Trolejbusi

[Dart]

Гдиња (Пољска) - иначе град са најбољом тролејбуском мрежом у Европској унији
https://transphoto.org/photo/1122505/

Najbolju trolejbusku mrežu u EU ima Atina, a iza nje su Riga i Viljnus.

 

[Fića1]

Најбољу у смислу мреже линија и организације, не највећу.
https://youtu.be/O0-LyU8odpU

Притом, када се погледа број становника и тролејбуса, много већи проценат људи користи троле у Гдињи него у Риги нпр.

 

[Express]

Nisam znao da i Gdynia ima Citaro trole. Odlična konverzija, komplet s izbačajnim drugim i trećim vratima, i to kliznim. Kao segedinska, ni ova verzija nije bazirana na vertikalnom motoru.

Nego, kad je već pominjan BKM, isti izgleda polako ide ka ukidanju trola iz svog proizvodnog programa. Novi modeli elektrobusa, trolejbuski stari: https://bkm.by/en/catalog/elektrobusy/, https://bkm.by/en/catalog/trollejbusy/

https://nnd.name/2019/10/elektrobus-e321-iz-belarusi/

Elektrobus je konceptualno savršen. Kao španski autobus na Iveco šasiji bez prozora pozadi dobar za lepljenje reklama.

https://nnd.name/wp-content/uploads/2019/10/wx10809.jpg
https://nnd.name/wp-content/uploads/2019/10/wx109.jpg

Ovakvi Ikarbusi s dvoja vrata na 21 i 22 kao stvoreni fideri za koridorsku 29. Koliko bolje izgleda od eCitara, prosto neverovatno. I dalje odaje taj postsovjetski look, mada sa slike na prvi pogled deluje kao daleko bolje sklopljen. Pitam se koliko su uznapredovali u odnosu na AKSM-321?

Ikarbus da pod nadzorom KIneza podigne kvalitet na nivo Conecta, izbace treća vrata, druga ugrade izbačajna klizna kao na CItaru iz Gdinje, zadnji deo plastičan kao plafon, pod siv, lajsne žute, ispred drugih vrata prostor za kolica i stajanje, sa leve strane sve sedišta celom dužinom salona kao kod NL202 i to bi bio standardni linijski elektrobus. Btw. ovaj BKM ima metalne šipke sa žutim segmentima zbog slabovidih (ovo uvode u EU) osoba, zelena sedišta. Mislio sam da sva vozila koja nisu dizel (uključujući i metro vozove, BG:Voz, tramvaje i trole, dakle ne samo CNG i elektrobuse, hibride) budu zelena sa zelenim sedištima, a metalnim delimično obojenim šipkama.

Inače ovaj Belkommunmash sa uvoznim zapadnoevropskim delovima (osim sedišta i spojevi za šipke) izgleda mnogo drugačije od svega što je prethodno izašlo iz te beloruske fabrike. Uz robusniju konstrukciju, povišenu kontrolu kvaliteta, praktičniji koncept, lepši dizajn i kvalitetnije delove Ikarbus bi mogao ponuditi kako domaćem, tako i stranim tržištima nešto slično španskim autobusima po kvalitetu na nivou Conecta (tu negde oko samih Španaca), i to u električnoj verziji kao što je to slučaj sa ovim BKM-om.

Kad sam pominjao Ikarbus trole upravo sam mislio na unifikaciju dizajna. CNG bi imao samo kutiju za boce a trole motke, sve ostalo treba da bude manje-više isto.

 

[Fića1]

А у чему је смисао избацивања трећих врата? Мислим да је то погубно за Београд

 

[Dart]

Притом, када се погледа број становника и тролејбуса, много већи проценат људи користи троле у Гдињи него у Риги нпр.

Pa ni po tom parametru nisu bolji Gdinja ima 246 hiljada stanovnika (sa Sopotom još 40 hiljada) i 86 trolejbusa. Riga 615 hiljada stanovnika i 283 trolejbusa + uskoro stiže još 50 i mahom su zglobovi.

 

[Fića1]

Упоредити ниво услуге у Риги и Гдињи су два различита света. Генерално, превоз у Риги је крш. Да, имају супер возни парк тролејбуса и аутобуса, али мрежа линија и ред вожње су катастрофални (поготово за аутобусе), просечна брзина им је мања него у Београду нпр, уз све то људи се плаше да користе јавни превоз због тога што је опасно.
Уз све то, месечна карта кошта читавих 50 евра, што је за такву услугу енормно велика сума.
Једино што ваља у том граду је возни парк, сајт превозника, и неколико линија.

А Гдиња развија свој превоз, и за један град који чак није ни седиште војводства, добија награде на европском нивоу и огромне субвенције, а у Риги не могу да изађу на крај са превозником у којем је корупција на нивоу више него у Србији. Плаћали су нове Соларис Урбино 100 хиљада евра више него остали превозници, Тролине су плаћали скоро 900 хиљада евра по комаду, а чак и немају батерије него дизел мотор

У Риги превоз месечно увек користи ~12 милиона путника, а у Гдињи (која је дупло мања) ~9.

 

[Express]

Fića » 08 Feb 2020 11:09 am[/url]":387gcq4f]А у чему је смисао избацивања трећих врата? Мислим да је то погубно за Београд

Kako u čemu, pa šta će ti treća kad ga registruješ za max 79+1 umesto 106+1 i to za fider liniju dužine 4-5km? Kolika je razmena putnika na takvoj liniji? Ukoliko većinu solo trovrataša na gradskim linijama zamene zglobni onda ti za solo ostaje vrlo malo mesta, i to sigurno ne u "cattle truck" izvedbi.

Ne zaboravi da bi po planu za 6-7 godina prva faza metroa bila u funkciji. Treća vrata gutaju 4 sedišta, smanjuju pouzdanost a povećavaju troškove održavanja. U takvim suštinski drugačijim uslovima (hub&spoke sistem) ista su sasvim besmislena, osim na linijama kao što su 32, 26, 309 (i drugim prigradskim, u gradu retko) gde ne može zglob. Takođe broj solo vozila na gradskim linijama neće biti toliko veliki s obzirom na najavljene velike nabavke zglobnih. Autobusi s troja vrata registrovani na preko 100 putnika predstavljaju nestandardnu verziju koja se eto "primila" (postala uobičajena) kod nas usled nedostatka metroa (u istočnom bloku i sa metroom zbog velikog opterećenja usled nižeg stepena motorizacije posebno u Mađarskoj pre 40 godina), odnosno u Italiji gde što kraće zadržavanje na stajalištima zbog zakrčenih uskih ulica predstavlja veliku prednost.

Recimo na liniji 521 do Vidikovca uz svraćanje na terminal Železnik M1 treća vrata su potpuno besmislena. Trovrataši se koriste na još većoj nebulozi za takvo vozilo - 87 samo zbog toga što GSP prilagođava konfiguraciju prema najopterećenijim linijama jer ne deli vozni park po tipu linija, odnosno opterećenju. Metro može okrenuti ideologiju praktikovanu već pola veka naglavačke. Vozio sam se na Eko 1 Higerom s dvoja vrata i zadržava se tačno onoliko koliko je predviđeno (ništa duže od trovrataša) jer je red vožnje prilagođen registrovanom kapacitetu vozila, a koji je manji od uobičajenog za vozila s troja vrata.

Osim navedenog i dan danas postoji veliki broj linija tipa Eko 1, 30, 32E, 35L, 36, 38, 38A, 38L, 44, 54, 56L, 57, 68, 72, 76, 81, 81L, 87, 92, 102, 105L, 106, 107, 109, 110, 202, 404, 405L, 501, 502, 503, 504, 512, 532, 533, 534, 602, 603, 606, 700, 705, 706E za takva vozila, pojedine uz pojačan takt.

Evo još slika Belkommunmaša E321:

Stari sa domaćim beloruskim delovima:
https://autoreview.ru/images/gallery/%D ... 151212.jpg

Novi sa zapadnoevropskim delovima:
https://autoreview.ru/images/gallery/%D ... E32100.jpg
https://autoreview.ru/images/gallery/%D ... C_0070.jpg
https://autoreview.ru/images/gallery/%D ... C_0067.jpg
https://autoreview.ru/images/gallery/%D ... C_0089.jpg

Sunce ti, koliku razliku na prvi pogled napravi samo završna obrada. Pitam se da li su klimavi kao nesrećne trole, moguće da su čvršći s obzirom na potpuno drugačiju konstrukciju. Vidi se da se prilagođavaju tržištu, da su na prekretnici.

 

[Dart]

Nego, kad je već pominjan BKM, isti izgleda polako ide ka ukidanju trola iz svog proizvodnog programa. Novi modeli elektrobusa, trolejbuski stari: https://bkm.by/en/catalog/elektrobusy/, https://bkm.by/en/catalog/trollejbusy/

https://nnd.name/2019/10/elektrobus-e321-iz-belarusi/

Elektrobus je konceptualno savršen.

Malo pre kažeš da je 321 drndava šklpocija, a sada za 321 sa novom maskom da je savršen. Hajde odluči se

 

[Fića1]

БКМ се толико прилагођава тржишту да после 20 година више не производи тролејбусе за Минск

 

[1111]

Express » 08 Feb 2020 11:46 am[/url]":h9xkn1tx]
30, 68, 72, 81, 81L

Za ostale ne znam, ali ovima se očigledno nisi vozio, naročito u špicu.

 

[Express]

@Dart

https://live.staticflickr.com/4835/4626 ... 0126_b.jpg
https://s31.wheelsage.org/picture/s/sca ... 4_2_3.jpeg

^^^Isti ljubi ih majka. Petar Jovanović dođe tamo neki "brother from another mother" Petru Živkoviću.

Dakle nisam rekao savršen, nego konceptualno savršen. Reč konceptualno sam očito upotrebio da bi ukazao na razliku između onoga što vozi beogradskim ulicama. Novi model konceptualno nema dodirnih tačaka sa istoimenim potpuno drugačijim vozilom starije generacije (praktično fejslift narandžastih sa početka 2000-ih). Pritom pomenuo sam i činjenicu da na osnovu nekoliko fotografija ne možemo tvrditi koliko se razlikuje u odnosu na "drndave školopocije" koje su svoj nadimak vrlo dobro opravdale po dolasku u Beograd za relativno kratko vreme (od prve do poslednje nabavke).

U najkraćim crtama na prvi pogled konceptualno jeste vrlo blizu onoga što bi trebalo očekivati od nekog iole ozbiljnijeg Ikarbusa pod okriljem bilo Kineza, bilo grada.

Ne shvatam ljude kako uporno brane ono što se odbraniti ne može. Ja ne branim Ikarbus, već tvrdim da je isti manje zlo čak i ovakav kakav je od tamo nekih trolejbusa na nivou BKM-ovih modela počev od naradžaste serije zglobnih do najnovijih crvenih. A vidim da tebi u nedostatku opravdanih argumenata ne preostaje ništa nego da izvrćeš tvrdnje sagovornika.

@FIća

Da, u smislu prelaska na elektrobuse. Trole su im (zasad) ostale u prošloj deceniji. Samo elektrobuse izbacuju nove. Moguće da će izbaciti i nove modele trolejbusa na istoj bazi (ustvari elektrobusi sa kratkim prepustima su im na bazi trolejbusa tako da ovde mislim na trole na bazi ovog novog modela elektrobusa), ali očito dosad nisu.

@1111

Daj nemoj me još i ti zavitlavati.

Lepo sam napisao da se uvođenjem vozila registrovanog kapaciteta 80 putnika umesto 106 takt samo pojačava, a pomenute linije nešto ne bih rekao da idu često. Ustvari idu svake prestupne. Ne formiraju redove vožnje na osnovu kapaciteta određenog prema opterećenju jer hoće sve da pokriju vozilima sa 106 putnika (one size fits all ideologija). Sve nabrojane linije mogu bez problema da saobraćaju češće.

 

[Fića1]

Немамо ми новца за гориво, струју, плате возачима итд за скраћивање интервала ни на једној линији. Ово што је урађено са 43, прво што није практично, друго што није ни мало економично, посебно за Србију

 

[Express]

Pa ukoliko redukuju polaske zglobovima na linijama tipa 25 (preusmerena, 25P solo troja vrata), 27E, 35, 37, 43, 48, 53, 83 itd. ostalo bi resursa za pojačavanje linija poput 30, 44, 68, 72, 81, 81L, 82. Povlačenjem dizela 2026-27 imaju priliku da nabave deo novih solo vozila u drugačijoj konfiguraciji. Moguće da će smanjiti broj gradskih solo linija na apsolutni minimum uz izmenu mreže linija usled otvaranja metroa (naravno fazono prateći razvoj metroa, to bi svakako bio višegodišnji proces). U tom bi slučaju solo s troja vrata ostali isključivo gde ne može zglob (realno linije koje se mogu nabrojati na prste), odnosno na linijama koje trenutno imaju takt viši od 15 minuta. Trovrataši bi u na taj način ostali mahom u prigradu.

I bez ikakve promene takta, čak i u sistemu bez metroa na pojedinim linijama treća vrata predstavljaju besmislen trošak, recimo na 87. Naravno da to ne znači da su vozila sa troja vrata nepotrebna. Samo će udeo biti izmenjen.

Kako god okreneš biće bolje u svakom slučaju. Komforniji i brži prevoz uz manje gužve, više kraćih pouzdanijih linija uz veću pokrivenost grada (dvovrataši se u Madridu provlače kroz sporedne ulice), na mnogim linijama niži takt. Sve to baš lepo zvuči, sad koliko će se postići u praksi ostaje da se uverimo narednih godina.

Sistem će biti znatno efikasniji tako da troškovi ne bi trebalo da predstavljaju problem. Grad će skinuti sa svoje grbače privatnike (verovatno osim minibusa), pritom finansirati metro i gradsku železnicu, no cena javnog prevoza svakako će biti viša tako da ne bi trebalo da bude većih problema.

Btw. nađoh ovaj klip novog Belkommunmaša: https://www.youtube.com/watch?v=-6mkDOj ... e=emb_logo

Masa praznog vozila 12280kg, maksimalna legalna 18000kg. Znači legalni kapacitet (po homologaciji) izađe 75 plus vozač (u Belorusiji kapacitet 83+1 zbog toga što propis predviđa sitnije ljude - 68kg umesto 75kg). Treća vrata suvišna jer recimo urbino ima četvora na 159 putnika. Teoretski se ovakav Ikarbus registrovan na 79+1 ne bi zadržavao više na stajalištima od zglobnog autobusa duplo većeg kapaciteta sa duplo većim brojem vrata.

 

[1111]

To je sve teorija i potpuno isto onome što rade trenutno prebacivanjem zglobnih vozila na solo i ništa se ne bi dobilo. Hoće li vozač da govori da 81. putnik ne sme da uđe u vozilo? Otkud putnik zna koji je kapacitet vozila? I ne treba da zna, treba da se na najudobniji i najbrži način preveze tamo dokle hoće. A toga u Beogradu u većini dana i na većini linija nema. Ovo sa solo vozilima može da funkcioniše na prigradskim linijama koje imaju takoreći stalne putnike i gde su tokovi i razmena putnika očekivani - potezi 100, 300, 400, 500, 600, 700 (sa izuzetkom 511 i 601 koji je više gradska nego prigradska linija), kao i na manje opterećenim gradskim linijama - 32, 36, 38, 44, 54, 57, 67, 68... Na ostalim gde trasa dozvoljava bi normalno bilo da rade zglobni, naročito na linijama koje spajaju istok-zapad ili sever-jug i prolaze kroz vazne čvorove tipa ZV, Mostar, Kneza Miloša, 29. novembra (17, 18, 23, 27(E), 31, 65, 78, 83, 88, 95... Tu nema mesta solo autobusima što zbog gužve na trasi, što zbog nepredvidivog broja putnika.

 

[1111]

Express » 08 Feb 2020 02:10 pm[/url]":256cf3jn]
Sve to baš lepo zvuči, sad koliko će se postići u praksi ostaje da se uverimo narednih godina...

...Sistem će biti znatno efikasniji tako da troškovi ne bi trebalo da predstavljaju problem. Grad će skinuti sa svoje grbače privatnike (verovatno osim minibusa)

Sa ovim se slažem i od početka govorim da je grad pogrešio što je na 10 godina dao neke od najunosnijih linija privatnicima. Šteta što ovaj plan o obnovi GSP-a nisu smislili ranije, pa da su potpisali na 5 godina.

 

[branik]

Juče sam bio na Prokopu prvi put otkako je preuzeo ulogu kobojagi železničke stanice.
Pisao sam pre negde u nekoj temi da je, kad stanica bude završena, predviđeno na trolejbuski saobraćaj siđe na neki od nivoa kad bude izgrađen.
S obzirom da one 3 linije koje prolaze pored onom novom ulicom,i nisu neki prevoz, a do stanice Rudo ima da se pešači, mislim da bi za početak, dobro rešenje bilo da pored idu trolejbusi. To bi bilo nešto malo nove mreže, uz skretnicu ispred stanice Rudo u A smeru i skretnice ispod "25.maja" u Dragana Mancea napravila bi se i mogućnost i nove okretnice za skraćenja u slučaju poremećaja. Stanarima zgrada iznad bilo bi svejedno da li im je stajalište iznad ili ispod zgrade.
Ovo mi je juče palo na pamet, a izvinjavam se ako je ovo nekom ranije palo na pamet, a da ja nisam pročitao.

 

[solecar]

Ovo je spominjano nebrojeno puta. Zvanično, sa ovim se čeka da se prvo odradi proširenje Dragana Mancea na 2+2 sa razdelnim ostrvom po sredini. Živim u tom kraju i mogu reći da sam jedan od retkih koji se služi prevozom u Dragana Mancea. Znam dosta ljudi koji idu do Dragiša Mišović a i dalje se odlučuju pre za trolejbus nego li za varijantu sa 34, gde je potrebno samo pogledati kada kreće sa Senjaka. Davao sam ranije predlog sa trolom kao što si i ti sad, mnislim na okretnicu u Dragana Mancea.

 

[branik]

Praktično, ne treba prava okretnica u Dragana Mancea, već samo skretanje iz i u ex Bulevara mira iz oba pravca i po slobodnoj proceni, oko 1km mreže.

 

[Дошљак]

Нажалост, "стручњаци" су условили спуштање контактне мреже до Прокопа са проширењем Драгана Манцеа. Сетимо се да је изградња приступних саобраћајница завршена 2017. године. Од тада је почео да расте коров међу плочама бехатона на тим саобраћајницама.

 

[Žika]

Dolaze Solarisi u Bergen

https://www.sustainable-bus.com/trolley ... y-solaris/

 

[Bender Rodriguez]

Da ima pameti u Gradu i GSPu, Solaris bi im činio okosnicu voznog parka i po pitanju autobusa i po pitanju trolejbusa. Ne kažem da bi trebalo da bude jedini, niti da bi to trebalo da se uradi preko noći. Jer ne bi bilo ni moguće, zbog troškova. Ali da su pametni, išli bi ka tome da Solaris vrši ulogu onoga što je nekad vršio Ikarbus u Beogradu a Neobus u Novom Sadu. Ovako se šarenilo i rasulo nabavkama XY modela od XY proizvođača samo šire i nastavljaju u nedogled.

 

[Dart]

Bolje rečeno da ima para kao u Norveškoj. Bergen ih je platio preko 800 hiljada po komadu, što je realno mnogo.

 

[Fića1]

За такву тролу са таквом опремом то није много.
Ако наше кинеско ђубре може да кошта скоро 200 хиљада, може и зглобни Тролино 800

 

[Dart]

Za naše uslove jeste mnogo.
Da li bi platio cenu karte kao u Bergenu da se voziš takvom trolom? Odnos grada prema GSP-u je kao da prosjaku daju milostinju.

 

[Fića1]

Месечна карта у Варшави за 1. зону (стварну прву зону која обухвата цео град), кошта 25 евра. У Прагу месечна карта кошта 22 евра. У
Будимпешти 28 евра.

Упоредите њихова возила, њихову организацију, њихове мреже линија, њихово поштовање реда вожње, па онда реците да је проблем у Београду што карта кошта ''премало'' или што људи не плаћају превоз.