Šta rešavaš dupliranjem Katica koje će da voze sa popunjenošću od 10 do 70% a zato blokiraju svaki blok i raskrsnicu na DOS gde stanu jer su ulice i blokovi premali, a oni upareni dugački po 30 metara?
Rešiš jedan problem a zato ukenjaš sve oko njih. Gledam to svako drugo jutro. Gubim po nekoliko minuta čekajući da se mrcine ispred pomere da dođe moj autobus do stajališta, ili da odblokiraju 1. Slaviju, ili raskrsnicu sa Nemanjinom, sa Sarajevskom, sa Beogradskom, KT Autokomande, itd itd...
Tema jesu trolejbusi, ali hajde ovde da odgovorim. Pri određenom povećanom transportnom opterećenju, veće prevozne jedinice postaju da budu opravdane. Da li treba da ih se odričemo zbog grešaka na raskrsnicama, u planiranju, upravljanju saobraćaja? Nikako već greške ispravljati.
1. Slavija: odavno treba rešenje u kojem je motorni saobraćaj u dva nivoa, a ne pešaci. Pešaci se mogu uklopiti u jedan od tih nivoa, najbolje onim u kojem se nalaze javni prevoz, bilo podzemno bilo nadzemno sa kolskim kružnim tokom na nivou -1.
2. Raskrsnica Sarajevska-Nemanjina: tu je moguće da tramvaj blokira raskrsnicu ako i samo ako je vozač tramvaja u prekršaju. Rešenje i stajališta i raskrsnice na dnu Nemanjine je nesrećno, a bilo je nesrećno i do rekonstrukcije.
3. U samoj Beogradskoj se ne sećam slučaja da tramvaj nešto blokira... Ali opet, Starine Novaka-Beogradska je pravac za žutu traku u špicu.
4. Autokomanda, ka Slaviji nema većih problema i zadržavanja, od Autokomande je problem sa vozilima koja čekaju skretanje u Triše Kanclerovića u tramvajskoj baštici. Ne znam zašto se dve cvećare na ćošku iz "arhitekture 90-tih" drže kao svete krave. Tu lepo treba da skretanje za Triše Kanclerovića ima srednju traku, leva u smeru ka Trošarini za javni prevoz, desna za kola ka Trošarini. Tu ima 110m, mogu dva "duplaća" po 36 metara i jedan autobus da stanu, ako su krenuli istovremeno.
5. Karađorđev park u smeru ka Slaviji: na tom mestu imamo semafor sa intervalom 2 minuta, sa intervalom vozila javnog prevoza oko 30 sekundi. To znači 4 vozila u jednom ciklusu semafora čak i ako se javni saobraćaj odvija savršeno ravnomerno (a ne odvija se). Uz to, zeleni talas je podešen u odnosu na kola, tako da dok putnici uđu/izađu na jako prometnom stajalištu, drugi put zakači crveno svetlo i ne oslobodi stajalište. A autobuski konvoji se formiraju već kod Franša, gde tramvaji nemaju uticaj. Već u prvoj iteraciji, bez rekonstrukcije, početak rešenja je da se za isti prevoz obezbedi što manje i što većih transportnih jedinica, a drugo, ravnomeran red vožnje tramvaja, ako za ravnomerizaciju drugih vidova nemamo tehničke preduslove. To je 9 i 10 isključivo sa velikim prevoznim jedinicama ("duplak" katica, Divag sa prikolicom) sa jednakim intervalom 7 minuta u špicu, 9-10 minuta van špica neizmenično. Stajalište može biti ispod Pasterove, jer tada se hvata zeleni talas sa kolima. Za par posečenih platana, zasaditi gde je sada stajalište i ozeleniti. Za desno skretanje preko žute trake u Pasterovu, svi koji su tuda ušli imaju Nebojšinu kao alternativu, ko ih j***. Sa rekonstrukcijom, obe tramvajske baštice idu na desnu stranu, a autobus se tuda pušta dijagonalno kod Veterinarskog, kako se sada pušta tramvaj.
Nije sasvim van teme. Kod trolejbusa imamo takođe gomilanja zbog problema u planiranju. Jedan deo posledica je sličan kao kod tramvaja, a to je "silovanje" podstanica. Takođe je bolje ravnomerni red vožnje sa većim vozilima (zglobnim, čak i dvozglobne razmotriti). Samo dvozglobni bi trebalo da se razmotre za linije koje se ne prestrojavaju na ulicama koje dele sa kolima, ne ulaze u zagušenja niti u kružne tokove.