veća i gušća to robusnija u pogledu pouzdanosti - sve što beogradska nije). Dobro planiran i adekvatno održavan energetski sistem smanjuje mogućnost obustave saobraćaja usled nestanka struje.
Danas ni to nije nužno budući da se u nedostatku izbora na rešavanju posledica razvojno-urbanističkih faktora zavisno od lokacije tramvaj može jednostavno sprovesri preko ili ispod zakrčene raskrsnice, dok se kolaps izbegava kvalitetnim voznim parkom, i temeljnim održavanjem infrastrukture i voznog parka.
IMC trole su odavno zamutile liniju autonomije pa tako obezbeđuju pokrivanje perifernih kraka u cilju odvijanja predviđenih radova, centralnih deonica iz više razloga, pa čak i trajno pokrivanje strogog centra ili trgova bez kontaktne mreže iz estetskih razloga.
Nemojmo odvajati trole od tramvaja da sutra ne bi ukidali šine ironično između SF i BMV zarad između ostalih i solo elektrobusa 33, odnosno sakaćenja kruga dvojke zbog glorifikovanih kolica za golf aka. Vrapca. Suština se ne menja u smislu da se namera vlasti ogleda u revizionističkim planovima na ukidanju postojećih elektro-podsistema drugačijim "novitetom".
Mene u celoj priči o elektrobusima najviše brine zavisnost od neizvesne implementacije propisa o odlaganju i reciklaži baterija, kao i zavisnost od uvozne proizvodnje i sirovina za baterije koje lako mogu biti na bazi aluminijuma a ne domaćeg litijuma (ako je domaći kapacitet rudarenja aluminijuma manji od lokalne tražnje ne samo što bi to onemogućilo izvoz sirovine, već i bi uslovilo uvoz, pa i zavisnost od spoljnih izvora, odn. lanaca snabdevanja). Da ne ispadne da smo u žurbi za litijumom postali zavisnici od tuđeg aluminijuma i high tech baterija. Razvoj low tech trole bi negativne posledice teže predvidivih globalnih promena u određenoj meri ublažile, usput podržavši lokalnu ekonomiju.