Ako se ne znaju sve pojedinosti, a svako vozilo jeste slučaj za sebe, ne može se ni tvrditi tek tako da je to sve do zaposlenih pijanih mornara, koji eto vole tako da bacaju, rashoduju, još srede pa namerno bace. Nije to nikada baš tako jednostavno, a po tvom pisanju deluje da je baš uvek najgori scenario, u smislu teške bahatosti, nemara itd. Nema šta ja tu koga da pravdam, samo volim da se malo više barata proverenim činjenicama, a ako se ne poznaje cela priča, da se to onda i tako kaže. Rashodi u seriji su više puta objašnjeni. Godište se obično postavlja kao neka granica, al često ne od strane onih koji baš direktno održavaju ta vozila. Ne mora poteći ni od najvišeg rukovodstva uvek, a u smislu da se jednostavno i od strane Grada traži smanjenje prosečne starosti voznog parka, a po pristizanju novih vozila. Zato nekad ostanu mlađa, a lošija vozila. Znači nije baš onako bezveze, i bez plana. Ostaje nabavka delova, pa se zato do nekog godišta znaju povući sva vozila odjednom, kao što je urađeno sa više serija Ikarbusa. Kad treba da se spase nešto što ipak još može da služi, znalo se i od dva zgloba napraviti jedan. Da, dolazimo do toga da se tako zaista bace i neka još solidna vozila, al prosto kad je vozni park velik i kompleksan, nekad mora i tako. Što se tiče skoro popravljenih, registrovanih, pa onda rashodovanih vozila, naravno da ne mogu biti upućen u svaki pojedinačni slučaj, al dešava se i tu svašta. Ako se i uradi generalna karoserije, može, na primer, kroz dva meseca da crkne motor, menjač, pukne osovina, a da nema zamenskog dela u trenutku. Vozilo čeka, i koliko god nekad i pokušaju da ga spasu od čerupanja, samo vreme učini svoje. Naravno da kompletiranje posle postane skoro nemoguće. A kako funkcioniše nabavka svega, ne samo u GSP-u, teško da će se ikada uspostaviti kontinutet nabavke delova. Sama logika kazuje da je bolje da od deset vozila stoji dva, a ne četiri, iako to znači kanibalizacuju i onih solidnijih, al šta vredi kad nisu u voznom stanju. Nekad ni same havarije nisu tako velike, al kad nečega nema onda nema, a izlaznost uvek ima prioritet. U suštini, ne baci se ništa baš tek tako. Ako posle skoro urađenog remonta nešto nastrada, najčešće je to usled veće havarije nekih od mehaničkih sklopova. Kod gore pomenutih par Solarisa, u pitanju su bili menjači koliko se sećam. Slučaj tramvaja ne znam u detalje, al verovatno mu je falilo nešto krucijalno, jer baš oni dugo znaju da stoje do konačnog rashoda. Najgore je pre pristizanja novih vozila. Tada, a zbog čišćenja lamela, zaista zna da strada i ponešto još koliko toliko solidno, al tu opet idemo na ono godište, delove, i na kraju postoje i te kako neki zacrtani planovi i broja i tipova vozila, a tu mislim i na one koji pristižu, i na one koji ostaju. Na kraju, ne treba ni stalno da radimo sa toliko starim vozilima, kao kakvi socijalni slučajevi, a od GSP-a se to pravi bukvalno decenijama unazad. Još pride nam se uvaljuje sve i svašta, uz očekivanja na nivou uslova rada u nekim od najrazvijenijih gradova Evrope, a govorimo o javnom prevozu naravno.