dragan
Professional
Sa slikarkom Oljom Ivanjicki otkrivamo beogradske rekedragan":1f99g5cy je napisao(la):
Trokraki most za Beograđane
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=6183
Trokraki most na V.R.Ostrvu .....budućnost ili utopija
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Trokraki most za Beograđane
dragan
Professional
dziggy":3mufb8yb je napisao(la):
Kako plagijat ?!...postoje dva ista kao njena ideja?neven":3mufb8yb je napisao(la):
Sa tornjem i kružnom raskrsnicom na njemu?... Imal' negde slika ta dva 'originala'?
Ovde je i morao trokraki most, jer spaja sremsku,banatsku i avalsku stranu.
Toranj na VRO je visok ( 100-200met.?) i kružna raskrsnica je na 30met. od tla.
Na vrhu tornja je laserski svetionik...kao na piramidi u L.Vegas.
Rešenje je izuzetno, neugrožava VROstrvo, a ozbiljno se razmatra.....za budućnost.
Pa postoji i Tromostovlje u Ljubljani 
Ako bih nesto voleo da vidim, to je da se Veliko Ratno ostvro privede nameni a ideja o trokrakom mostu mi deluje fascinantno. Naravno, projektu takvog obima je pored novca potrebna i kombinacija organizacije i dobre volje, a beogradskim vlastima nedostaju oba. Bilo bi dobro kada bi se neko ozbiljno pozabavio ovom temom, izradio idejni projekat, pa ce mozda jednog dana neki novi establisment imati sluha...
Ako bih nesto voleo da vidim, to je da se Veliko Ratno ostvro privede nameni a ideja o trokrakom mostu mi deluje fascinantno. Naravno, projektu takvog obima je pored novca potrebna i kombinacija organizacije i dobre volje, a beogradskim vlastima nedostaju oba. Bilo bi dobro kada bi se neko ozbiljno pozabavio ovom temom, izradio idejni projekat, pa ce mozda jednog dana neki novi establisment imati sluha...
Nisam sigurna čemu bi taj most služio osim da bude još jedan simbol Beograda. Kada se napravi most na Adi i onaj u produžetku Bulevara AVNOJ-a mislim da ne bi bilo potrebe za još jednim povezivanjem starog i novog Beograda. Naravno, uvek ostaje otvoreno pitanje banatske strane, ali tamo je potrebniji most koji bi povezivao Zemun (bio bi i železnički, praktično deo obilaznice). Jednostavno, ne vidim kako bi trokaki most bio isplativ, odnosno kako bi poboljšao saobraćaj u gradu.
Potom, šta bi on na Nbg-u povezivao, koju ulicu? I šta bismo sa putem dalje od Nebojšine kule kod koje bi most sišao na desnu stranu Dunava? Šta bi taj put kod Kule trebalo da povezuje?
Možda kroz 50 godina bude logično da se ovaj most gradi, ali ja sada ne vidim svrhu.
Potom, šta bi on na Nbg-u povezivao, koju ulicu? I šta bismo sa putem dalje od Nebojšine kule kod koje bi most sišao na desnu stranu Dunava? Šta bi taj put kod Kule trebalo da povezuje?
Možda kroz 50 godina bude logično da se ovaj most gradi, ali ja sada ne vidim svrhu.
dragan
Professional
Video sam sliku ( Olja I. je naslikala ) ovog mosta u nekom časopisu....otprilike ovako izgleda položaj:
Spajao bi centare : Stari Bgd.,Novi Bgd. i Treći Bgd. na banatskoj strani.
Most kod Zemuna će ići od kraja ul.C.Dušana ( okretnica 17-ce) prema Borči na zrenjaninskom putu.
Pančevački i most kod Ada Huje su nekoliko km. nizvodno, a ne vode u sam centar.
Ovaj most na VRO bi spajao sva tri stroga centra Bgd, a nije daleko ni centar Zemuna.
Spajao bi centare : Stari Bgd.,Novi Bgd. i Treći Bgd. na banatskoj strani.
Most kod Zemuna će ići od kraja ul.C.Dušana ( okretnica 17-ce) prema Borči na zrenjaninskom putu.
Pančevački i most kod Ada Huje su nekoliko km. nizvodno, a ne vode u sam centar.
Ovaj most na VRO bi spajao sva tri stroga centra Bgd, a nije daleko ni centar Zemuna.
Pa da, za jedno 50 godina . Toliko će biti potrebno da se počne sa gradnjom na banatskoj strani, a da to nisu "ča" naselja. Potrebno je prvo rešiti problem podzemnih voda (kod većeg dela "ča" naselja to je i najveći problem), pa napraviti infrastrukturu (putevi, struja, kanalizacija, vodovod), pa tek onda početi sa ozbiljnom izgradnjom poslovnih i stambenih zgrada. A svi znamo koliko kod nas sve to traje (da ne započinjem temu o "javnim diskusijama" kada se počne uopšte i raspravljati o tom delu grada).
Inače, mislim da je taj deo možda i najpogodniji za pravljenje izuzetno visokih zgrada jer je bukvalno netaknut što se za Nbg ne može reći (mator je već više od 50 godina).
I jedno pitanje, šta mislite, kako je najbolje rešiti pitanje podvodnog terena u tom delu (praktično deo preko puta Zemuna i beogradske tvrđave, znači ne tamo gde su već naselja)? Da li je moguće nasipati kao što je rađeno na Nbg-u ili bi to moglo da se reši kopanjem kanala (a la Venecija), nekim isušivanjem i šta ti ja znam čime sve još ne.
. Toliko će biti potrebno da se počne sa gradnjom na banatskoj strani, a da to nisu "ča" naselja. Potrebno je prvo rešiti problem podzemnih voda (kod većeg dela "ča" naselja to je i najveći problem), pa napraviti infrastrukturu (putevi, struja, kanalizacija, vodovod), pa tek onda početi sa ozbiljnom izgradnjom poslovnih i stambenih zgrada. A svi znamo koliko kod nas sve to traje (da ne započinjem temu o "javnim diskusijama" kada se počne uopšte i raspravljati o tom delu grada).Inače, mislim da je taj deo možda i najpogodniji za pravljenje izuzetno visokih zgrada jer je bukvalno netaknut što se za Nbg ne može reći (mator je već više od 50 godina).
I jedno pitanje, šta mislite, kako je najbolje rešiti pitanje podvodnog terena u tom delu (praktično deo preko puta Zemuna i beogradske tvrđave, znači ne tamo gde su već naselja)? Da li je moguće nasipati kao što je rađeno na Nbg-u ili bi to moglo da se reši kopanjem kanala (a la Venecija), nekim isušivanjem i šta ti ja znam čime sve još ne.
dragan
Professional
U GUP-u 2021g. po ,Planu namene' sve su to 'zelene površine'.
Nasip na banatskoj strani je iza ovih ritova, koji sada pripadaju koritu Dunava.
Tehnički sve to može da se naspe i obezbedi kejskim zidom, ali...uvek to 'ali'
Tada bi smanjili korito Dunava i ugrozili desnu stranu obale, Zemun i Beograd, kod poplava.
A ,o VRO da i ne govorim, bilo bi 10met. vode iznad ostrva kad dođe poplava.
Znači, morali bi da pojačamo i desnu obalu sa nasipima, što su dodatne teškoće i poskupljenja.
Međutim, ko zna jednog dana možda budemo/budu imali dovoljno novca i za takav poduhvat.
Prvo treba videti potrebe za tako nekim ozbiljnim zahvatima,tj. možda nam/njim neće
ni trebati taj prostor na banatskoj strani.....s'obzirom na br. stanovnika u Bgd. i priraštaj.
Nasip na banatskoj strani je iza ovih ritova, koji sada pripadaju koritu Dunava.
Tehnički sve to može da se naspe i obezbedi kejskim zidom, ali...uvek to 'ali'
Tada bi smanjili korito Dunava i ugrozili desnu stranu obale, Zemun i Beograd, kod poplava.
A ,o VRO da i ne govorim, bilo bi 10met. vode iznad ostrva kad dođe poplava.
Znači, morali bi da pojačamo i desnu obalu sa nasipima, što su dodatne teškoće i poskupljenja.
Međutim, ko zna jednog dana možda budemo/budu imali dovoljno novca i za takav poduhvat.
Prvo treba videti potrebe za tako nekim ozbiljnim zahvatima,tj. možda nam/njim neće
ni trebati taj prostor na banatskoj strani.....s'obzirom na br. stanovnika u Bgd. i priraštaj.
Nema druge, valja nastaviti višedecenijsku borbu za očuvanje Ratnog ostrva. U toj borbi naravno nisam sam, ali snage onih koji nemaju smisla za lepo, vredno, koji nemaju ukusa dosta su jake i ja se bojim što će biti na kraju. Posebno mi je stravično ono "treba ga privesti nameni". Znači ostrvo ima neku namenu (kakvu, ko ju je dao?) i samo ga treba privesti kao okrivljenog u zatvor. Zar da ponovo, po ko zna koji put, ponavljam kako to nije obično ostrvo, kako je to jedinstvena oaza nedirnute prirode u neposrednoj blizini ogromnog grada što je u svetu nezabelezeno. Sve je to već rečeno i pisano u stručnim, ekološkim časopisima ali nazalost kao da je uzaludno. Nazalost, u gradu gde su mnogi bili protiv obnove Avalskog tornja (!?) gde su mnogi protiv obnove veličanstvenih zgrada Nikole Dobrovića, gde upravnik ZOO vrta predlaze izgradnju kopije Tadz Mahala na Ratnom ostrvu sa obrazlozenjem da će onda milioni stranaca pohriliti da vide tu kopiju, gde odgovorni funkcioneri grada predlazu izgradnju uspinjača na srednjevekovne gradske zidine a na Ratnom ostrvu predlazu "srpski" Monte Karlo (kockarnice) - u takvom gradu sve je moguće. Izgleda da beograđani ni ne zasluzuju da imaju Ratno ostrvo.
Veliko ratno ostrvo je bila ogoljena prazna povrsina koriscena povremeno od strane vojski koje su opsedale Beograd. Sadasnji sumoviti pejzaz dobilo je tek pre nekih 50ak godina. Ambijent koji je stvoren zasigurno ima odredjeni znacaj za ekosistem, medjutim, da li to znaci da visemilionski grad treba jednu od najatraktivnijih lokacija u Evropi ostavi neukrocenoj divljini? Ono sto sigurno nije resenje je potpuna urbanizacija Ratnog ostrva i unistenje postojeceg eko sistema. Zato je potrebno naci adekvatno tj. kompromisno resenje izmedju ocuvanja prirode ali i integracije ostrva u Beograd. Licno, potpuno podrzavam ideju gradnje mosta, jer na taj nacin bi VRO bilo jedinstvena trokraka veza izmedju starog, novog i buduceg Beograda na vojvodjanskoj strani.dedinje":3pea72yx je napisao(la):
U principu je super sto imamo VRO i lepo je sto je to jedinstveni ekosistem, ali se postavlja pitanje "sta mi imamo od toga?". Ja bih licno voleo da mogu da odem na to ostrvo i pogledam sve te neverovatno biljke i zivotinje, da se malo prosetam i osetim duh prasume u srcu grada. Trebalo bi to naravno ocuvati, ali na takav nacin da se to ostrvo bar malo integrise u Grad i u zivot ljudi! Ako bi se napravile organizovane ture, a po ostrvu staze sa tablama i putokazima "gde je sta" i "ko se gde mresti" to bi vec bilo prosirenje turisticke ponude Beograda i jos jedna vrsta ZOO vrta! Zamislite kakav bi to bio dozivljaj da se na ostrvu napravi neka tura kao kroz prasumu! Drugo, razni "zeleni" iz inostranstva bi odmah pohrlili da sve to vide i ispitaju i sta ti ja znam!
U svakom slucaju, to bi bila jedna od ideja, ali da VRO ostane zapustena, misticna celina, kojoj niko nema pristupa - to mi je vec nekako glupo! Naravno, ovde ne podrazumevam Lido (koji bi by the way isto mogao da se dovoede u red)!
U svakom slucaju, to bi bila jedna od ideja, ali da VRO ostane zapustena, misticna celina, kojoj niko nema pristupa - to mi je vec nekako glupo! Naravno, ovde ne podrazumevam Lido (koji bi by the way isto mogao da se dovoede u red)!
jovanovm
Advanced
Kao što sam ranije rekao, VRO bi trebalo da bude Beogradski Central Park. Nenade, sa s tobom se slažem potpuno. Mislim da malo staza, tabli, i tako nekih uređenih površina bi bilo nešto stvarno super.
To je samo mojih 2c.
To je samo mojih 2c.
Vrachar pita: "da li to znači da višemilionski grad treba jednu od najatraktivnijih lokacija u Evropi ostavi neukroćenoj divljini" (kraj citata). Da, to znači baš to i Vrachar je to odlično definisao. Pa sam kaze da je to jedna od najatraktivnijih lokacija u Evropi. Zašto je tako atraktivna? Pa zato što je tu očuvana nedirnuta priroda. Takvih krajeva sa očuvanom prirodom ima širom sveta i oni se čuvaju kao nacionalni parkovi. Ali Beograd ima sa Ratnim ostrvom ogromnu prednost - to je najveće i najlepše ostrvo na celom Dunavu, priroda je netaknuta a nalaziće se (kada bude izgrađen Dunavgrad) doslovce u centru Beograda.
Ona misao g. Nenada "šta mi imamo od toga" je jedan od bisera koji se zaista retko nalaze ali zasijaju u punom sjaju. Šta imamo od slika u Narodnom muzeju? Šta imamo od kanjona Tare? Šta se uopšte ima od prirodnih lepota ili od umetničkih dela? Zar su glupi oni ljudi širom sveta koji takve stvari smatraju za dragocenost i strogo čuvaju. Kakva je korist od Kalemegdana - stare zidine u koje se ulazu silne pare da bi se sačuvale. Da li će i te zidine biti "privedene nameni"?
Ona misao g. Nenada "šta mi imamo od toga" je jedan od bisera koji se zaista retko nalaze ali zasijaju u punom sjaju. Šta imamo od slika u Narodnom muzeju? Šta imamo od kanjona Tare? Šta se uopšte ima od prirodnih lepota ili od umetničkih dela? Zar su glupi oni ljudi širom sveta koji takve stvari smatraju za dragocenost i strogo čuvaju. Kakva je korist od Kalemegdana - stare zidine u koje se ulazu silne pare da bi se sačuvale. Da li će i te zidine biti "privedene nameni"?
Atraktivnost VROa ne lezi toliko u ocuvanosti prirode koliko u samoj lokaciji na uscu dveju reka koje formira prirodni centar Beograda. A cemu sva ta netaknuta divljina kada niko ne moze da joj pridje? Sto se Kalemegdana tice, stvar je diametralno razlicita posto je u pitanju lokacija koja je po svemu sudeci turisticka tj. ljudi imaju pristup za razliku od VROa. Privodjenje nameni pre svega znaci povezivanje ostrva sa ostatkom grada.
@ dedinje
Kao sto vrachar rece, niste dobro izveli uporedbu! Na Kalemegdan mogu da odem da se prosetam, ispred slike u Narodnom muzeju mogu da stojim i da uzivam u njoj, kanjon Tare mogu da posetim, da se njime vozim, da odem na splavarenje... A VRO mogu samo iz daljine da zamisljam, tj. sta se na njemu nalazi i zbog cega je bas sve to tako divno, fenomalno i neverovatno!
Ne mislim da na njemu treba da se gradi Manhattan, ali daj da bar mogu da ga obidjem i dozivim!
Nadam se da ste sada razumeli moj komentar u prethodnom postu.
Kao sto vrachar rece, niste dobro izveli uporedbu! Na Kalemegdan mogu da odem da se prosetam, ispred slike u Narodnom muzeju mogu da stojim i da uzivam u njoj, kanjon Tare mogu da posetim, da se njime vozim, da odem na splavarenje... A VRO mogu samo iz daljine da zamisljam, tj. sta se na njemu nalazi i zbog cega je bas sve to tako divno, fenomalno i neverovatno!
Ne mislim da na njemu treba da se gradi Manhattan, ali daj da bar mogu da ga obidjem i dozivim!
Nadam se da ste sada razumeli moj komentar u prethodnom postu.
Opet isto staro nerazumevanje kakvo sam čuo sto puta. Ako čovek nečemu ne moze da priđe to ne znači da ta stvar nije vredna. Mona Liza u Luvru je zaštićena debelim staklom, ne mozete da ju dodirnete, mozete samo da ju gledate sa daljine 2 do 3 koraka. U Sarajevu se čuva čuvena stara islamska knjiga "Hagada" ali orginal ne pokazuju posetiocima već samo kopiju. Svega nekoliko ljudi je videlo orginal koji ima ogromnu vrednost. Turisti iz celog sveta dolaze na Siciliju da vide vulkan Etna ali ga gledaju iz daljine. Osim naučnika, koliko znam nike ne silazi u sam krater. VRO je najlepše kada se gleda sa Kalemegdana. Nisam nikad imao posebnu zelju da šetam po njemu. Dobro znam da tamo nema nešto posebno da se vidi ali ono što ima ogromnu vrednost je ambijentalna celina ostrva, Kalemegdana i Novog Beograda. Ništa ne treba menjati na ostrvu ono ima najveću vrednost ovako kakvo je sada. Zamislimo kad bi Slovenci odlučili da Postojinsku pećinu "privedu nameni". Mogli bi da utvrde da je ona lepa ali ipak mala. Problema nema, treba samo postojeće prirodne tunele i podzemne odaje proširiti i produbiti modernim mašinama. Uz malo truda moglo bi se izgraditi na kilometre novih tunela. I veštački stalagtiti bi se lako napravili od maltera i gipsa. Uz pazljivu izradu izgledali bi isto kao pravi. Kad je u pitanju Beograd imao sam godinama tri zelje. Prva - da se obnovi toranj na Avali, druga- da se obnove zgrade Nikole Dobrovića u Nemanjinoj i treća - da se sačuva Ratno ostrvo. Prva se, hvala Bogu, već ostvaruje, verovatno će i druga ali nazalost treća...?
Malim vozom u Postojinskoj jami prvi put sam se vozio 1957 na ekskurziji sa školom. VRO se sasvim lepo vidi sa Kalemegdana. Ali, ako neko zeli da šeta po njemu mislim da nema problema - treba samo napraviti staze. Naravno one ne bi bile asfaltne već utabana zemlja. Ono što je po meni i mnogim drugim skrnavljenje to je bilo kakva izgradnja na VRO. Prema tome sasvim je moguć kompromis između ljubitelja (fanatika) VRO u koje i sam spadam i onih koji na to ostrvo gledaju kao na bilo koje drugo.
@ dedinje
Da ste pazljivije procitali moj komentar gore, videli bi da sam i sam upravo to i rekao! Bez gradnje, vec jednostavno pravljenje staza, putokaza i ploca sa nekom pricom i opisima sta covek moze da vidi i cuje na tom ostrvu!
Ne vidim da tu postoji neki problem!
Sa druge strane, covek je bice koje oseca i dozivljava. Sa Kalemegdana je VRO samo jedna obicna sumica. Predpostavljam da se njegove prave vrednosti mogu videti tek kada se covek na njemu konkretno nalazi! U tom slucaju mislim da je poredjenje sa Etnom koja ide u visinu 3300 metara malo neozbiljno!!
Da ste pazljivije procitali moj komentar gore, videli bi da sam i sam upravo to i rekao! Bez gradnje, vec jednostavno pravljenje staza, putokaza i ploca sa nekom pricom i opisima sta covek moze da vidi i cuje na tom ostrvu!
Ne vidim da tu postoji neki problem!
Sa druge strane, covek je bice koje oseca i dozivljava. Sa Kalemegdana je VRO samo jedna obicna sumica. Predpostavljam da se njegove prave vrednosti mogu videti tek kada se covek na njemu konkretno nalazi! U tom slucaju mislim da je poredjenje sa Etnom koja ide u visinu 3300 metara malo neozbiljno!!
Sad se već uglavnom slazem sa tobom. Dovoljno je što si rekao da si protiv gradnje i urbanizacije VRO. Međutim, nikako se ne slazem da je sa Kalemegdana VRO "samo jedna obična šumica". Ne mogu da verujem da to ozbiljno misliš. Pogled sa Kalemegdana je veličanstven (fraze su nekad neizbezne) a osim dve velike reke tome doprinosi VRO. Vizuelni dozivljaj je nezaboravan i nije slučajno što su Amerikanci nedavno izabrali Beograd za treći grad u svetu po lepoti polozaja posle Rio de zaneira i Istambula. Poređenje sa Etnom je sasvim indirektno (kao i za Hagadu). Hteo sam da kazem da su neke stvari itekako interesantne i kad se gledaju sa izvesnog odstojanja. Gledati VRO sa Kalemegdana je daleko interesantnije nego biti na njemu. Samo po sebi ono jeste obično rečno ostrvo. Ogromna i jedinstvena vrednost (treći u svetu!!) je okolina koja ga okruzuje koja međutim bez njega ne vredi mnogo kao i ono bez nje.
VRO nije ni jedinstveno, a ni najveće, a možda nekome i jeste najlepše, to je subjektivna stvar.
Da bi našli veće, ne moramo da idemo tako daleko, samo do Budimpešte, gde se nalazi Csepel-sziget, ostvro koje je dugačko 48 km, a široko oko 2.5 km.
Takođe, u Budimpešti možemo da vidimo i primer ostrva u samom centru grada, koje nije ostavljeno potpuno divlje, a nije ni kompletno betonirano, što mislim da je pravac kojim bi i VRO trebalo da se kreće. Ovakvo kakvo je sad ničemu ne služi.
http://en.wikipedia.org/wiki/Margit-sziget
Da bi našli veće, ne moramo da idemo tako daleko, samo do Budimpešte, gde se nalazi Csepel-sziget, ostvro koje je dugačko 48 km, a široko oko 2.5 km.
Takođe, u Budimpešti možemo da vidimo i primer ostrva u samom centru grada, koje nije ostavljeno potpuno divlje, a nije ni kompletno betonirano, što mislim da je pravac kojim bi i VRO trebalo da se kreće. Ovakvo kakvo je sad ničemu ne služi.
http://en.wikipedia.org/wiki/Margit-sziget
VRO je verovatno mnogima lepo; specijalno je (koliko ja razumem) kao jedinstveni ekosistem!guimaraes":3emro86i je napisao(la):
Sa druge strane, Beograd ima toliko potencijala, i toliko fenomenalnih i neiskoriscenih lokacija (Savski amfiteatar, Sajmiste, Usce, Karadjordjeva itd., itd., itd..) tako da je bolje da se bacimo na potencijale koji su blize centru, ako ne i u samom centru, nego da sada krecemo sa nekim "cetvrtim" i "petim" Beogradima, a jos uvek nije ni prvi zavrsen kako treba.
VRO treba ostaviti buducnosti, a za sada ga pretvoriti u park-prasumu i u turisticku atrakciju!
Nemam ništa protiv da to bude prašuma, park ili šta već, ali neka to bude urbanizovani park, nešto poput ovoga u Zoološkom vrtu u Hanoveru: http://www.zoo-hannover.de/zoo-hannover/en/zoo_v3/tiere_attraktionen/zoo-welten/sambesi/sambesi.html
Ovo sad ne služi ni turistima, kojih i nema, a ni Beograđanima.
Ovo sad ne služi ni turistima, kojih i nema, a ni Beograđanima.